Snovi

O duso moja zedna, nikad’ opijena,
O cemu bi danas snila?
O kapima srece iz oblaka tmurnih?
O izvoru hladnom iz zemlje crne?
O morima slanim?
O otrovu slatkom na usnama suvim?

Ponovo, evo, ja nalazim sebe
U plodnom kraju staroga neznanja;
Ponovo, evo, osećam potrebe
Za pali trijumf bola, i nadanja,
I iluzija, i za sve pogrebe,
Sa'ranu cveća, želja i stradanja.

Umire vetar ravnodušne smrti
Tamnicom zvezda, mojom kućom mraka;
Umire nemar, što je znao strti
Mesta molitve, suza i oblaka.
Crnom dolinom gde su bili vrti,
Umire tama kao vlaga, jaka.

K'o sumrak zemljom, k'o mirom lepota,
Duh opet ide onim starim putom,
U hlad mog groba, u raku života,
S crninom mojom. I ustaje ćutom
Opelo moje i zemlja s ćivota
Što je sve veći, sa svakim minutom.

Vidi se moj grob... Meni sve se čini
da sam, u dane bez sunca, i sive,
Što behu nalik ružnoj mesečini,
Umro k'o dete: smrti perspektive
Izgubiše se van mene po tmini,
I more zvezda što više ne žive.

Sve mi se čini grob moj nije ovo.
Koliko prostran, k'o grob sviju ljudi,
Sa danima njinim teškim k'o olovo,
Teškim k'o suza koja mrtve budi,
K'o noć sa suzom, kada sam bolov'o
I osećao dodir mrtve studi!

I sve to, grob moj! Tu će lepo stati
Sve mrtve ruže, srca dece nežne,
Što će živeti a bol neće znati,
Što se kameni, a ipak ne pati.
Grob veliki k'o put smrti neizbežne.

Znam, dete neću nikad biti više.
Sa starom dragom neću opet poći
Srećnim neznanjem, gde život miriše
Na krv i ljubav i veo ponoći.
Spava san sreće, k'o dan posle kiše,
U dnu sutona koji neće proći.

Spava san sreće. Dah groba se vije
Životom, bolom, vremenom prostora;
Ničega nema što umrlo nije,
Tišina puna skamenjenih bora.
Ničega nema, samo iluzije
Pred pustom kućom mirnog, mrtvog mora.

Grob, i grob samo. Sve izgleda kao
Otvoren sanduk života i tame:
Tu spava nebo, zemlja, i pakao,
I lik svršetka, i kraj panorame.
Tu, nekad, ja sam svoj život plakao,
Tu, nekad, behu san i zvezde same.

Kol'ko velik grob! I ja, tu, kraj njega,
stojim, k'o oblik umrlih vremena,
Poslednji čovek na granici svega,
Poslednji talas otišlih spomena.
Svud mrtvo more, svud nigde ničega;
I spava voda, i nema promena.

Nema promena. San jednak, kameni,
Spaja sva mesta sa predelom nada
Osećaj mirne ravnine na meni,
I preko stvari nepomično vlada.
U mome oku poslednji prameni
Još žive kose. Više se ne strada.

Sećanjem, opet ja nalazim sebe
U mrtvom kraju plodnoga neznanja,
I sklapam oči: duh nema potrebe
Mrtvom dolinom ići bez penjanja,
U mrtvom moru tražiti pogrebe
Ljubavi, bola, zvezda i stradanja.

Kada ispustim i te oči svoje,
I srce što se u kamen pretvara,
Vreme, i veze prostora, i boje,
I san života, iluzija stara,
Pašće ko sada mrtvo more što je
Palo na groblje, večno ga odmara.


DIS

Sober

There's a shadow just behind me,
shrouding every step I take,
making every promise empty,
pointing every finger at me.
Waiting like a stalking butler,
who upon the finger rests.
Murder now the path called must we,
just because the son has come.
(Jesus, won't you ******* whistle,
something but the past and done? 2x)
Why can't we not be sober?
Just want to start this over.
Why can't we drink forever?
I just want to start things over.

I am just a worthless liar.
I am just an imbecile.
I will only complicate you.
Trust in me and fall as well.
I will find a center in you.
I will chew it up and leave,
I will work to elevate you,
just enough to bring you down.
(Mother Mary won't you whisper,
something but what's past and done. 2x)
Why can't we not be sober?
I just want to start this over.
Why can't we sleep forever?
I just want to start this over.

I am just a worthless liar.
I am just an imbecile.
I will only complicate you.
Trust in me and fall as well.
I will find a center in you.
I will chew it up and leave
(Trust me. 5x)
Why can't we not be sober?
I just want to start things over.
Why can't we sleep forever?
I just want to start this over.

(I want, what I want. 4x)

Tool

Gledao sam te sinoć.U snu.Tužan.Mrtvu.
U dvorani kobnoj,u idili cvijeća,
Na visokom odru,u agoniji svijeća,
Gotov da ti predam život kao žrtvu.

