27E
Legenda
- Poruka
- 52.416
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=125755&datum=2008-08-03
Šlezinger: Kosovo američki džoker
- LEPO je za Hag da je Karadžić uklonjen iz regije, ali to neće mnogo pomoći u rešavanju problema koji su doveli do ratova u Bosni, niti prevazilaženju tekućih problema u BiH. Mislim da će biti potrebno mnogo vremena da se postigne mir i pomirenje u Bosni, bez obzira na to šta se dešava u haškom sudu.
Ovo, u razgovoru za „Novosti“, kaže direktor Istočnoevropskih studija Centra „Vudro Vilson“ u Vašingtonu dr Martin Šlezinger, koji se decenijama bavi našim regionom.
*Američko priznanje nezavisnosti Kosova je pogoršalo odnose SAD sa Srbijom. Imajući u vidu dug proces rešavanja pitanja Kosova, vidite li da bi oni, i kako, mogli da se poboljšaju?
- Dobro je za Srbiju da SAD nisu sada za nju ključni faktor. EU jeste. Istina je da su EU i SAD vrlo bliski, ali Unija i Amerika nemaju uvek istovetne poglede o mnogim pitanjima. Jedno od njih je Srbija. SAD su najodgovornije, mislim, za probleme, jer ne samo da su unilateralno bombardovale Srbiju zbog Kosova 1999. godine, već su tokom dve administracije, Klintonove i Bušove, imale istovetnu politiku. Pretvarali smo se da smo uravnoteženi, da nemamo stav o nezavisnosti Kosova, dok smo sve vreme zapravo bili za nju. Stoga mislim da treba mnogo vremena da se odnosi Srbije i SAD poprave. Treba prevazići grupu ljudi u administraciji i Stejt departmentu koji nemaju uravnotežen pristup. Ne znam da li će sa promenom administracije doći do poboljšanja, ali čini mi se da gore od ovoga neće biti.
*Nema mnogo zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova?
- Ta činjenica je možda iznenadila Vladu SAD, ali ne i mnoge druge. Multietničke zemlje, koje su nestabilne, ili imaju željne nekih njenih dalova za samostalnošću, videle su to kao opasnost. SAD i neke veće evropske zemlje su mogle da „zavrnu ruku“ NATO i EU članicama, i tako se došlo do četrdesetak država koje su priznale nezavisnost Kosova. Ne verujem da će se taj broj značajno povećati u budućnosti. Čak ih nema mnogo ni u islamskom svetu. Mislim da će se konačna odluka o Kosovu doneti mnogo sporije nego što se očekuje.
*Kakav ishod očekujete?
- Rešavaće se godinama. Možda tokom cele generacije.
*Zbog čega su SAD žurile sa priznanjem Kosova? Vojni razlozi?
- Ne bih rekao da su u pitanju vojni razlozi. Pre politički. Naša vojska, prema mojim saznanjima, od početka nije bila oduševljena učešćem na Balkanu. Uvučeni su najpre u Bosnu, a potom na Kosovo, a oni ne vole mirovne operacije.
* Zbog čega u SAD postoji takvo (ne)raspoloženje prema Srbima?
- Moja, i generacija mog oca, prosrpski je raspoložena. Srbi su bili naši saveznici i prijatelji, čak i u vreme Tita. Ali, mlađi ljudi sada smatraju da su Srbi „loši momci“. No, takvo mišljenje se ne očekuje od karijernih diplomata koji su radili na ovim pitanjima devedesetih godina. Nazivam ih „profesionalnim antisrbima“, kao što su nekad postojali „profesionalni antisovjeti“. A to je bilo lako. Mala zemlja, bez nuklearnog oružja... Mada, mislim da to neće potrajati.
OBAMA BOLJA OPCIJA ZA SRBE
*DA li će nova administracija doneti neku promenu?
- Tokom devedesetih godina Mekejn je bio vrlo tvrd prema Srbiji. Predvodio je u Kongresu one koji su želeli da se ukine embargo na oružje. Obama je uvek imao osećaj za manjine, ali on ima savetnike koji su bili vezani za nekadašnju demokratsku administraciju... Pri tom, Srbija nije njegova tema. S druge strane, kao senator iz Čikaga, gde postoji značajna zajednica Amerikanaca srpskog porekla, mogao bi da ima bolji stav prema Srbima. U svakom slučaju bolji nego Hilari Klinton. Mislim da ćete polako videti promenu. SAD imaju druge prioritete, i mislim da je to dobro. Srbija i Balkan ostaju drugorazredni ili trećerazredni na listi prioriteta SAD.
