Usvajanje dece

jejamax:
Sta mislite o usvajanju kao resenju za parove koji ne mogu da imaju dece? Da li je to bolje resenje ili recimo vestacka oplodnja?
Kliknite za proširenje...

Prvo bih probala sa vestackom oplodnjom,jer je to posle ipak genetski tvoje dete.
Nisam protiv usvajanja,smatram da od deteta mozemo dobrim vaspitanjem napraviti i dobrog coveka,mada bih se malo plasila genetike,postoji i nasledni faktor,pa ne bi bilo lose proveriti poreklo deteta.
Najgore je biti neispunjen,ako imas ljubavi,uslove da se to dete normalno razvija,zasto ne usvojiti?Cinis dobro i tom ostavljenom bicu nudis nesto sto mu je rodenjem uskraceno...
 
На усвајање се углавном гледа као на врло хуман чин.
Као девојка, размишљала сам да ћу, ако не будем могла да имам своје дете, усвојити неко.
Но, нажалост, у животу сам касније видела много различитих прича, углавном нелепих.
Много је родитеља који су усвојили дете не размишљајући да оно носи нечије гене, и разочарани што нису васпитањем успели то да реше, упропастили дете.
 
jejamax:
Sta mislite o usvajanju kao resenju za parove koji ne mogu da imaju dece? Da li je to bolje resenje ili recimo vestacka oplodnja?
Kliknite za proširenje...

То нису ствари или-или.

Шта значи ''боље решење''?

Мало ми безвезе питање ''Шта мислите о усвајању?''
Као када би неко рекао ''Шта мислите о рађању деце?'' или ''Шта мислите о падању кише?''

Мислим, шта ми сад ту можемо да ''мислимо''?
 
Због природе посла којим се бавим сусретала сам се са усвојеном децом, а и усвојитељима.
Има усвојитеља који упорно говоре детету како треба да је срећно што је код њих, како би заувек завршило у дому за незбринуту децу... Таква деца су веома несрећна.
Има и оних који се понашају као прави родитељи, и деца осете и бригу, и љубав, и топлину дома..
Оно што је јако битно, дете треба да од почетка зна да је усвојено, и да су родитељи срећни што је баш то дете у њиховом дому. Кад кажем родитељи, мислим на усвојитеље.
 
Е, слажем се са Хелен, али сам се упецала на тему зато што сам имала неколико незгодних искустава са усвојитељима.
 
wanda965:
Много је родитеља који су усвојили дете не размишљајући да оно носи нечије гене, и разочарани што нису васпитањем успели то да реше, упропастили дете.
Kliknite za proširenje...
Ni za rođeno dete niko ne zna kakve gene nosi, ali je lakše roditeljski neuspeh pri vaspitavanju deteta opravdati "nepoznavanjem gena".
Pa rođena braća i sestre, blizanci čak, imaju potpuno različite karaktere.
 
wanda965:
Има усвојитеља који упорно говоре детету како треба да је срећно што је код њих, како би заувек завршило у дому за незбринуту децу... Таква деца су веома несрећна.
Kliknite za proširenje...
Ovo je strašno. Ima i takvih primera da majka celog života govori detetu da treba da bude zahvalno što nije abortirala, a nameravala je=> pacijenata ima koliko hoćeš.
 
Ја сам за рађање!
Врло је лако рећи ,, Ја сам за усвајање''. Да ли сте некад видели децу у домовима? Да ли сте видели колико су похлепни и како су ,,лепљиви''? Знате ли шта значи усвојити дете са таквим навикама, покушавати да им то промениш, пружати љубав и пажњу, а они то једноставно не умеју да приме?

Мало је вероватно да пар усвоји веома мало дете. Значи, углавном имају 3, 4, 5 година. Та деца се, или сећају живота у својим првобитним породицама, или дуго вуку трауме из дома. Бити усвојитељ далеко је теже него бити родитељ.

Родитељ се не пита да ли је донео на свет ,,право'' дете. Ако је жељено, свако је дете ,,право''. Усвојитељи се често питају да ли су могли одабрати боље. Зато са њима раде тимови стручњака, али то мало теже функционише у нашој земљи...
 
