Snovi

Secam se ljubavi stare...
ljubavi tvoje,
ljubavi moje,
ljubavi...
ljubavi nase sad ne postoje...
a kleli smo se...
svojim zivotom
u snove nase...
a onda polako k'o
vino iz case
nestade sve....
i casu zuci ispih potom...
i casu vode...
miris od vina ostade samo
i ponesto tek da znamo...
jedno o drugom,
o zivotu.
Al' o5 snove ja nove sanjam
i o5 srce laze sebe...
da je sretno...
dok kuca bez tebe...
 
"Jednog jutra je pogledala u sveze kuvano nebo, tamno kao letnja noc, bacila svoje cesljeve od srebra, slonovace, stakla i zada u safolj za kupanje i ugazila u vodu pevajuci. Bila je jos vise dete no devojka, ali taj korak bio je presudan za ceo njen zivot. Pevala je u tom casu pesmu koju je ubrzo potom zaboravila i posle decenijama cekala da se opet seti te pesme koja se zvala "Poslednja plava sreda". I setila se na svoju nesrecu. Ali, vec tada, dok je pevala u svom safolju, svi se zabezeknuse. Tada su prvi put culi da ona peva. I bilo je jasno da ima savrsen sluh , iako je inace bila gotovo mutava."
 
Ni ne znaš da postojim, a ne izbijaš iz mojih snova.
Kakve li drskosti!

* * *

Čuvaru snova, zabrani mu pristup!
Želim bar u snovima da živim u miru.
 
Noćas se moje čelo žari,
noćas se moje veđe pote;
i moje misli san ozari
umreću noćas od lepote

Duša je strasna u dubini,
ona je zbilja u dnu noći,
plačimo, plačimo u tišini,
umrimo, umrimo u samoći
 
Snovi

Sene po snovima mojim,
u sivo ih boje,
kosmare prizivaju,
na svakoj od njih
tvoje lice stoji
Oprostio sam tebi,
oprostio sam sebi ,
oprostio sam zivotu,
ali jos te sanjam.
Mozda sve sto trebah
rekao nisam?
Mozda da cujes
mene zelis?
Ne!
Snovi se to moji samnom igraju.
Snovima mojim ti trebas.
 
Artinve:
Snovi

Sene po snovima mojim,
u sivo ih boje,
kosmare prizivaju,
na svakoj od njih
tvoje lice stoji
Oprostio sam tebi,
oprostio sam sebi ,
oprostio sam zivotu,
ali jos te sanjam.
Mozda sve sto trebah
rekao nisam?
Mozda da cujes
mene zelis?
Ne!
Snovi se to moji samnom igraju.
Snovima mojim ti trebas.
Kliknite za proširenje...

Come up on different streets, they both were streets of shame
Both dirty, both mean, yes and the dream was just the same
And I dreamed your dream for you and now your dream is real
How can you look at me as if I was just another one of your deals?
 
U snovima još uvek vidim bele kule,
U snovima još uvek čujem njegova zvona,
U snovima još uvek hodam njegovim ulicama,
Ali šta ću kada ostanem bez snova?

U snovima još uvek se smejem,
U snovima još uvek pevam,
U snovima još uvek živim,
U snovima još uvek snevam.

U snovima i dalje trčim,
U snovima i dalje bežim pred ognjenim mačem,
U snovima me i dalje njegove oči svuda prate,
U snovima još uvek plačem.

U snovima srebrno lišće još uvek treperi,
U snovima još uvek osećam miris alfirina,
I ne cudim se kada mi drugi kažu
Da živim u snovima.
 
Sanjao sam nocas da te nemam,
Da ležim budan na postelji od snijega.
I tiho, tiho
Neka druga žena
Moje ime doziva kroz noc
Ružan san.

Vidio sam u snu ljiljan bijeli,
Crne konje i svatove bez pjesme.
I tiho, bez glasa
Odlaze nekud
Neki dragi ljudi
Gdje, a gdje?
Ružan san.

