Karamazov
Ističe se
- Poruka
- 2.450
Otkako je Rusija sa svojom vojskom ušla na gruzijsku teritoriju, a naročito posle zvaničnog priznavanja Južne Osetije i Abhazije kao nezavisnih država od strane Moskve, mnogi se pitaju da li je sledeća na redu Ukrajina.
Legenda kaže, a svojevremno su o tome pisale i pojedine ruske novine, da je Vladimir Putin na samitu NATO-a u Bukureštu u aprilu navodno rekao američkom predsedniku Džordžu Bušu - "Džordž, zar ne razumeš? Ukrajina ne postoji kao nacija. Šta je Ukrajina? Deo njene teritorije je Istočna Evropa, a drugi, i to značajan deo, smo im mi dali."
Ukrajina je, s druge strane, i veća i vojno moćnija država od Gruzije. Graniči se, osim sa Rusijom, i sa Poljskom, Slovačkom, Madjarskom i Rumunijom - članicama Evropske unije, u čije bi okrilje i većina Ukrajinaca želela da uđe.
Krim je sledeće žarište?
U Ukrajini, s druge strane, živi i veliki broj Rusa - i to na Krimu, koji je baza ruske Crnomorske flote. Zato bi na Krimu, kako veruje Ivan Lozovi sa ukrajinskog Instituta za demokratiju, moglo doći do sukoba:
"Nema sumnje, ja se slažem sa većinom analitičara da je Krim potencijlano žarište. Tamo živi brojna ruska populacija, a i Moskva je zainteresovana da izaziva nestabilnost u regionu, tako da postoji velika mogućnost da u narednih tri do pet godina dođe do ozbiljne konfontacije izmedju Ukrajine i Rusije na Krimskom poluostrvu", kaže on.
Ruski analitičar Aleksandar Nekrasov pak, kaže za BBC da bi se njegovi preci medju kojima su Lav Tolstoj i pesnik Nikolaj Nekrasov, prevrnuli u grobu da znaju da se Rusija i Ukrajina nisu u dobrim odnosima.
"Mislim da niko ne treba da pripoji tuđu teritoriju, već da treba da se vodi dijalog. Svedoci smo posledica raspada Sovjetskog saveza, i kao da se sovjetski duh vratio da progoni sve ključne igrače u tom procesu. Nijedan konflikt nije razrešen, već su se oni godinama 'podgrevali' - pa je puklo u Gruziji, a moglo bi da pukne i na Krimu", kaže on.
Zapad "muti vodu"
Nekrasov, koji je dobar poznavalac ruske politike, kaže da je Moskvi trenutno teško da ima dobre odnose sa Kijevom zbog umešanosti Zapada.
Rusiju i Ukrajinu, objašnjava BBC-jev urednik Oleksej Solohubenko, iznad svega veže istorija:
"Kijev se na primer, smatra mestom nastanka istočne pravoslavne crkve. U Kijevu je bilo prvo sedište pravoslvne crkve, pre nego što je to postala Moskva, i u ukrajinskoj prestonici se nalazi jedan od najstarijih pravoslavnih hramova - hram Svete Sofije, izgradjen 1037. godine. Za pravoslavne vernike u istočnoj Evropi, Moskva i Kijev su kao Meka i Medina za muslimane".
Zatezanje posle Narandžaste revolucije
Do zatezanja odnosa izmedju Kijeva i Moskve u poslednjem periodu došlo je posle Narandžaste revolucije, odnosno otkako su na vlast u Ukrajini došli Viktor Juščenko i njegovi prozapadno orijentisani saradnici.
Stanovništvo Ukrajine je takođe dosta podeljeno po pitanju Rusije - istočni deo zemlje, na primer, privrženiji je politici Moskve nego populacija na zapadu, a Krimsko poluoostrvo, kao baza ruske flote, posebna je priča.
Luka Sevastopolj je, prema sporazumu iz 1997. godine, stalna baza ruske Crnomorske flote i to bi tako trebalo da ostane sve do 2017. godine.
Međutim, otkako su ruske snage ušle u Gruziju, na Krimskom poluoostrvu pojačale su se tenzije.
"Na sreću, trenutno se na Krimu ništa ne dogadja osim što se pažljivo prate dogadjaji u Gruziji i eventualne posledice ruskog priznavanja nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije. Osim Rusa, na Krimu žive i Tatari koje je još Staljin proterao. i koji posle sticanja nezavisnosti Ukrajine zahtevaju da im se vrati njihova imovina. Dakle, Krim je izuzetno nesigurno područje i verovatno će tako i ostati. Ukoliko Rusija ima nameru da Ukrajince podvrgne pritisku, Krim će biti taj gde će stvar da eksplodira", kaže Oleksej Solohubenko.
