Pomoci nekom...radi sebe ?

Hellen:

Да, наравно, јер ТЕБЕ чини срећнијом чињеница да дете наставља да живи чак и ако тебе неће бити.
Да ли би дала живот за убицу свог детета?

Kliknite za proširenje...

Да одмах објасним, пошто сам овако драстичан пример употребила:
- највећи део нас не би скочио у ватру да спасе убицу драге нам особе. Шта нам то говори?
Где је ту онда доброта сама по себи и без личног интереса?
Ја мислим да је тај лични интерес (ма како се људи махом јежили од ове речи) у ствари оно што нас чини срећним и што задовољава неку нашу потребу. Због драге особе бисмо жртвовали живот јер порцењујемо да је нама та особа битнија од нас самих. Убог убице не бисмо - јер наш живот је нама битнији од његовог.
Спасавањем драге особе по цену свог живота ми добијамо сатисфакцију - драга особа наставља да живи.
Спасавањем убице - не добијамо сатисфакцију јер не уживамо у помисли да он остане да живи место нас.

Pitam se pitam sto ova tema na savremenom a samo zene odgovaraju

Hellen:

Да одмах објасним, пошто сам овако драстичан пример употребила:
- највећи део нас не би скочио у ватру да спасе убицу драге нам особе. Шта нам то говори?
Где је ту онда доброта сама по себи и без личног интереса?

Kliknite za proširenje...

pa da, ovaj vam je manje drastican
mislim da ovo nije dobar primer.. da ste uzeli neku neutralnu osobu umesto nekog ko nam je naneo zlo, ajde de.. a neki ljudi skacu u vatru da spasu sasvim nepoznatu osobu.. sta cemo sad? gde je tu licni interes?

Pitam se pitam sto ova tema na savremenom a samo zene odgovaraju

Kliknite za proširenje...

Па, мало ми у ваш атар!

Hellen:

Да одмах објасним, пошто сам овако драстичан пример употребила:
- највећи део нас не би скочио у ватру да спасе убицу драге нам особе. Шта нам то говори?
Где је ту онда доброта сама по себи и без личног интереса?
Ја мислим да је тај лични интерес (ма како се људи махом јежили од ове речи) у ствари оно што нас чини срећним и што задовољава неку нашу потребу. Због драге особе бисмо жртвовали живот јер порцењујемо да је нама та особа битнија од нас самих. Убог убице не бисмо - јер наш живот је нама битнији од његовог.
Спасавањем драге особе по цену свог живота ми добијамо сатисфакцију - драга особа наставља да живи.
Спасавањем убице - не добијамо сатисфакцију јер не уживамо у помисли да он остане да живи место нас.

Kliknite za proširenje...

Све је то у реду.
Али ја то и даље не могу назвати егоизмом, мени тај термин не одговара.
Ето!
Просто га не доживљавам адекватним.
Мени се свиђа појам ''емпатија''.
И та подела на унутрашњи и спољашњи егоизам, делује ми као нека његова подела, јер се заиста не сећам да сам то икад негде прочитала.
Додуше, нисам психолог, па не могу ни да тврдим.

bundeva:

pa da, ovaj vam je manje drastican
mislim da ovo nije dobar primer.. da ste uzeli neku neutralnu osobu umesto nekog ko nam je naneo zlo, ajde de.. a neki ljudi skacu u vatru da spasu sasvim nepoznatu osobu.. sta cemo sad? gde je tu licni interes?

Kliknite za proširenje...

Увек је у питању нека врста сатисфакције. Ако ништа друго макар:''То ми је дужност - морам да је испуним!'' ''Ја сам добар, савестан члан друштва, одговоран према другима и пожртвован!''

bundeva:

pa da, ovaj vam je manje drastican
mislim da ovo nije dobar primer.. da ste uzeli neku neutralnu osobu umesto nekog ko nam je naneo zlo, ajde de.. a neki ljudi skacu u vatru da spasu sasvim nepoznatu osobu.. sta cemo sad? gde je tu licni interes?

Kliknite za proširenje...

Ушла сам уфазон, сад ћу да ти објасним!

Имаш личну сатисфакцију јер си спасао непознатог човека и то те чини срећним..и наравно, чиниће те срећним и то што ће ти се сви дивити, а посебно спасени.

