Усташки злочини

"Сви сy зaклaни y штaли, oсим oчeвe нajстaриje кћeркe, кoja je yбиjeнa y oснoвнoj шкoли y Шaргoвцy. Зaклao jy je фрaтaр Филипoвић, кojи je чyдa прaвиo; вaдиo je дjeци oчи, сjeкao им jeзикe и yши и joш их je тjeрao дa плeшy. Устaшe сy пoчeлe yбиjaти y чeтири сaтa yjyтрo 7. фeбрyaрa, и дo 14 чaсoвa пoбили сy 2.297 стaнoвникa Дрaкyлићa, Шaргoвцa и Moтикa. Нисy пyцaли дa сe нe би чyлo y грaдy. Свe сy oбaвили хлaдним oрyжjeм. Пoслиje сy нaстaвили слaвљe нa Пeтрићeвцy", причa Нeдeљкo Глaмoчaнин

Нeдeљкo Глaмoчaнин првo je диjeтe рoђeнo y сeлy Дрaкyлић нaкoн штo сy yстaшe 1942. гoдинe y oвoм и сyсjeдним сeлимa Шaргoвцy и Moтикaмa зaклaлe вишe oд двиje хиљaдe Србa. "Ja сaм диjeтe Ђyрe Глaмoчaнинa, кojи сe из њeмaчкoг зaрoбљeништвa врaтиo 1945. гoдинe. Рoђeн сaм гoдинy дaнa кaсниje, кao првo диjeтe y Дрaкyлићy. Дjeцe y сeлy ниje билo, jeр сy свa пoклaнa 1942. гoдинe, 7. фeбрyaрa", причa зa Пaтриoт Нeдeљкo Глaмoчaнин. Свих 70 члaнoвa пoрoдицe Гaлмoчaнин yбиjeни сy тoг крвaвoг 7. фeбрyaрa. Сyдбинa je хтjeлa дa Ђyрaд, Нeдeљкoв oтaц, прeживи, и тo сaмo зaтo штo je y тo вриjeмe биo y зaрoбљeништвy y Њeмaчкoj. "Нoћ yoчи пoкoљa мoj oтaц je yсниo грoзaн сaн. Kao oн стojи нa нeкoм oстрвy и дoзивa дjeцy. Kaкo сe кoje пojaви, риjeкa гa oднeсe. Kaд сe yjyтрo прoбyдиo, рeкao je свojим кoлeгaмa y зaтвoрy: 'Mojих виše нeмa', нaстaвљa причy Нeдeљкo. Kaжe дa сe oцy y тoм снy jaвиo и свeти Никoлa, пoрyчyjyћи мy дa бyдe хрaбaр и нe дижe рyкy нa сeбe, jeр ћe пoнoвo имaти фaмилиjy и дjeцy. Сaн сe oбистиниo. Лoзa сe, ипaк, ниje прeкинyлa. Ђyрaд сe пo пoврaткy из зaрoбљeништвa пoнoвo oжeниo и, oсим Нeдeљкa, дoбиo joш трoje дjeцe. У пoрoдици Глaмoчaнин пoслyжyje сe yoчи свaкoг Свeтoг Никoлe. Ђyрдy сy yстaшe yбилe jeдaнaeстoрo дjeцe, жeнy и мajкy. " Сви сy зaклaни y штaли, oсим oчeвe нajстaриje кћeркe, кoja je yбиjeнa y oснoвнoj шкoли y Шaргoвцy. Зaклao jy je фрaтaр Филипoвиц, кojи je чyдa прaвиo; вaдиo je дjeци oци, сjeкao им jeзикe и yши и joш их je тjeрao дa плeшy. Устaшe сy пoчeлe yбиjaти y чeтири сaтa yjyтрo 7. фeбрyaрa, и дo 14 чaсoвa пoбили сy 2.297 стaнoвникa Дрaкyлићa, Шaргoвцa и Moтикa. Нисy пyцaли дa сe нe би чyлo y грaдy. Свe сy oбaвили хлaдним oрyжjeм. Пoслиje сy нaстaвили слaвљe нa Пeтрићeвцy", причa Нeдeљкo Глaмoчaнин.
Звjeрски yстaшки плaн
Прeмa риjeчимa пyблицистe Joвaнa Бaбићa, кojи je oбjaвиo двиje књигe o yстaшким злoчинимa, мaсaкр y сeлимa Жyпe Пeтрићeвaц биo je тeмeљитo и тajнo припрeмaн. "Дa нaрoд y сeлy ништa нe би пoсyмњao и дa би их yчинили нeoпрeзним, yстaшe сy им сeдaм дaнa рaниje прeкo рaдиja oдaли признaњe зa лojaлнoст, нajaвивши тaкoђe дa ћe им диjeлити хрaнy, тe дa би трeбaлo дa пoчистe сниjeг кaкo би хрaнa мoглa дa сe дoстaви. Чaк сy, пoд изгoвoрoм бjeснилa, и псe oдстрaнили дa нe би лajaли и yпoзoрили мjeштaнe", нaвoди Бaбић. Oн кaжe дa je y пoкoљy прaвoслaвaцa yчeствoвaлa 8. yстaшкa бojнa, yстaшe из личнe Пaвeлићeвe гaрдe, кao и лoкaлни кaтoлици, мeђy кojимa сy прeдњaчили др Виктoр Гyтић, приjeрaтни бaњaлyчки aдвoкaт, и фрa Mирoслaв Филипoвић, кojи je пoслиje пoкoљa yнaприjeђeн y чин сaтникa и пoстaвљeн зa кoмaндирa лoгoрa Jaсeнoвaц. Нa oснoвy звaничних дoкyмeнтa дo кojих je дoшao, Бaбић нaвoди дa сy 7. фeбрyaрa 1942. гoдинe yстaшe y oснoвнoj шкoли y Шaргoвцy yбилe пeдeсeт двoje прaвoслaвнe дjeцe, y рyдникy Рaкoвaц крaмпoвимa и мaљeвимa пoбили сy 65 рyдaрa, y Дрaкyлицy je yбиjeнo 715, a y сeлy Шaргoвaц 1.500 Србa. "Пoлитикa Нeзaвиснe Држaвe Хрвaтскe билa je jaснa – Србe трeбa yништити. Плaнирaнo je дa Бaњaлyкa бyдe глaвни грaд НДХ и дa сe зoвe Aнтин Грaд. Пaвeлићeв дoглaвник Mилe Бyдaк je нeдвoсмислeнo истицao дa jeднy трeћинy Србa трeбa пoклaти, jeднy трeћинy пoкaтoличити и jeднy трeћинy прoтjeрaти", истичe Бaбић. Прeмa њeгoвим риjeчимa, jeдини гриjeх мjeштaнa Дрaкyлићa, Шaргoвцa и Moтикa биo je тaj штo сy били прaвoслaвнe вjeрoиспoвиjeсти.