Nisam plako.Nisam.Zapanjen sam stao
U dvorani kobnoj,punoj smrti krasne,
Sumnjajući da su tamne oči jasne,
Odakle mi nekad bolji život sjao.

Sve,baš sve je mrtvoči,dah i ruke.
Sve što očajanjem htjedoh da oživim,
U slijepoj stravi i u strasti muke,

U dvorani kobnoj,mislima u sivim.
Samo kosa tvoja još je bila živa,
Pa mi reče:Miruj!U smrti se sniva.


Utjeha kose,A.G.Matoš

Na nebu ne spava niko,
niko, niko.
Ne spava niko.
Prljava mesečeva deca šunjaju se oko koliba.
Doći će otrovni gušteri
da ujedaju ljude koji sanjaju
i, ko pobegne, slomljena srca,
srešće na uglovima ulica
neverovatno mirnog krokodila
pod blagim protestom zvezda.

Na svetu ne spava niko,
niko, niko.
Jedan mrtvac na najudaljenijem groblju
već tri godine jauče
jer nosi suv pejzaž u kolenima,
a dete koe su jutros sahranili, plakalo je toliko
da su morali zvati pse da ga ućutkaju.

Nije život san. Budite budni!
Budni, budni!
Padamo sa stepenica
da jedemo vlažnu zemlju
ili se penjemo koncem snega
u horu mrtvih dalija.
Ali nema zaborava ni sna. Živa rana.
Poljupci vezuju usta
u splet novih vena.

I koga muči bol, boleće ga bez prestanka;
i ko se boji smrti, nosiće je na ramenima.

Jednog dana konji će živeti u krčmama
i pobesneli će mravi
napasti žuta neba
što se kriju u očima krava.
Drugog dana
videćemo vaskrsenje žutih leptirova,
i još, idući kroz pejzaž
svih sunđera i nemih brodova,
videćemo kako sija prsten
i kako ruže izviru na našem jeziku.

Budite budni, budni, budni!
A one na kojima još stoje
tragovi šapa i pljuska,
i onog dečaka što plače
zato što ne zna ko je izmislio most,
i onog mrtvaca kome je ostala
samo glava i jedna cipela,
valja odneti uza zid,
gde otrovni gušteri i zmije čekaju,
gde čekaju medveđi zubi,
gde čeka detinja ruka
i koža kamile se ježi
u violentnoj groznici.

Ne spava niko na nebu,
niko, niko.
Ne spava niko.
Ali ako neko sklopi oči,
šibajte ga, deco moja, šibajte ga!
Hoću panoramu otvorenih očiju
i gorkih rana zapaljenih.
Ne spava niko na svetu.
Niko, niko. Rekao sam već.
Ne spava niko.
Ali ako neko u noći oseti
previše mahovine na slepoočnicama,
otvorite šalone neka na mesečini vidi
lažne pahuljice, otrov i lobanje teatra.


F.G.Lorka

Rekoh svome srcu, slabom srcu svome;
Zar nije dovoljno svoju dragu ljubiti?
Zar baš neprestance treba srce gubiti?
I rasipati sreću u traženju tome?

Reklo mi je srce: Ne, to dosta nije;
Ne, to nije dosta svoju dragu ljubiti,
Već baš neprestance treba srce gubiti -
Slađa nam je sreća, što je bila pre.

Rekoh svome srcu, slabom srcu svome;
Zar to nije dosta, ova večna tuga?
I kad neprestance nadolazi druga,
Ne patiš li boli u traženju tome?

Reklo mi je srce: Ne, to dosta nije,
Ne, to nije dosta, ova večna tuga,
I kad neprestance nadolazi druga,
Sve su slađe boli, što su bile pre.


Alfred Mizet

Kad bih imao jednu malu, malenu kućicu.
Kad bih u njoj imao jedan mali tepih
I kad bi sve to bilo moje.

Sto, mastilo, polica
I na prozorima moje zavese.
I na polici kad bih imao svoje knjige.

Kad bih imao jednu malu, malenu kuću
I u njoj ženu koja bi me bez para volela....
I kad bi ta žena bila moja.

Ma gde i u kom mestu bilo,
Kad bih malu, malenu kuću našao,
Dovoljan bi bio jedan mali tepih,
Dovoljan, pa čak i suvišan.

Ma gde, u ma kom gradu bilo,
Bilo bi dovoljno da imam policu i svoje knjige,
Ženu koja me ne voli zbog para,
To bi bilo dosta, čak i suviše.

Dž. Solak

Covek bez snova

Moje su price davno ispricane.
Moje su kletve davno izrecene.

Ne, ne nesanjam te vise!

Moji su dani davno prozivljeni.
Moji su misli davno razbijene.

Ne, ne nesanjam te vise!

Moje su kose dugo nesisane.
Moja je brada gotovo do zemlje.

Ne, ne sanjam te vise

Moje su ruke osusene grane.
Moje je korenje u mocvarnon tlu.

