Snovi

'Ne se sekiraš', Arti, neće uzmanjkati snova. Ima nas, koji možemo i na vrhu eksera da balansiramo i sanjamo, kao da smo udobno ušuškani! :P
btw.Sviđaju mi se tvoje pesme. :D

Bunto, ne znaš ti u kakvom sam iskušenju da ne idem za tobom po temama i lepim sličice! :lol: Otkrila sam lepote Imageshack-a, a pun mi komp sličica. :lol: Bolje me ne vuci za prstiće! :P
 
Kad' snovi k'o gladni navale i uzburkaju secanja bezbrizne mladosti, ne zelim, da kvarim magiju, da rusim iluzije, po starim slikama da preturam i trazim neka draga lica, cijih se imena jedva prisecam. Kilometri se ne broje, ni poroci proslosti, i nebitno je, ciji su sve uzdasi na postelji, meni egoisti za hvalu u secanju ostali, sve sto nakon svega, samo setni osmeh izmami, sve sto je trebalo zauvek da traje, sad nestaje, jer na kraju, samo ljubav ostaje...
 
Obrisi proslosti
uspavani
demoni sujetni
probudjeni
talasi strasti
snovi ugaseni
vrhovi ogoljeni
o lavini sapucu
sa vetrom i kisom
se ne nadmecu
za sume snova
nici ce
planina nova
san bez sujete
covek bez sujete
ljubav bez sujete
koliko sujetno
 
Artinve:
O duso moja zedna, nikad’ opijena,
O cemu bi danas snila?
O kapima srece iz oblaka tmurnih?
O izvoru hladnom iz zemlje crne?
O morima slanim?
O otrovu slatkom na usnama suvim?
Kliknite za proširenje...

sanjala bi jedno oko, jedan pogled koji je presekao moj zivt na pola. da ga bolje vidim kako bi ga ponovo prepoznala jer zelim da se konacno probudim iz ove noci koja predugo traje. inace ja sam od onih ljudi sto nikad nazalost ne sanjaju ono st stvarno zele.
nikad ga nisam sanjala :cry:
 

What if you slept? And what if, in your sleep, you dreamed? And what if, in your dream, you went to heaven and there plucked a strange and beautiful flower? And what if, when you awoke, you had the flower in your hand? Ah, what then?


10220412A.jpg
 
I nakon greha,
veselo skakuces.
Lazi mi slatke
na uvo sapuces.
Smejem se.
Ne tebi,
vec sebi.
Sretna si,
kako i ne bi.
Mislis da mnogi,
misle o tebi.
Ne cini drugima,
sto sebi ne bi.
Mozes me lagati,
ne lazi sebi.
Znam...
Ne pripadam.
Ne pripadas.
Delic mene,
samo opipavas.
Tudje snove,
na sebe preslikavas.
Volim u tebi,
ono sto priznala nisi,
ni sebi.
Mislis da ne znam,
zato sto ne pricam.
Pusti reci.
Pocni da osecas
 
Govori mi, dragane! Kaži mi rečima šta si
pevao.

Noć je tamna. Zvezde se izgubiše u oblacima.
Vetar uzdiše kroz lišće.

Razdrešiću svoju kosu. Moj plavi ogrtač
priljubiće se uza me kao noć. Prigrliću tvoju
glavu na svoja nedra, i tu, u slatkoj osami, pusti
srce neka govori. Skloniću svoje oči i
osluškivati. Neću te gledati u lice.

Kada se tvoje reči završe, sedećemo mirno i
ćutati. Samo će drveće u mraku šaputati.

Noć će izbledeti. Dan će osvanuti. I mi ćemo se
pogledati u oči i poći svako svojim putem.

Govori mi, dragane! Kaži mi rečima šta si
pevao.