Ево још нешто, "недовршена" листа хрвтатских свештеника који су били активне усташе у клању током 2. св рата


CROAT CATHOLIC USTASHI CLERGY


Here follows an incomplete list of Croat Roman Catholic clergy that
participated in the atrocities and Holocaust of the Ustashi regime of Ante
Pavelic.

By the end of WW II, 1500 Croat Roman Catholic clergymen fled Europe in
order to escape justice. These were Roman Catholic priests who murdered
Serbs and Jews with their own hands, incited others to do so or took part in
their forced conversions.


1.. ABRUS, Fra IVAN: Active Ustasha and Franciscan priest.
2.. ADAMCIK, Prof. BRUNO: Active Ustasha and Catholic priest.
3.. ARSAMOVIC, Dr. ANTUN: Djakovo Catholic bishop. Decorated by Pavelic.
Used scare and terror tactics to force Orthodox Serbs into conversion. Took
over Serbian Orthodox churches in his jurisdictional area in the name of
Catholic Church. He ordered the destruction of many Orthodox churches such
as those in Bracevci, Major, Poucje, Depsin, Tenje, Dalj, Markusica,
Kapelna, Kucanci, Budimci, Poganovci, Bijelo Brdo, Borovo Selo, Trpinje,
Bobota, Pacetin, Brsadin, Cepin, Martinci Cepinski, Trnjani, Klokocevik,
Topolje, and Brod na Savi. He followed the directives in the 'The Return to
the Faith of our Fathers,' written and published by the Institute of St.
Jeronim (St. Girolamo) in Zagreb which was under the direct control of
Archbishop Stepinac.
4.. ALAUPOVIC, MARKO: Catholic priest who was an active Ustasha and close
associate of the bloodthirsty Archbishop Saric of Sarajevo.
5.. ALAUPOVIC, ANTE: Catholic priest in New Sarajevo. Close friend and
associate of Archbishop Saric and Jasenovac killer Max Luburich. Under his
leadership, the property of the Serbian Cultural Society 'Prosveta' in
Sarajevo was pillaged and destroyed. Very active Ustasha. Decorated by
Fascist Ante Pavelic.
6.. ALFIREVIC, ANTE: Catholic priest in Zagreb and active Ustasha.
7.. ANDERLIC, Dr. VILKO: Catholic curate in Sotin and a very active
Ustasha who used terror extensively to force Serbs to convert to
Catholicism, threatening those that didn't with death.
8.. ANIC, Fra SIME: Franciscan priest and very active Ustasha.
9.. ANDJELOVIC, Fra ANDJEL: Catholic curate in Kraljevska Sutjeska. Very
active Ustasha. Decorated by Fascist Ante Pavelic.
10.. ANDRASEC, Fra DIONIZIJE: Franciscan priest who was a very active
Ustasha and a close associate of Bishop Aksamovic. Personally went to
Serbian churches, pillaging them, then setting them on fire. Used torture
and terror to force Serbs to convert to Catholicism. Decorated by Fascist
Ante Pavelic.
11.. ANTIC, Don PETAR: Catholic priest who worked very closely with Fra
Dr. Bilobrk, a curate in Metkovic who called on all Croats to use axes, hoes
and scythes to slaughter Serbs rather than 'expensive' bullets.
12.. ARBULIC, MIHO: Catholic curate in Mandaljen who was an active Ustasha
and was decorated by Fascist Ante Pavelic.
13.. ASTALOS, JOSIP: Catholic curate in Dalj and Osijek. Considered a
Croatian intellectual. Participated in the sadistic tortures of Serbs in
Dalj and Erdut. During the night, he arrested women, took them to a
basement, and forced them to completely undress. Organized several Ustasha
killing bands. Personally arrested the first 25 Serbs in Dalj, torturing
them for several days, then killed them all. An extreme sadist. Decorated by
Fascist Ante Pavelic.
14.. BABIC, Fra AUGUSTIN: Franciscan priest who was an active Ustasha.
15.. BABIN, Don MARTIN: Catholic curate in Bisk and an active Ustasha.
16.. BADURINA Dr. TEODOR: Catholic priest and active Ustasha.
17.. BAIER, VIRTOR: Catholic priest who used terror extensively to force
Serbs to convert to Catholicism.
18.. BAJIC, LEONARD: Fraciscan priest from Makarska. Active Ustasha who
was decorated by Fascist Ante Pavelic.
19.. BAKOTIN, JERRO: Catholic priest. Active Ustasha.
20.. BARSIC, Dr. STJEPAN: Catholic priest and very active Ustasha. Was a
trustee in Croatia of His Holiness, the Pope.
21.. BAKULA, Fra ANTE: Croatian Catholic priest who organized the
slaughter of several thousand Serbs during mid 1942. He personally
participated in the slaughters in the county of Hrasno. Decorated by fascist
Ante Pavelic.
22.. BARULA, PETAR: Franciscan priest and active Ustasha.
23.. BALICEVIC, DR. MARRO: Catholic curate who terrorized Serbs to force
them to convert to Catholicism.
24.. BALTIC, Fra VIKTOR: Franciscan priest in Ljubincic. Active Ustasha.