Капирам след...али ми се и даље не допада овакво објашњавање личних мотива за чињење доброг дела.

Hellen:

Увек је у питању нека врста сатисфакције. Ако ништа друго макар:''То ми је дужност - морам да је испуним!'' ''Ја сам добар, савестан члан друштва, одговоран према другима и пожртвован!''

Kliknite za proširenje...

teta elena, to je trenutak.. obicno covek tada priskace bez razmisljanja.. vremena za razmisljanje nema

Софија:

Ушла сам уфазон, сад ћу да ти објасним!

Имаш личну сатисфакцију јер си спасао непознатог човека и то те чини срећним.. и наравно, чиниће те срећним и то што ће ти се сви дивити, а посебно спасени.

Капирам след...али ми се и даље не допада овакво објашњавање личних мотива за чињење доброг дела.

Kliknite za proširenje...

sofi, mlogo je to lepo, ali ti ne znas da li ces ga spasiti i da li ces ostati ziv.. mlogi su tako umreli nacisto.. i nisu bili srecni, zaboravih da dodam

bundeva:

teta elena, to je trenutak.. obicno covek tada priskace bez razmisljanja.. vremena za razmisljanje nema

Kliknite za proširenje...

НЕКО прискаче. НЕКО не.
Претпостављам да прискачу они који васпитањем имају усађену потребу да ''буду добри, одговорни, савесни'' (а тим чином се та њихова потреба задовољава), или који су научили да давањем другима задовољавају своје емотивне потребе.

Било је већ неколико оваквих тема до сада....не бих да се понављам.

Да напоменем само: када кажем да нам је главни мотив сопствено задовољнство - тиме не умањујем моралну величину неког доброг дела и не желим да га укаљам на било који начин!
Само мислим да није ништа лоше и неморално ако се добро осећамо када некоме помогнемо, нити ако некоме помажемо да бисмо се добро осећали.

Hellen:

НЕКО прискаче. НЕКО не.

Kliknite za proširenje...

ja i rekoh "neki"

Hellen:

Претпостављам да прискачу они који васпитањем имају усађену потребу да ''буду добри, одговорни, савесни'' (а тим чином се та њихова потреба задовољава), или који су научили да давањем другима задовољавају своје емотивне потребе.

Kliknite za proširenje...

ili su manje egoisti od drugih.. u tim trenucima zaboravljaju na sebe.. da, ko ce ga znati

Hellen:

НЕКО прискаче. НЕКО не.
Претпостављам да прискачу они који васпитањем имају усађену потребу да ''буду добри, одговорни, савесни'' (а тим чином се та њихова потреба задовољава), или који су научили да давањем другима задовољавају своје емотивне потребе.

Било је већ неколико оваквих тема до сада....не бих да се понављам.

Kliknite za proširenje...

a shta i sad bio zakljuchak, ko je veci egoista, NEKO ko priskochi ili NEKO ko ne priskochi...ili je SVEJEDNO

razlika između ega i egoizma, naravno, postoji
ego je, drugim rečima, ''ja'', ( nešto što nas karakteriše, naš rezon... mnogo toga.... ali ne i jedina stvar, jer frojd je išao i u dublje analize sopstva)... a egoizam je tendencija da mislimo o sebi, o sopstvenim interesima (u ovom slučaju želja da nas drugi vide kao dobre, ili da dokažemo sami sebi da to jesmo).
ljudi koji čine dobra dela, u skladu sa sopstvom, ne razmišljajući o sebi pritom, ne čineći to da bi dokazali sebi, ili drugima ono što jesu, nisu egoistični... e od ega ne može pobeći, i od sopstvene želje, naše predstave o tome, da smo ili želimo da budemo dobri
da li su onda ljudi koji nesvesno čine dobra dela, ili čija dobra dela proizlaze iz posvesti jedino, iskreno dobri?
razum nije samo nešto što nas tera da delujemo u pravcu jačanja egoističnosti
mnogi su prozreli taj deo sopstva, a ipak, moraju imati neku slilku o sebi... sivu, recimo
gde smo svesni i svojih dobrih, i loših osobina... svoga ega, i svoje dobrote, kao i ''loših'' osobenosti, koje kao suprotnosti, moraju postojati i u nama

volja, kao način delovanja, je ono što čini razliku
da li smo delovali i pomogli, ili nismo
bez tendecije da sebi dokazujemo, ili preispitujemo ono što smo
jer smo i dobri i loši, samo smo napravili izbor
odlučili smo kakvi želimo biti
(možda čak sam i u tom trenutku)
i delovali smo u tom pravcu
to nas čini dobrim samo u tom trenutku -
već u sledećem ne moramo biti.

onda možemo reći da smo svesni sopstvene dobrote,
i da činimo dobra dela koliko zbog onog što smo, koliko i zbog drugih.