Nema opuštanja
BBC-jev urednik Oleksej Solohubenko, međutim, nije siguran da bi većina Rusa na Krimu podržala odvajanje od Ukrajine.
Naime, osim što imaju svoju vladu i parlament i široku autonomiju na Krimu, većina stanovništva, smatra Solohubenko, ne bi podržala odvajanje posle svega što se desilo u Gruziji.
Ukrajinski političari, međutim, nisu sasvim opušteni kada su u pitanju eventulne dalje namere Rusa. BBC je zato upitao Olega Ribačuka, bivšeg šefa kabineta predsednika Juščenka, da li Rusi motre i na Ukrajinu.
"Nikada nas nisu ni ispuštali iz vida, ni poslednjih par vekova, a naročito ne posle Narandžaste revolucije, kada smo počeli da se približavamo EU i NATO-u. Rusi imaju infrastrukturu na Krimu, što se videlo kada su svojevremeno ruske tajne službe i propagnda njihove Crnomorske flote organizovali demonstracije protiv ulaska Ukrajine u NATO. Takođe, Rusi finansiraju vrlo provokativne nevladine organizacije, koje zagovaraju otcepljenje Krima, a za ostvarenje svojih ciljeva koriste i crkvu".
Da li će biti vojnog odgovora?
A šta ako se Rusija odluči za konkretnu akciju u Ukrajini? Da li bi Ukrajinci bili vojno spremni da odgovore? Oleg Ribačuk o tome za BBC kaže:
"Ne bih išao toliko daleko do pitanja direktnog vojnog sukoba, ali Rusi su nam ipak pretili direktnim konfliktom kda su pre par godina pokušali da nam oduzmu jedno maleno ostrvo. Tada su ukrajinska i ruska vojska došle na oko stotinu metara razdaljine, ali su se tu i zaustavile. To iskustvo medjutim, pokazuje da je Ukrajina podigla nivo svoje odbrane".
Lider ukrajinske opozicije i bivši premijer, proruski orijentisani političar Viktor Janukovič, podržao je odluku Moskve da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.
Što se vrha vlasti u Kijevu tiče, predsednik Juščenko je mnogo oštriji u nepodržavanju ruske politike, dok je premijer Julija Timošenko, trenutno najpopularniji političar u zemlji, nešto obazrivija u izjavama.
Ona je pragmatičnija, i uprkos tome što se zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta Gruzije, Timošenko je svesna zavisnosti Ukrajine od ruskog gasa - kao i činjenice da bi njena zemlja mogla da izgubi u eventualnom sukobu sa ruskom flotom u Crnom moru.
link: http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2008/08/080828_ukraine_next.shtml
Legenda kaže, a svojevremno su o tome pisale i pojedine ruske novine, da je Vladimir Putin na samitu NATO-a u Bukureštu u aprilu navodno rekao američkom predsedniku Džordžu Bušu - "Džordž, zar ne razumeš? Ukrajina ne postoji kao nacija. Šta je Ukrajina? Deo njene teritorije je Istočna Evropa, a drugi, i to značajan deo, smo im mi dali."
Ukrajina je, s druge strane, i veća i vojno moćnija država od Gruzije. Graniči se, osim sa Rusijom, i sa Poljskom, Slovačkom, Madjarskom i Rumunijom - članicama Evropske unije, u čije bi okrilje i većina Ukrajinaca želela da uđe.
Krim je sledeće žarište?
U Ukrajini, s druge strane, živi i veliki broj Rusa - i to na Krimu, koji je baza ruske Crnomorske flote. Zato bi na Krimu, kako veruje Ivan Lozovi sa ukrajinskog Instituta za demokratiju, moglo doći do sukoba:
"Nema sumnje, ja se slažem sa većinom analitičara da je Krim potencijlano žarište. Tamo živi brojna ruska populacija, a i Moskva je zainteresovana da izaziva nestabilnost u regionu, tako da postoji velika mogućnost da u narednih tri do pet godina dođe do ozbiljne konfontacije izmedju Ukrajine i Rusije na Krimskom poluostrvu", kaže on.
Ruski analitičar Aleksandar Nekrasov pak, kaže za BBC da bi se njegovi preci medju kojima su Lav Tolstoj i pesnik Nikolaj Nekrasov, prevrnuli u grobu da znaju da se Rusija i Ukrajina nisu u dobrim odnosima.
"Mislim da niko ne treba da pripoji tuđu teritoriju, već da treba da se vodi dijalog. Svedoci smo posledica raspada Sovjetskog saveza, i kao da se sovjetski duh vratio da progoni sve ključne igrače u tom procesu. Nijedan konflikt nije razrešen, već su se oni godinama 'podgrevali' - pa je puklo u Gruziji, a moglo bi da pukne i na Krimu", kaže on.
Zapad "muti vodu"
Nekrasov, koji je dobar poznavalac ruske politike, kaže da je Moskvi trenutno teško da ima dobre odnose sa Kijevom zbog umešanosti Zapada.
