Život od nule

Šta bi ste uradili kada bi ste se našli u situaciji da morate da započnete život od nule ?
Ali kad kažem od nule, mislim BAŠ od nule:
Recimo, zamislite da ste proterani iz grada, ali ne kao izbeglica, nego vi lično.
I nemate više nikoga i ništa; Ni imovine, ni posao, ni rođaka ni prijatelja ni saradnika...nikoga
Možda neku minimalnu ličnu ušteđevinu, recimo 3 ili 4 hiljade eura.

I doveo vas drum do Beograda.
A i u njemu nemate ni posao, ni prijatelja ni rođaka ni saradnika, ni gde da spavate.
Dan je ponedeljak.

Šta radite ?


P.S. da ne bih sužavao temu na BG, vaša priča može da ima za mesto dešavanja bilo koju tačku sveta;
Evo recimo, morate da odete iz Beograda i da započnete život od nule...

P.P.S. odmah diskvalifikujem ideje kao što su:
postani klošar i spavaj na klupi ili skupljaj karton i staro gvožđe.

Kako zanimljiva tema ali na zalost nekako bez mnogo odgovora i saveta.Sta da radis u toj situaciji? Plati kiriju za neki stancic unapred dva meseca, kupi "oglase", trazi posao...
Minimalna ustedjevina mozda jeste od tih par hiljada eura ali nula ipak nije.

To je prica vecine imigranata, s tim sto ti mozes da radis, ne sprecava te zakon.
Podji od toga sta umes da radis i nemoj mnogo da biras posao jer ti je sad cilj da prezivis (stan/hrana/osnovne potrebe).
Imas dovoljno ustedjevine da iznajmis stan na par meseci, tako da i nisi u losoj poziciji (zamisli da nemas nista).

I osnovno, zasto si to uradio? Ako nemas razlog i cilj, onda ti niko ne moze pomoci.

Oglase u ruke i prvo nadjes stan jer moras negde da spavas.

Ako imas negde rodjake..prijatelje to je olaksavajuca okolnost kao i poznavanje nekih jezika..inace znam par osoba koje su preko agencije dobili vizu za ameriku na 6 meseci..posao i stan obezbedjeni..kazu da su mogli bez problema ostati i naci nove poslove..upoznati ljude i sl...a iz bgd-a proteran je kao da su te pustili iz zatvora tako da ti cine uslugu

Varijanta 1:
3K evra u banku (i nije ti baš od nule).
Za početak, imaš u prigradskim naseljima smeštaj, krevet i kupatilo za 50 eura mesečno (ovo je varijanta BG, slično bi bilo i za Milano, npr, ali držim se ove zbog bolje upućenosti). Jedan obrok dnevno (doručak) možeš u pekari, ili za iste pare da uzmeš po kila nekog voća (južno voće je jeftinije od onog koje uspeva ovde, zanimljivo). Kompletan ručak u kafanicama i restoranima oko 500 din, ima za manje ali nećeš umeti da nađeš.
Mani se izlazaka, teretane, samo nužna kozmetika (ono, bez kreme za lice i ispucale pete). Bez štednje na održavanju obuće i pranju odeće, doduše, treba da ti traju.
Sledi važna odluka: posao sa stabilnim prihodom ili raditi za bakšiš/procenat/po učinku za moguće veće pare.
Nipošto eventualnog poslodavca ne upućivati u svoje stanje (objašnjenje zašto bi oduzelo prostor i skrenulo sa teme, te ga preskačem). Birati koliko možeš, ako si prinuđen na bilo šta gledaj da ti barem ostavlja vremena da tražiš neki bolji posao.
Kako ti rastu prihodi tako možeš da se raskomotiš: izlasci, nova garderoba, bolji smeštaj.
Uvek ostavljaj sa strane koliko možeš; nemaš nikoga, te samo na sebe možeš da računaš ako zagusti (bolest, rikne firma, novopečeni ortak te pozove da budeš kum i slične neugodnosti).
Nađeš si devojku (treba ti neko, a i troškovi su vam manji zajedno).
Tih 3-4K evra ti nisu bili ni potrebni. Odvedi devojku na letovanje sa njima, ili počnite da štekate za svoj dom.

Varijanta 2:
Udaj se. Kako znaš i umeš, za stambeno i materijalno obezbeđenu predstavnicu lokalnog stanovništva.

uraditi odmah vizit karte i diskretno ih uvaljivati što ćešće ljudima za koje misliš da ima bilo kakve šanse da te angažuju za neki posao

Čovek u opisanoj situaciji koji pokušava da nađe posao ni po čemu ne bi smeo da izgleda kao očajnik. Ne sme da se žali ni na šta i mora da izgleda uredno, solidno, vedro (bez preterivanja) i pouzdano.

Čovek u takvoj situaciji najčešće traži posao u Gradskom Komunalnom, konobara, noćnog čuvara... sumnjam da bi mu vizit karte išta pomogle. Ovi kojima vizitka nešto znači se ionako upucaju kada moraju da krenu od nule.

Kupila mobolni, pristojno odelo, vizitkarte i oglasnik. Prijavila se na stalno otvoren oglas za čobane u Banatu. Plata je mala, ali daju stan i hranu, nije loše da se ne troši ona "nula", dok se ne nađe posao.
Ostalo jako zavisi od profesije, radnog iskustva, i godina.
Ovo može svako, a nije daleko od Beograda, Zrenjanina, Kikinde, Vršca ... lako se može "trknuti" na eventualni razgovor.
Ko ume, može, dok čuva ovce, da fotografiše, slika, štrika, i slično. I da telefonira.
Ova varijanta bi mogla i bez one "nule", onako, baš bez ičega.

