Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 162.009
Руско питање
Србија у руској сфери утицаја
Русија има „привилеговане интересе” у државама са којима се граничи, али и у онима са којима је повезана пријатељским и посебним историјским односима, рекао је руски председник Дмитриј Медведев
Србија је једна од земаља у којима Русија има „привилеговани интерес”, може се закључити из објашњења руског председника Дмитрија Медведева о основама спољне политике Москве која је, како је рекао у интервјуу за највеће руске телевизије, базирана на пет принципа.
Прва четири су поштовање основних принципа међународног права, мултиполарност светског поретка, став да Русија не жели ни конфронтацију са другим земљама, ни изолацију, и безусловна заштита живота и достојанства руских грађана „где год се они налазе”. Пети принцип, по Медведеву, гласи да и „Русија, као друге земље света, има области у којима има привилеговане интересе”.
„У тим областима постоје државе с којима нас традиционално повезују пријатељски срдачни односи, историјски посебни односи. У тим областима ми ћемо радити врло пажљиво и с тим државама, нашим блиским суседима, развијати пријатељске односе”, изјавио је руски председник, а затим на питање новинара да појасни да ли су „приоритетне области” заправо територије које се граниче с Русијом рекао: „Да, наравно, оне које се граниче с Русијом, али не само оне”.
Србија се свакако кандидује за земљу из описа Медведевa – бар по ставкама „традиционално пријатељство” и „историјски односи” – али је занимљива још једна реченица коју је он изговорио и која би такође могла да се односи на политику Москве према Београду.
„Ми ћемо такође штитити интересе наше пословне заједнице ван граница земље”, рекао је елаборирајући четврти принцип спољне политике (заштита руских држављана) и запретио да ће на сваки „агресивни напад бити одговорено”.
Речи председника звуче веома различито од оних које су пре пет година изговарали други високи званичници Русије у време кад је решено да се руски војници повуку из састава Кфора (Руси су, подсетимо, били први страни војници који су ушли на територију наше јужне покрајинеу јуну 1999, а повукли су се у јулу 2003).
Маја 2003. министар одбране Сергеј Иванов рекао је да је одлука о повлачењу руског контингента донета јер се „ситуација на терену поправила” и да ће, уосталом, „та операција ускоро прећи у полицијску фазу”. Нешто пре тога, генерал Анатолиј Квашњин, начелник генералштаба руске војске, рекао је да је одржавање војске на Балкану скупо за Русију – износило је нешто мање од тридесет милиона долара годишње.
Охрабрена успехом у Грузији, Москва сада шаље поруку да се више неће повлачити и да ће оштро бранити своје интересе тамо где их пронађе (дефиниција председника Медведева о „привилегованим” интересима и областима могла би да се односи и на Кубу, на пример), али није јасно да ли ће моћи да издржи трку за превласт на простору Евроазије и да истовремено спречи јачање сепаратистичких тежњи у сопственој држави.
У Србији је за овакву политику за сада добила подршку опозиције, чији представници у изјавама за „Политику” тврде да је добро бити у руској сфери утицаја.
Тако Драган Тодоровић, из Српске радикалне странке, каже да први корак ка томе треба да буде усвајање нафтно-гасног споразума и да Русија не само да треба да узме Србију у сферу својих интереса, већ такву праксу никада није ни требало да прекида.
„Најбољи доказ за то јесте оно кроз шта смо прошли деведесетих година када је Русија била на силазној путањи. Када је Србији било изузетно тешко у вези са Косовом и Метохијом, Русија је својим принципијелним ставом допринела да независност призна мањи број држава, иако је најављивано да ће то учинити више од сто земаља”, објашњава Тодоровић.
Он не очекује да ће Русија после признања независности отцепљене грузијске покрајине Јужне Осетије променити политику према Косову.
Потпредседник Демократске странке Србије Слободан Самарџић сматра да је „нормално” да Србија буде у сфери руског утицаја као што већ представља поље интереса Европске уније и Сједињених Америчких Држава. Он истиче да Србија мора бити отворена за све те три конгломерације великих економских и политичких сила.
„Не видим зашто би се Србија опирала утицају Русије ако се не опире утицају ЕУ или САД. Што се Русије тиче, политички утицаји су посебно интересантни, а све више и економски. Свака економска сила заинтересована да улаже у Србију је добродошла. Русија нема никакве политичке захтеве за то као што ЕУ или САД траже да се Србија одрекне дела територије да би је задржали као предмет економског улагања. У томе је тренутно предност Русије”, наводи Самарџић. Према његовом мишљењу, Србија најпре треба да потпише гасни споразум са Русијом, а затим да се ослободи предрасуда да са Истоком не треба трговати и сарађивати као што се сарађује са Западом.
А. Маринковић - В. Радомировић
--------------------------------------------------------------------
О независности Косова и кавкаских области
„Свака држава индивидуално одлучује о признавању и ту не може бити никаквих колективних поступака. Узмите за пример Косово. Савршено је јасно да и у тој ситуацији има држава које се слажу са стварањем нових држава и да има оних које мисле да није време за то. Али наглашавам да се међународно право заснива на томе да нова држава, или како правници кажу, да се нова држава као субјект права ствара у тренутку признања од стране неке друге државе. Због тога су, са правне тачке гледишта, ове нове државе настале. Процес признавања може се продужити на дуги рок, али се наша позиција због тога неће мењати. Ми смо своју одлуку донели. Донели смо је бесповратно. Наш дуг је да се обезбеди мир и спокојство у том региону и ми ћемо радити на основу тога”, рекао је Медведев.
-------------
sta mislite da li srbija treba da bude u sferi ruskoj, americkog ili nemackog uticaja? Cija interesna sfera treba Srbija da bude?