Rusiju i Ukrajinu, objašnjava BBC-jev urednik Oleksej Solohubenko, iznad svega veže istorija:
"Kijev se na primer, smatra mestom nastanka istočne pravoslavne crkve. U Kijevu je bilo prvo sedište pravoslvne crkve, pre nego što je to postala Moskva, i u ukrajinskoj prestonici se nalazi jedan od najstarijih pravoslavnih hramova - hram Svete Sofije, izgradjen 1037. godine. Za pravoslavne vernike u istočnoj Evropi, Moskva i Kijev su kao Meka i Medina za muslimane".
Zatezanje posle Narandžaste revolucije
Do zatezanja odnosa izmedju Kijeva i Moskve u poslednjem periodu došlo je posle Narandžaste revolucije, odnosno otkako su na vlast u Ukrajini došli Viktor Juščenko i njegovi prozapadno orijentisani saradnici.
Stanovništvo Ukrajine je takođe dosta podeljeno po pitanju Rusije - istočni deo zemlje, na primer, privrženiji je politici Moskve nego populacija na zapadu, a Krimsko poluoostrvo, kao baza ruske flote, posebna je priča.
Luka Sevastopolj je, prema sporazumu iz 1997. godine, stalna baza ruske Crnomorske flote i to bi tako trebalo da ostane sve do 2017. godine.
Međutim, otkako su ruske snage ušle u Gruziju, na Krimskom poluoostrvu pojačale su se tenzije.
"Na sreću, trenutno se na Krimu ništa ne dogadja osim što se pažljivo prate dogadjaji u Gruziji i eventualne posledice ruskog priznavanja nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije. Osim Rusa, na Krimu žive i Tatari koje je još Staljin proterao. i koji posle sticanja nezavisnosti Ukrajine zahtevaju da im se vrati njihova imovina. Dakle, Krim je izuzetno nesigurno područje i verovatno će tako i ostati. Ukoliko Rusija ima nameru da Ukrajince podvrgne pritisku, Krim će biti taj gde će stvar da eksplodira", kaže Oleksej Solohubenko.
Nema opuštanja
BBC-jev urednik Oleksej Solohubenko, međutim, nije siguran da bi većina Rusa na Krimu podržala odvajanje od Ukrajine.
Naime, osim što imaju svoju vladu i parlament i široku autonomiju na Krimu, većina stanovništva, smatra Solohubenko, ne bi podržala odvajanje posle svega što se desilo u Gruziji.
Ukrajinski političari, međutim, nisu sasvim opušteni kada su u pitanju eventulne dalje namere Rusa. BBC je zato upitao Olega Ribačuka, bivšeg šefa kabineta predsednika Juščenka, da li Rusi motre i na Ukrajinu.
"Nikada nas nisu ni ispuštali iz vida, ni poslednjih par vekova, a naročito ne posle Narandžaste revolucije, kada smo počeli da se približavamo EU i NATO-u. Rusi imaju infrastrukturu na Krimu, što se videlo kada su svojevremeno ruske tajne službe i propagnda njihove Crnomorske flote organizovali demonstracije protiv ulaska Ukrajine u NATO. Takođe, Rusi finansiraju vrlo provokativne nevladine organizacije, koje zagovaraju otcepljenje Krima, a za ostvarenje svojih ciljeva koriste i crkvu".
Da li će biti vojnog odgovora?
A šta ako se Rusija odluči za konkretnu akciju u Ukrajini? Da li bi Ukrajinci bili vojno spremni da odgovore? Oleg Ribačuk o tome za BBC kaže:
"Ne bih išao toliko daleko do pitanja direktnog vojnog sukoba, ali Rusi su nam ipak pretili direktnim konfliktom kda su pre par godina pokušali da nam oduzmu jedno maleno ostrvo. Tada su ukrajinska i ruska vojska došle na oko stotinu metara razdaljine, ali su se tu i zaustavile. To iskustvo medjutim, pokazuje da je Ukrajina podigla nivo svoje odbrane".
Lider ukrajinske opozicije i bivši premijer, proruski orijentisani političar Viktor Janukovič, podržao je odluku Moskve da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.
Što se vrha vlasti u Kijevu tiče, predsednik Juščenko je mnogo oštriji u nepodržavanju ruske politike, dok je premijer Julija Timošenko, trenutno najpopularniji političar u zemlji, nešto obazrivija u izjavama.
Ona je pragmatičnija, i uprkos tome što se zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta Gruzije, Timošenko je svesna zavisnosti Ukrajine od ruskog gasa - kao i činjenice da bi njena zemlja mogla da izgubi u eventualnom sukobu sa ruskom flotom u Crnom moru.
link: http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2008/08/080828_ukraine_next.shtml
