Borba sa vetrenjacama

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Budući da sam do skoro samo povremeno učestvovao na ovoma forumu a kako se jedne večeri njih nekolicina ostrviše na mene zbog mog tumačenja Don Kihota, ipitah se zašto.
Nekoliko dana sam samo čitao teme i odgovore nebih li uvidio neke stvari kao što su (to pominju neki forumaši) klanovi, borba za status (moderator, šta li?) međusobni odnosi, sujeta.... Nijesam prokljuvio, i dalje ne znam o čemu je riječ ali vidim da nešto smrdi u državi Danskoj. Kad sam u ovoj temi pomenuo vezu između Kihotizma i filozofije mislio sam na duhovnu želju za neostvarljivim podvigom tj odgovorima, pomenuću naslov Gogenove slike: Odakle dolazimo, ko smo i kuda idemo. A kakvih zajedljivih komentara. Svi ili skoro svi BUKVALNO se uhvatili Don Kihota i vjetrenjača ko pjan plota i ni makac. Kad se našalim (očigledna šala kad sam zazivao patka da pravimo inkubator) šalu izvrću kao tvrdnju.Nije mi jasno da pametni (pametni?) ljudi tumače jedan od najvećih romana bukvalno, ogoljeno, svedeno, dječije itd itd. Ipak mislim da nijesu toliko glupi ali su previše sujetni i ne samo to već su se i postavili tako da odgovaraju naoko kratko, jezgrovito, duhovito, britko. Plitko. Zauzeli pozicije veleumnih tako da im nije stalo da im razgovor bude kreativan, da možda nauče nešto ili poduče nekoga, ne njima je važno da budu u pravu, tj. iznad ostalih. Ovo se često zamjeralo patku zbog čega sam sklon mišljenju da su baš takvi optuživali patka da želi da bude iznad.
Ovo zazjavalo izjavi da je roman humoristički. O, tempora! O, mores! Vjerovatno jeste djeci do 15-16 godina onim starijim ne bi trebalo osim ako nijesu retardirali što je moguće i što je nesreća. Zamislite da izjavim kako je Zločin i kazna, krimić. Za neke čitače je uistinu krimić jer oni dalje ne znaju da broje. Lijepo se izrazio jedan naš slikar govoreći da kad dvojica razgovaraju, pa jedan zna da broji do 1000 a drugi do 100 000 razgovor će se nužno voditi na nivou 1000.
Rijetko se u ovakvim prilikama služim citiranjem autoriteta ali ovoga puta ću navesti tekst Španskog kritičara Maeste : "Onda kad se razmišlja o Servantesovom životu najbolje se oseća Don Kihot koji nikako nije zagonetna knjiga. On (Servantes) samo s vremena na vreme u svom delu pominje stvari i osobe svog vremena; ali sećanje na sopstveni život, na njegove ambicije, na snove i nesreće, boji skoro sve stranice ove knjige. Don Kihot je sam Servantes, oslobođen suvišnih okolnosti, ali apstraktan, idealizovan uzdižući se iznad vremena i prostora sve dok ne dodirne srce svih onih ljudi koji su postavili svoje snove iznad svojih mogućnosti da ih ostvare"
Velika većina umjetnika, a to nije iz moje tikve, (iako sam i sam jedan od njih, manjeg formata, dakako i ne pisac, te to jemčim iz iskustva) dakle većina umjetnika u svom djelu najviše opisuje sebe samoga ako ne direktno ono svoj doživljaj. Zamislite da bi svijet ostao uskraćen za jedan od najboljih romana da je Servantes bio smješten u starački dom, kako reče jedan Pansa.
Ne samo Don Kihot već mnoga ili sva umjetnička djela ne bi postojala da su prepuštena Pansama. Pokušajte zamisliti svijet bez najznačajnijih ostvarenja u kulturi i umjetnosti a mislim i šire od ove dvije oblasti. Čak mnogo više nego što i sanjate, ako uopšte sanjate.
 
haklberi:
Budući da sam do skoro samo povremeno učestvovao na ovoma forumu a kako se jedne večeri njih nekolicina ostrviše na mene zbog mog tumačenja Don Kihota, ipitah se zašto.
Kliknite za proširenje...