Tagore
 
shta recji jednom umrlom snu
kad te u ochi tako tuzhno gleda
saznao je, shapnuo mi vetar s moga obraza,
da je danas vreme da izbledi
shta mu recji, kada mi dlan pruzha
pokazuje zvezdu
sjaj joj bledi, beli se
isparava
shta recji jednom umornom snu
kada ga u kolevku smeshtash
za nju ga vezujesh
govorecji mu glasom uspavanke
da se probuditi necje
i njegov sjaj u ochima tamnim
dubina guta
koliko suza isushenog oka je potrebno
da mu umijesh lice
kada te ispucao moli
chezhnjivim pogledom
kose ti miluje
nekada je i on bio deo mene
shta recji jednom umrlom snu
kada ga u bunar bacash
recji oprosti nije dosta
njega cje za koji tren gutati demoni mraka
i kose cje mu mrziti aveti praznine
shta mu recji
kada sa njim gubish deo sebe
do kojeg nijedan osmeh ne mozhe vishe dopreti
niti zrak sunca mozhe odlediti
srce koje ne postoji
shta mu recji, nikad to saznati necju
sklopicju ochi
da ga ne gledam
da ne osetim na sebi
bol koji je u meni
shta mu recji
kad ne poznajem sebe
 
Shibaju
otrovnim trnjem
vetrovi mojih zelja
prasinu kovitlaju
da zasuzi oko suvo
da krv potece
koritom starim
da osetim
da sam ziv
snovi me teraju
 
Zagledao se u lepu
u oblu plavooku
U lakomislenu beskrajnost

U beonjaču se njenu
Sav premetnuo

Jedino ga ona razume
Zgraljaj njen jedini ima
Oblik njegove želje
Mutave i bezdane

Senke je njene sve
U sebi zarobio

Slepo je zaljubljen
I nikakve druge lepote
Osim one koju voli
I koja će mu doći glave
Ne vidi.


V Popa
 
Ratnici duge

rukama teskim
kamenim
na zemlju
me spustaju
vazduh ne drzim
da vatru ugasim
jezik ne grizem
da sebe napojim
smrti se smejem
u paklu sam odavno
telo mi dali ogavno
drugima lepo je
misle sveto je
a krivi se
usled bremena
kiselo-slanog
na oba ramena
suzom naslaganog
vrisak
cepa me
na pola
nedaju da ostane
dusa mi gola
sve manja je
usled bola
vezali ste je
u mreze razapeli
za zemlju prikovali
na ovom svetu
svetom
da je nazovete
kada sanja
da je prozovete
gresnom
smesnom
da traga
za recju
utesnom
jezik i zube
da laje i ujeda
da psuje
propoveda
u tor saterali
kao goveda
pod planinom leseva
o vecnosti zborite
trebalo bi da se borite
ko najaci bude
popece se na vrh
planine lude
a telo spomen
na vrhu nek bude
moci ce snazi
da se cude
slabi i cudni
sto su u sume pobegli
o prokleti bogovi
slobodni tumaraju
ne uce
odmaraju
u hladu dok sanjaju
stoke sve vise
naterali ste jake
da pricaju tise
dobro i lose
smislili
na tasu pravde
pravedni visili
lesevi spaljenih
dugu zaklonili
da jaki ne bi
slabe pokorili
postali bogovi
pametno ste nas izmorili
u sangarepu
snove pretvorili
dobri su samo
poslusni volovi
za njih su pravljeni
veliki dvorovi
na zemlji
u zemlji
zauvek ostali
i zemlja sami
oni su postali
i mozete me
u roblje prodati
snove vam svoje
necu podati
 
Snevaj da uvidiš da prolazni snovi
još najbliže stoje postojanoj sreći
da ne pitaš nikad zašto jadi ovi,
a ne koji drugi, a ne koji treći.
Ljubi, ljubi silno, uvek istovetan,
u ljubavi samo ti ćeš jasno znati
kako malo treba da se bude sretan,
i sto puta manje da se večno pati.
I umri da spaseš verovanje čisto:
da si kadgod stao pred istinom golom,
i da u životu nisi jedno isto
jednom zvao srećom, a drugi put bolom.

 
Anti Todor – “Snovi”

Daj se ponosi svojim pravim ja
Da ne glumiš nikada
I da uvek znaš zašto ovde si
Kojim putem krenuti
Danas možda nemaš novaca
Za neke stvari imati.
Ali veruj mi, nemoj nikada
Svoje snove prodati.
Ne moraš ti nikome glavu dole spuštati
Tvoji oblaci na tom putu su
Ljudi živi ostali
I ne stidi se što si drukčiji
Nek budale smeju se,
Možda ipak stoji ona stvar
Da su ljudi kao ti
Drugima gorđe bilo jer su drukčiji.
Zato glavu sada podigni
Moraš snove slediti,
Jer kad snove svoje izgubiš
S njima umireš i ti !
 