Ne, ne sanjam te vise!

Moje su dani isuvise dugi.
Moji su puti poznati po zlu.

Ne, ne sanjam te vise

Moji su snovi nestali sa tobom.
o cemu da sanjam kada nisi tu?

Daringo:

OSLOBADANJE

Prekinula sam te usred riječi
Usred tvog pametovanja
Dok si tako ružno vikao na mene

Prekinula sam te usred riječi
Batom za meso
I poput bisera
Zubi su ti se odbili
Od kuhinjskih pločica
I rasuli po podu

Još jedan udarac po glavi
I ležao si na podu
Lijevala sam ti wc sanitar
U usta i držala ti nos
Sve dok se nisi prestao micati

Prvo sam ti odrezala prst
Kojim si mi prijetio
Kad bi urlao na mene
A zatim sam napunila cijelu kuhinju
Staklenim teglicama i poštanskim paketima

Dragi napokon ćeš posjetiti
I Ural i Sibir i Gruziju
Sve odjednom
Možda posjetiš i Kinu
Organi su ti zdravi, mogla bi nešto i zaraditi

A onda me poljubac u obraz
Probudi iz sanjarenja
Na uho mi šapneš
Sorry, što sam te gnjavio
Zagrliš me i kažeš da me voliš

I ja tebe volim
Kada si dobar prema meni
I opraštam ti sve
Jer evo baš sam ti produžila život

(dd)

Kliknite za proširenje...

Super... :wink:

Zelis jos snova?
:wink:

Daringo:

Zelis jos snova?
:wink:

Kliknite za proširenje...

DA..... ops:

E ova ti je jos lepsa....samo sto meni ne dostaje hrabrosti ops:

Veciti mrak

Da svetla nema,
miris bi svaki jaci bio.
Cenio bih vise svaki dah.
Reci meni upucene,
i dodir nezni svak'...
Osetio bih dusu tvoju bolje,
da vlada veciti mrak.

Da svetla nema,
da li bi znali sta je mrak?
U mraku, u tamnoj seni,
da li bi postojao strah?
Jer svako bi svakom mracan bio,
i niko o svetlu nebi snio,
da vlada veciti mrak

TVOJA ZELJA
Ako ti je malo
ovih hiljadu reci ispred tebe napisanih,
hiljadu slova, hiljadu snova,
sto za tebe tocim i ispijam za tebe...
i bas nocas zelis od mene jos jednu rec...
jos jedan stih, jos malo duse...
ja sve ti dajem, sve sto pozelis,
jer tvoja je zelja i zelja moja,
nikad zapovest, nikad molba,
vec uvek zelja i srca mog.
I zato pristajem i zato hocu,
jos jednu rec, jos jedan stih,
samo za tebe da ispletem,
jer pruzices mi osmeh kad ovo vidis,
jos jedan osmeh za jos jedan
moj novi dan.

Zena s greskom:

TVOJA ZELJA
Ako ti je malo
ovih hiljadu reci ispred tebe napisanih,
hiljadu slova, hiljadu snova,
sto za tebe tocim i ispijam za tebe...
i bas nocas zelis od mene jos jednu rec...
jos jedan stih, jos malo duse...
ja sve ti dajem, sve sto pozelis,
jer tvoja je zelja i zelja moja,
nikad zapovest, nikad molba,
vec uvek zelja i srca mog.
I zato pristajem i zato hocu,
jos jednu rec, jos jedan stih,
samo za tebe da ispletem,
jer pruzices mi osmeh kad ovo vidis,
jos jedan osmeh za jos jedan
moj novi dan.

Kliknite za proširenje...

Prelepo.

"Oceans"

hold on to the thread
the currents will shift
guide me towards you
know something's left
and we're all allowed to dream
of the next time we touch..........

you don't have to stray
two oceans away
waves roll in my thoughts
hold tight the ring...
the sea will rise...
please stand by the shore...
I will be...
I will be...
there once more.........

Pearl Jam

sanjam te
kako mi mašeš bijelom maramicom
i plačeš ko godina

sanjam te
kako me varaš s nekom varalicom
sa suzom u očima

nisam te prebolio
nisam ni oprostio

bez tebe
dani su mi k'o nedjelja
prazni i dosadni

bez tebe
misli su mi kao nevera
i niko da me natjera

nisam te prebolio
nisam ni oprostio

kao brod na tebe nasukan
u očima mi san tako umoran
dala si mi noći punog mjeseca

nestao je miris našeg jastuka


Crvena jabuka

Medju javom i medj snom

Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
Neumorna pletisanko,
sto pletivo pletes tanko
medju javom i medj snom.

Srce moje, srce ludo,
sta ti mislis s pletivom?
K'o pletilja ona stara,
dan sto plete, noc opara,
medju javom i medj snom.

Srce moje, srce kivno,
ubio te zivi grom!
Sto se ne das meni zivu
razabrati u pletivu

Medju javom i medj snom!

Laza Kostic