Pa sad, ne znam za druge, ali da nije možda zbog načina izražavanja?

Kad sam u ovoj temi pomenuo vezu između Kihotizma i filozofije mislio sam na duhovnu želju za neostvarljivim podvigom tj odgovorima...
Kliknite za proširenje...

A ja sam recimo video priču o starcu koji bi da se podmladi avanturama kojima nije dorastao. U redu, želja za neostvarljvim podvigom i sve ostalo, ali Kihot jednostavno nije dorastao takvoj misiji.
Međutim, zašto misliš da je tvoje stanovište jedino ispravno? Toliko da imaš prava da potcenjuješ ostale.

... A kakvih zajedljivih komentara. Svi ili skoro svi BUKVALNO se uhvatili Don Kihota i vjetrenjača ko pjan plota i ni makac.
Kliknite za proširenje...

Da bi ti bio u pravu, vetrenjače je trebalo da budu nešto drugo, da predstavljaju nešto drugo ili da postanu nešto drugo. Međutim, vetrenjače su bile samo vetrenjače. I takve su i ostale do kraja romana.

Kad se našalim (očigledna šala kad sam zazivao patka da pravimo inkubator) šalu izvrću kao tvrdnju.
Kliknite za proširenje...

Zašto misliš da si ti jedini ovde ovlašćen da praviš šale? Ukoliko ja kažem da Kihota treba smestiti u starački dom, to je po tebi već dokaz moje plitkoumnosti. Nije ti palo na pamet da je i to šala. Ili jeste?

Ipak mislim da nijesu toliko glupi ali su previše sujetni i ne samo to već su se i postavili tako da odgovaraju naoko kratko, jezgrovito, duhovito, britko. Plitko.
Kliknite za proširenje...

A ne kao ti. Citiram "nije g.ovno no se pas posra".

Ovo zazjavalo izjavi da je roman humoristički. O, tempora! O, mores! Vjerovatno jeste djeci do 15-16 godina onim starijim ne bi trebalo osim ako nijesu retardirali što je moguće i što je nesreća. Zamislite da izjavim kako je Zločin i kazna, krimić. Za neke čitače je uistinu krimić jer oni dalje ne znaju da broje. Lijepo se izrazio jedan naš slikar govoreći da kad dvojica razgovaraju, pa jedan zna da broji do 1000 a drugi do 100 000 razgovor će se nužno voditi na nivou 1000.
Kliknite za proširenje...

"Ovo zazjavalo" izjavi: "Uzgred, ne znam da li ste primetili, ali Don Kihot je humoristički roman. Tako je zamišljen, tako je i doživljavan. Bar od Servantesovih savremenika."
I ostaje pri tome. Roman je objavljivn u sveščicama i bio je veoma popularan. Izveštaji iz Servantesovog vremena kažu da nije bila retkost sresti čoveka koji hodajući čita i smeje se. Dakle, neka vrsta zabave za narod.
Zato je i imao toliko epizoda.Da je Servantes zaista hteo da izloži neku duboku istinu, trebalo bi mu znatno manje stranica.

Velika većina umjetnika, a to nije iz moje tikve, (iako sam i sam jedan od njih, manjeg formata, dakako i ne pisac, te to jemčim iz iskustva) dakle većina umjetnika u svom djelu najviše opisuje sebe samoga ako ne direktno ono svoj doživljaj. Zamislite da bi svijet ostao uskraćen za jedan od najboljih romana da je Servantes bio smješten u starački dom, kako reče jedan Pansa.
Kliknite za proširenje...

