- Poruka
- 6.825
Naišlo mi je da iskreno progovorim o par nekih stvari. Naime, nije bitno o kom delu Srbije se radi, da li je u pitanju najrazvijenija Vojvodina, ili Beograd, nešto zaostalija Šumadija, ili južna Srbija, ili najzaostalija Raška oblast (severni Sandžak), narod u našoj državi (građani naše, države bez obzira na svoju nacionalnost, jer svi imaju isti mentalitet) nimalo ne voli svoju državu. Kad god sam imao prilike da vidim da je u nekom gradu lokalna samouprava uz izvesna novčana sredstva uredila neki trg, ili šetalište, ili kej, ili park – ili bilo šta – obično ne prođe ni par dana (a neretko ni dan) a da ne budu porušeni kandelabri, iščupane kante, polomljene klupe ili mlado drveće, demolirane telefonske govornice, pogaženo zelenilo, slomljeno, polomljeno, uništeno, oštećeno, trajno upropašćeno… Da li je moguće da naši građani (opet kažem građani bez obziora na svoju nacionalnu ili versku pripadnost, jer svi imaju isti mentalitet) smatraju kako ne zaslužuju ništa lepo? Da li je moguće da se ne razlikuju od stoke koja leži zavezana u štali i izbalega se a zatim legne u sopstvenu balegu da bi joj bar na kratko bilo toplo? Da li je moguće da se smatra kako se ne zaslužuje ništa lepo i ništa napredno. Nama ne trebaju nikakvi Amerikanci i NATO pakt, ustaše ili balisti, ili ko zna kakav spoljni neprijatelj – pa dovoljni smo neprijatelji sami sebi. Ne verujem da igde u Evropi (ili na svetu) postoji narod, ili građani države, koji toliko mrze svoju državu. Toliko je mrze da je većina bila protiv države, odnosno 2006. godine bila je za SCG, a protiv Srbije. Toliko je mrze da ne žele da skinu odvratne jugoslovenske tablice sa automobila. Očekuju nemoguće – a to je da se ukinu vize za pasoše nepostojeće države SRJ. I ko zna šta sve ne… Ako imate još nešto dodajte…