Decorated by fascist Ante Pavelic.
25.. BANDIC, Fra BRANRO: Franciscan priest in Derventa. Personally took a
band of Ustasha killers to the Serbian village of Hrvacani where he had 120
Serbs arrested. All were taken to Banja Luka where they were tortured. All
120 were then slaughtered. Fra Bandic participated personally in the
killings.
26.. BANDIC, DRAGO: Catholic curate in Prnjavor. Active Ustasha. Decorated
by Ante Pavelic.
27.. BANIC, STANRO: Catholic abbot in Zagreb. Active Ustasha.
28.. BARAC, DOMINIRO: Catholic catechist who committed numerous atrocities
against Serbs in the area of Dubrovnik. Organized terrorist groups of Croats
who went through Serbian villages, killing men, women, and children, and
pillaging their properties.
29.. BARBARIC, Dr. MLADEN: Croatian professor and priest who terrorized
Serbs into converting to Catholicism. Personally participated in
slaughtering Serbs. Decorated by Fascist Ante Pavelic.
30.. BARBIR, Fra FRANJO: Franciscan priest and professor at the Franciscan
high school in Dubrovnik. Active Ustasha. Decorated by fascist Ante Pavelic.
31.. BARESA, IVAN: Catholic priest and active Ustasha who was decorated by
fascist Ante Pavelic.
32.. BARIC, PASRO: Franciscan priest and active Ustasha.
33.. BARISIC, JAROV: Catholic priest and active Ustasha. Decorated by
fascist Ante Pavelic.
34.. BARISIC, RRESIMIR: Catholic priest and active Ustasha.
35.. BARISIC, Fra STIPE: Catholic priest and active Ustasha. Decorated by
Ante Pavelic.
36.. BARSIC, BERTRAND: Franciscan priest and active Ustasha.
37.. BARUN, BORIS: Franciscan priest and active Ustasha.
38.. BASIC, MIRKO: Catholic curate and active Ustasha.
39.. BASIC, Fra PETAR: Franciscan priest and active Ustasha.
40.. BAUERLEIN, STJEPAN: Catholic catechist and active Ustasha who was
decorated by Ante Pavelic.
41.. BEBIC, BERNARDIN: Franciscan priest and active Ustasha.
42.. BECRER, IVAN: Catholic priest in Trnjani. Gave an ultimatum to all
Serbs in his area to either convert to Catholicism within 30 days or face a
brutal death.
43.. BEDRICA, Fra GABRO: Franciscan priest. Very active Ustasha and
terrorist.
44.. BEKMAN, JOSIP: Catholic priest in Prijedor and active Ustasha.
45.. BELIC, Fra O.: Franciscan priest and active Ustasha.
46.. BELUHAN, Fra EUGEN: Franciscan priest and active Ustasha.
47.. BELUHAN, Dr. MILAN: Catholic priest and trustee of His Holiness, the
Pope. Very active Ustasha. Decorated by Ante Pavelic.
48.. BENIGAR, Dr. ALERSIJE: Catholic priest and active Ustasha.
49.. BENRO, FRAN: Franciscan priest and terrorist. Very active Ustasha.
50.. BENKOVIC, AMBROZIJE: Catholic curate and terrorist. Very active
Ustasha.
51.. BENKOVIC, Dr. JAROV: Catholic cleric and chaplain in the Ustasha
Army.
52.. BENKOVIC, IVAN: Franciscan priest and active Ustasha.
53.. BERROVIC, Fra Dr. PETAR: Head of the Catholic deans in Drnish.
Personally participated in the slaughter of Serbs in Knin and Drnish. He was
also present during the infamous slaughter of Serbs in the Serbian Orthodox
Church at Glina, known as the Glina massacre.
54.. BESTIC, MIJO: Catholic curate in Bosiljevo. Active Ustasha.
55.. BEZIN, Fra IVAN: Franciscan priest and active Ustasha.
56.. BILOBRK, Dr. VLADO: Catholic curate in Metkovic. Called on all Croats
to use pick-axes, hoes, and scythes to slaughter Serbs, because they weren't
worth wasting Croatian bullets on. On April 27, 1941 he was one of the first
Croatian clerics to organize the massacres of Serbs. With his band of
killers, he slaughtered hundreds of them on the bank of the Neretva River
and, had their bodies thrown into the water. At the end of 1943, on his insi
stence, 107 women, children, and old men were slaughtered in the villages of
Sipka, Cilum and Pepsko Blato. Insisting that all Serbs in the Independent
State of Croatia must be executed for fear if they were simply expelled,
they would return to their homes. Dr. Vlado was decorated by Ante Pavelic.
57.. BILOGRIVIC, Msgr. Dr. NIROLA: Catholic curate from Banjaluka. Enjoyed
torturing his Serbian victims. He liked to watch the blood draining from
their bodies as they slowly died.
58.. BILORAPIC, FRANJO: Catholic priest. Active Ustasha.
59.. BILUSIC, FILIP: Catholic priest. Active Ustasha.
60.. BINICKI, Dr. FRAN: Catholic curate in Licki Osik. Very active Ustasha
and terrorist. Hundreds of Serbs were slaughtered in the basement of his
home. Twice decorated by Ante Pavelic.

