Pogrešna ekonomska politika za zemlju koja je bila pod sankcijama, ratovima, hiperinflaciji i koja je imala tiraniju jednog despota dovela je danas do toga da je nezaposlenost 1 milion ljudi, da je spoljnotrgovinski deficit u periodu 2001-2007 preko 41 milijarda $, da je spoljni dug sa 10 milijardi $ narastao na 25 milijardi $ i da dalje raste mesečno 1,2 milijardi $, da je inflacija od 2001-20007 kumulativno narasla na 200%, da je javna potrošnja preko 52% BDP, da su građani za nekoliko godina povećali zaduženost sa 147 evra na preko 500 evra, da je godišnji rast plata dostigao i do 30%, dok je rast produktivnosti raste svega 4% , da je stopa privrednog razvoja ispod stope rasta zemalja u regionu, a daleko ispod stopa Estonije, Litvanije, Rusije i Kine, što znači da i dalje zaostajemo, tako da nema rasta životnog standarda i raste socijalna napetost. Najvažniji problem u našoj državi je što nema vizije, nema strategije i nema elite koja je spremna da se uhvati sa svim ovim ozbiljnim državnim pitanjima. Poslednji podatak iz juna 2008. je alarmantan. Srbija se samo u junu zadužila 1,447 milijardi dolara, tako da je naš dug narastao na 29,447 milijardi dolara. Gde je kraj takvom zaduživanju? Na osnovu svega gore iznetog, jasno je da nema nikakve restriktivne monetarne politike, nego da se novac neprestano planski ubacuje u sistem i tako podriva ekonomska samostalnst Srbije.
Podaci govore da su kapital i rezerve bankarskog sektora porasli sa 30,884 na 416,079 milijardi dinara, dok je kapital NBS u minusu 17,773 milijarde dinara ili 236 miliona evra u junu 2008. Istovremeno je objavljeno da su banke za prvih šest meseci 2008. godine ostvarile profit od 267 miliona evra, dok je čitav profit u 2007. iznosio 294 miliona evra. Lepo. Banke uvećavaju duplo profite, dok NBS pravi 100 miliona evra gubitke i ima negativan kapital.
Pogledajmo objavljene podatke Narodne banke Srbije. Gotov novac u opticaju 2000. je iznosio 10,993 milijarde dinara, da bi se taj iznos u junu 2008. popeo na 74,10 milijardi dinara. Znači, imamo 7,41 puta više novca u opticaju. Dinarski primarni novac porastao je u istom periodu sa 19,013 na 182,233 milijarde dinara ili za skoro 10 puta više. Ukupan primarni novac porastao je sa 34,026 milijardi na 432,292 milijarde dinara ili za 12,7 puta. Depoziti po viđenju porasli su sa 16,093 na 155,985 milijardi dinara ili skoro 10 puta više. Novčana masa M1, grubo rečeno svi novčani računi, uključujući i novčana sredstva lokalnih organa vlasti, sa kojih se može plaćati bez ograničenja, porasli su u posmatranom periodu sa 27,026 milijardi na 225,480 milijarde dinara ili 8,3 puta. Novčana masa M2, M1 uvećana za ostale dinarske kratkoročne i dugoročne depozite, povećana je sa 32,894 na 365,834 milijarde dinara ili za 11,4 puta. Šta svi ovi podaci znače? Znače samo jedno da se novac neprekidno upumpava u truli ekonomski sistem koji hronično pravi gubitke. Upumpavanjem novca raste inflacija. Upumpavanjem novca rastu plate u javnim preduzećima. Plate se ne zarađuju na tržištu, nego se dobijaju kao nagrada za političku poslušnost. Produktivnost rada u posmatranom periodu povećana je svega 28 odsto, dok su neto plate porasle 172 odsto. Novac se planski ubacuje da bi se potkupili zaposleni i nastavila nesmetano pljačka. Ali, takvo stanje je neizdrživo. Pitanje je samo trenutka kada će sve to da pukne.
Ovu crnu sliku naše monetarne politike moramo zaokružiti podatkom da imamo rekordne spoljnotrgovinske deficite i da smo za prvih šest meseci napravili deficit u razmeni sa svetom oko 6,4 milijarde dolara, što je više od jedne milijarde dolara mesečnog minusa.
Podaci govore da su kapital i rezerve bankarskog sektora porasli sa 30,884 na 416,079 milijardi dinara, dok je kapital NBS u minusu 17,773 milijarde dinara ili 236 miliona evra u junu 2008. Istovremeno je objavljeno da su banke za prvih šest meseci 2008. godine ostvarile profit od 267 miliona evra, dok je čitav profit u 2007. iznosio 294 miliona evra. Lepo. Banke uvećavaju duplo profite, dok NBS pravi 100 miliona evra gubitke i ima negativan kapital.
Pogledajmo objavljene podatke Narodne banke Srbije. Gotov novac u opticaju 2000. je iznosio 10,993 milijarde dinara, da bi se taj iznos u junu 2008. popeo na 74,10 milijardi dinara. Znači, imamo 7,41 puta više novca u opticaju. Dinarski primarni novac porastao je u istom periodu sa 19,013 na 182,233 milijarde dinara ili za skoro 10 puta više. Ukupan primarni novac porastao je sa 34,026 milijardi na 432,292 milijarde dinara ili za 12,7 puta. Depoziti po viđenju porasli su sa 16,093 na 155,985 milijardi dinara ili skoro 10 puta više. Novčana masa M1, grubo rečeno svi novčani računi, uključujući i novčana sredstva lokalnih organa vlasti, sa kojih se može plaćati bez ograničenja, porasli su u posmatranom periodu sa 27,026 milijardi na 225,480 milijarde dinara ili 8,3 puta. Novčana masa M2, M1 uvećana za ostale dinarske kratkoročne i dugoročne depozite, povećana je sa 32,894 na 365,834 milijarde dinara ili za 11,4 puta. Šta svi ovi podaci znače? Znače samo jedno da se novac neprekidno upumpava u truli ekonomski sistem koji hronično pravi gubitke. Upumpavanjem novca raste inflacija. Upumpavanjem novca rastu plate u javnim preduzećima. Plate se ne zarađuju na tržištu, nego se dobijaju kao nagrada za političku poslušnost. Produktivnost rada u posmatranom periodu povećana je svega 28 odsto, dok su neto plate porasle 172 odsto. Novac se planski ubacuje da bi se potkupili zaposleni i nastavila nesmetano pljačka. Ali, takvo stanje je neizdrživo. Pitanje je samo trenutka kada će sve to da pukne.
Ovu crnu sliku naše monetarne politike moramo zaokružiti podatkom da imamo rekordne spoljnotrgovinske deficite i da smo za prvih šest meseci napravili deficit u razmeni sa svetom oko 6,4 milijarde dolara, što je više od jedne milijarde dolara mesečnog minusa.
