Rekla, kazala pa se pokazala.

Reči su tamo gde magija počinje - kažu...
Al mene nešto te reči muče - pa ne znam da l više one što su mi u grlu ostale il što sam ih kazala kad nisam trebala il kome nisu trebale biti upućene i sve tako danas - spetljana s rečima došla na forum krstarice i gledam nešto pa ne znam ni šta da pišem pa reko da vas pitam nešto o rečima...

Setite se jednog razgovora koji ste imali a koji je ostavio jak utisak pa vas molim kažte mi da l vas više muči ono što niste rekli jer se možda niste setili od uzbuđenja nekakvog - il ono što ste rekli a možda niste trebali baš tom i baš tako pa je sad sve ispalo baš ovako?

Koje su reči teže? Onako - generalno....

Par puta se desilo da sam nešto želela da kažem ali nisam, te neizgovorene reči su me pekle kao da
sam progutala žar i tako su mi stajale u grlu.. Ne samo u tom trenutku, već dugo nakon toga... i što
sam više o njima razmišljala, postajale su sve više gorke... Bilo mi je loše.

Onda sam shvatila da je za mene zdravije da kažem šta treba i kada treba.. Ko me na pravi način
shvati, shvatio je i zbog toga će me više poštovati.. Nisam rekla-kazala tip, ne volim karikirane istine.

Za mene su teze one sto ih nisam kazala, a za okolinu one sto sam ih kazala =)

I jedne i druge.
Mozda malo vise ove sto sam izgovorila
pogotovo ako nisam to mislila i povredila nekog u afektu

Sve ono što si htela da kažeš a nisi - rekla si... samo ti se čini da nisi onda kad si sredila utiske
Uostalom, ne valja ni sve reći... nekad je dobro ostati nedorečen, jer tako će suprotna strana lakše doći do zaključka.

Uvek je teže ono što si rekla a nisi trebala reći... a najteže je kad nemaš priliku da to ispraviš... Ali dobro. Sve ima svoje zašto i svoje zato... Zakon jing janga, valjda.

Uh..komplikovano.
Moja osnovna mana jeste logoreja koja se nazalost ispoljava u kompletnom obliku u situacijama napetih zivaca.Tada mi mozak radi 300 na sat a jezik ga prati...ne zamuckujem,vezem i obaram rekord.Tako cesto kazem,mnoge stvari koje i nisam bas morala.Nisam sklona vredjanju,psovkama ali umem da budem ostra.
Kazu da je to odlika strelaca(podznak!)i ja pokusavam s godinama to da kontrolisem.Nije mi se desilo da zaboravim da kazem ono sto sam imala,a umem i da cekam..pa u odredjenom trenutku da obnovim gradivo
Sa ex muzem nisam imala priliku mnogo da se dzapam jer je on toliko cool,pa samo pucam u prazno i jedino sam njemu ostala duzna ponesto sto ga ceka kad tad.Namestice se..
Ne mogu da navedem primer i konkretan slucaj.Mnogo mogu da cutim i prastam,ali kada se casa prelije nastaje potop od reci.Ne vicem,mirnim tonom,sipam li sipam...Tada sam sigurna da zatvaram vrata jer se ne izvinjavam posle.Sve te reci koje izreknem dugo su se talozile i prevrtale u meni.Ne kajem se i picim dalje.

Becky Thatcher:

Reči su tamo gde magija počinje - kažu...
Al mene nešto te reči muče - pa ne znam da l više one što su mi u grlu ostale il što sam ih kazala kad nisam trebala il kome nisu trebale biti upućene i sve tako danas - spetljana s rečima došla na forum krstarice i gledam nešto pa ne znam ni šta da pišem pa reko da vas pitam nešto o rečima...

Setite se jednog razgovora koji ste imali a koji je ostavio jak utisak pa vas molim kažte mi da l vas više muči ono što niste rekli jer se možda niste setili od uzbuđenja nekakvog - il ono što ste rekli a možda niste trebali baš tom i baš tako pa je sad sve ispalo baš ovako?

Koje su reči teže? Onako - generalno....

Kliknite za proširenje...

Obzirom da već godinama imam izvanrednu smokontrolu i kad se svađam (skoro?) nikada ne kažem nešto što ne bih rekla i da sam savršeno mirna..... do sad se nisam pokajala zbog nečega što sam rekla, čak i kad sam ustanovila da je bilo preterano. Ovo drugo..... pa, prevaziđem. Ili nađem novu priliku da kažem ako me baš izjedaju. Al' ne mogu da ti odgovorim na anketu.

Uvek vishe zalim za onim sto sam trebao ili mogao da uradim/kazem, nego za onim sto sam uradio ili rekao.