61.. BIRGER, JULIJE: Catholic deacon who used terror extensively to force
Serbs to convert to Catholicism.
62.. BIRT, BRANRO: Catholic priest in Fenicani. Used terror and torture to
force Serbs to convert to Catholicism.
63.. BISRUPOVIC, Don ANTE: Catholic curate in Praznici who preached from
the pulpit of his church that 'all Serbs in Croatia should be executed.'
64.. BJELOROSIC, Don IVAN: Catholic priest in Lisac. Committed numerous
atrocities against Serbs in the area of Dubrovnik.
65.. BLAGA, ADOLF: Catholic priest. Active Ustasha.
66.. BLAZEROVIC, RARLO: Catholic curate. Very active Ustasha.
67.. BLAZEVIC, GRGA: Catholic priest in Bosanski Novi where he organized a
concentration camp for Serbs and made himself commander of it. Many Serbs
who were arrested were slaughtered in this camp on his orders. He insisted
that he was doing what Archbishop Stepinac wanted and expected of him. For
his work on behalf of the 'Croatian cause' he was decorated by fascist Ante
Pavelic.
68.. BOCAR, VALENTIN: Catholic priest in Krizevci. Active Ustasha.
Decorated by Ante Pavelic.
69.. BOCRMAN, JOSIP: Catholic priest in Sanski Most where he participated
in the slaughter of Serbs. Very active in the establishment of the
concentration camp in the area. Decorated by Pavelic.
70.. BOGDAN, IVO: Catholic cleric. Active Ustasha.
71.. BOGUTOVAC, STJEPAN: Chaplain in the the ustasha Army. Active Ustasha.
Decorated by Pavelic.
72.. BOJANIC, STJEPAN: Catholic priest. Active Ustasha.
73.. BOLOROVIC, Fra GRUJO: Franciscan priest who was a volunteer chaplain
in the Ustasha Army. Participated in the slaughter of Serbs. Decorated by
Pavelic.
74.. BONEFACIC, Dr. KVIRIN: Catholic bishop of Makarska and Split. Very
active Ustasha. Decorated by fascist Ante Pavelic.
75.. BORIC, NIROLA: Catholic curate. Active Ustasha.
76.. BORIK, HARIJA: Dominican priest and active Ustasha.
77.. BOROSA, VLADIMIR: Catholic curate in Lobor. Active Ustasha. Decorated
by fascist Ante Pavelic.
78.. BORTAS, FRANJO: Catholic priest and teacher in Zagreb. Close
associate of Archbishop Stepinac. Very active Ustasha.
79.. BOSNJAR, Don NIKOLA: Catholic curate in Prenje where he organized
widespread massacres of Serbs, not sparing women, children, or old men.
Chaplain in the Ustasha Army.
80.. BOZNAR, ANTUN: Catholic priest and active Ustasha.
81.. BRADARIC, Fra STANRO: Franciscan priest who personally slaughtered
hundreds of Serbs.
82.. BRAJROVIC, SLAVRO: Catholic curate and terrorist. Very active
Ustasha.
83.. BRALIC, LUJO: Catholic priest and active Ustasha.
84.. BRALO, BOZIDAR: Catholic priest in the St. Joseph church in Sarajevo.
Organized the slaughter of 180 Serbs on the Alipasa Bridge. After killing
them, he danced the Croatian national dance, the Circle Dance, around their
bodies before their bodies were thrown into the river. He organized a large
number of Moslems from Sarajevo into slaughtering bands. These Moslem groups
were responsible for the brutal deaths of thousands of Serbs in the area of
Sarajevo. Bralo also murdered thousands of Serbs in the concentration camp
Jasenovac. He was a member of the Ustasha Parliament, together with
Archbishop Stepinac. Personally slaughtered Serbs in the villages of Sabalj,
Marsic-Gaj, Piskavica, Ponira, Biljevina, Kozara mountain, Sanski Most,
Kamengrad and Grmec. Decorated by Pavelic.
85.. BRANDIC, MIRKO: Catholic priest. A sadist who was a very active
Ustasha.
86.. BRASRIC, ANTE: Catholic priest and active Ustasha.
87.. BREKALO, ZVONKO: Catholic priest who engaged personally in the mass
slaughters of Serbs in the concentration camp Jasenovac. Decorated by
Pavelic.
88.. BRESRI, BRUNO: Catholic priest from Varazdin monastery. Active
Ustasha.
89.. BRISEVAC, Fra DANIEL: Catholic curate of Stratinska. Active Ustasha.
Decorated by Pavelic.
90.. BRKAN, Fra IVO: Franciscan priest from Koraca (Bosnia) who was
responsible for the arrest of about 500 Serbs who were taken to the
concentration camps in Luzane, Muratovac, and Derventa. From there, they
were taken to the camp in Slavonski Brod where they were brutally tortured.
None of the innocents ever returned home.
91.. BRKIC, Fra MARIJAN: Franciscan priest. Active Ustasha. Repeatedly
urged Croats to take up arms to kill the Orthodox Serbs.
92.. BRKLJACIC, Dr. IVAN: Trained to be a Catholic priest, he loved to
torture Serbs to death. In 1943 he was named commander of the Jasenovac
death camp. The second Catholic cleric to be made commander there. Prior to
his 'promotion,' he was in Stara Gradiska where he was responsible for the
slaughter of over 2,000 Serbian women.
93.. BRZICA, PETAR: Catholic cleric from the monastery of Siroki Brijeg.
Member of the 'Great Brotherhood of Crusaders.' This notorious 'King of the
Killers.' won a contest held in Jasenovac based on who could kill the most
Serbs in the shortest period of time. Fr. Brzica won. In the course of the
night of Auqust 29. 1942, he cut the throats of 1,350 people with his own
hands.
94.. BUBANJ, MARTIN: Catholic priest in Susak. Personally participated in
the executions of Serbs.
95.. BUBIC, CIRO: Franciscan priest. Active Ustasha.
96.. BUBLE, VINRO: Catholic curate and active Ustasha.
97.. BUC, ANTE: Franciscan priest. Active Ustasha.
98.. BUCIN, PETAR: Franciscan priest. Active Ustasha.
99.. BUCKOVIC, STJEPAN: Catholic curate in Gornji Bogicevci. Active
Ustasha. Decorated by Pavelic.
100.. BUCONIC, Don ANTE: Catholic priest. Active Ustasha who organized the
slaughter of Serbs in the county of Stolac. Chaplain in the Ustasha Army.
101.. BUJANOVIC, JOLE: Catholic priest who was the director of the
Catholic parishes in the Lika and Gacka areas. Slaughtered Serbs
indiscriminantly, then pillaged their properties. Organized Ustasha 'storm'
units, consisting of the worst dregs of the Croatian criminal element, who
were sent to slaughter Serbs throughout the province of Lika. Insisted that
no Serb must survive in the Croatian state. Insisted that that was the aim
of His Holiness, the Pope. As late as February 1945, he hung 60 Serbs in
Gospic. He was decorated by Pavelic.
102.. BUJAS, Fra GASPAR: Franciscan priest, active Ustasha.
103.. BURINAC, BEATO: Catholic priest, active Ustasha.
104.. BULAT, STJEPAN: Catholic priest in Osijek, active Ustasha.
105.. BULJAN, Dr. ANTUN: Catholic priest and educator, active Ustasha.
106.. BULJAN, LADISLAV: Catholic priest in Zavidovici where he was a
central personality in the Ustasha movement. Initiated many of the
slaughters of the Serbian people in that region. Personally participated in
the slaughters.
107.. BULJAN, STJEPAN: Franciscan priest and active Ustasha.
108.. BULJEVIC, Fra BERNARD: Franciscan priest and active Ustasha.
109.. BULUM, PETAR: Catholic priest and active Ustasha.
110.. BUNTIC, Fra DIDAK: Franciscan priest and active Ustasha.
111.. BURGER, JULIJE: Croatian Catholic dean in Podravska Slatina who used
terror to force Serbs to convert to Catholicism.
112.. BURIC, MIRJAN: Catholic priest from Scit, an active Ustasha.
113.. BURIC, Dr. VIRTOR: Catholic bishop from Senj. One of the three
members of the 'Bishops Committee for the Forced Conversion of Serbs.' The
other two members were Archbishop Stepinac and Janko Simrak. He was
decorated by Pavelic.
114.. BUTORAC, IVAN: Catholic priest, active Ustasha and decorated by
Pavelic.
115.. BUTORAC, PAVLE: Catholic bishop of Kotor and Dubrovnik. An active
Ustasha, decorated by Pavelic.
116.. BUTUROVIC, IVAN: Catholic curate in Jamnica, near Pisarovina. An
active Ustasha.
117.. BUZUK, Fra MIROSLAV: Franciscan priest and active Ustasha who
participated in massacres. He was a curate in Lasina and was decorated by
Pavelic.
118.. CALUSIC, Fra MARRO: Catholic priest of St. Ante in Sivsa. Organized
and led a group of killers in Sivsa, killing hundreds of Serbs. Decorated by
Pavelic.
119.. CANJUGA, ANZELMO: Catholic priest from the monastery of Varazdin and
an active Ustasha.
120.. CAREV, Don JOZO: Catholic priest in Neoric and an active Ustasha who
personally participated in the slaughters of Serbs. Used the pulpit to
preach that 'all Serbs must be destroyed.'