Šlezinger: Kosovo američki džoker
- LEPO je za Hag da je Karadžić uklonjen iz regije, ali to neće mnogo pomoći u rešavanju problema koji su doveli do ratova u Bosni, niti prevazilaženju tekućih problema u BiH. Mislim da će biti potrebno mnogo vremena da se postigne mir i pomirenje u Bosni, bez obzira na to šta se dešava u haškom sudu.
Ovo, u razgovoru za „Novosti“, kaže direktor Istočnoevropskih studija Centra „Vudro Vilson“ u Vašingtonu dr Martin Šlezinger, koji se decenijama bavi našim regionom.
*Američko priznanje nezavisnosti Kosova je pogoršalo odnose SAD sa Srbijom. Imajući u vidu dug proces rešavanja pitanja Kosova, vidite li da bi oni, i kako, mogli da se poboljšaju?
- Dobro je za Srbiju da SAD nisu sada za nju ključni faktor. EU jeste. Istina je da su EU i SAD vrlo bliski, ali Unija i Amerika nemaju uvek istovetne poglede o mnogim pitanjima. Jedno od njih je Srbija. SAD su najodgovornije, mislim, za probleme, jer ne samo da su unilateralno bombardovale Srbiju zbog Kosova 1999. godine, već su tokom dve administracije, Klintonove i Bušove, imale istovetnu politiku. Pretvarali smo se da smo uravnoteženi, da nemamo stav o nezavisnosti Kosova, dok smo sve vreme zapravo bili za nju. Stoga mislim da treba mnogo vremena da se odnosi Srbije i SAD poprave. Treba prevazići grupu ljudi u administraciji i Stejt departmentu koji nemaju uravnotežen pristup. Ne znam da li će sa promenom administracije doći do poboljšanja, ali čini mi se da gore od ovoga neće biti.
*Nema mnogo zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova?
- Ta činjenica je možda iznenadila Vladu SAD, ali ne i mnoge druge. Multietničke zemlje, koje su nestabilne, ili imaju željne nekih njenih dalova za samostalnošću, videle su to kao opasnost. SAD i neke veće evropske zemlje su mogle da „zavrnu ruku“ NATO i EU članicama, i tako se došlo do četrdesetak država koje su priznale nezavisnost Kosova. Ne verujem da će se taj broj značajno povećati u budućnosti. Čak ih nema mnogo ni u islamskom svetu. Mislim da će se konačna odluka o Kosovu doneti mnogo sporije nego što se očekuje.
*Kakav ishod očekujete?
- Rešavaće se godinama. Možda tokom cele generacije.
*Zbog čega su SAD žurile sa priznanjem Kosova? Vojni razlozi?
- Ne bih rekao da su u pitanju vojni razlozi. Pre politički. Naša vojska, prema mojim saznanjima, od početka nije bila oduševljena učešćem na Balkanu. Uvučeni su najpre u Bosnu, a potom na Kosovo, a oni ne vole mirovne operacije.
* Zbog čega u SAD postoji takvo (ne)raspoloženje prema Srbima?
- Moja, i generacija mog oca, prosrpski je raspoložena. Srbi su bili naši saveznici i prijatelji, čak i u vreme Tita. Ali, mlađi ljudi sada smatraju da su Srbi „loši momci“. No, takvo mišljenje se ne očekuje od karijernih diplomata koji su radili na ovim pitanjima devedesetih godina. Nazivam ih „profesionalnim antisrbima“, kao što su nekad postojali „profesionalni antisovjeti“. A to je bilo lako. Mala zemlja, bez nuklearnog oružja... Mada, mislim da to neće potrajati.
OBAMA BOLJA OPCIJA ZA SRBE
*DA li će nova administracija doneti neku promenu?
- Tokom devedesetih godina Mekejn je bio vrlo tvrd prema Srbiji. Predvodio je u Kongresu one koji su želeli da se ukine embargo na oružje. Obama je uvek imao osećaj za manjine, ali on ima savetnike koji su bili vezani za nekadašnju demokratsku administraciju... Pri tom, Srbija nije njegova tema. S druge strane, kao senator iz Čikaga, gde postoji značajna zajednica Amerikanaca srpskog porekla, mogao bi da ima bolji stav prema Srbima. U svakom slučaju bolji nego Hilari Klinton. Mislim da ćete polako videti promenu. SAD imaju druge prioritete, i mislim da je to dobro. Srbija i Balkan ostaju drugorazredni ili trećerazredni na listi prioriteta SAD.