Sta?

Nemocan...
Kao sunce,
kad je dan oblacan.
Kao hrast,
iz zemlje iscupan.
Kao travnjak...
poplocan.
Put po meni prave.
Po istoj stazi,
da lakse gaze.
Menjaju me.
Na korisno paze.
Cvece je nebitno.
Bitne su plaze.

Sta?
Sta cu videti?
Koju bajku cu sada snivati?
Hajde reci.
Ukrasi reci.
U pesmu ispleti.
Poleti...
Osnova sama,
urezana...
u srzi duboko.
Ego je svest!
Dok kraj tebe snevam,
sanjam da imena nemam.
Da zovu nas
imenom jednim,
oni koji imena nadevaju,
ego prizivaju,
dok o ljubavi snevaju.

Izgradi hram.
Od sujete u njega se skloni.
Voli me,
al' ljubavi...
mene ne zovi.
Sve sto dajes,
u grlu sad stoji.
San sto sanjas,
ne za mene,
o meni.
Vakum...
Volis sebe.
O, najdraza,
sanjas kraj mene.
 
kameni

od mene put je dug
al' ne isti
kao do mene
hodao sam njim
stope izbrojao
u mnogim snovima
u svakom se
unazad okrenuo
sve dalje i dalje
srecem se
statua koja hoda
srca k'o ugalj
kameni
sto vatra tudja
zapali
izgori
da podjem
ne goni me
 
zdravica

neslano
suzama solio
glave pognute
da bih voleo
bez tebe
trpeza prazna
muve se goste
neka na mene
predju posle
zdravicu drzim
snu vecnom
nazdravljam
usnama otrov...
pozdravljam
 
SANJAH TE

Sanjah te jedne ljetne noci
ljepsa si bila od atene
klecala si naga
na crvenom pokrivacu
dok te mjesec obasjavao
svojom radoznaloscu
jedino je boja tvoje meke puti
bila svijetlija
od trakova svjetlosti
koji su neumorno dodirivali
sve ono sto te okruzuje
tako se tvoja bjelina
jos vise isticala
dok sam te cjelivao
sa vlaznim usnicama
tvoje vitko tjelo
se gipko uzdizalo
sve dok te nebi presjekao
blagi grc u stomaku
zbog kojeg ti se ote uzdah

ali ja ne sustah
nego jos poletniji
krenem jurisati na tvoje
mlade grudi
spustajuc se polako
sve nize i nize
klizio sam po tebi
sve dok mi se jezik nije upleo
u tvoje tamne kovrce
tada ti jos jace uzdahnes
i povijes se pod mene
u jednom trenutku
nesvjesno si zabola nokte
u moja ledja
i ja se probudih.

(Vitomir Loncaric)
 
Sanjao sam da me vodiš
po blistavoj bijeloj stazi,
posred polja zelenoga,
prema brda plavetnilu,
prema plavim bregovima,
spokojnoga jednog jutra.


Držao sam tvoju ruku,
tvoju ruku, drugarice,
tvoj glas krotki osjećao,
poput glasa novog zvona,
jednog zvona djevičanskog
u proljetnoj blagoj zori,
Tvoja ruka, glas tvoj u snu,
kako li su bili stvarni! . . .

Živi, nado: tko bi znao
što sve crna zemlja guta!
 
bojna:
sanjala bi jedno oko, jedan pogled koji je presekao moj zivt na pola. da ga bolje vidim kako bi ga ponovo prepoznala jer zelim da se konacno probudim iz ove noci koja predugo traje. inace ja sam od onih ljudi sto nikad nazalost ne sanjaju ono st stvarno zele.
nikad ga nisam sanjala :cry:
Kliknite za proširenje...

To ne mozes znati ;) Vise je snova u toku spavanja, a tek smo malog broja njih svesni...

P.S. Nisam ocekivao od tebe da budes tako povrsna :roll: ;)
 
Obasjane,
sijaju oci.
Da bi videle,
upijaju...
Da li oni sto daju,
dobijaju...
Da li suze,
oci ispiraju...
Da li i birani,
na kraju biraju....
Svetlost odbijaju,
oni sto svetlim,
ih nazivaju...
Da li i budni,
snove snivaju..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top