итд, итд, имам списак од 250, али ово је сасвим довољно.

да, стао си код ц а ја сам баш тражио да видим има ли неких за које ја имам податке али они су од н па на даље и били су жупници у кордунашким деловима.код мене су само од 6.маја 1941 до краја јула исте године поклали око 2000 људи.постоје и имена главних егзекутора. сви убијени су били цивили.а и рат још није ни почео.и онда се неко пита што смо се дигли сада 1991.па у слуњу сам својим очима гледао како јавно у сред бела дана деле својим цивилима оружје испред хотела у центру града у пролеће 1991.иначе у мојој фамилији је убијено 12 цивила од тога најмлађи стриц није имао ни годину дана.убио га је ТМ из суседног села и после робије од 5 година наставио нормално да живи после другог светског рата тамо у свом селу.

Сигурно на нету има цео списак по абецедном реду, ово је само тај део.

http://www.knowledgerush.com/kr/encyclopedia/Croat_Catholic_Ustashi_clergy/

Наведене изјаве и прописи усташких властодржаца ревносно су спровођене у живот. По угледу на нацистичка искуства, одмах по проглашењу НДХ формирана је Усташка надзорна служба (УНС), од марта 1943. позната као РАВСИГУР (Главно равнатељство за јавни ред и сигурност), под чијом управом је био читав низ концентрационих логора:

Логор Даница је први усташки логор, формиран већ 29. априла 1941. године, кроз који је прошло преко 5.000 логораша.

Логор Керестинец. Радио само у 1941. У њему су били углавном политички затвореници. Готово сви су побијени.

Логор Слана на острву Паг. За непуна три месеца постојања (25. јун 1941 – крај августа 1941) кроз логор је прошло око 16.000 затвореника. Највећи број је побијен (само у Јадовно на погубљење послано је 3.000 Срба), а мањи део упућен у Јасеновац.

Логор Крушчица. Формиран крајем августа, ликвидиран крајем септембра 1941. Од око 3.000 логораша већина су били Јевреји. Преживели мушкарци послани у Јасеновац, а деца и жене у Лобоград.

Логор Лепоглава. Основан још у Аустро-угарској у 19. веку. У њему је побијено око 1.300 логораша.

Логор Ђаково. У њему је ликвидирано више хиљада, углавном Јевреја, и то жена и деце.

Логор Тење код Осијека. Формиран у јуну, ликвидиран у августу 1942. године. Око 3.000 логораша, заточених у том периоду, ликвидирано у Јасеновцу, Горњој Ријеци и Аушвицу.

Логор у Сиску (3. август 1942. – јануар 1945). Одавде су заточеници одвођени у логоре Јасеновац и Стара Градишка, или на рад у Немачку. Дечји логор у Новом Сиску, у основној школи, ликвидиран је у јануару 1943. За четири месеца постојања кроз њега је прошло 6.693 детета, од којих је умрло 1.637. Готово сва деца су испод Козаре.

Логор Јастребарско радио је два месеца. Око 1.300 логораша пребачено је у Јасеновац. Али кроз дечји логор Јастребарско, у периоду 12. јул 1942 – 26. август 1942. прошло је 3.336 деце, од тога више од 2.000 са Козаре. Логор је био под управом часних сестара конгрегације св. Винка Паулског. За непуних месец и по дана умрло је 768 деце (по изјави гробара Фрање Иловара, који је био плаћен "по комаду"!).

Логор Цапраг код Сиска. Служио је као сабирни логор, углавном за свештенике СПЦ, а касније за све Србе, који су депортовани у Србију. Након престанка депортација, логор је ликвидиран.

Логори Лобоград и Горња Ријека у Хрватском загорју. Служили су углавном као транзитни за Аушвиц, Јасеновац и Стару Градишку.

Логор Госпић – Јадовно. Формиран у јуну 1941. Дневни капацитет логора био је до 3.000 логораша. С обзиром на велики прилив нових логораша, свакодневно је на стратиште Јадовно на Велебиту одвођено 200–400 логораша и убијано

Логор Јасеновац. Формиран у августу 1941. Ликвидиран априла 1945. По свирепости, садизму, бестијалности највишег степена нема му равна у историји. Број жртава никада није тачно утврђен. Логорска архива је два пута уништавана (почетком 1943. и априла 1945). Земаљска комисија Хрватске констатовала је у извештају Међународном војном суду у Нирнбергу, да је број жртава 500.000–600.000. Најчешће се помиње бројка око 700.000. О зверствима усташа постоји изузетно обимна документација. Највећи број жртава логора су били Срби, а међу жртвама су били и Јевреји и Роми.

Логор Стара Градишка — „Јасеновачки логор V". Број побијених логораша никада није утврђен. О бестијалности усташа говоре чињенице: у стратишту Кула смрти било је уређено специјално мучилиште. У ћелијама за клање урађени су посебни одводи крви покланих. У лето 1942. угушено је гасом око 600 деце. За католички Божић 1942. поклано је око 600 жена, итд.

Осим ових логора смрти, усташе су вршиле масовне покоље на лицу места, по селима, одводећи похватане Србе до јама, бунара, бездана или река, клали их, убијали маљевима, стрељали или живе бацали у масовне гробнице

Према досадашњим истраживањима, страдања Срба у директном покољу (убијени "на прагу") су следећа: (види табелу 2)

Табела 2: Срби побијени "на прагу" (у селу, у свом дворишту или околини):

Р.бр. Територија Број локалитета масовног геноцида Број убијених Срба у директном геноциду
1. Херцеговина 6 6.916
2. Источна Босна - 50.000
3. Средња Босна 9 11.734
4. Босанска Крајина 28 77.200
5. Лика, Кордун, Банија 18 55.547
6. Славонија 18 33.089
4. Срем 5 11.899
Укупно 84 246.025




У 1943. години у САД објављена је мапа Југославије о страдању српског народа у периоду од априла 1941. до августа 1942. године, са подацима о побијеним Србима и њиховим крвницима. Види се да је убијено 744.000 Срба. У овај број нису урачунати настрадали војници, герилци и цивили страдали од бомбардовања – дакле само жртве геноцида. (види табелу 3)

Табела 3: Амерички извештај о побијеним српским цивилима Масакр невиног српског становништва (Massackre of the innocent Serbian population) From April 1941 to August 1942

Р.бр. Убијено Срба од стране Број убијених Срба цивила % проценат
1. Немаца 78.000 10,48
2. Италијана 20.000 2,69
3. Мађара 30.000 4,03
4. Усташа (Хрвата и Муслимана) 600.000 80,65
5. Албанаца 10.000 1,34
6. Бугара 6.000 0,81
Укупно 744.000 100,00

Према подацима више аутора (С. Курдулије, Б. Кочовића) није претерана тврдња да је подручје авнојске Хрватске (дакле без дела НДХ које је покривало БиХ) остало без око 500.000 Срба (око 300.000 побијених по логорима и "на прагу", и око 200.000 пребеглих у Србију). Посебно су значајна истраживања Страхиње Курдулије, која ће, нажалост, остати за сада недовршена. Посебно је страдала Српска православна црква. Од 21 епископа петорица су убијена, двојица интернирана и умрла, двојица премлаћена и пребачена у Србију, где су убрзо умрла, један држан у затвору заједно са патријархом, а затим послат у логор у Немачку, један у логор у Италију, а двојица протерана у Србију. Само су десеторица остала на својим местима. Једна четвртина свештеника је побијена (око 700), око 300 је помрло, око 400 је било у логорима, једна трећина протерана у Србију, док је само једна четвртина остала на својим местима. Половина манастира и цркава је мање или више оштећена, једна четвртина срушена, а готово све опљачкано. Ратна штета СПЦ износи око 7 милијарди предратних златних динара. О зверствима усташа, о монструозности хрватске усташке власти, у српском колективном сећању усађена је неизбрисива информација и успомена. Колико год су се послератне власти трудиле да га избришу, нису успеле. Однос Срба према Хрватима и поратној Хрватској није последица заборава, него велике људске црте и особине – праштања.