Србија у руској сфери утицаја
Русија има „привилеговане интересе” у државама са којима се граничи, али и у онима са којима је повезана пријатељским и посебним историјским односима, рекао је руски председник Дмитриј Медведев
Србија је једна од земаља у којима Русија има „привилеговани интерес”, може се закључити из објашњења руског председника Дмитрија Медведева о основама спољне политике Москве која је, како је рекао у интервјуу за највеће руске телевизије, базирана на пет принципа.
Прва четири су поштовање основних принципа међународног права, мултиполарност светског поретка, став да Русија не жели ни конфронтацију са другим земљама, ни изолацију, и безусловна заштита живота и достојанства руских грађана „где год се они налазе”. Пети принцип, по Медведеву, гласи да и „Русија, као друге земље света, има области у којима има привилеговане интересе”.
„У тим областима постоје државе с којима нас традиционално повезују пријатељски срдачни односи, историјски посебни односи. У тим областима ми ћемо радити врло пажљиво и с тим државама, нашим блиским суседима, развијати пријатељске односе”, изјавио је руски председник, а затим на питање новинара да појасни да ли су „приоритетне области” заправо територије које се граниче с Русијом рекао: „Да, наравно, оне које се граниче с Русијом, али не само оне”.
Србија се свакако кандидује за земљу из описа Медведевa – бар по ставкама „традиционално пријатељство” и „историјски односи” – али је занимљива још једна реченица коју је он изговорио и која би такође могла да се односи на политику Москве према Београду.
„Ми ћемо такође штитити интересе наше пословне заједнице ван граница земље”, рекао је елаборирајући четврти принцип спољне политике (заштита руских држављана) и запретио да ће на сваки „агресивни напад бити одговорено”.
Речи председника звуче веома различито од оних које су пре пет година изговарали други високи званичници Русије у време кад је решено да се руски војници повуку из састава Кфора (Руси су, подсетимо, били први страни војници који су ушли на територију наше јужне покрајинеу јуну 1999, а повукли су се у јулу 2003).
Маја 2003. министар одбране Сергеј Иванов рекао је да је одлука о повлачењу руског контингента донета јер се „ситуација на терену поправила” и да ће, уосталом, „та операција ускоро прећи у полицијску фазу”. Нешто пре тога, генерал Анатолиј Квашњин, начелник генералштаба руске војске, рекао је да је одржавање војске на Балкану скупо за Русију – износило је нешто мање од тридесет милиона долара годишње.
Охрабрена успехом у Грузији, Москва сада шаље поруку да се више неће повлачити и да ће оштро бранити своје интересе тамо где их пронађе (дефиниција председника Медведева о „привилегованим” интересима и областима могла би да се односи и на Кубу, на пример), али није јасно да ли ће моћи да издржи трку за превласт на простору Евроазије и да истовремено спречи јачање сепаратистичких тежњи у сопственој држави.
У Србији је за овакву политику за сада добила подршку опозиције, чији представници у изјавама за „Политику” тврде да је добро бити у руској сфери утицаја.
Тако Драган Тодоровић, из Српске радикалне странке, каже да први корак ка томе треба да буде усвајање нафтно-гасног споразума и да Русија не само да треба да узме Србију у сферу својих интереса, већ такву праксу никада није ни требало да прекида.
„Најбољи доказ за то јесте оно кроз шта смо прошли деведесетих година када је Русија била на силазној путањи. Када је Србији било изузетно тешко у вези са Косовом и Метохијом, Русија је својим принципијелним ставом допринела да независност призна мањи број држава, иако је најављивано да ће то учинити више од сто земаља”, објашњава Тодоровић.
Он не очекује да ће Русија после признања независности отцепљене грузијске покрајине Јужне Осетије променити политику према Косову.
Потпредседник Демократске странке Србије Слободан Самарџић сматра да је „нормално” да Србија буде у сфери руског утицаја као што већ представља поље интереса Европске уније и Сједињених Америчких Држава. Он истиче да Србија мора бити отворена за све те три конгломерације великих економских и политичких сила.
„Не видим зашто би се Србија опирала утицају Русије ако се не опире утицају ЕУ или САД. Што се Русије тиче, политички утицаји су посебно интересантни, а све више и економски. Свака економска сила заинтересована да улаже у Србију је добродошла. Русија нема никакве политичке захтеве за то као што ЕУ или САД траже да се Србија одрекне дела територије да би је задржали као предмет економског улагања. У томе је тренутно предност Русије”, наводи Самарџић. Према његовом мишљењу, Србија најпре треба да потпише гасни споразум са Русијом, а затим да се ослободи предрасуда да са Истоком не треба трговати и сарађивати као што се сарађује са Западом.
А. Маринковић - В. Радомировић
--------------------------------------------------------------------
О независности Косова и кавкаских области
„Свака држава индивидуално одлучује о признавању и ту не може бити никаквих колективних поступака. Узмите за пример Косово. Савршено је јасно да и у тој ситуацији има држава које се слажу са стварањем нових држава и да има оних које мисле да није време за то. Али наглашавам да се међународно право заснива на томе да нова држава, или како правници кажу, да се нова држава као субјект права ствара у тренутку признања од стране неке друге државе. Због тога су, са правне тачке гледишта, ове нове државе настале. Процес признавања може се продужити на дуги рок, али се наша позиција због тога неће мењати. Ми смо своју одлуку донели. Донели смо је бесповратно. Наш дуг је да се обезбеди мир и спокојство у том региону и ми ћемо радити на основу тога”, рекао је Медведев.
-------------
sta mislite da li srbija treba da bude u sferi ruskoj, americkog ili nemackog uticaja? Cija interesna sfera treba Srbija da bude?
... bacas mi mape drugog svetskog rata... nemacka danas nema veze sa nemackom tada...
'