Za okolinu su uvek teze reci koje precutim i zato se trudim da precutim, mada mi se povremeno omakne.
u prvom trenutku mi bude zao sto nisam rekla sve sto sam mislila, ali kasnije kad se ohladim, skapiram da je bolje sto sam precutala, jer gde bi onda sve otislo.

One sto sam kazala teze su za drugog a one sto sam precutala teze su za mene.

Мислим да се сваки човек каје због оног што није урадио, пре него због оног што јесте урадио.

Теже су ми речи које нисам изговорила кад је било потребно, притискају ме дуго после ситуације кад је требало да их изговорим..

За оно што сам изговорила могу да се извиним, могу да образложим, себи и другима, ако је потребно, а оно што сам прећутала тишти још дуго.

Obično se ne žale na reči koje izgovaram jer nikad, ali stvarno nikada, ne kažem ono što znam da je osetljiva tačka kod neke osobe. Ono što imam, kažem ali na dugi način, ne dirajući u srce...
Ali svi se žale na ton kojim su reči izgovorene - verovatno i nisu svesni da nije ton u pitanju, već moj izraz na licu, koji govori više od reči - meni se sve vidi na licu, uvek, i kad ćutim i nema načina da to sakrijem.
Kada bih rekla ono što mi je stvarno palo na pamet kad me izazovu, to bi bilo tako strašno, da se ni ja ne bih dobro osećala, a o onima kojima bi bile upućene, da i ne govorim. Kad mi dođe da kažem nešto tako strašno, obično ućutim i odem - da se ne vratum.

Ne valja ked je neko tako jako emotivan, pa uz to raspolaže velikim fondom reči...

Tii sii ko i ja, (srce puno ludila... anđeoskoog liiica sjaaaj..)
i meni se sve videlo na licu, pa sam počeo da pravim grimase da sakrijem to što 'mislim',
tako da me sada zovu lepi džoni.
Anyway, lepo je biti uviđajan. : )

Becky Thatcher:

Reči su tamo gde magija počinje - kažu...
Al mene nešto te reči muče - pa ne znam da l više one što su mi u grlu ostale il što sam ih kazala kad nisam trebala il kome nisu trebale biti upućene i sve tako danas - spetljana s rečima došla na forum krstarice i gledam nešto pa ne znam ni šta da pišem pa reko da vas pitam nešto o rečima...

Setite se jednog razgovora koji ste imali a koji je ostavio jak utisak pa vas molim kažte mi da l vas više muči ono što niste rekli jer se možda niste setili od uzbuđenja nekakvog - il ono što ste rekli a možda niste trebali baš tom i baš tako pa je sad sve ispalo baš ovako?

Koje su reči teže? Onako - generalno....

Kliknite za proširenje...

Krivo mi je i pece me uvek kad se setim sto nisam u nekim situacijama rekla ono sto stvarno mislim da bi nekima zauvek zapusila usta..."Pravih se reci uvek kasno setim" kaze jedna pesma...Ponekad me tako nervira sto ih se nisam setila pa mi se cini ispala naivna i nisam uspela da dokazem koliko vredim...Kajem se sto dvema personama koje su mi dosta poremetile zivot nisam sasula u lice ono sto sada znam...Mozda ne bi pomoglo ali bih izbegla da sad osecam ponizenje i bol sto sam im verovala...Prava tema, da znam eto da postoji mnogo ljudi koji su propustili priliku da kazu i iskazu nekome nesto sto bi ih spustilo na zemlju...Zbog reci koje sam rekla ne kajem se jer nisam nikoga uvredila sigurna sam...umem da dam kompliment da pohvalim tudji uspeh, jednm recju da budem laf...pazim da nikome ne nanesem bol sto je moja i sreca i nesreca...

ja sam odlucila da govorim
necu sebi da dozvolim da umrem ili da mi jednoga dana bude zao sto sam onome ko mi je uradio neku dragost
izazvao ljubav
ili bilo koju emotivnu senzaciju
uskratila svest o tome
i znas sta se desava
svakoga dana iste poruke primam od drugih ljudi
to je magija
to je jedan od mojih powers
i evo upravo sam je podelila sa vama

Ako si nesto rekla sto je izazvalo kraj to znaci da si to zelela i nema problema..ako si nesto precutala sto si osecala i desi se kraj..izvini.

Sigurno je bilo izrecenog u pogresnom momentu,pogresnoj osobi....samo se sada ne mogu sjetiti....tj nema neceg za sta se kajem,nista strasno i upecatljivo....a opet zahvalna sam sebi sto sam ocutala nekad nekom na vrijeme.....tad sam mislila da sam pogrijesila,a danas mi drago....