Hej, noci, stani
Zora nek svane.

Neka zora svane.
 
Snove snivam, snujem snove,
snujem snove biserove,
u snu zivim, u snu disem,
al' ne mogu sitne snove,
ne mogu ih da napisem.
Snove snivam, snove snujem,
u slike bih da ih kujem,
al' su sanci poletanci,
ne mogu ih da prikujem
srcu mome laganome.
Al' nasloni na te snove
tvoje grudi biserove,
dve ledene biser kapi:
ta bi studen smrzla snove,
sve te slike sledila bi.
 
SJENE

Jer je jednog dana
Htjedoh uciniti dijelom svoje sudbine
Moji je snovi stvaraju strpljivo
Iz tisucu tajanstva.
Ona je biljka, ili ptica, ili zena
Njeno ime titra u istim slogovima,
Ako postane lopoc,
Galeb, il' ljubavnica.

(Jean-Guj Pilon)
 
Imena se svog
danas ja odricem
i svoje reci
necu da potpisem

Razuma se danas
ja javno odricem!
Da reci ne znam,
slike da sricem...
sanjam.
 
Noć nam nameće svoju volšebnu rabotu. Razatkati svet, beskrajna račvanja posledica i uzroka što se gube u toj vrtoglavici bez dna, vremenu. Noć želi da noćas zaboraviš svoje ime, pretke i poreklo, svaku reč ljudsku i svaku suzu, ono čemu te je mogla naučiti java, varljivu tačku geometara, liniju, ravan, kocku, piramidu, valjak, loptu, more, talase, svoj obraz na uzglavlju, svežinu nove posteljine... carstva, Cezare, Šekspira i ono što je najteže, ono što voliš. Začudo, jedna tableta može izbrisati kosmos i uspostaviti haos.

Borhes
 
S putovanja i bola vratih se, ljubavi moja,
tvom glasu, tvojoj ruci što dira žice gitare,
vatri koja prekida jesen poljupcima
i kruženju noći na nebu sumračnom.

Za sve ljude svijeta tražim hleb i carstvo,
tražim zemlju za sve ratare bez sreće,
i da se ne nada nitko miru moje krvi i peva.
Ali bez tvoje ljubavi ne mogu a da ne umrem.

Za sve to svira valcer jasnog meseca,
i pesma gondolijera u vodi gitare
sve dok mi umorna glava ne klone sanjajući:

jer sve su nesanice mog života zamrsile
ovu senicu gdje ti ruka živi i leti
čuvajući tu noć putnika usnuloga.

P. Neruda
 
Onaj sam koji bejah u zoru, pripadam plemenu.
Ležeći u kutu pećine
borih se da uronim u tamne
vode sna. Aveti životinja
sa zarivenim krhotinama strela
činjahu tamu stravičnom. Nešto,
možda održano obećanje,
smrt suparnika u planini,
možda ljubav, možda čarobni kamen,
behu mi dati, a ja ih izgubih.
Vekovima nagriženo, pamćenje se
seća samo te noći i toga jutra.
Drhtah u iščekivanju i premirah od straha.
Odjednom začuh beskrajni i potmuli topot
čopora koji zorom prolazi.
Hrastov luk, ubojite strele,
odložih i odjurih do pukotine
što se pri dnu pećine otvara.
Onda ih ugledah. Crvenkasto ugljevlje,
svirepi rogovi, brdovita leđa
i griva tamna kao oči
što motre, opake. Beše ih na hiljade.
To su bizoni, izustih. Reč
nikad mi ne beše prešla preko usana,
ali naslutih da im to beše ime.
Kao da nikad ranije ne gledah,
kao da bejah slep i mrtav
pre no što u zoru naiđoše bizoni.
Rodiše se iz zore. Behu zora.
Ne htedoh da drugi oskrnave
tu tromu reku božanske
surovosti, neznanja, oholosti,
ravnodušnu poput zvezda.
Zgaziše psa na svom putu;
isto bi ucinili i sa čovekom.
Potom ih u pećini naslikah
okerom i cinoberom. Behu bogovi
žrtvovanja i slavlja. Nikad usta mi
ne izrekoše ime Altamire.
Mnoga mi behu oblilja i umiranja.

