Roditelji cuvajte svoju dechicu!!!

imala sam i ja druga dan starijeg od mene,odrasli zajedno,živeli u istoj ulici....sa 19 godina sa fakultetom otputovao za Beograd na Sajam knjiga...i tada se popeo pored Sajma na neku veliku zgradu i skočio...ni dan danas niko ne zna zbog čega...uvek se činio smiren,dobar dečko,bio je super sa roditeljima,na fakultetu je lepo napredovao,imao je predvnu devojku sa kojom su tada bili zajedno godinu dana...bili smo šokirani...ne znam šta sve može da pokrene tu tempiranu bombu....na izgled sve okej,kad ono raspad sistema...

n-a-t-a:

Danas je sve cesce da se tinejdzeri bacaju sa mostova, seku vene, gutaju tablete... ne razumem kako neko tako mlad moze tako crno da razmislja?
I zasto roditelji ne primecuju simptome?

Kliknite za proširenje...

ne mogu da zaboravim nikako..Proslog septembra se jedne devojka iz obliznje gimnazije ubila,jer je pala III razred...pucala sebi u glavi,17 godina...

Nato,koliko ti je ortak imao godina..?

Moja drugarica iz razreda u srednjoj skocila sa 2 sprata kuce zato sto je imala 7 keceva na kraju godine... i nesretnica se nije ubila, samo kragnu nosila...

maričičak:

Moja drugarica iz razreda u srednjoj skocila sa 2 sprata kuce zato sto je imala 7 keceva na kraju godine... i nesretnica se nije ubila, samo kragnu nosila...

Kliknite za proširenje...

NESRECNICA SE NIJE UBILA ???
pa jel bi bila srecna da se ubila ???

Cairne:

NESRECNICA SE NIJE UBILA ???
pa jel bi bila srecna da se ubila ???

Kliknite za proširenje...

Ma, neee! Nesrećnica je što se tako strašno osećala, da je poželela da se ubije!

Ima retkih slučajeva, kad se osoba ne može sprečiti da izvrši samoubistvo, ni uz pomoć psihijatra, ali u većini slučajeva se moglo pomoći. Obično su to "dobra deca", a niko i ne shvata da to što su mirni, slušaju roditelje, uče, ne prave probleme... nije njihovo dobro vaspitanje, već prikrivena depresija, koje ni sama deca često nisu svesna.

Moja drugarica iz srednje škole se ubila kad je shvatila da se "navukla" na drogu. Niko u razredu nije imao pojma da se ona drogira, nije bila iz našeg mesta, putovala je, pa smo je viđali samo u školi. Čak se i ne zna sigurno da li se baš ubila, ili je bila drogirana, pa šetala prugom...

Bez obzira na životne stavove roditelja, i način na koji oni smatraju da treba vaspitavati decu, deca moraju biti sigurna da su voljena, i dobrodošla u porodici, uvek, i kada greše, i kada su bezobrazna, lenja..drska... Oni nisu gotovi ljudi, tek se razvijaju i često ne znaju kako da reaguju na razna dešavanje u njihovom životu.

I jako je važno da roditelji zasluže njihovo poštovanje, a ne da im uteraju strah u kosti, pa da ih zato slušaju.
Ako samo pomisle da će biti voljena jedino ako su "dobra" i "uspešna", eto podloge za svkojake nesreće.

Uvek sam voleo price tipa

"Ne zna se zasto se ubi/ubila"

"Divna porodica a dete katastrofa"

"Sve je bilo u najboljem redu, ali eto na jednom se nesto desilo"

"Bilo mu divno u porodici, u skoli nikome nije jasno kako je moga da se ubie"

I ostale duso spirajuce price. To sto vama izgleda kako je nekome super u zivotu je jedna stvar i vase vidjenje stvari. Mozda je postao fenomenalan ucenik uz pomoc batine, mozda ce mama i tata da mu gase zarac po telu zato sto je pao godinu u skoli. Mozda ce da spava na zimi napolju za svaku ocenu manju od petice. Naravno ista ta porodica koja sve resava pomocu toljage, kaisa , torture i batina ce da bude u javnosti maksimalno nasmejana i divna da bi smo svi mi pomislili "vidi kako oni zive u skladu i harmoniji".

Odlicno se zna zasto se neko ubio. Mozda se ne zna sta je trenutni okidac ali se dobro zna splet okolnosti koji je godinama doveo do toga da neko pozeli da na sebe digne ruku.

