- Poruka
- 4.833
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=3&status=jedna&vest=125693&datum=2008-08-01
- JESAM. Ja sam Radovan Karadžić.
To su bile prve javne reči bivšeg predsednika Republike Srpske posle 13 godina skrivanja. U teget odelu koje je poneo iz Beograda, ostareo i osedeo, ali istog pogleda kao ranije, Karadžić je ušao u sudnicu 1 Haškog tribunala u pratnji dvojice stražara. Seo je na istu onu stolicu sa koje je donedavno Slobodan Milošević poručivao da ne priznaje taj “lažni sud”.
- Ja sam sudija Alfons Ori i predsedavaću vašim prvim stupanjem pred sud - predstavio mu se holandski delilac pravde. - Pre svega hteo bih da budem siguran da možete da pratite postupak na svom jeziku. Ako u bilo kom trenutku ne budete dobijali prevod ili vam bude teško da razumete jezik, molim Vas da me obavestite.
- Gospodine Karadžiću, vidim da ste sami u sudnici - “primetio” je Ori. - Odnosno, ne vidim da je sa vama branilac koji vas predstavlja ili vam pomaže u ovom trenutku. Da li je to Vaša odluka?
- Imam ja nevidljivog savetnika, ali sam odlučio da se sam branim - odgovorio je Karadžić smeškajući.
- Obavešteni ste da vam se osim vašeg nevidljivog savetnika može dodeliti dežurni branilac, zar ne - pitao je sudija.
- Jesam, ali sam se tog prava odrekao - rekao je Karadžić.
Sudija Ori je zatim referisao da su do sada podnete tri optužnice protiv Karadžića, a zatim je izneo, kako je rekao, “kratak istorijski referat” o njima.
Rekao je kako se u njima navodi da je Karadžić od 17. decembra 1992, pa do 19. jula 1996. godine, bio isključivi predsednik RS. I kako je na tim položajima imao snagu i ovlašćenja nad bosanskim Srbima, uključujući vojne, paravojne i policijske jedinice, kao i kontrolu nad svim organima SDS i vlade, kriznim štabovima i ratnim komisijama, koje su učestvovale u zločinima koji se navode u optužnici.
Sudija Ori je nabrajao mesta u kojima su počinjeni zločini, dok bi se Karadžić povremeno promeškoljio u stolici, ponekad gledao u njega, a s vremena na vreme i nezainteresovano, prelazio pogledom po sudnici.
- U jednoj tački optužnice se teretite za geocid, u jednoj za saučesništvo u genocidu, u pet za zločine protiv čovečnosti i u četiri za ratne zločine.
Alfons Ori je, zatim pitao Karadžića za njegove generalije, ime, prezime, mesto i godinu rođenja, kao i na kojoj je adresi boravio u trenutku hapšenja.
- Moja porodična kuća nalazi se na Palama, Krivače, u Republici Srpskoj - odgovorio je Karadžić. - A, ako me pitate za neoficijelnu adresu na kojoj sam bio u vreme promene identiteta, bila je to Ulica Jurija Gagarina 267.
Bivši predsednik Republike Srpske zatim je potrvdio da je njegova porodica obaveštena o tome da je on uhapšen i prebačen u Tribunal. Na pitanje Orija da li ima bilo koga ko još treba da bude obavešten da je on uhapšen, Karadžić je rekao:
- Ne verujem da postoji bilo ko ko ne zna da sam uhapšen - rekao je Karadžić, i ponovo se nasmejao.
- A da li je ambasada zemlje čiji ste državljanin obaveštena da ste u protvoru?
- Ja se smatram državljaninom BiH, Republike Srpske, Crne Gore i Srbije. Na aerodromu sam se sreo sa predstavnicima BiH i Srbije. Iz Crne Gore nije niko bio.
- Ne ulazim sada u to da li ste državljanin Crne Gore, ali da li želite da ih neko obavesti da ste ovde? - pitao je Ori.
- Ako ne znaju da sam ovde, neka ih neko obavesti. Ali, ne trebam njihovog predstavnika.
Karadžić je u četvrtak, kako se moglo i pretpostaviti, načeo i temu sporazuma sa Ričardom Holbrukom. Rekao je kako su 1996. godine, njegovi ovlašćeni predstavnici i ministri iz ruku Ričarda Holbruka dobili ponudu od SAD.
- Prema njoj je trebalo da učinim neke gestove, da se povučem iz javnog života, a da SAD, zauzvrat, preuzme neke svoje obaveze - ispričao je Karadžić. - To je bilo u ime SAD, a ne u nečije privatno ime. Moja obaveza je bila da se povučem i da ni na koji način ne ometam primenu Dejtonskog sporazuma.
