Forum povremeno pratim 2-3 godine. Nijednom nijesam vidio temu o našem najznačajnijem filozofu. Ne samo o njemu već uopšte o srpskoj filozofskoj misli posebno savremenoj. Kao ilustraciju prilažem dio članka iz Nina:
Proterivanje Aristotela
Iako je i u našim postmodernim filozofskim krugovima istaknut zahtev da se "izađe iz Grčke", to jest da se, konačno, raskrsti sa aristotelovskom metafizikom, odlukuo tome zdanja doneće,ipak,"pozitivisti", političarii - donatori
Za početak budimo malo jetki: otkud uopšte postmodernizam u filozofiji kod nas, kada Srbi, sem Brane Petronijevića, i nemaju više koga da pomenu? Jedini filozofski pokušaj da se objasni zašto Srbi, skloni "mlaćenju prazne slame", nemaju nikakvu filozofsku tradiciju, jeste jedan veoma važan esej našeg filozofa Milana Kovačevića. Njegov esej o županu Nemanji i njegovoj despotiji. Da Kovačević nije nesrećno stradao, taj esej bi se sigurno razvio u važnu filozofsku knjigu za Srbe. Ovako, ta tema čeka nekog drugog filozofskog pisca...
Nemanjići i Evropa
Jer, dok su u Krakovu, Pragu, Đenovi, Padovi i Bolonji osnivani prvi univerziteti u Evropi, na kojima su se proučavali Aristotel, matematika i astronomija, kod Nemanjića na dvoru jelo se, je l'da, zlatnim escajgom. A Aristotel, prvi komšija, maltene, nadomak Studenice, "nije bio dostupan"! Zato nismo imali ni renesansu, ni Dantea, ni Bokača, ni Kopernika, ni Jana Husa...I da li samo zato što smo se, u vreme Nemanjića, oglušili o Aristotela - nismo ni ušli u Evropu?
Kako je onda moguće da se u jednoj takvoj sredini, gotovo bez ikakve filozofske tradicije, odjednom "zapatila" postmoderna i da je, pri tom, dosta bučna i "difuzna"?
Filozof Nenad Daković kaže:"To je zavodljivo pitanje.. Gledajući spolja, bar po broju prevedenih naslova iz savremene filozofije, na osnovu nekoliko naslova domaćih autora i sudeći, naročito, po stanju u savremenoj srpskoj književnosti, ima se utisak da je postmoderni tekst ovde ostavio neki trag. Ali, postmoderna u našoj filozofiji nije teorijski izgrađena, to ogromno područje filozofskog mišljenja je kod nas još otvoreno gradilište. Naravno, postoje neki pokušaji Miška Šuvakovića, Milorada Belančića, Novice Milića, Mladena Kozomare čija su dva ogleda objavljena sa ogromnim zakašnjenjem. Tu su i radovi Mileta Savića, Branka Romčevića, Slobodana Prošića i drugih."
Daković je jedan od retkih domaćih filozofa koji se, bez zazora, deklariše kao postmodernista tako da se, ne samo zbog toga, i nametnuo kao bard naše filozofske postmoderne. Na njega se najviše i odapinju strelice i žaoke. Između ostalog i zbog Dakovićeve omiljene postmodernističke teze da je - "neophodno izaći iz Grčke". On kaže:
"Mi još nismo izašli iz Grčke, mislim, iz antičke metafizike, ako smo u nju, uopšte, i ušli, imajući u vidu varvarstvo koje nas okružuje. A iz Grčke je teško izaći. Jer, Derida kaže da u istorijskoj dubini koju nauka i filozofija istorije mogu samo da pretpostavljaju, mi znamo da smo povereni bezbednosti grčkog elementa. E, sad, ako je postmoderna izlazak iz ove bezbednosti grčkog elementa, a mi, Srbi, u taj grčki element nismo ni ušli, onda znači da smo mi u - paradoksu!"