Ne postoji fenomenalna porodica i detesamoubica to nikao ne ide jedno sa drugim. Postoji jako losa porodica i dete samoubica e to ide jedno sa drugim.

Odlicno se zna zasto se neko ubio. Mozda se ne zna sta je trenutni okidac ali se dobro zna splet okolnosti koji je godinama doveo do toga da neko pozeli da na sebe digne ruku.

Ne postoji fenomenalna porodica i detesamoubica to nikao ne ide jedno sa drugim. Postoji jako losa porodica i dete samoubica e to ide jedno sa drugim.

Kliknite za proširenje...

Делом се слажем са тобом, делом не!
Слажем се да родитељи имају огромну одговорност за дете, али не могу имати апсолутну одговорност!
Наиме, знаш и сам, неко дете ће претрпети ужасне услове одрастања, небригу родитеља, злостављање - и неће дићи руку на себе!
Неко друго дете ће дићи руку на себе иако је расло у много бољим околностима (емотивним, васпитним)...
У питању је и склоп личности, наследне особине које се не могу сасвим променити васпитањем...

Неки људи су рођени као борци, неки као особе које се лако повлаче... Слажем се да је љубав и подршка родитеља најважнија, али није увек свемоћна.

Hellen:

Делом се слажем са тобом, делом не!
Слажем се да родитељи имају огромну одговорност за дете, али не могу имати апсолутну одговорност!
Наиме, знаш и сам, неко дете ће претрпети ужасне услове одрастања, небригу родитеља, злостављање - и неће дићи руку на себе!
Неко друго дете ће дићи руку на себе иако је расло у много бољим околностима (емотивним, васпитним)...
У питању је и склоп личности, наследне особине које се не могу сасвим променити васпитањем...

Неки људи су рођени као борци, неки као особе које се лако повлаче... Слажем се да је љубав и подршка родитеља најважнија, али није увек свемоћна.

Kliknite za proširenje...

Upravo tako.Jednostavno te natera sve lose sto ti se dogadja u porodici da ocvrsnes jos vise i da ne dozvolis da te povrede takve stvari.
A opet,neke ne.Neki ne mogu u sebi da nadju snagu da se bore sa tim.
U principu treba razviti kod deteta inat...Uvek cu biti zahvalan caletu sto ga je tako dobro kod mene razvio,pomoglo mi je da izadjem iz mnogo teskih situacija u zivotu.
Ko zna da se zainati zna nikada nece da se ubije.Bas iz inata

Oximoron:

Upravo tako.Jednostavno te natera sve lose sto ti se dogadja u porodici da ocvrsnes jos vise i da ne dozvolis da te povrede takve stvari.
A opet,neke ne.Neki ne mogu u sebi da nadju snagu da se bore sa tim.
U principu treba razviti kod deteta inat...Uvek cu biti zahvalan caletu sto ga je tako dobro kod mene razvio,pomoglo mi je da izadjem iz mnogo teskih situacija u zivotu.
Ko zna da se zainati zna nikada nece da se ubije.Bas iz inata

Kliknite za proširenje...

A kako je cale razvio inat kod tebe? Jako bih zelela da to uspem razviti kod svog deteta koje uvek ali bas uvek se sklanja sa puta i jacim i slabijim.

Ja mislim da se čovek sa tim rađa....

Kada mi se ubio drugar za koga nikad niko ne bi posumnjao da će tako nešto uraditi, shvatila sam da se može ubiti bilo ko, koga poznaješ, da ne posumnjaš ikada da bi tako nešto moglo da se desi...
Šta se tada dešava u ljudskoj glavi, koja količina tuge i nesvesti je potrebna da se tako nešto uradi, to zna samo ta osoba...
Znam samo da posledica u tom trenutku nema. U njihovim glavama... ni posledica za sebe, ni za druge...

Rada se kao slabic,koji ne moze da se izbori sa zivotnim problemima,a mozda to postaje kasnije,ne znam.Mislim da su to uglavnom dusevno obolele licnosti,a to se moze primetiti i ne mora.Jednostavno ne vide izlaz iz neke situacije i to im dode kao instant resenje.Mislim da je samoubistvo najveci greh.

ja bih citirao onog ruju koji je davno sve lepo objasnio "sve sretne porodice lice jedna na drugu, svaka nesretna je NESRETNA NA SVOJ NACIN" !

Imala sam druga,ubio se, u sestom razredu osnovne skole,zbog sest jedinica...tri meseca su ga trazili,i nasli ga u jezeru,na Adi C.

