SMRT

Ja prihvatam smrt kao neminovnost.
Ali bih volela da evoluiram do stadijuma u kome cu smrt nedaj boze nekog mi bliskog, prihvatiti kao neminovnost... nikako me ne tesi pomisao da su na nekom boljem i lepsem mestu, da je bog tako hteo, da su samo promenili formu, da... ko zna sta sve jos. Mislim da smrt jednog malog stvorenja nikako ne bih prezivela. O tome mislim... o sopstvenoj smrti, ne.

Glavno pitanje nije ima li života posle smrti, nego ima li života pre smrti. :wink:

Da, a i ako ga ima, koja je njegova svrha.

Mudraci kažu da smrt daje smisao životu. Nisam mudrac, pa jos provaljujem šta su hteli da kažu.

divlja-u-srcu:

Da li je po vama UMRETI cudesna stvar?
Kako pojmite smrt ,kakva je njena vaznost za vas...bla,bla..

Kliknite za proširenje...

Kao kad ugasis auto on ne radi

Zaista zacudjujuce: raspravljati o smrti i pokusavati iz petnih zila prihvatiti smrt kao normalnost-morbidno i jadno!Prirodna i normalna zelja koja je usadjena u svakoj celiji naseg bica govori: 'ne zelim da umrem-zelim da zivim zauvek'! To je nesto sto nam je zapisano duboko i neizbrisivo u genima!

Propovednik 3:11 kaze : "On(Stvoritelj) je nama misao o vecnosti u srce stavio.."

Ponovo lezem da spavam. Ponovo me ceka isto. Ponovo se kocim, ne mogu da disem i zarobljen sam sam u sebi. Moje telo me ne slusa, moja pluca ne reaguju, moj glas se ne cuje. Pokusavam da se izborim iz sebe, da pobegnem van sebe, da se oslobodim, ali ne uspevam. I ponovo umirem, po ko zna koji put, i gledam sebe odozgo dok lebdim (inace mogu da prevalim u trenutku stotine kilometara i da posetim koga hocu i da vidim sta radi)i ponovo osecam da sam to opet ja, samo mi je telo umrlo. I ponovo odlucujem da se vratim u pakao (moje telo) jer osecam da treba da se borim, jos sam mlad, jos nije vreme umiranju. I ponovo se budim, sada u svom telu.I ponovo pitanje: KO SAM JA?

Da nisi ti brate izlazio iz tela?

Pomaze_Bog:

Da nisi ti brate izlazio iz tela?

Kliknite za proširenje...

Jesam ili nisam, nemam pojma. Sta se tu izdogadjalo takodje nemam pojma, ali nemoj sumnjati u verodostojnost price. Posmatraj ovako (zanemari pricu): Svako moze reci ovo je moja ruka, ovo je moja glava, ovo je moja dusa, ovo je moj mozak, ovo je moje bilo sta drugo. Pitanje je ko sam ja ili ko je svako od nas ponaosob? I moze li bilo ko od nas da tvrdi da postoji trenutak kad nas vise nece biti, mislim postoji li ta opcija kad se krene na ovakav nacin razmisljati. Mozes li da zamislis da te nema? Dobro razmisli, postoji li ta opcija uopste. Zar to nije samo fizicka smrt, a ja (tj svako od nas ponaosob) i dalje postojim i to je moja sustina, bez tela. Ne mislim da sam ja ili bilo ko bog ali mislim da smo svi zajedno delovi jednog te istog a ako ima boga ima ga u svakom od nas i to je ono sto je besmrtno. A ona je prica je sad vec daleko iza mene, hvala bogu!

"Čudesno je umreti, užasno je samo za osobe koje nikada nisu shvatile život."

"Samo mrtve osobe, strahuju od smrti. Oni koji su živi, međutim, nimalo ne strepe od smrti."

"Ako ste umirali u prošlosti, ako umirete svakog trenutka, tada ste puni života, jer je čovek pun života istovremeno pun smrti."

"Buđenje je smrt vere u nepravdu i tragediju"

Antoni de Melo

p.s. ne treba se plašiti smrti, treba se plašiti neproživljenog života. :wink:

posmatrachki sokratov duh....dok je otrov uzimao maha
ako je smrt totalna onda nemam chega da se plashim...zato shto nece biti nikoga da se boji....
ako smrt nije konachna...onda opet nema potrebe da se plashim...zato shto cu i dalje ziveti :wink:

Goethe: A useless life is an early death.

Znam da ne znam sta je to smrt, jer ne znam ni sta je to zivot. :wink:

Jekyll_doesnt_Hyde:

Goethe: A useless life is an early death.

Kliknite za proširenje...