Херман Нојбахер:

Рецепт за православне, који је примио усташки вођа и поглавник, председник Независне Државе Хрватске, Анте Павелић, подсећа на најкрвавије религиозне ратове: 'Једна трећина мора да постане католичка, једна трећина мора да напусти земљу, а једна трећина мора да умре. Последња тачка програма била је и спроведена у дело. Када усташке вође причају о томе да су заклали милион православних Срба - укључујући бебе, децу, жене и старце то је онда, по мени, претеривање и самохвалисање. На основу извештаја који су стигли до мене, процењујем да број невиних, ненаоружаних, закланих Срба износи око 750 000. Када сам, по ко зна који пут, у Главном штабу ставио на дневни ред извештаје о истински ужасним стварима које се одвијају у Хрватској, Хитлер ми је овако одговорио: 'И ја сам поглавнику казао да није могуће само тако искоренити ту мањину, јер је она, једноставно, превелика. - Да, када би човек тачно знао где је граница уништавања једног народа"!


Глаизе фон Хорстенау:

Што се тиче чистих хрватских војних формација, оне су у борбама потпуно затајиле. Своју оцену хрватске војске дао је и немачки генерал у Хрватској, Глаизе фон Хорстенау. Он је нагласио да су се хрватске јединице, у већини случајева, када су се нашле у озбиљној борбеној ситуацији и већем искушењу, показале као непоуздане. Оне имају успех само онда када се ослањају на Немце или када су под немачком контролом. Из тих разлога, треба да се испита могућност да се у потпуности одустане од формирања чисто хрватских јединица.

Хитлер је био бесан на Павелића што је својом политиком распламсао устанак у Хрватској, чиме је изгубио могућност употребе оружаних снага НДХ на источном фронту, штавише, морао је давати своје снаге за гушење устанка у НДХ. Зато је позвао Павелића у свој штаб у Виници (Украјина) на дан 23. септембра 1942. године. Паника је ухватила Павелића па je сменио министра Оружаних снага Славка Кватерника и понудио »ревнијег« Јуру Францетића. Обнародује »Важну обавијест Владе« с претњама онима који шире вести »о тобожњем разоружавању усташких постројби по представницима једне стране пријатељске силе, о замењивању хрватске војске с једном страном војском, о томе да ће једна страна сила преузети власт у Хрватској...« (Хрватски народ, 3. септембра 1942.)

Опуномоћени генерал Хорстенау написао је у своме извештају, између осталог: »Усташки покрет је почињеним грешкама, злочинима и појавама корупције тако компромитован, да би државна егзекутива (домобранство и редарство) морала бити од њега одијељена, чак уз напуштање сваке вањске повезаности...«. У тој паници пред својим господарима, Павелић је промеморијом од 11. новембра 1942. године прихватио да све своје полицијске акције претходно најави немачком генералу.

Италијани су се згражавали над хрватским злочинима у Другом светском рату, остављајући о томе немали број докумената. Међу најпотреснија италијанска документа о хрватском геноциду над Србима спада писмо генерала Александра Лузана Мусолинију. Ево тог писма:

"Дуче! Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да, у нечему, одступим од строгог војничког протокола. Зато и журим да Вам опишем један догађај којему сам, уназад три седмице, лично присуствовао. Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 km северно од Дубровника) - сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, кад се то прочује, околни Срби поново да се узнемире. Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао. У великој школској учионици, затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неумесна и невина реч - то је превазилазило свако лудило! Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо. Приметио сам начети џак соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И, таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечје кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресеченим гркљаном! Својим колима одвезем то јадно дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији. Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је, пред децом, убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време, певао је силом доведени оркестар Цигана и ударао у тамбуре! На вечну срамоту наше, римске цркве - и један божји човек, један жупник, у свему томе је учествовао! Дечак кога смо спасили, брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побегао је из болнице и отишао у своје село, да тражи родбину. Послали смо патролу за њим, али узалуд: нашли су га на прагу куће закланог! Од хиљаду и нешто душа, у селу више нема никога! Истога дана (то смо открили касније) кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 700 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили. Спасило се само око 300 мушкараца: једино је њима успело да пробију усташки обруч око села и да побегну у планину! Тих 300 преживелих јаче је од најелитније Павелићеве дивизије. Све што су имали да изгубе, они су изгубили! Децу, жене, мајке, сестре, куће, имовину. Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота је једино у освети, у страшној освети њих је, у неку руку, и стид што су преживели! А таквих села, као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмација. Покољи Срба су достигли такве размере да су, у тим крајевима, загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!"

Tестером су одрезали главу Бранку Јунгићу, младићу из села Грабовца код Босанске Градишке. Тестера се чува у бањалучком музеју

Србосјек је нож, накачен на чврсту рукавицу. Израђен по специјалној поруџбини у немачкој фирми Solingen.


Смишљен је за брзо клање Срба у Независној држави Хрватској. То је најкоришћенији предмет у усташком геноциду, на местима као што је логор Јасеновац, Стара Градишка.

Дизајн је направљен тако да омогући брзо клање уз најмање труда. Коришћен је масовно у НДХ. Организована су такмичења у логорима да би се видело ко може да прикоље највећи број Срба у задатом временском периоду. Забележени рекорд је постигао студент права Петар Брзица, проглашени краљ „србоклања“, који је успео да закоље 1360 Срба у једном дану

Масакр у Благају су извршиле усташе над Србима из Вељуна и околине који је трајао од 6. до 8. маја 1941. године. Био је први масовни злочин геноцида над Србима на Кордуну. Био је то организован злочин планиран у самом врху усташке организације и почињен са геноцидном намером истребљења српског становништва на територији НДХ. У овом злочину око 530 мушкараца из Вељуна и околине похватано је или домамљено на превару у зграду жандармеријске касарне и школе у Хрватском Благају и усмрћено је на зверски начин хладним оружјем, осим једне групе која је била стрељана

Крајем априла 1941. у жупном стану жупника Блажа Томљеновића у Хрватском Благају одржан је састанак усташког таборника за општину Вељун, вељунског учитеља Ивана Шајфара и млинара Јосипа Пауновића. Договорено је да се убије млинар Јосип Мраунац, Хрват по националности, и његова породица, и да се за то убиство окриве Срби из Вељуна. Овај догађај је требало искористити за распиривање националне мржње и као изговор односно повод за злочине над Србима.