Decko iz moje osnovne skole se koknuo jer su ga roditelji greskom zakljucali u kuci i nije otisao u skolu. Uvatio caletov pistolj i smestio sebi metak u glavu. Eto ima cak i takvih slucajeva. Mislim da ko god digne na sebe ruku zbog skole to radi jer nema adekvatnu podrsku ili je bolesno zaludjen skolom. Odnosno zaludeli su ga roditelji. Pa pazite samo koliko neko mora da bude debil, da to te psihopatologije zaludi svoje dete skolom da mu se dete ubije jer 1 dan nije otislo u skolu.

Sest jedinica i da niko nista ne preduzme? Pa znam masu idota koji svojoj deci kupuju sve i svasta da bi li SPRALI KRIVICU SA SEBE, i ne bi li narod rekao "sve mu je pruzio" ,ali zato odu tek na onaj roditeljski sastana na kraju godine, pojma nemaju sta im deca rade u skoli, niti kakve su im ocene, onda se kad im dete dodje sa par jedinica krsta kako je to moguce. Sa sve pateticnim opravdanjem kako su oni svom detetu pruzili sve u zivotu, hranu , odecu i sta ja znam.

Malo tko odaje da će se ubiti,a još manje ostavlja oproštajno pismo.A ovo o maskama je točno.Današnji tempo života i sve ostalo.Najmanje mi se sviđa što su toga pune novine.Inače se ne bi znalo toliko o tome osim eventualno netko iz blizine.BTW Japanci se ubijaju zbog ocjena ili je bar tako bilo prije.U zadnje vrijeme se to pripisuje emo-pokretu.

Mnogi mladi ljudi ne mogu da se suoce sa cinjenicom odrastanja, tj imaju iskrivljenu sliku o tome sta znaci biti odrasla osoba, sto dovodi do izuzetno velikih problema kad se priblize 20im godinama, i kad predju 20u. Ono sto mene fascinira je to sto se u srednjim skolama uopste ne posvecuje paznja mladim ljudima, tako da se mnogi nadju u nekim nerealnim pricama, sumnjama, iskrivljenim slikama o sebi. Neki to uspeju da preprode, neki ne. Ja bih uvela posete psihologu kao sistematski pregled.
Ljudi moji ne mozete da zamislite koliki broj mladih ljudi ima probleme koji su sasvim resivi a njima to izgleda kao da im se svet rusi i kad ne urade nista po tom pitanju (iz raznih razloga) dodje do toga da jedini izlaz vide u samoubistvu.

Slazem se potpuno.

Secam se bar 5 dece koji su se tokom posl.2godine ubili zbog skole,tj.ocena.

Mrzim sto sve to pamtim,ali prosto mi se ureze u memoriju.

Evo nešto o tome

Samoubojstva djece

Kada dijete izvrši samoubojstvo svi smo zatečeni. Članovi obitelji, prijatelji i cijela bliža okolina osjećaju krivicu što nisu prepoznali znakove na djetetu (kojih je sigurno bilo) i na taj način spriječili samoubojstvo.

Neke statistike potvrđuju da su djevojčice sklonije samoubojstvu nego dječaci, no i dugi niz stvari je presudan u tome.

Vješaju se, bacaju, gutaju tablete, predoziravaju drogom, alkoholom, ubijaju iz vatrenog oružja...

Samoubojstvo se ne događa iz čista mira i sigurno je došlo do neke vrste psihološkog poremećaja kod djeteta kad se odlučilo na taj korak.

U pitanju može biti depresija, stres ili bilo kakav drugi poremećaj koje dijete dovodi u stanje bespomoćnosti ili izaziva u njemu osjećaj krivice. Depresija također može biti nasljedna, ali poremećaje mogu izazvati i druge stvari kao što su nasilje u obitelji, opterećenost obvezama koje nisu u stanju izvršiti onako kako se od njih očekuje. Također ne treba zanemariti obiteljsku amnezu, da li je možda već bilo oboljelih od depresije, da li je bilo samoubojstava u obitelji ili djeca kopiraju drugu djecu koja su napravila istu stvar (kao što je slučaj posljednih dana u Hrvatskoj), i na taj način žele riješiti svoje probleme ili skrenuti pažnju na sebe.

Mi odrasli smo možda zaboravili kakvi osjećaji su nas preplavljivali u adolescentskoj dobi ali to osjetljivo razdoblje prelaska iz svijeta djeteta u svjet odraslih je za neke od njih više nego što su ona u stanju apsorbirati bez posljedica.

U tim godinama čak i svađa s prijateljima (koja se nama odraslima čini beznačajna) može ostaviti dubok trag na psihu djeteta, a da ne spominjem zaljubljenosti ili otkrivanje seksualnosti.

