Oni koji veruju da smo se promenili i usvojili vrednosti rada i njegove rezultate kao putokaz u bolji život tvrde da je "Priča o četvorici udarnika" urbana legenda. Ovdašnjim strancima opet se čini da ponekad i ponegde još uvek sreću neke od njih. Bilo kako bilo ta priča glasi ovako: "Bila jednom četvorica po imenu Svako, Neko, Biloko i Niko. Trebalo je obaviti jedan jako važan posao i Svako je mislio da će ga Neko obaviti. Biloko je to mogao da uradi ali Niko nije hteo. Neko se zbog toga naljutio jer je to bio posao za Svakoga. Svako je opet mislio da ga je Biloko mogao obaviti, ali Niko nije shvatio da Neko ne želi da ga obavi. Na kraju je Svako krivio Nekoga jer Niko nije učinio ono što je mogao da uradi Biloko.
Druga priča kaže da kada je Rokfeler imao sedam godina išao je s majkom na pijacu. Prodavačica voća, koja ih je godinama poznavala, reče dečaku:
- "Voliš lešnike? Voliš? Evo, zahvati rukom iz ovog džaka."
- "Hvala, ne mogu..."
- "Hajde, nemoj da se stidiš" - hrabrila ga je prodavačica. "Zahvati rukom koliko god možeš."
- "Ali zaista ne mogu...." skanjivao se mali Rokfeler.
Prodavačica zavuče ruku u džak i napuni mu džep lešnicima. Kada su krenuli kući majka upita sina: - "Zašto nisi hteo da uzmeš lešnike i pravio si se stidljiv, mada nisi takav?"
- "Nije da nisam hteo lešnike mama"- odgovorio je budući američki milijarder - "želeo sam samo da ona zgrabi, njena ruka je duplo veća od moje!"
Treća priča kovori o tome da se ipak i magla može prodati. Preduzetnik Đorđo Valencinuci kad je saznao da je njegov rodni Rivinjano mesto sa najviše vlage u Italiji, sinulo mu je kako na tome može da zaradi. Svakog jutra skuplja maglu u šoljice za kafu, pečati ih i prodaje za tri evra po komad.
Četvrta i najstarija priča, pokazuje i dokazuje da je sve u glavi. Amerikanac Žorž Grant, koji je živeo u Londonu, razmišljao je kako da što brže dođe do bogatstva. I smislio je. Godine 1861. pročitao je u londonskom Tajmsu da je princ Albert neizlečivo bolestan. Obišao je sve prodavnice tekstila i na kradit pokupovao sve zalihe crnog platna. Kada je princ umro Grant je jedini imao i prodavao crno platno, naravno po vrlo visokim cenama i zaradio je gotovo milion dolara.
Da li će Svako, Neko, možda Biloko ili Niko shvatiti naravoučenije druge treće i četvrte priče?
Druga priča kaže da kada je Rokfeler imao sedam godina išao je s majkom na pijacu. Prodavačica voća, koja ih je godinama poznavala, reče dečaku:
- "Voliš lešnike? Voliš? Evo, zahvati rukom iz ovog džaka."
- "Hvala, ne mogu..."
- "Hajde, nemoj da se stidiš" - hrabrila ga je prodavačica. "Zahvati rukom koliko god možeš."
- "Ali zaista ne mogu...." skanjivao se mali Rokfeler.
Prodavačica zavuče ruku u džak i napuni mu džep lešnicima. Kada su krenuli kući majka upita sina: - "Zašto nisi hteo da uzmeš lešnike i pravio si se stidljiv, mada nisi takav?"
- "Nije da nisam hteo lešnike mama"- odgovorio je budući američki milijarder - "želeo sam samo da ona zgrabi, njena ruka je duplo veća od moje!"
Treća priča kovori o tome da se ipak i magla može prodati. Preduzetnik Đorđo Valencinuci kad je saznao da je njegov rodni Rivinjano mesto sa najviše vlage u Italiji, sinulo mu je kako na tome može da zaradi. Svakog jutra skuplja maglu u šoljice za kafu, pečati ih i prodaje za tri evra po komad.
Četvrta i najstarija priča, pokazuje i dokazuje da je sve u glavi. Amerikanac Žorž Grant, koji je živeo u Londonu, razmišljao je kako da što brže dođe do bogatstva. I smislio je. Godine 1861. pročitao je u londonskom Tajmsu da je princ Albert neizlečivo bolestan. Obišao je sve prodavnice tekstila i na kradit pokupovao sve zalihe crnog platna. Kada je princ umro Grant je jedini imao i prodavao crno platno, naravno po vrlo visokim cenama i zaradio je gotovo milion dolara.
Da li će Svako, Neko, možda Biloko ili Niko shvatiti naravoučenije druge treće i četvrte priče?
Poslednja izmena:
Nisam do sad razmišljala na taj način o tome da optužujem, ja samo želim da ljudi skinu slepilo s očiju i da shvate ono o čemu ja govorim. Smatrama da treba da budemo aktivniji i da više mislimo o sebi, jer onaj ko ne misli o sebi ne može da bude primer drugome i ko bi onda slušao takog nekog šta govori? Šta se taj čovek pita? Ovo je realan primer današnjeg života. Ti to ne možeš da porekneš.
Tisilud. 
Da li shvataš da si upravo rekao da ti se sviđa svet koji su stvorili Rokfeler i Gejts?
Ja sam više za finije ljigavce, poput starog Džona Rokfelera.