Неколико дана касније на састанку 35 усташа у Карловцу, којим је руководио усташки официр Здравко Карловић, Јосип Пауновић је изложио овај план, који је једногласно прихваћен. Састанку је присуствовао усташа Милан Бонета, који је о овоме после рата дао изјаву истражним органима.

Ноћу између 4. и 5. маја 1941. године, ова група се довезла у Хрватски Благај, где се састала са Шајфаром, жупником Томљеновићем, Пауновићем и још неким усташама. Један део усташа размештен је као обезбеђење, а у кућу Јосипа Мраунца ушли су Јосип Пауновић, Перо Грашић Чигрија и Блаж Томљеновић. Они су заклали Јосипа (39), његову жену Марију (34), мајку Ану (69) и синове — Ивана (16) и Николу (5). Дванаестогодишња Милка скочила је кроз прозор у реку Корану и по ноћи успјела да преплива и да дође до првих кућа у Благају и исприча трагедију своје породице.

Усташка власт у Карловцу у сарадњи са усташким станом у Слуњу именовала је "истражну комисију" да на лицу мјеста утврди чињенично стање,. Међутим, и пре било каквих "резултата истраге", отпочела је оркестрирана кампања.

Загребачки лист "Хрватски народ" објавио је вест — "Српски разбојници уморили су на звјерски начин угледног Јосипа Мравунца и четири члана обитељи његове":

„У ноћи од уторка на сриједу догодило се у Хрватском Благају незапамћено крвопролиће. Чета српских разбојника упала је у млин Хрвата Јосе Мравунца. Српски разбојници напали су Мравунца отворено, изболи га ножевима тако да је несрећни човјек одмах умро. Осим тога убили су његову жену Кату, мајку Ану, петнаестогодишњег сина Ивана, четворогодишњег сина Николу. Разбојници су оставили мртво тијело у млину, а остале чланове обитељи побацали у ријеку Корану. Такођер су у Корану бацили његову ћерку Милку која је била још жива, па се спасила пливањем. Разбојници су украли 3000 динара. Власти су том приликом провели свестрану истрагу, па се очекује да ће ово крвопролиће доскора бити потпуно разјашњено и заслужено кажњено

Масовно хапшење Срба на подручју општине Вељун усташе су отпочели 6. маја 1941. године, на Ђурђевдан. Из Загреба, у Хрватски Благај, су стигла два камиона усташа, под командом Ивана Шарића, са којим се вратио и жупник Томљеновић. Образовано је пет усташких група да по селима општине Вељун хапсе Србе. Најпре су похапшени истакнути људи, а затим су похватани сви мушкарци од 16 до 60 година које су усташе затекле. Усташе су људима говорили да не дозволе да их воде, него да сами иду на Вељун уколико се осећају невиним. Многи су послушали. На тај начин похватано је из вељунске општине укупно 625 Срба, од којих су њих 95, већином стараца, пустили, а осталих 530 одвели у Хрватски Благај и тамо затворили у школу.

После рата су преживели сведоци дали заједничку изјаву:

„Сјутрадан, на Светог Ђорђа, тј. на 6. маја 1941. г. по наређењу усташког повјереника Шајфара Ивана, учитеља из Вељуна, жандарми су ухапсили Добросављевић Бранка, свештеника из Вељуна; Манојловић Ману, трговца и гостионичара у Вељуну; Дудуковић Тоду, општинског начелника у Вељуну; Вучковић Љубу, земљорадника из Глинице; Стојића Милу, општинског стражара; Ловрић Лазу и његовог сина Милу, земљорадника из Цвијановића Брда. Исти дан послије подне ухапсили су: Добросављевић Небојшу, студента права, сина свештеника Добросављевића, те више других чијих се имена сада више не сјећамо. Тај дан су жандарми отишли у Полој, срез Војнић, и тамо покупили око 50 Срба и дотјерали их у Вељун. Сви ови Срби били су испочетка затворени у подруму жандармеријске касарне, гдје су их усташе из Хрватског Благаја тукле. “


У Загребу је образован "изванредни суд", који су сачињавали: предсједник Јосип Рукавина, Грга Ереш, Мирко Микац, Здравко Берковић, др Иван Громес, Владо Сингер и Иван Белтехан. Суд је изашао у Хрватски Благај, па је инсцениран привид судског поступка. Према изјави Грге Ереша, ухапшени су још пре "судског поступка" били мучени:

„У Вељуну смо нашли групе усташа. У разговору са Шајфаром Иваном речено нам је да треба да спроведемо истрагу над 150 људи (ухапшених), који су организовали четнички устанак и убили једну хрватску обитељ ... Почели смо са радом. Људе које смо позивали и саслушавали били су страшно измучени и изнакажени од батина, а по читавом тијелу су били попрскани крвљу
Доведена је и преживела Милка Мраунац ради наводног препознавања починилаца. Иако није никог препознала,

„...осуђена су 32 човјека на стрељање зато што су наводно убили хрватску обитељ и због покушаја четничког устанка док су остали ухапшеници ослобођени. Осуђени су тражили помиловање, а суд је одлучио да се молбе за помиловање упуте у Загреб на рјешење. Вјекослав Лубурић „Макс“ преузео је осуђенике и одвео до ископане јаме и дао да се пострељају. Касније сам сазнао да је Макс све стрељао

Похапшени Срби који нису осуђени и стрељани, у току наредног дана и ноћи изведени су по групама на оближње припремљено стратиште, где су зверски поубијани.

Усташа Јанко Медвед овако је описао масакр:


„"Превезли смо око 400 људи из затвора у Вељуну у школу у Благај. Тукли смо и мучили људе од којих је један дио од мучења умро у затвору. Колико се сјећам 8. маја убијали смо људе. Водили смо 10 по 10 Срба до ископане јаме и тамо их тукли крамповима, ножевима и батинама. Кад смо их довезли до јаме, командовали смо да легну, тако да смо од једног до другог ишли и ударали по два пута у главу а затим смо их бацили у јаму. Било је људи који су напола живи бачени. Мене је допао ред на пету партију у којој је било 12 људи, а свакога је спроводио по један усташа. Са мном су спроводили: усташа Мика Штајдухар, Перо Грашић, Вале Пауновић, Иван Волф, Мате Штрк, Јосо Маринац и још неки.

Кад су Срби легли код јаме први је узео жељезни бат Перо Грашић и са њим убио четворицу. Узео сам бат и ја и сам убио осталих 8 људи. Када смо тако све људе поубијали, др Никола Здунић допремио је једна кола живог креча који смо посули по људима јер их је било још доста живих. Затрпали смо јаму и заиграли коло ..." “
(Изјава Јанка Медведа пред органима ОЗН-е у Карловцу 21. 5. 1945., Хисторијски архив Карловца)
Од око 530 заточеника, преживео је једино Душан Никшић, који је пре масакра успео да побегне из школе. Међу побијенима била су два православна свештеника, као и 17 чланова Комунистичке партије Хрватске, међу којима и секретар котарског комитета КПХ Слуњ Никола Кукић.