Ја се мучим ту да објасним, па све нешто у крајности....а он дође и каже шта треба!

slučajno
i ćorava koka zrno ubode ; )

aha..a el mislite i da je i hrabrost nesvesna...??

SlatkaSestra:

Imam potrebu da nekom pomognem ,kao npr. dobrovoljci u nekim ustanovama za lecenje ili narkomanije ili nekih dr problema ...i mislim da je to zato shto zelim time da poboljsam svoju introspekciju tj da dodjem do "sebe" ...da li je to licimerno ipak..tj.ja nisam u stanju da se ,pretpotstavljajuci svoje motive,zapravo ukljucim u takav rad..nekako mi je to "dushebriznicki"...

Jeste li se bavili nekad necim slicnim? Shta mislite oovim razlozima za i protiv pomaganja nekom(bilo kom)?

Kliknite za proširenje...

...ja sam humanista po opredeljenju...i ubeđenju...

Gljiva zjalelovka:

a shta i sad bio zakljuchak, ko je veci egoista, NEKO ko priskochi ili NEKO ko ne priskochi...ili je SVEJEDNO

Kliknite za proširenje...

Проблем је од почетка, бар кад сам ја у питању, у томе што испада да је већи егоиста онај који ''прискочи''.

imam i ja ima i jaaaa!!! potrebu ..da meni neka pomogne u .. ostavrenju zeljenih snova ,samo trebace paket maramica..no sad dal je dal nije lepotica i naporna ..bitno je da zna sta hoce
dajem staru odecu,obucu da keva odnese u crkvu za ove nase cigaliguli
nekad sam imo mini zoo-vrt vise ne ...
ostalo pomazem forumashima iz sveg srca

Artinve:

razlika između ega i egoizma, naravno, postoji
ego je, drugim rečima, ''ja'', ( nešto što nas karakteriše, naš rezon... mnogo toga.... ali ne i jedina stvar, jer frojd je išao i u dublje analize sopstva)... a egoizam je tendencija da mislimo o sebi, o sopstvenim interesima (u ovom slučaju želja da nas drugi vide kao dobre, ili da dokažemo sami sebi da to jesmo).
ljudi koji čine dobra dela, u skladu sa sopstvom, ne razmišljajući o sebi pritom, ne čineći to da bi dokazali sebi, ili drugima ono što jesu, nisu egoistični... e od ega ne može pobeći, i od sopstvene želje, naše predstave o tome, da smo ili želimo da budemo dobri
da li su onda ljudi koji nesvesno čine dobra dela, ili čija dobra dela proizlaze iz posvesti jedino, iskreno dobri?
razum nije samo nešto što nas tera da delujemo u pravcu jačanja egoističnosti
mnogi su prozreli taj deo sopstva, a ipak, moraju imati neku slilku o sebi... sivu, recimo
gde smo svesni i svojih dobrih, i loših osobina... svoga ega, i svoje dobrote, kao i ''loših'' osobenosti, koje kao suprotnosti, moraju postojati i u nama

volja, kao način delovanja, je ono što čini razliku
da li smo delovali i pomogli, ili nismo
bez tendecije da sebi dokazujemo, ili preispitujemo ono što smo
jer smo i dobri i loši, samo smo napravili izbor
odlučili smo kakvi želimo biti
(možda čak sam i u tom trenutku)
i delovali smo u tom pravcu
to nas čini dobrim samo u tom trenutku -
već u sledećem ne moramo biti.

onda možemo reći da smo svesni sopstvene dobrote,
i da činimo dobra dela koliko zbog onog što smo, koliko i zbog drugih.

Kliknite za proširenje...

Супер објашњење.
Ја бих те само замолила да прочиташ пост са прве стране због којег је и дискусија настала.

