ne..
ceo taj proces zavisi od nase sposobnosti da procenimo ljude..mislim ta polovina procesa..davanje ili pruzanje..posto je druga polovina dobijanje ili primanje..
mi takve odluke ili kako ti kazes imamo inspiraciju..donosimo na osnovu nase predstave o nekom..a ne na osnovu onoga sto taj neko jeste ...nase misljenje i nase uverenje o nekom nas nagna na delovanje ..i delujemo uvek u skladu s tim..a to sto mi mislimo o nekom moze da bude..a najcesce to i jeste..najobicnija iluzija..projekcija..
Ja mislim da su to samo trenuci, koji se zavrsavaju...Ne bi to trebalo posmatrati kao neprekidan proces. Moze da bude, kada se osobe pronadju, u kontinuitetu pozitivno da reaguju jedno na drugo
Ali u odredjenom trenutku neko probudi u tebi emociju, i ti pruzis zauzvrat, recimo osmeh, i to je to...Pozitivna energija je razmenjena...
Bez dugorocnih planova o isplativosti tog postupka, jer to vec ukljucuje predumisljaj...
U tom smislu, nije bitno da li je ispravna ili neispravna procena druge osobe, vec zajednicki trenutak koji su osobe podelile.... Ako su kompatibilne,taj proces ce se nastaviti..
Slazem se, ljudi stvaraj predstave u glavi, pa to neizostavno vuce ocekivanja, sto nosi rizik od razocarenja...
Ali nista nije staticno...kako vreme prolazi menjaju se okolnosti, i ljudi, i sama veza medju njima...A ona se sastoji od trenutaka..koji su jako bitni..
Svaka procena ce pre ili kasnije postati pogresna, ako pokusamo da jednu sliku zamrznemo u vremenu...cak i kada bi subjekti na slici bili staticni (sto se nikada ne desava), smena dana i noci bi bacala razlicitu svetlost..i odavala razlicit dojam (hocu reci da nase vidjenje mnogo zavisi i od naseg unutrasnjeg sveta u tom momentu, raspolozenja i stava)
Uff, skroz sam ovo izfilozofirala
, i dosta od mene...