Horhe Luis Borhes
(1890-1986)
 
Zbogom
(gospodar snova)

"Energija se ne moze unistiti,
ona samo prelazi iz jednog oblika u drugi."

Moja ljubav se nije ugasila,
Davao sam je tebi.
Hranio sam te, a ja sam ostajao gladan.

Moja ljubav nikada nece biti mrznja.
Mrznja nikada nece biti gorivo za moje srce...
ali moja ljubav vise nece hraniti tebe.

Hranice snove o tebi...

Moja dusa mora sniti.
Kada te ne bude vise,
gospodar snova cu biti.
 
Moja stvarnost
samo mali deo
svih tvojih snova.
Kada te nema
nema ni mene.
Kada si budna
nebo je tako lepo.
Moji su snovi
deo tvoje kose
što se stapa
s mekoćom vetra.
Kada znam da sam srećan
ti si u blizini.
Kada znam da te volim
ti si predaleko.
Moja je stvarnost
krojena po tvojoj meri.
I kada sam srećan
ti si u blizini
 
GOSPODAR SAMOCE

ona vuce moje niti
ona cini moje sne
dok ja listam stare novine
ona bjezi od dosade
uspjela je da se smiri
odlazi nekud nasamo
a ja mastam zatvorenih ociju
u mislima je pratim
ona vuce moje niti
ona je hladna i daleka
kao gospodar samoce
igra se osjecajima
ona zna da je gledam
odlazi nekud nasamo
a ja mastam zatvorenih ociju
u mislima je pratim

(B. Stulic)
 
I zao glas za mnom stizei brda olajavanja,
za dobrim konjem prasina se dize,
jos jedna cigareta pre spavanja.Umires, u nesvest padas,suvise kajanja,
ljubim te nemoj da se nadas,
jos jedna cigareta pre spavanja.
Imo sam prijatelje juce,
a danas izbegavanja,
neka se deca na meni uce,
jos jedna cigareta pre spavanja.
Skoro sam mrtav, glava mi puca,
suvise zajebavanja,
molim te, nemoj da gasis svetlo,
jos jedna cigareta pre spavanja.
 
Sve pocinje i sve nestaje
i san da postoji...
prestaje...
al' o ljubavi snovi
uvek dolaze novi,
jer srce sniva,
da srce drugo
kraj njega biva
i dzaba vam
sva naucna stiva,
snovi su magicni...
cak i kada su tragicni.
 
Ranjena zver


Bes,
u seni, sena...
oci i kosa njena...
ne zoves me svojim...
mladeze tvoje,
vise ne brojim...
al' svakog se secam.
Ne zelim da znam!
Necu ih brojati nikada vise,
necu te ljubiti,
a kise padace.
Dobro to znam,
jer kapi na licu,
dok gledam u nebo,
osecam...
Ako te sretnem...
plakacu i vristacu,
bez stida...
i svaki krik koji cujes tad,
je vise od reci,
bol, bez lazi,
Kao i uvek,
znaces sta osecam.
Ranjena zver i krik njen...
o tome sanjas...
u tvom zivotu,
nikada vise,
makar se
nadas...

AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!
 
Сањао, не сањао; псовао ти по друмовима:
Очи ће ти заувек остати заражене
Ужасним збиљама које си негде живео,
И којима ћеш опет пошумити,
Све провалије сна,
Још пре рођења – залуд за спас твој – од бескраја обнажене.

Па ниједан живота сан
Није тако чист
И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;
Проходим кроз онај тмури простор где сваки лист,
У сањању, пориче да има један свет
Који је ван овог: слободан, и без мере;
И опет кроз исте сале сна
Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота:
Ах, један, два! ах, један, два!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top