U današnje vrijeme djeca su bombardirana informacijama svih vrsta i koliko im one donose dobrog, isto tako velika količina njih nanosi im veliku štetu, a roditelji u trci za novcem, karijerom i borbom za egzistenciju nekako putem zaborave dovoljno kvalitetno posvetiti se djeci.

I koji bi zapravo mogli biti razlozi da si dijete odluči oduzeti život?

Milijun stvari i situacija koje se nama odraslima možda i ne čine tako strašnima u očima djeteta mogu imati puno veće značenje od realnog, pogotovo ako dijete osjeća da svoje misli ne može podijeliti ni sa kim.

A kako prepoznati kod djeteta da se nešto događa?

U svim dosadašnjim slučajevima možemo čuti kako djeca ničim nisu odavala da se događa nešto neuobičajeno i da su izgledala "normalno".

Međutim, često na djecu gledamo površno, zato jer su mirna, dobra, ne prave probleme drugima. Iako izgledaju da su da zadovoljna - neka to nisu. Zatvoreni su u sebe, nose iznutra veliku tugu koja prelazi u opasna depresivna stanja.

No, kad mladi životi odu u nepovrat malo je kasno tek tada razmišljati što se moglo učiniti.

Što je navelo dječaka da se objesi na tavanu svoje kuće, a djevojčicu da to isto učini u podrumu. Što je navelo dvije djevojčice da skoče s crkvenog tornja ili dječaka da se zapali pred prijateljima?

No, to nije nekakav trenutni trend samoubojstava djece, niti su takva samoubojstva u porastu. To je postala konstanta. Čini nam se da ih je više jer mediji prenose svaki događaj.

Prošle godine u Hrvatskoj ubilo se 19 dječaka i djevojčica mlađih od 18 godina, a 46 njihovih vršnjaka skoro je u tome uspjelo.

Godinu prije (2006. g.) broj samoubojstava djece bio je 20 % veći!!!

jelena=t:

Rada se kao slabic,koji ne moze da se izbori sa zivotnim problemima,a mozda to postaje kasnije,ne znam.Mislim da su to uglavnom dusevno obolele licnosti,a to se moze primetiti i ne mora.Jednostavno ne vide izlaz iz neke situacije i to im dode kao instant resenje.Mislim da je samoubistvo najveci greh.

Kliknite za proširenje...

Hm.. ne bih to nazvala slabićem... Jednom davno sam našla jedan jako interesantan tekst o tome, od nekog pisca, sad ću baš da pokušam da ga pronađem i prekucam ga ovde.
Pomoću tog teksta, koji je baš lepo prodro u suštinu stvari, mnogo se bolje sve u vezi toga razume.
Mi smo religiozan narod, pa vezujući samoubistvo za najveći greh, često mnogo osuđujemo bez i da razmišljamo o suštini...A to, po meni, nije lepo. Stvari koje ne razumemo moramo se potruditi da razumemo što bolje...na Bogu je da presudi dalje...
Evo teksta:

"Čovek se ne ubija iz nedostatka želje ža životom. Već upravo suprotno: iz prevelike želje.

Neko je rekao: "da bih se ubio, moram prvo postati siguran da sam živeo". Ja ne mislim da se to ikada može saznati. Čovek se ne ubija iz pomračenosti uma, već pri najbistrijoj svesti, najjače osvetljen opštom i sveprisutnom patnjom.
Sva mesta ovog sveta stvarana su tako kao da su ih priroda i čovek namenili čistoj radosti. Sva mesta ovog sveta prelepa su i preobilna da bi u njima boravila radost. Jer radost je varvarskog roda, sestra primitivnosti. Da bi se radost oplemenila, potrebno je da nadjača, da pokori sveopštu patnju.
Ali, svaka borba je nedostojna. Svaka borba je plod egoističnih i agresivnih sila.
A radost, da bi očuvala dostojanstvo, ne sme se uplitati nu borbu, zato će uvek ostati sirova i surova, nedostupna blagima i plahima, nedostupna mudrima i đavo neka je nosi!
Čovek se ne ubija samo u času potpune svesti o nemogućnosti prevazilaženja strašnog, strašnog kao strašni sud dijalektičkog principa, na kome se zasniva sve, sve! Dijalektičnost postojanja je negacija postojanja vrednosti, potvrda večne borbe, večnog procvata ljudske destruktivnosti. Dijalektičnost života je dijalektičnost ljubavi, nemogućnost življenja u izvesnosti i miru.
Čovek se ne ubija iz nemira. Uopšte, čovek se ne ubija iz nekog razloga. Ne postoje razlozi i posledice.
Postoji samo smrt. Kao jedna, jedina,možda iluzorna, ali bar dovoljno iluzorna izvesnost."