Нажалост, веома сам упућена у тему, била у неколико домова и хранитељских породица.
Врло је тешко добити одобрење од Центра за социјални рад да будеш хранитељ, усвојитељ још теже.
За сву ту децу било би много боље и лакше да су у породици, али је, нажалост, неизводљиво или ретко изводљиво.
Нисам против усвајања, само сам хтела да скренем пажњу на мотиве усвојитеља и на спорост и немогућност државе да то брзо и ефикасно реши.
 
wanda965:
Ја сам за рађање!
Врло је лако рећи ,, Ја сам за усвајање''. Да ли сте некад видели децу у домовима? Да ли сте видели колико су похлепни и како су ,,лепљиви''? Знате ли шта значи усвојити дете са таквим навикама, покушавати да им то промениш, пружати љубав и пажњу, а они то једноставно не умеју да приме?

Мало је вероватно да пар усвоји веома мало дете. Значи, углавном имају 3, 4, 5 година. Та деца се, или сећају живота у својим првобитним породицама, или дуго вуку трауме из дома. Бити усвојитељ далеко је теже него бити родитељ.

Родитељ се не пита да ли је донео на свет ,,право'' дете. Ако је жељено, свако је дете ,,право''. Усвојитељи се често питају да ли су могли одабрати боље. Зато са њима раде тимови стручњака, али то мало теже функционише у нашој земљи...
Kliknite za proširenje...

Donekle si u pravu,ma koliko surovo zvucalo.Ali,ako se odlucis na takav korak trebas imati puno strpljenja.
 
Знам људе који су усвојили црнче, јер нису могли да имају своје дете, и убрзо је она остала трудна, тако да сад имају двоје вољене деце, једно црно, једно бело.
Није битна раса, али је прича истинита и лепа, обоје су ,,њихови''.
То говори о томе да су се опустили после усвајања, и да је успела да затрудни. А то што не одвајају децу, говори да су прави људи усвојитељи.
 
Harmony:
Ni za rođeno dete niko ne zna kakve gene nosi, ali je lakše roditeljski neuspeh pri vaspitavanju deteta opravdati "nepoznavanjem gena".
Pa rođena braća i sestre, blizanci čak, imaju potpuno različite karaktere.
Kliknite za proširenje...

Veoma tačno.
Zašto ne usvojiti dete ako se imaju mogućnosti. I sa 3 i 4 godine. Ima ljudi koji su voljni i pored biološke dece da usvoje još neko dete. Naravno treba paziti kome se daje dete na usvajanje,jer kako neko reče ima pacijenata. Ta deca su željna ljubavi i pažnje i nisu kriva što su tu.
Kad odete u neki dom,ako odlazite više puta,već treći put vam se neko dete zakači ko malo majmunče i ne pušta. Kad odlazite plaču.To se dešavalo mojoj sestri dok je išla na praksu ,u srednjoj školi,u Zvečanskoj.
 
О томе сам причала кад сам рекла ,,лепљиви су''. То је психолошки термин за ,,качење'' на неког.
Врло је тешко видети децу по домовима, и баш због тога би било добро да држава лакше даје старатељство над њима, иако то сад није тема, али је повезано...
Зато кажем, лако је рећи, ,,ја бих усвојио/ла...''али, урадити то је претешко.
 
Bože kakvo pitanje :confused:

A je l' veštačka oplodnja uvek alternativa ljudima za koje unapred napisa da ne mogu imati decu?

Da imam vremena, volje i novca da se ebavam verovatno bih par puta pokušala veštačku oplodnju, da imam uslove i još nekoga ko to želi ipak bih najradije usvojila dete. Ideja prenošenja genetskog materijala mi je zabavna ali ništa više od toga.

Gledajući šta će naslediti, šta će izgovoriti, koji tik imati, sve je to nekako fenomenalno..... ali to je i dalje dete kao i svako drugo.
 
ja radim sa dva dečaka koji su usvojeni...starijeg su usvojili kada je imao 3 godine,odmah su mu objasnili da je on usvojen,ali da ga jako vole,i uvek može da se osloni na njih,tojest roditelje...posle 2 godine počeli su da razmišljaju o tome da usvoje još jedno dete...kada su ovog starijeg pitali da li bi hteo da ima brata ili sestru odgovorio je sa oduševljenim da...dobio je brata od godinu dana...doveli su ga kući,i ovom starijem objasnili da su i brata isto tako doveli u kući kao i njega,i da će ih oboje voleti i podržavati...super su srećni u ovoj porodici...ja duže vremena nisam znala da su oni usvojeni,toliko liče dečaci jedan na drugog,da niko ne bi rekao da genetski nisu u srodstvu...kada mi je njihova majka rekla da su oni usvojeni,dobro da sam sedela inače bih pala u nesvest...stvarno nikad ne bih rekla...veoma su lepo vaspitana,imaju manire,i što je najbitnije vole se,kako se neka rođena braća ne vole...i na kraju zaključak,sve je do roditelja...ako imaš ljubavi da daš,što ne bi...i treba ako postoje uslove za usvajanje,naravno...
 
