- Poruka
- 85
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=125858&datum=2008-08-05
CENA hleba sigurno neće rasti. Čak postoji prostor da se ona preispita. Mnogi stručnjaci najavljivali su katastrofu jer smo posejali manje pšenice nego ranije. Tvrdili su da će Srbija biti gladna, da će roda biti daleko ispod potreba zemlje. To se nije desilo - kaže za „Novosti“ Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga Srbije. - Ovogodišnji rod je težak 2,1 milion tona, a mnogi su komentarisali da će se „izvući“ tek 1,4 miliona tona. Ipak, nagađanja su se negativno odrazila na kretanje cene hleba.
* Vratili ste se na staru funkciju. U kakvom stanju je sektor trgovine u utorak i koji su vaši prvi koraci?
- Prioritet novog saziva Ministarstva trgovine i usluga Srbije je pomoć domaćoj trgovini da masovnije izađe van granica zemlje, kako bi se srpska roba što više plasirala na okolna tržišta. Drugi cilj je privlačenje investicija u sektor trgovine i usluga, što bi otvorilo nova radna mesta, pospešilo konkurenciju i dalo novi impuls ubrzanju razvoja srpske privrede. U periodu od 2001. do 2007. godine realni rast bruto društvenog proizvoda trgovine iznosio je 141 odsto ili, u proseku, 15,8 odsto godišnje, a kod ukupne privrede 6,2 odsto. Dakle, privredni rast sektora trgovine 2,5 puta je brži od domaće privrede. Koliko je ovaj sektor važan govori i podatak da je lane BDP trgovine dostigao 3,3 milijarde evra i učestvovao sa 10,8 odsto u BDP Srbije.
* Očekujete li brži dolazak stranih trgovinskih lanaca?
- Dva velika trgovinska lanca najavila su do kraja godine prve investicije u Srbiji. Očekuje se uskoro ulazak jedne austrijske i jedne turske trgovinske kuće. Od 10 najvećih „igrača“ na globalnom nivou, inače, samo je „Metro“ prisutan. Ukupan promet u trgovini Srbije lane je iznosio 25 milijardi evra i to je glavni mamac.
* Čemu će ova vlada dati prednost - razvoju domaćih trgovačkih sistema ili ulasku stranih?
- To su dva paralelna procesa. Učinićemo sve da otvorimo tržište, ali i plasiramo što više robe van zemlje. Ono što može da bude reprezent nove evropske Srbije svakako su srpske trgovine, koje inostranstvu mogu da ponude poljoprivredno-prehrambene proizvode. Potrudićemo se da domaćim kompanijama pomognemo i da bi uslovno rečeno, širile „srpsku ekonomsku teritoriju“.
* Kako će cena struje uticati na inflaciju? Očekujete li od jeseni uzlet cena?
- Efekat poskupljenja električne energije od 8,4 odsto usloviće inflaciju od 0,68 odsto na mesečnom nivou. To će se osetiti tek na kraju meseca. Istovremeno, pojeftinjenje goriva od 0,24 odsto uticaće na smanjenje opšteg rasta cena, što će izbalansirati ovaj efekat poskupljenja struje. Usled pada cena nafte na svetskim berzama očekuje se tokom avgusta novo obaranje cena goriva što će da poništi rast cena kilovata. Ipak, cena struje svakako će se odraziti na opšti rast cena. Do kraja godine očekuje se stopa inflacije od 12 do 14 odsto, znatno više od projektovane.
* Ima li šanse da se u ovoj godini smanji ekonomski deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni?
- Objektivno, ima. Ali, pre svega, na osnovu rasta izvoza, nego na smanjenju uvoza. Jer, Srbija je visoko uvozna zemlja, a cene energenata rastu. Pozitivan efekat ove godine imaćemo kod poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, a od naredne godine kada krene proizvodnja u „Zastavi“ stvaraju se uslovi da Srbija „ispegla“ negativan spoljnotrgovinski saldo u robnoj razmeni sa svetom.
OBEĆANjA
* Hoće li vlada moći da ostvari predizborna obećanja koja su se odnosila na standard građana?
- Ima pozitivnih pomaka, ali još mnogo mora da se uradi. Svaki stanovnik Srbije, u proseku, lane je trošio u maloprodaji po 1.872 evra, a 2001. godine 514 evra, dakle za 3,6 puta manje nego sada. To pokazuje gde se Srbija nalazila, a gde je danas.
NISU NAM DALI NI DAN
* Kakvi su odnosi u vladajućoj koaliciji? Jesu li poremećeni hapšenjem Karadžića?
- Korektni, što se ne bi moglo reći za ukupnu političku scenu Srbije. Nismo o jednom pitanju, otkako je formirana vlada, imali preglasavanje. Sve odluke, naravno uz diskusiju, donete su jedinstveno. Politički oponenti, međutim, koji su u ovoj godini dva puta izgubili izbore, i predsedničke i parlamentarne, ne dozvoljavaju da legalno i legitimno konstituisana većina radi svoj posao. Svuda u svetu postoji nepisano pravilo da se novoj vladi daje vreme od 100 dana, u kojem treba da pokaže svoje namere. Ova vlada nije dobila nijedan dan. I ono što se dešava poslednjih dana zapravo je opstrukcija rada državnih institucija.