Knjiga "Trag", pisac: Z.S.D.

Možda malo bolje razumem sve u vezi te strašne stvari, nakon ovog teksta... ne znam, pročitajte pa prosudite sami.
I da - samoubistvo se smatra najvećim grehom, jer je to jedini greh posle koga ne možeš da se pokaješ, jer si mrtav. I život je najveći dar od Boga...

Nisam religiozno zatucana, ali zaista smatram da je jako bitno ljudima objašnjavati i iznova i iznova objašnjavati pojam vere, njenu suštinu... Ne dopada mi se što kod nas, Pravoslavaca - ta vera nekako više ide u strahopoštovanje ili patetiku, nego u pravo prosvetljenje... zato mi se kod Katolika sviđa kada popovi nedeljom propovedaju narodskim jezikom, približavaju pojam vere kako bi ga svi razumeli: i obrazovani i neobrazovani, mladi i stari... čak mu se može postaviti pitanje ako nekome nešto nije jasno...

Pogotovo mislim da je najbolji lek učiti decu od rođenja da znaju da razlikuju dobro od lošeg u sebi i van sebe, da znaju kad šta kako treba a kad ne.... žao mi je samo što mislim da su današnji (mladi) roditelji, su više orijentisani odlasku u crkvu... radi reda. A mnogo se manje sa decom priča i objašnjava... a možda je upravo u tome ključ, da se deca na taj način, putem vere - izvedu na pravi put.

Astrica:

Malo tko odaje da će se ubiti,a još manje ostavlja oproštajno pismo.A ovo o maskama je točno.Današnji tempo života i sve ostalo.Najmanje mi se sviđa što su toga pune novine.Inače se ne bi znalo toliko o tome osim eventualno netko iz blizine.BTW Japanci se ubijaju zbog ocjena ili je bar tako bilo prije.U zadnje vrijeme se to pripisuje emo-pokretu.

Kliknite za proširenje...

Ne smemo se porediti sa Japancima u pogledu samoubistva, jer je njihova tradicija drugačija od naše - kod njih se samoubistvo dugo kroz istoriju veličalo kao hrabar čin, u situaciji kada su uprljali obraz, pa je samoubistvo predstavljalo "časnu smrt", tj. time je oprao sramotu sa porodičnog imena. Kod nas religija zbranjuje samoubistvo, pa su i razlozi i uzroci za takav čin različiti.

I ja sam imala druga iz osnovne koji je posle završene srednje škole otišao da živi kod babe i dede na selu jer (ja mislim) nije pronašao sebe u Bg, odnosno nije imao posao, sredstava za život. Posle nekoliko godina sam čula da se ubio. Često pomislim na njega i njegove dečačke nestašluke. Kao deca nismo ni sanjali šta će nam se sve desiti u životu.
Volela bih da sam mogla da mu pomognem.

знаш ти ону, не знаш?... дилетант, знаш кад онај перо из босанске крупе, хтио да се убије на најгори могући начин, па прогуто кашику, па ништа, па онда прогуто нож, па онда опет ништа...почео човек себи косе чупати на глави, очајава, не зна штаће...онда узо женин есцајг за 12 особа, прогуто и њега и опет ништа...будала, штета есцајга... ено га и сад жив и здрав.

Mille Dragic:

знаш ти ону, не знаш?... дилетант, знаш кад онај перо из босанске крупе, хтио да се убије на најгори могући начин, па прогуто кашику, па ништа, па онда прогуто нож, па онда опет ништа...почео човек себи косе чупати на глави, очајава, не зна штаће...онда узо женин есцајг за 12 особа, прогуто и њега и опет ништа...будала, штета есцајга... ено га и сад жив и здрав.

Kliknite za proširenje...

Mille Dragic:

знаш ти ону, не знаш?... дилетант, знаш кад онај перо из босанске крупе, хтио да се убије на најгори могући начин, па прогуто кашику, па ништа, па онда прогуто нож, па онда опет ништа...почео човек себи косе чупати на глави, очајава, не зна штаће...онда узо женин есцајг за 12 особа, прогуто и њега и опет ништа...будала, штета есцајга... ено га и сад жив и здрав.

Kliknite za proširenje...

by "Štefica Cvek u raljama života"