Hellen:
То нису ствари или-или.

Шта значи ''боље решење''?

Мало ми безвезе питање ''Шта мислите о усвајању?''
Као када би неко рекао ''Шта мислите о рађању деце?'' или ''Шта мислите о падању кише?''

Мислим, шта ми сад ту можемо да ''мислимо''?
Kliknite za proširenje...

Pa ne znam mozda je tebi pitanje bezveze ali eto moja prijateljica ima taj problem i posto je u dilemi pitala me je sta bi ja uradila. Navela mi je neke razloge zbog kojih se plasi kad je prva opcija u pitanju i razloge protiv druge opcije,i veruj mi nisam znala sta da joj odgovorim.
Mozda nama koji imamo srece da mozemo da imamo decu izgleda da tu nema sta da se misli,ali ipak mislim da gresis.To je ozbiljan problem i iskreno mi je zao tih ljudi.
 
Ја сам била у том проблему.
Села и договорила се са супругом: лечићемо се и пробаћемо са вантелесном оплодњом...
Уколико никако не буде ишло - усвојићемо!

Није било дилеме или-или.
Ја сам знала да ћу бити мајка, на било који начин.
 
Била сам претпрошле године у Институту за мајку и дете, морала сам да останем два дана. По собама се стално врзмало неко циганче, није ми било јасно зашто је ту - изгледало је здраво... а онда ми је једна медицинска сестра испричала да га је из дома узела једна хранитељска породица, за то се колико сам разумела добија месечно неки новац...а они су га оставили у Институту и више се нису вратили по њега. А новац ваљда још увек добијају.
 
zia75:
ja radim sa dva dečaka koji su usvojeni...starijeg su usvojili kada je imao 3 godine,odmah su mu objasnili da je on usvojen,ali da ga jako vole,i uvek može da se osloni na njih,tojest roditelje...posle 2 godine počeli su da razmišljaju o tome da usvoje još jedno dete...kada su ovog starijeg pitali da li bi hteo da ima brata ili sestru odgovorio je sa oduševljenim da...dobio je brata od godinu dana...doveli su ga kući,i ovom starijem objasnili da su i brata isto tako doveli u kući kao i njega,i da će ih oboje voleti i podržavati...super su srećni u ovoj porodici...ja duže vremena nisam znala da su oni usvojeni,toliko liče dečaci jedan na drugog,da niko ne bi rekao da genetski nisu u srodstvu...kada mi je njihova majka rekla da su oni usvojeni,dobro da sam sedela inače bih pala u nesvest...stvarno nikad ne bih rekla...veoma su lepo vaspitana,imaju manire,i što je najbitnije vole se,kako se neka rođena braća ne vole...i na kraju zaključak,sve je do roditelja...ako imaš ljubavi da daš,što ne bi...i treba ako postoje uslove za usvajanje,naravno...
Kliknite za proširenje...

slazam se
isto kao sto jedinci mogu da budu super roditelji
a sto je najgore pretezno olosh dobija djecu
i ljudi sa losim genetskim potencijalom
 
Gambrinus:
Била сам претпрошле године у Институту за мајку и дете, морала сам да останем два дана. По собама се стално врзмало неко циганче, није ми било јасно зашто је ту - изгледало је здраво... а онда ми је једна медицинска сестра испричала да га је из дома узела једна хранитељска породица, за то се колико сам разумела добија месечно неки новац...а они су га оставили у Институту и више се нису вратили по њега. А новац ваљда још увек добијају.
Kliknite za proširenje...

Е, то је нешто о чему сам покушала да причам. Није тема, али јесте повезано. Установе које се баве проценом усвојитеља или хранитеља треба да свој посао раде како треба.
Да процене мотиве хранитеља или усвојитеља и да прате те породице, да им пруже помоћ и подршку, или да им одузму децу ако је потребно.
За хранитељство се добије месечни износ, који није тако мали, али, усвојитељи не добијају новац.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top