CENA hleba sigurno neće rasti. Čak postoji prostor da se ona preispita. Mnogi stručnjaci najavljivali su katastrofu jer smo posejali manje pšenice nego ranije. Tvrdili su da će Srbija biti gladna, da će roda biti daleko ispod potreba zemlje. To se nije desilo - kaže za „Novosti“ Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga Srbije. - Ovogodišnji rod je težak 2,1 milion tona, a mnogi su komentarisali da će se „izvući“ tek 1,4 miliona tona. Ipak, nagađanja su se negativno odrazila na kretanje cene hleba.
* Vratili ste se na staru funkciju. U kakvom stanju je sektor trgovine u utorak i koji su vaši prvi koraci?
- Prioritet novog saziva Ministarstva trgovine i usluga Srbije je pomoć domaćoj trgovini da masovnije izađe van granica zemlje, kako bi se srpska roba što više plasirala na okolna tržišta. Drugi cilj je privlačenje investicija u sektor trgovine i usluga, što bi otvorilo nova radna mesta, pospešilo konkurenciju i dalo novi impuls ubrzanju razvoja srpske privrede. U periodu od 2001. do 2007. godine realni rast bruto društvenog proizvoda trgovine iznosio je 141 odsto ili, u proseku, 15,8 odsto godišnje, a kod ukupne privrede 6,2 odsto. Dakle, privredni rast sektora trgovine 2,5 puta je brži od domaće privrede. Koliko je ovaj sektor važan govori i podatak da je lane BDP trgovine dostigao 3,3 milijarde evra i učestvovao sa 10,8 odsto u BDP Srbije.
* Očekujete li brži dolazak stranih trgovinskih lanaca?
- Dva velika trgovinska lanca najavila su do kraja godine prve investicije u Srbiji. Očekuje se uskoro ulazak jedne austrijske i jedne turske trgovinske kuće. Od 10 najvećih „igrača“ na globalnom nivou, inače, samo je „Metro“ prisutan. Ukupan promet u trgovini Srbije lane je iznosio 25 milijardi evra i to je glavni mamac.
* Čemu će ova vlada dati prednost - razvoju domaćih trgovačkih sistema ili ulasku stranih?
- To su dva paralelna procesa. Učinićemo sve da otvorimo tržište, ali i plasiramo što više robe van zemlje. Ono što može da bude reprezent nove evropske Srbije svakako su srpske trgovine, koje inostranstvu mogu da ponude poljoprivredno-prehrambene proizvode. Potrudićemo se da domaćim kompanijama pomognemo i da bi uslovno rečeno, širile „srpsku ekonomsku teritoriju“.
* Kako će cena struje uticati na inflaciju? Očekujete li od jeseni uzlet cena?
- Efekat poskupljenja električne energije od 8,4 odsto usloviće inflaciju od 0,68 odsto na mesečnom nivou. To će se osetiti tek na kraju meseca. Istovremeno, pojeftinjenje goriva od 0,24 odsto uticaće na smanjenje opšteg rasta cena, što će izbalansirati ovaj efekat poskupljenja struje. Usled pada cena nafte na svetskim berzama očekuje se tokom avgusta novo obaranje cena goriva što će da poništi rast cena kilovata. Ipak, cena struje svakako će se odraziti na opšti rast cena. Do kraja godine očekuje se stopa inflacije od 12 do 14 odsto, znatno više od projektovane.
* Ima li šanse da se u ovoj godini smanji ekonomski deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni?
- Objektivno, ima. Ali, pre svega, na osnovu rasta izvoza, nego na smanjenju uvoza. Jer, Srbija je visoko uvozna zemlja, a cene energenata rastu. Pozitivan efekat ove godine imaćemo kod poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, a od naredne godine kada krene proizvodnja u „Zastavi“ stvaraju se uslovi da Srbija „ispegla“ negativan spoljnotrgovinski saldo u robnoj razmeni sa svetom.
OBEĆANjA
* Hoće li vlada moći da ostvari predizborna obećanja koja su se odnosila na standard građana?
- Ima pozitivnih pomaka, ali još mnogo mora da se uradi. Svaki stanovnik Srbije, u proseku, lane je trošio u maloprodaji po 1.872 evra, a 2001. godine 514 evra, dakle za 3,6 puta manje nego sada. To pokazuje gde se Srbija nalazila, a gde je danas.
NISU NAM DALI NI DAN
* Kakvi su odnosi u vladajućoj koaliciji? Jesu li poremećeni hapšenjem Karadžića?
- Korektni, što se ne bi moglo reći za ukupnu političku scenu Srbije. Nismo o jednom pitanju, otkako je formirana vlada, imali preglasavanje. Sve odluke, naravno uz diskusiju, donete su jedinstveno. Politički oponenti, međutim, koji su u ovoj godini dva puta izgubili izbore, i predsedničke i parlamentarne, ne dozvoljavaju da legalno i legitimno konstituisana većina radi svoj posao. Svuda u svetu postoji nepisano pravilo da se novoj vladi daje vreme od 100 dana, u kojem treba da pokaže svoje namere. Ova vlada nije dobila nijedan dan. I ono što se dešava poslednjih dana zapravo je opstrukcija rada državnih institucija.