Ево га:

Najupečatljiviji mi je ostao deo o egoizmu. Postoje 2 vrste egoizma: egoizam prema sebi, i egoizam prema drugima... Ovaj drugi tip egoizma, mu dođe nešto kao opasniji tip, jer je vešto prikriven i čini da se osećamo velikim ljudima, velikim ličnostima, mislosrdnim i dobrim osobama... To je onaj egoizam: pomoću koga, čineći drugom dobro delo - ustvari ugađamo sami sebi, tj ovom prvom tipu egoizma!Zvuči malo ludo, a?

To je satisfakcija pomoću koje hranimo svoj ego, satisfakcija koja pothranjuje čisto lični interes...
I u najbanalnijim davanjima drugima, uvek će se provlačiti lični interes! Kako sam autor kaže: "Ali ipak, gotovo uvek je umešan lični interes. Čak i kad se ograniči na misao: "Biću upamćen kao heroj", ili: "Ne bih mogao dalje da živim da to nisam učinio; ne bih mogao da živim sa svešću da sam pobegao."

Dakle, mi kroz ljubav/davanje/poklanjanje ustvari sebično pothranjujemo svoju dušu, da bi sebi stvorili lepši osećaj... I eto nam paradoksa: zar to, ustvari, nije sebično?!

Iz tog razloga ne volim previše da imam kontakta sa najmislosrdnijim ljudima, sa predivnim dobrotvorima koji nikad ni mrava nisu zgazili, sa najmoralnijim ljudima koji će sve učiniti pre drugima nego sebi... Koliko god to zvučalo sad apsurdno, za mene su ti ljudi najveći među najvećim narcisima, i naprosto ne želim da iskorišćavaju moj duh i moje "ja" da bi ugodili u sebi...
Ne smatram dobrim čoveka koji je uvek milosrdan. Možda je dobar, ali za naivne.

Inače, knjiga se zove "Buđenje" - Anthoni de Melo

Kliknite za proširenje...

Болдовано ме је навело да реагујем.

И шта мислиш о томе?

Софија:

Супер објашњење.
Ја бих те само замолила да прочиташ пост са прве стране због којег је и дискусија настала.


Болдовано ме је навело да реагујем.

И шта мислиш о томе?

Kliknite za proširenje...

to povlači da i volimo, jer očekujemo da budemo voljeni
da sve što činimo - činimo, jer to za cilj ima podizanje sopstvene slike o sebi
može nas navesti na put da sve što činimo i nema nikakvu važnost, osim da dokažemo sebi...
i do toga da prestajemo da dokazujemo sebi, bilo šta, jer smo zapravo ništa...
a kao što rekoh, ego, to jest, samodokozavinje, sebi samom, ne mora da bude i egoistočnost. bez samodokazivanja nema ni samospoznaje. osim ako to nije potpuno poništvanje... a o tome nisam merodovan da govorim. prizvao bih ''neke'', koji bi tvrdili da jeste, i rasprava bi otišla u sasvim drugom toku. ( iako već i jeste : ) )
tako da u ovom slučaju, dokazivanje, ili otkrivanje sebe, kroz delovanje u nekim pravcima ne mora biti egoizam.
jednostavno - pokušaj da se pronađemo čineći neke stvari. jer, ko od nas može tvrditi da se poznaje, a da se ne traži... makar u sledećem trenutku

svaki put je ličan ( ovo može biti i odgovor na početno pitanje ), i to što smo krenuli nekim, ne mora da određuje to kakvi smo ljudi, niti gde ćemo stići.
ego je bitan, za svaki put; za one koji teže da se oslušnu, dok tumaraju njime. bez ega bi tumarali itim bez oslonca. bez sopstva, kojim bi mogli da protumačimo znakove, pisane nama razumljivim jezikom - samo za nas.
ne možeš znati ništa o putu, dok ne kreneš njime.
lako je govoriti da je dobročiniteljstvo - dušebrižništvo, ovako, kada nemamo dodirnih tačaka sa njime. lako je pričati da je doktorima lako, dok ne hodimo njihovom stazom. kako je i zbog čega su oni odabrali sopstveni poziv, sami znaju, i to nikada nije isti moitiv. a čak i ti motivi nestaju kada se boriš za nečiji život. onda razmišljaš o malo čemu drugom, osim o tome kako da pomogneš čoveku, koji je tu, u nevolji.
ali to nije tema, a ja ne volim, u poslednje vreme, da pišem propširno na 4umu.
mislim da je i ovo previše...
ali eto, pošto se trudim da budem fin ( iako to nisam uvek : ) ), odgovorih Vam, onako kako se složilo....
jer i sam tumaram po sopstvenom putu, ne znajući odgovore na većinu stvari...
a ako i pronađem neke, već sutra moram da ih potražim ponovo : )

U Srbiji je svima najvaznija stvar EGO.
Jer su stalno napinjani od strane drustva i politike....