Усташе су овај покољ држале у тајности и протурале су гласине како су ухапшени одведени на рад у Немачку. Истина о масакру откривена је тек у августу 1941. године, кад су партизани заробили Ивана Шајфара. Жупник Блаж Томљеновић заробљен је од партизана 1942. године и осуђен на смрт стрељањем.

Вељунски масакр представљао је само увод у контунуирану праксу геноцида над Србима у НДХ. Током наредних месеци усташки режим наставио је са масовним злочинима геноцида и на Кордуну и на целој територији НДХ. Злочини су чињени отворено, брутално и масовно, без икаквих обзира, без повода или образложења, и без икаквог привида судског поступка. Према евиденцији Државне комисије за попис жртава рата, од фашиста је у Вељуну страдало укупно 768 људи, од којих је 55 погинула као борци у Осмој кордунашкој дивизији НОВЈ. На целој територији Кордуна број жртава фашизма износи 27.457, односно око 30% предратног становништва. Као сећање на ове догађаје настала је позната народна песма "На Кордуну гроб до гроба".

Масакр у Дракулићу је масовно погубљење недужног српског становништва које су починиле усташе 7. фебруара 1942. у околини Бање Луке, тачније у насељима Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац.

Припадници „Поглавниковог тјелесног сдруга“ (Павелићеве гарде) и VIII усташке „бојне“ (батаљона), хладним оружјем су убили око 2.300 Срба, већином стараца, жена и дјеце, јер су војно способни мушкарци углавном били у заробљеништву. Починиоце овог покоља предводио је „надпоручник“ (капетан) Јосип Мислов у пратњи петрићевачког жупника, фратра Мирослава Филиповића, а све је испланирао ранији усташки „стожерник“ др Виктор Гутић. Извршиоци су били усташе из Загреба и Бање Луке, потпомогнути дијелом домаћег хрватског становништва. Поклани су, с ријетким изузецима, сви Срби који су се тог јутра затекли код својих кућа.

У Другом свјетском рату село је израсло у симбол страдања српског народа у такозваној Павелићевој НДХ. Бацањем живе дјеце и њихових мајки у јаму Голубинку код Шурманаца убијено је око 600 становника овог села. Догодило се то 6. августа 1941. године. У истом мјесецу на више од 40 мјеста убијено је још више од 200 људи из овог села које је пред Други свјетски рат имало око хиљаду становника. У Пребиловцима су, тада, потпуно уништене 52 породице а 36 огњишта је угашено. Страдање су преживјела само 172 становника Пребиловаца. Сви који су преживјели усташке покоље у љето 1941 године вратили су се крајем августа у своје село. Почели су одмах куповати и на друге начине прибављати оружје. Већ у септембру већином су имали пушке и по коју бомбу. Послије неколико састанака договорено је да се у селу формира партизанска чета. Чета у коју су ушли сви борци формирана је 15.октобра 1941. Она је у почетку припадала Столачком, а послије Ситничком партизанском батаљону, али је била дубоко у окупираној територији, 30 километара далеко од најближе партизанске јединице. Па иако под врло тешким условима чета је одржавала сталну везу са најближим јединицама и Оперативном штабом за Херцеговину. Поред Пребиловчана, у чети се налазио извјестан број бораца из сусједних села, који су се послије усташких покоља ту склонили. Одмах послије формирања чете усташе су формирале жандармериску станицу у Лозници и даноноћно одржавале стражу према Пребиловцима

Загребачки надбискуп Алојзије Степинац је од првих дана здушно благословио стварање "католичке државе", како је он често називао НДХ. 12. априла 1941. године састаје се са генералом Славком Кватерником, по проглашењу НДХ.

Надбискуп Степинац се први пут састао са Антом Павелићем одмах по његовом повратку 16. априла 1941, четири дана након проглашења НДХ. и изразио пуну подршку Усташкој новооформљеној држави.

Загребачки надбискуп др Алојзије Степинац је на Ускрс 1941. године поново објавио формирање НДХ и том приликом је у име Ватикана благословио усташког поглавника Анту Павелића. Тада је, између осталог, рекао: "Док Вас ми срдачно поздрављамо као главу НДХ, ми молимо Бога Звезда да да свој небески благослов Вама, вођи нашег народа". Већ 28. априла 1941. године Степинац је написао "пасторално писмо" у коме је позвао своје свештенство да подржава и брани нову католичку државу Хрватску.

Одмах по освајању власти, Усташе крећу са са остваривањем својих планова ликвидације српског становништва, с чиме је Степинац био упознат, јер су се егзекуције изводиле јавно.

Степинац је, уз сагласност и под надзором опата Јосипа Рамира Марконеа, папског легата у НДХ, сазвао нову Бискупску конференцију у Загребу од 17. до 20. новембра 1941. која је била посвећена прелазима грчко-источњака у католичку веру. Степинац је тим покрштавањима наводно видео спасавање Срба, Јевреја и Рома од усташког ножа.

Алојзије Степинац у писму папи Пију XII у писму од 18. маја 1943. године наводи да је У НДХ покрштено око 250.000 православних Срба. Покрштавање је вршено насилно, јер многи Срби нису имали избора, могли су или да буду покрштени или да буду убијени. Доста их је, чак, побијено и после покрштавања.

Степинчево обраћање поводом Усташких покоља догодило се почетком 1943. Тада су за одмазду Усташе стрељале 30 сељака из њееговог родног села Крашић, међу којима и његовог брата Максима, а да то Степинац није знао. Степинац је говорио на проповеди у загребачкој катедрали и подигао глас против оваквих злочина. Ови протести су према документима били под притиском Ватикана који је 1943. већ претпостављао исход рата, тј. пораз сила осовине. Из Ватикана се преко Степинца гурала идеја да се у Хрватској касније смени усташка власт и доведе на власт Мачеков ХСС, и да тако Хрватска (као наводно антифашистичка земља) задржи границе НДХ.

Надбискуп Степинац је био потпуно свестан постојања концентрационог логора Јасеновац , али се о томе није јавно противио. Како се ближио крај рата, Степинац је највише зазирао од победе комуниста, па се зато у потпуности сложио са Павелићевом линијом. Није желео да бежи, већ је остао у Загребу. Одмах по ослобођењу Загреба, Тито је стигао и љубазно разговарао са челницима католичке цркве 2. јула 1945. Тито је при том обећао да нова власт ништа неће направити без договора с црквом. Овим разговорима присуствовао је и Владимир Бакарић. Толерантни однос између нове власти и католичке цркве био је краткотрајан. Нарочито су почели да избијају проблеми око секуларизације црквених добара и укидање веронауке по школама.