Proterivanje Aristotela
Iako je i u našim postmodernim filozofskim krugovima istaknut zahtev da se "izađe iz Grčke", to jest da se, konačno, raskrsti sa aristotelovskom metafizikom, odlukuo tome zdanja doneće,ipak,"pozitivisti", političarii - donatori
Za početak budimo malo jetki: otkud uopšte postmodernizam u filozofiji kod nas, kada Srbi, sem Brane Petronijevića, i nemaju više koga da pomenu? Jedini filozofski pokušaj da se objasni zašto Srbi, skloni "mlaćenju prazne slame", nemaju nikakvu filozofsku tradiciju, jeste jedan veoma važan esej našeg filozofa Milana Kovačevića. Njegov esej o županu Nemanji i njegovoj despotiji. Da Kovačević nije nesrećno stradao, taj esej bi se sigurno razvio u važnu filozofsku knjigu za Srbe. Ovako, ta tema čeka nekog drugog filozofskog pisca...
Nemanjići i Evropa
Jer, dok su u Krakovu, Pragu, Đenovi, Padovi i Bolonji osnivani prvi univerziteti u Evropi, na kojima su se proučavali Aristotel, matematika i astronomija, kod Nemanjića na dvoru jelo se, je l'da, zlatnim escajgom. A Aristotel, prvi komšija, maltene, nadomak Studenice, "nije bio dostupan"! Zato nismo imali ni renesansu, ni Dantea, ni Bokača, ni Kopernika, ni Jana Husa...I da li samo zato što smo se, u vreme Nemanjića, oglušili o Aristotela - nismo ni ušli u Evropu?
Kako je onda moguće da se u jednoj takvoj sredini, gotovo bez ikakve filozofske tradicije, odjednom "zapatila" postmoderna i da je, pri tom, dosta bučna i "difuzna"?
Filozof Nenad Daković kaže:"To je zavodljivo pitanje.. Gledajući spolja, bar po broju prevedenih naslova iz savremene filozofije, na osnovu nekoliko naslova domaćih autora i sudeći, naročito, po stanju u savremenoj srpskoj književnosti, ima se utisak da je postmoderni tekst ovde ostavio neki trag. Ali, postmoderna u našoj filozofiji nije teorijski izgrađena, to ogromno područje filozofskog mišljenja je kod nas još otvoreno gradilište. Naravno, postoje neki pokušaji Miška Šuvakovića, Milorada Belančića, Novice Milića, Mladena Kozomare čija su dva ogleda objavljena sa ogromnim zakašnjenjem. Tu su i radovi Mileta Savića, Branka Romčevića, Slobodana Prošića i drugih."
Daković je jedan od retkih domaćih filozofa koji se, bez zazora, deklariše kao postmodernista tako da se, ne samo zbog toga, i nametnuo kao bard naše filozofske postmoderne. Na njega se najviše i odapinju strelice i žaoke. Između ostalog i zbog Dakovićeve omiljene postmodernističke teze da je - "neophodno izaći iz Grčke". On kaže:
"Mi još nismo izašli iz Grčke, mislim, iz antičke metafizike, ako smo u nju, uopšte, i ušli, imajući u vidu varvarstvo koje nas okružuje. A iz Grčke je teško izaći. Jer, Derida kaže da u istorijskoj dubini koju nauka i filozofija istorije mogu samo da pretpostavljaju, mi znamo da smo povereni bezbednosti grčkog elementa. E, sad, ako je postmoderna izlazak iz ove bezbednosti grčkog elementa, a mi, Srbi, u taj grčki element nismo ni ušli, onda znači da smo mi u - paradoksu!"
Podaci o njima mogu se naći samo po lokalnim bibliotekama; kada bude završen proces rehabilitacije nepravedno sankcionisanih (čitaj: potpuno obespravljenih, zatočenih ili likvidiranih), pomenuće se.