Sudija ori ga je prekinuo, ali je Karadžić rekao da će ta priča dati odgovor na pitanje zbog čega je tek danas pred ovim sudom, a ne 1997. ili 1998. kada je “ozbiljno namerio da doće”.
- Ali, tada sam mogao da budem likvidiran, jer je neko iz Stejt Departmenta pokušao da povuče optužnicu, ali je tadašnji tužilac Ričard Goldston zapretio ostavkom. Strahujem i dalje za svoj život. Opasnost vidim u Holbruku. Ovde se radi o životu i smrti. Ako Holbruk i dalje želi moju smrt i žali što nema smrtne kazne, onda je pitanje da li ja treba da strahujem da me njegova ruka i ovde stigne.
Pored brige za svoj život izrazio je i zabrinutost zbog najave tužioca Branerca da će proces biti “brz” uz opasku da je “brzina dobra za revolveraške obračune, a da pravni proces zahteva vreme”.
Novo izjašnjavanje o krivici zakazano je za 29. avgust, jer je Karadžić rekao da ne može da dođe 28.
ELEMENTARNA NEPOGODA
RADOVAN Karadžić je u četvrtak rekao da želi sam da se brani. Ori mu je rekao da će kasnije popričati o tome kakvi su sve rizici ukoliko neko želi tako da se zastupa.
- Podrazumevao sam da sam rekao da ću se sam braniti ne samo na prvom pojavljivanju, nego tokom celog procesa. Bez obzira šta ja mislim o ovoj ustanovi. Uz svo poštovanje vaših ličnosti, ja ću se od nje i pred njom braniti kao što bi se branio od bilo koje elementarne nepogode kojoj takođe osporavam pravo da me napadne.
BIO SAM OTET
SUDIJA Ori u četvrtak nije dozvolio Karadžiću da pročita izjavu koju je napisao na četiri stranice o tome kako je uhapšen u Beogradu. Ali, Karadžić je ipak rekao da je u Beogradu neregularno uhapšen.
- Otet sam od civila koje nisam mogao da identifikujem i tri dana držan na mestu za koje nisam znao. Nisam imao pravo na telefonski poziv, ni na poruku prijateljima, da me ne traže po bolnicama i mrtvačnicama. Sudija je rekao je da shvata da je ta tema važna i uputio ga da podnese preliminarni podnesak.
* * * * *
- JESAM. Ja sam Radovan Karadžić.
To su bile prve javne reči bivšeg predsednika Republike Srpske posle 13 godina skrivanja. U teget odelu koje je poneo iz Beograda, ostareo i osedeo, ali istog pogleda kao ranije, Karadžić je ušao u sudnicu 1 Haškog tribunala u pratnji dvojice stražara. Seo je na istu onu stolicu sa koje je donedavno Slobodan Milošević poručivao da ne priznaje taj “lažni sud”.
- Ja sam sudija Alfons Ori i predsedavaću vašim prvim stupanjem pred sud - predstavio mu se holandski delilac pravde. - Pre svega hteo bih da budem siguran da možete da pratite postupak na svom jeziku. Ako u bilo kom trenutku ne budete dobijali prevod ili vam bude teško da razumete jezik, molim Vas da me obavestite.
- Gospodine Karadžiću, vidim da ste sami u sudnici - “primetio” je Ori. - Odnosno, ne vidim da je sa vama branilac koji vas predstavlja ili vam pomaže u ovom trenutku. Da li je to Vaša odluka?
- Imam ja nevidljivog savetnika, ali sam odlučio da se sam branim - odgovorio je Karadžić smeškajući.
- Obavešteni ste da vam se osim vašeg nevidljivog savetnika može dodeliti dežurni branilac, zar ne - pitao je sudija.
- Jesam, ali sam se tog prava odrekao - rekao je Karadžić.
Sudija Ori je zatim referisao da su do sada podnete tri optužnice protiv Karadžića, a zatim je izneo, kako je rekao, “kratak istorijski referat” o njima.
Rekao je kako se u njima navodi da je Karadžić od 17. decembra 1992, pa do 19. jula 1996. godine, bio isključivi predsednik RS. I kako je na tim položajima imao snagu i ovlašćenja nad bosanskim Srbima, uključujući vojne, paravojne i policijske jedinice, kao i kontrolu nad svim organima SDS i vlade, kriznim štabovima i ratnim komisijama, koje su učestvovale u zločinima koji se navode u optužnici.
Sudija Ori je nabrajao mesta u kojima su počinjeni zločini, dok bi se Karadžić povremeno promeškoljio u stolici, ponekad gledao u njega, a s vremena na vreme i nezainteresovano, prelazio pogledom po sudnici.