Ako mi nije dozvoljeno da poredim Steriju sa Servantesom, onda vala neću ni tebe. :mrgreen:

Ne samo Don Kihot već mnoga ili sva umjetnička djela ne bi postojala da su prepuštena Pansama. Pokušajte zamisliti svijet bez najznačajnijih ostvarenja u kulturi i umjetnosti a mislim i šire od ove dvije oblasti.
Kliknite za proširenje...

Aaajde? :eek: Uzmimo ruski balet. Da li bi postojao da nije bilo balerina? Našle bi se druge spremnije da ovladaju veštinom plesa nego da muzu krave i vrše žito.
Međutim, ruski balet ne bi postojao da nije bilo ruskih knezova radih da u dokolici zagledaju gole batake balerina na sceni. I iza scene. :mrgreen:

Čak mnogo više nego što i sanjate, ako uopšte sanjate.
Kliknite za proširenje...

To što ti sanjaš šiparice koje će te saletati kada postaneš "umetnik većeg formata" ne znači da imaš pravo da procenjuješ koliko su drugi sposobni da sanjaju i da li sanjaju upšte.
 
Ma puno toga mi je jasno, O Alile!
J,b-g nijesam očekivao da ođe mogu naići na ljude slične onima koje srećem bilo đe, recimo u čekaonicama željezničkih stanica u sitne sate. Moja naivnost. Danas čitajući Novosti naiđoh na Kustine riječi, "Sad pokušavam jedan donkihotovski poduhvat i nadam se da ću uspjeti...." Prisjetih se i razgovora sa jednom intelektualkom koji smo vodili o Kusti. Baš neđe tih dana Kusta je uzbio jednog bg novinara zbog čega je ona i pored uvažavanja njegovog djela tvrdila da je Kusta bahat i sirov. :D Jb,,g ni uvažena nije imala iskustva u tuči ili u vezi tuča. Nije znala da u je u međuljudskim odnosima nekad nužno primijeniti silu, pa je bilo uzaludno razuvjeravati je.
Potpuno mi je jasan odgovor sa druge teme koju sam noćas postavio a tiče se anonimnosti. E moj zazjavalo, imao sam komšiju Mika, podlaca da ga majka rađala nije pa kad bi se nekom popeo na vrh glave ovaj bi mu zaprijetio da će ga prebiti. Ako si jači nijesi brži odgovarao je Miko s bezbjedne udaljenosti.
Sve si u pravu zazjavalo nijesmo se svi naučeni rodili.
Ko radi taj i griješi.
 
ristob:
Ko može da te spreči da budeš u pravu? Jesi li u pravu zbog sebe ili zbog njih? A ako si u pravu, imaš li prava da menjaš njih, pošto nisu u pravu?
Kliknite za proširenje...

i da li si uopste u pravu ili samo tako mislis/u to verujes?

ako si u pravu..moze to biti samo u poredjenju sa nekim drugim stavom/misljenjem..tj..ja sam u pravu u odnosu na peru koji je u krivu...u relativnom univerzumu..(po ajnstajnu)..ne postoje apsolutna fixna pozicioniranja..u bilo cemu..od prostora..vremena..pa do takvih stvari kao sto je ljudska misao..stav ili uverenje..pa je recimo pera u pravu u odnosu na miku..a mika je u pravu u odnosu na mene..da skartim krug
 
Pardon, jedna digresija, radi manje nesporazuma oko toga kom žanru pripada "Dn Kihot":