Naravno. Zato: "Carpe Diem"...

iluzionista:

Jekyll_doesnt_Hyde:

Goethe: A useless life is an early death.

Kliknite za proširenje...

Naravno. Zato: "Carpe Diem"...

Kliknite za proširenje...

To sam napisala u naslovu 8)

"Samo mrtve osobe, strahuju od smrti. Oni koji su živi, međutim, nimalo ne strepe od smrti."
Šta je ovaj tip bio, nihilista? Koja nebuloza.

Antoni de Melo rođen je 1931 god. u Bombaju (Indija). Prvobitno teolog i psihoterapeut, na kraju je postao duhovni učitelj. Umro je 1987 god. u Njujorku. Čitavog života trudio se da otvori oči ljudima, kako bi postali svesni sebe i vrednosti postojanja. Njegove knjige posvećene su istini, slobodi, ljubavi i duhovnom prosvetljenju.

Pomaze_Bog:

"Samo mrtve osobe, strahuju od smrti. Oni koji su živi, međutim, nimalo ne strepe od smrti."
Šta je ovaj tip bio, nihilista? Koja nebuloza.

Kliknite za proširenje...

hahahaha ...samo duhovno mrtve osobe, strahuju od smrti. Oni koji su duhovno živi, međutim, nimalo ne strepe od smrti.

svi normalni ljudi strepe od smrti. mnogo se hvatate za literaturu a ne polazite od sebe. iskreno, i nije prijatan osecaj kad se razmislja o smrti a tu tesko da nesto moze da pomogne.

Naravno da se svako plaši smrti, i daleko joj lepa kuća, ali mislila sam na duhovnu smrt, na neživljenje...to nije isto.

ms:

Pomaze_Bog:

"Samo mrtve osobe, strahuju od smrti. Oni koji su živi, međutim, nimalo ne strepe od smrti."
Šta je ovaj tip bio, nihilista? Koja nebuloza.

Kliknite za proširenje...

hahahaha ...samo duhovno mrtve osobe, strahuju od smrti. Oni koji su duhovno živi, međutim, nimalo ne strepe od smrti.

Kliknite za proširenje...

Govorite o smrti ili se samo igrate rečima!?
Nije-nego ---> "duhovno mrtve osobe strahuju od srti"! :shock: Osobu čini (celovitom) jedinstvo duše iliti duha i tela.
Materijalna smrt je čin prestanka svih vitalnih telesnih funkcija i rastavljanje duha od tela. To telo više nije osoba, tek je obična ljuštura koja nema čime da strahuje za bilo šta.
Duhovna smrt je jedan sasvim drugačiji vid umiranja. U najkraćem... duhovno unižavanje do odsustva volje za život! Tad uopšte nije bitno u kakvom je stanju telo! Da, uslovno možemo reći da je to "duhovno mrtva osoba"... (mada u odsustvu duha to uistinu više i nije) a u nedostatku volje za život nema za šta da strahuje.
Filozofska smrt je pak drugačija od obe prethodne... ali u konkretnom slučaju se i nije (još) došlo do nje.
"duhovno živi, međutim, nimalo ne strepe od smrti"! Kako pretenciozno i neargumentovano! :shock: Eto, JA u to uopšte ne verujem! Tražim valjane dokaze pa, da razmislim! 8)

Mislim da se ljudi (kada razmišljaju o vlastitoj smrti)više plaše od čina umiranja nego od posledica fizičke smrti. Večina priželjkuje "lepu" smrt bez patnje i bola.

Tacno.
A kad smo kod citata:
"Tokom citavog zivota covek mora nastaviti da uci da zivi i ono sto ce vas jos vise zapanjiti jeste, da citavog zivota morate uciti da umirete".
Seneka

Mislim da čovek postane svestan VREDNOSTI života, tek kad se nađe pred vratima KRAJA...

nije_lako:

Mislim da se ljudi (kada razmišljaju o vlastitoj smrti)više plaše od čina umiranja nego od posledica fizičke smrti. Večina priželjkuje "lepu" smrt bez patnje i bola.

Kliknite za proširenje...

Cenim da ovako može da razmišlja samo veoma mlada osoba. Dogod se čovek stara SAMO o sebi i u tom smislu je bezbrižan... može i da priušti luksuz razmišljanja o načinu umiranja i da priželjkuje "lepu", "tihu" smrt...
Onaj (mnogi) koji već ima potomstvo ili je u situaciji da neko zavisi od njega (star, bolestan...) ne može, ako već razmišlja o svojoj smrti, da manje strepi od njenih posledica nego od samog čina umiranja. To bi bilo nedopustivo sebično. Srećom... roditeljski instikt i ljubav, kao i svest o tome da za neke živote odgovaramo i brinemo... sve to u realnom životu dovodi na pravu meru!