- U jednoj tački optužnice se teretite za geocid, u jednoj za saučesništvo u genocidu, u pet za zločine protiv čovečnosti i u četiri za ratne zločine.
Alfons Ori je, zatim pitao Karadžića za njegove generalije, ime, prezime, mesto i godinu rođenja, kao i na kojoj je adresi boravio u trenutku hapšenja.
- Moja porodična kuća nalazi se na Palama, Krivače, u Republici Srpskoj - odgovorio je Karadžić. - A, ako me pitate za neoficijelnu adresu na kojoj sam bio u vreme promene identiteta, bila je to Ulica Jurija Gagarina 267.
Bivši predsednik Republike Srpske zatim je potrvdio da je njegova porodica obaveštena o tome da je on uhapšen i prebačen u Tribunal. Na pitanje Orija da li ima bilo koga ko još treba da bude obavešten da je on uhapšen, Karadžić je rekao:
- Ne verujem da postoji bilo ko ko ne zna da sam uhapšen - rekao je Karadžić, i ponovo se nasmejao.
- A da li je ambasada zemlje čiji ste državljanin obaveštena da ste u protvoru?
- Ja se smatram državljaninom BiH, Republike Srpske, Crne Gore i Srbije. Na aerodromu sam se sreo sa predstavnicima BiH i Srbije. Iz Crne Gore nije niko bio.
- Ne ulazim sada u to da li ste državljanin Crne Gore, ali da li želite da ih neko obavesti da ste ovde? - pitao je Ori.
- Ako ne znaju da sam ovde, neka ih neko obavesti. Ali, ne trebam njihovog predstavnika.
Karadžić je u četvrtak, kako se moglo i pretpostaviti, načeo i temu sporazuma sa Ričardom Holbrukom. Rekao je kako su 1996. godine, njegovi ovlašćeni predstavnici i ministri iz ruku Ričarda Holbruka dobili ponudu od SAD.
- Prema njoj je trebalo da učinim neke gestove, da se povučem iz javnog života, a da SAD, zauzvrat, preuzme neke svoje obaveze - ispričao je Karadžić. - To je bilo u ime SAD, a ne u nečije privatno ime. Moja obaveza je bila da se povučem i da ni na koji način ne ometam primenu Dejtonskog sporazuma.
Sudija ori ga je prekinuo, ali je Karadžić rekao da će ta priča dati odgovor na pitanje zbog čega je tek danas pred ovim sudom, a ne 1997. ili 1998. kada je “ozbiljno namerio da doće”.
- Ali, tada sam mogao da budem likvidiran, jer je neko iz Stejt Departmenta pokušao da povuče optužnicu, ali je tadašnji tužilac Ričard Goldston zapretio ostavkom. Strahujem i dalje za svoj život. Opasnost vidim u Holbruku. Ovde se radi o životu i smrti. Ako Holbruk i dalje želi moju smrt i žali što nema smrtne kazne, onda je pitanje da li ja treba da strahujem da me njegova ruka i ovde stigne.
Pored brige za svoj život izrazio je i zabrinutost zbog najave tužioca Branerca da će proces biti “brz” uz opasku da je “brzina dobra za revolveraške obračune, a da pravni proces zahteva vreme”.
Novo izjašnjavanje o krivici zakazano je za 29. avgust, jer je Karadžić rekao da ne može da dođe 28.
ELEMENTARNA NEPOGODA
RADOVAN Karadžić je u četvrtak rekao da želi sam da se brani. Ori mu je rekao da će kasnije popričati o tome kakvi su sve rizici ukoliko neko želi tako da se zastupa.
- Podrazumevao sam da sam rekao da ću se sam braniti ne samo na prvom pojavljivanju, nego tokom celog procesa. Bez obzira šta ja mislim o ovoj ustanovi. Uz svo poštovanje vaših ličnosti, ja ću se od nje i pred njom braniti kao što bi se branio od bilo koje elementarne nepogode kojoj takođe osporavam pravo da me napadne.
BIO SAM OTET
SUDIJA Ori u četvrtak nije dozvolio Karadžiću da pročita izjavu koju je napisao na četiri stranice o tome kako je uhapšen u Beogradu. Ali, Karadžić je ipak rekao da je u Beogradu neregularno uhapšen.
- Otet sam od civila koje nisam mogao da identifikujem i tri dana držan na mestu za koje nisam znao. Nisam imao pravo na telefonski poziv, ni na poruku prijateljima, da me ne traže po bolnicama i mrtvačnicama. Sudija je rekao je da shvata da je ta tema važna i uputio ga da podnese preliminarni podnesak.
* * * * *
ne s*ri!