Roman je napisan u 2 dela: prvi, objavljen 1605, i drugi - objavljen 1615. godine.
Servantes i na početku i na kraju knjige ističe da mu je glavna namera da napiše satiru na tada popularne pikarske (viteške) romane i ismeje njihove besmislice. Nijedan književni analitičar do dana današnjeg nije dokazao ili opovrgao ovaj Servantesov cilj, ali svi su se složili u jednom: "Bistri vitez Don Kihot od Manče" je nešto mnogo više od satire. Naravno da je i sam Servantes bio svestan onog što je pisao: lik Don Kihota rađao se postepeno i taj proces je bio dugotrajan, ako se imaju u vidu godine izlaska prvog i drugog dela romana.
"Don Kihot" je roman ispred svog vremena. Kada se pojavio, početkom XVII veka, ljudi su ga prihvatili kao komičan...(treba imati u vidu da je do pojave "Don Kihota" Servantes bio osrednji autor komedija)... Dakle, čak ne ni kao satiru, sve dok nije postao celina sa drugim delom, objavljenim deceniju kasnije.
Danas, kada čitamo Bokačov "Dekameron", ili Sviftova "Guliverova putovanja", ili Defoovog "Robinzona Krusoa", jasna nam je njihova slojevitost. U vreme kada su se ova dela pojavila, međutim, to baš i nije bilo toliko jasno, ili je bilo jasno, nažalost, onome kome je najmanje trebalo da bude jasno - Inkviziciji.
"Don Kihot" je, vrlo davno, klasifikovan u tzv. pikarske romane, ali je, u suštini, stvar oko njegove klasifikacije mnogo komplikovanija. Jer, on jeste pikarski roman, ali i parodija, drama, psihološki roman, avanuristički roman, pa i ljubavni... ne samo zbog činjenice da je u njega Servantes ubacio neke od svojih ranije napisanih novela različitih tema i žanrova, već i zbog višeznačnosti.
Sa Servantesovim romanom smo i dalje, u XXI veku, u nedoumici jer - uvek nam nameće nešto drugo, ozbiljnije i šire od onog što kaže. Postoji jedna izreka, koja glasi: "Don Kihota" treba čitati iznutra (čitati ga MISLEĆI).
Da li je "Don Kihot" afirmacija idealizma ili ruganje idealima? Da li Sevantes spašava herojske iluzije svoje mladosti ili im se smeje? Ruga li se Servantes, i čemu?
Nikad nećemo dobiti konačan odgovor, jer je delo višeslojno, puno zamki i izazova... delo u neobičnoj ravnoteži suprotnosti: drama - komedija, stvarnost - mašta, ludost - razboritost. U njemu se otvaraju pitanja ljudske slobode, ideala, erazmovskog poimanja ludila... mnogo toga.

Lepota (a i suština) umetnosti i jeste otvaranje širokog polja različitih mogućnosti shvatanja i doživljavanja jednog umetničkog dela. Što je delo slojevitije, to su i mogućnosti veće, dublje.
 
upravo tako;)..sve sto je formulisano na jednostavan nacin ali na tako jednostavan nacin da naganja na razmisljanje.. ima nesto u sebi..

viseznacnost..koja zavisi od osobe..citaoca/posmatraca..pa recimo..citanje jednog dela u 20oj godini i u 30oj se razlikuje..drugacije razumevanje..da pojednostavim..delo se menja zajedno sa citaocem..pa tako kako se citalac menja..kroz zivot tako se i delo za njega menja..jer nalazi u njemu nova znacenja koja nije nasao pre..etc.etc
 
Borac za prava zivotinja:
...
Sa Servantesovim romanom smo i dalje, u XXI veku, u nedoumici jer - uvek nam nameće nešto drugo, ozbiljnije i šire od onog što kaže. Postoji jedna izreka, koja glasi: "Don Kihota" treba čitati iznutra (čitati ga MISLEĆI).
...
Kliknite za proširenje...

Eh, sve se mislim, da se recimo povampiri danas Šekspir, sa onim što je on znao o samom sebi teško da bi ga primili kao studenta šekspirologije. :mrgreen:

A šta bi tek rekao Servantes, onakav šaljivdžija, da nas vidi kako mu danas prežvakavamo dela. :)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Steinadler
Pjesme i stihovi sa filozofskim porukama
2
Odgovora
40
Pregleda
662
Steinadler
Steinadler
Dionys
A sad adio ... misevi!
Odgovora
7
Pregleda
510
Metronomy
Metronomy

Back
Top