Becky Thatcher:

Reči su tamo gde magija počinje - kažu...
Al mene nešto te reči muče - pa ne znam da l više one što su mi u grlu ostale il što sam ih kazala kad nisam trebala il kome nisu trebale biti upućene i sve tako danas - spetljana s rečima došla na forum krstarice i gledam nešto pa ne znam ni šta da pišem pa reko da vas pitam nešto o rečima...

Setite se jednog razgovora koji ste imali a koji je ostavio jak utisak pa vas molim kažte mi da l vas više muči ono što niste rekli jer se možda niste setili od uzbuđenja nekakvog - il ono što ste rekli a možda niste trebali baš tom i baš tako pa je sad sve ispalo baš ovako?

Koje su reči teže? Onako - generalno....

Kliknite za proširenje...

Mene više sekira ono što ne kažem. To me uvek duže drži i nekako moram da se vrati na to, ma kako. Kada kažem nešto u pogrešnom trenutku ili se pogrešno protumači, gledam da ispravim stvar, pa ako uspem uspem, ako ne onda me baš briga. Ipak, ako je neko toliko tvrd da ne prihvata izvinjenje ako sam rekla nešto bezveze ili obrazloženje zašto sam rekla nešto što nisam želela, a tačno je ili ne želi da razume nešto što je pogrešno razumeo onda je sam kriv i sam zatucan u neku ruku. Najgore je kada ne kažem, a vidim da je trebalo.

Tsutomu:

Tii sii ko i ja, (srce puno ludila... anđeoskoog liiica sjaaaj..)
i meni se sve videlo na licu, pa sam počeo da pravim grimase da sakrijem to što 'mislim',
tako da me sada zovu lepi džoni.
Anyway, lepo je biti uviđajan. : )

Kliknite za proširenje...

Ma nisam ja tako uviđavna, samo neću da mi se neko samoubije posle svađe samnom! I kad sam fina sa njima, pa im kažem pola od onoga što su oni meni, padaju u depresije.... jade...

Eoja:

Za mene su teze one sto ih nisam kazala, a za okolinu one sto sam ih kazala =)

Kliknite za proširenje...

E ovo je ujedno i moj odgovor...

Ja imam problem obrnute prirode - naterati me da kazem nekom teske reci je podvig.
Teske reci su po meni niski udarci i napadanje coveka a ne problema.
I ako mi se neko toliko smuci/povredi me, i dalje necu vredjati ali cu reci da je meni to limit gov.ana koji mogu da podnesem i iskreno cu reci da od naseg odnosa vise nema nista. I nikad.
Umem da presecem uzasno i ponasam se kao da ta osoba nikad nije postojala, mislim da je to gori udarac od svih teskih reci koje neko moze da izgovori.

Uh... ja se u ovome baš ne snalazim...
Uvek napišem(kažem) nekako naglavačke i ljudi dobiju drugačiju sliku...
I nastane konfuzija... i tek nakon nekog vremena skontam ja kako sam rekla i oni šta sam ja htela da kažem... uh, eto i sada se upetljah...
Pa bude dosta prepirki oko toga... a i mlatnem svašta...
Inače u zadnje vreme se dosta dobro kontrolišem da sačekam pre nego krene rafal... i tako se trudim da nema teških reči... a one što ne izgovorim brzo zaboravim...

ima jedan... prvi... i ne muci me to sto sam nesto rek'o... il' sto sam nesto precutao... muci me samo sto se nisam okrenuo i otis'o... da se nikad ne vratim... a sto se samih reci tice... mislim da je mnogo bolje precutati nesto nego pustiti reci da odlete... jer se posle nikada vise ne mogu sakupiti i obrisati... ne znam... treba sve to umeti... i treba imati stomak za sve to...

Još uvek ne mogu da se odlučim šta je gore... meni barem.
Trebala sam da kažem - a nisam, to me baš onako nervira.
Al nisam trebala da kažem - a jesam... od toga me malko sramota...

Ali ima tu još jedno pitanje - kad neko OBEĆA da će da ćuti.
Dakle - dvoje čuvaju tajnu...
Neku tajnu, potpuno besmislenu - npr. Stavili su mali zlatni privezak na štok iznad vrata i rešili da o tome zauvek ćute....

Svaki put kad pogleda u vrata - njoj je simpatično.
Al svaki put kad joj dođe drugarica, sestra, drug, prijatelj, brat - i ona pogleda u ista ta vrata. Zagrize jezik i prećuti. A rekla bi, barem još nekom jer joj je slatko....

Ako kaže, kajaće se - ako proširi tajnu na tri, četiri, pet osoba - to onda više nije tajna i izgubiće svaki smisao taj njihov mali zavet....
A privezak, u obliku srca je i dalje će stajati iznad vrata i mučiće je.

Kako se situacija okončava?