Medjutim vaspitanje je deo necije licnosti.....tu je nekad dobro delo poriv.....a ne zadovoljenje sujete i ega.
Sta jos moze da bude , a da nije izazivanje nadmoci ili ugadjanje sujeti.
Empatija, iliti kad dete jos nema ego, vec je dete ON koji uci od roditelja i okoline.
Tada dete cini dobro delo drugom detetu jer zeli da postane ONI....socijalni karakter kod coveka.

Korist izgradjivanja sebe koji sam naveo kao primer koji se javio na vec postojecoj temi.
To jeste korist, bas kao sto u nekim teskim vremenima covek nauci da nije sve onako kako je mislio do tada. A opet teska vremena nije ni birao niti ih je smatrao korisnim pa zeleo.....

Korist izgradjivanja persona publica, javnog identiteta je naravno najzloupotrebljivanija stvar kod pomoci....
Jer stvara blagonaklonu poziciju i moze se iskoristiti za licnu korist u drustvenom miljeu.
Medjutim , to moze biti i poziv trazenja istomisljenika....
Razlika je sto osoba koja ne zivi okruzena istomiljenicima jeste SAMA, ma koliko zadovoljna.
Strah od zloupotrebe ili svrstavanja u isti kos sa licemerima je realna mogucnost, susreti sa lovcima na naivne takodje, ali pokusaj je ipak pokusaj i ako uspe onda je sve vredelo.....

Naravno uvek treba imati u vidu onu mudru :
"Ne bacaj bisere pod svinju"
A i "Pazi koga uzdizes"....
Dakle nije sramota traziti komunikaciju pre pomoci....Isto kao sto nije sramota ne ustati u autobusu starijem, dok on ne pokaze zelju za komunikacijom. Izuzetak su mala deca, koja nemaju sposobnost izgradjene komunikacije , te je tu opravdano pretpostavljanje i tumacenje njihovog dobra , bez komunikacije....

Apropo teme... nešto slično:
http://forum.krstarica.com/threads/223478

ko_to_tamo_peva:

ph..ja prekljuce dolazim kuci a ispred zgrade baka od 85 god kopa cvece..jedva ide, al kopa..a bas sam se pitala ko to odrzava, divan cvetnjak, sa smislom, sa ljubavlju....ne stanujem dugo tu
i upitam je (imala sam vremena, za divno cudo) da li vam treba pomoc
kaze ona sine, nikad me niko nije upitao..
i tako ja malo sa njom prckala, 20 min, smijurija jedna..naravno radi sebe, jer volim cvece, i volim da prckam, i bi mi je zao,a i lepo se covek oseca kad nekom pomogne..
ali ona se toliko zahvaljivala, i poljubila me je na kraju, i bilo mi neprijatno..
boze, zar smo stvarno toliko otisli dodjavola kad jedan takav beznacajan gest izazove tako burnu reakciju?
ne iylazi mi iz glave..
ne znam da li sam promasila temu, ali nema veze...

Kliknite za proširenje...

Prica mi ortak, prolazio pored svoje bivse skole i video svog starog nastavnika kako sa djacima sredjuje parkic ispred skolske zgrade, kopaju rupe za sadnice, a deca k'o deca, maksimalno se izvlace od svakog posla. Pridje ortak nastavniku i onako uz pozdrav, reda radi ga upita da li moze nekako da pomogne. Cica jedva docekao, "mogao bi, mogao bi" i tap njemu asov i lopatu u ruke. Citavo poslepodne je ortak proveo kopajuci i zezajuci se sa cicom i klincima, otkacio je, crk'o covek i to neplanirano, zbog svoje lude glave, hoce on da bude fin, da pomogne...Taj vise nikom ne pomaze, ako od toga nema neke koristi...