- Poruka
- 10.459
"Crna nije boja, ona predstavlja odsustvo boja, prisustvo boja ukazuje
na postojanje izvora svetlosti.
Mrachna soba, svetlost monitora iscrtava zgrchenu siluetu ispred
kompjutera. Miris duvana I ustajalog vina ispunjava vazduh.
Vrata se otvaraju I ulazi Dante, moj dragi.
'zdravo kako si?'
'dobro, a moja najdraza kako je ona?
'ah, ona je tuzna, dragana svog nije gledala celi dan'
Apolon mu ravan nije I sve zvezde I tame u njegovim ochima, zasenjuju
mirise realnosti. Poljubac bestelesni I strast u formi chiste energije
to smo mi. princ bez trona I vitez skrhanog macha. Negde iz dubine, iz
nekog prashnjavog ugla lobanje svoje chujem glas 'on nije tvoj, utehu
mu savrshenu pruzash, tvoj ije I nece biti' panichno prevrchem I kopam
palim svece I trazim tog uzurpatora srece sto krije se negde u meni,
ali lukavac izmache.
'oprosti ljubavi, neko negde neshto mi reche, pa nestade..' posmatram
svog dragog I razodevam ga polako, hirurshki, analitichkom metodom
otklanjam demone I prikaze, volim ga videti golog..mmmm…
Okupam se svojim suzama da bih chista stala pred njega, a on polize
so. Zavisno od dana I sata mi igramo razne igre. Vecheras moje ochi
postaju zileti I param mu kozu polako, polako I chujem uzdahe sto sa
usana mu klize, stvaraju savrshenu harmoniju sa muzikom koja dopire sa
jeftinih zvuchnika. Vodimo ljubav, pijemo vino otrove I krv, ali iz
nekog razloga zelimo vishe. navlachimo na lica maske I napushtamo
toplu tamu doma svog. Kao mlade hijene smejemo se dok zurno korachamo
ulicama tog nestvarnog grada. I ja pevam, on recituje stihove ljubavi
I smrti dok drzimo se za ruke."
R.
na postojanje izvora svetlosti.
Mrachna soba, svetlost monitora iscrtava zgrchenu siluetu ispred
kompjutera. Miris duvana I ustajalog vina ispunjava vazduh.
Vrata se otvaraju I ulazi Dante, moj dragi.
'zdravo kako si?'
'dobro, a moja najdraza kako je ona?
'ah, ona je tuzna, dragana svog nije gledala celi dan'
Apolon mu ravan nije I sve zvezde I tame u njegovim ochima, zasenjuju
mirise realnosti. Poljubac bestelesni I strast u formi chiste energije
to smo mi. princ bez trona I vitez skrhanog macha. Negde iz dubine, iz
nekog prashnjavog ugla lobanje svoje chujem glas 'on nije tvoj, utehu
mu savrshenu pruzash, tvoj ije I nece biti' panichno prevrchem I kopam
palim svece I trazim tog uzurpatora srece sto krije se negde u meni,
ali lukavac izmache.
'oprosti ljubavi, neko negde neshto mi reche, pa nestade..' posmatram
svog dragog I razodevam ga polako, hirurshki, analitichkom metodom
otklanjam demone I prikaze, volim ga videti golog..mmmm…
Okupam se svojim suzama da bih chista stala pred njega, a on polize
so. Zavisno od dana I sata mi igramo razne igre. Vecheras moje ochi
postaju zileti I param mu kozu polako, polako I chujem uzdahe sto sa
usana mu klize, stvaraju savrshenu harmoniju sa muzikom koja dopire sa
jeftinih zvuchnika. Vodimo ljubav, pijemo vino otrove I krv, ali iz
nekog razloga zelimo vishe. navlachimo na lica maske I napushtamo
toplu tamu doma svog. Kao mlade hijene smejemo se dok zurno korachamo
ulicama tog nestvarnog grada. I ja pevam, on recituje stihove ljubavi
I smrti dok drzimo se za ruke."
R.