Mobilni i vizitke su nepotrebni izdaci za njega u ovom momentu. Treba da se koncentrise na najosnovnije sad.

Ако већ немам ни кучета ни мачета, ни родбине ни пријатеља, ни диплому ни занат у рукама...отишла бих у неки мањи град (Београд је скуп), изнајмила мали стан, конобарисала нешто за почетак или радила у бутику... Па после полако стварала везе, бирала боље послове...

С обзиром на то да сам 93. конобарисала, да није било градског превоза и да сам махом ишла пешака до посла око сат времена, да сам живела у малој адаптираној вешерници, целу зиму без грејања (само са једном малом кварцном грејалицом), сама кувала, сналазила се како знам и умем...никакво одрицање од личног комфора ми сада не би представљало неки проблем...

DisMisaL:

Čovek u takvoj situaciji najčešće traži posao u Gradskom Komunalnom, konobara, noćnog čuvara... sumnjam da bi mu vizit karte išta pomogle. Ovi kojima vizitka nešto znači se ionako upucaju kada moraju da krenu od nule.

Kliknite za proširenje...

Nisam mislila da ostavi vizitke da bi nekoga impresionirao već da bi ostavio broj koji će možda neko ipak da sačuva, a izrada vizitki je smešno jeftina.

Posle prvog rešenja daj-šta-daš treba što pre ostvariti neke kontakte. To je praktično jer ima priliku da nekome saopšti šta zna da radi čak i ako neko nije spreman da mu posveti vreme. Na toj karti može da piše npr da obavlja molerske radove.

More_bre:

Šta bi ste uradili

Kliknite za proširenje...

Tema ti je sjajna

Znam mnoge žene izbeglice koje su odmah počele da rade kao kućne pomoćnice, negovateljice starih lica i bebi siterke.

Btw, negovati staru osobu može da reši i stambeno pitanje jer je najčešće potrebno brinuti o staroj osobi 24h pa to uključuje i stanovanje, a nekada i hranu. To je posao i za žene i za muškarce.

To je naravno samo za sam početak inače, naravno da nije rešenje.

More_bre:

Šta bi ste uradili kada bi ste se našli u situaciji da morate da započnete život od nule ?
Ali kad kažem od nule, mislim BAŠ od nule:
Recimo, zamislite da ste proterani iz grada, ali ne kao izbeglica, nego vi lično.
I nemate više nikoga i ništa; Ni imovine, ni posao, ni rođaka ni prijatelja ni saradnika...nikoga
Možda neku minimalnu ličnu ušteđevinu, recimo 3 ili 4 hiljade eura.

I doveo vas drum do Beograda.
A i u njemu nemate ni posao, ni prijatelja ni rođaka ni saradnika, ni gde da spavate.
Dan je ponedeljak.

Šta radite ?


P.S. da ne bih sužavao temu na BG, vaša priča može da ima za mesto dešavanja bilo koju tačku sveta;
Evo recimo, morate da odete iz Beograda i da započnete život od nule...

P.P.S. odmah diskvalifikujem ideje kao što su:
postani klošar i spavaj na klupi ili skupljaj karton i staro gvožđe.

Kliknite za proširenje...

Почео бих да се бавим алтернативном медицином. А можда бих постао и рашљар, ко зна.

3-4 somica i nije nula.Dovoljno za cetiri meseca zivota,a za to vreme hvatas posao i veze. Ako to ne uspes .Onda prijatelju nisi za zivot u samoci.

2-3hiljade evra i nije bas nula.Ako se ima stav,kultura i obrazovanje,te ako se covek nalazi u radno aktivnim godinama,ako je zdrav i nije u sukobu sa zakionom...nov pocetak i nije najstrasnija stvar na svetu.Napred pomenute varijante su sasvin o.k.
Posebno pitanje je:zasto je neko ko je imao zivot ,LICNO odlucio da ga se odrekne i da zapocne novi bez iceg starog u njemu(a licna ustedjevina i nije tako minimalna)!!!

Kao prvo - čovek nije glupo govedo pa da ga "drum dovede" nego treba da razmisli šta hoće, šta može i kako to ostvariti.
Za inostranstvo ne znam, ali u Srbiji preporučujem zaposlenje u Beogradu jer je najbolji izbor i najveća plata.
Stanovanje se više isplati na periferiji ili u nekom gradiću do 50km od Beograda, jeste svakodnevno putovanje, ali su stanovi neuporedivo jeftiniji. Moji stanari za kućicu sa kupatilom, dvorištem i baštom plaćaju 80 eura, a za samca je dovoljna soba, niša i kupatilo i to za početak namešteno.

miv:

3-4 somica i nije nula.Dovoljno za cetiri meseca zivota,a za to vreme hvatas posao i veze. Ako to ne uspes .Onda prijatelju nisi za zivot u samoci.

Kliknite za proširenje...

kako kome...
nekome ko stedi, treba mnogo manje.
meni je 1000 eura bilo dovoljno za 5 meseci (bez placanja stana)...

Može se živeti sa mnogo manje od 1000 evra mesečno kada se mora (čak i uz plaćanje neke sobice na periferiji)

Pa,cini mi se da 3000 - 4000 evrica i nisu 0...

hah....živeo bih od zanata...... svirao bih ..i živeo ladno od toga...50$ dnevno..toliko smo preko na ulici za par sati iz zezanja......

Memoj da ocajavas ko zna zasto je to dobro, nego kreni napred razumno i hrabro mozda je zivot ispisao bolje stranice za tebe.Ako imas zdravlje i to para sta ce ti bolja odskocna daska....samo kreni nemoj stajati u mestu.

Kupiš kartu za Indiju...

UnBesoDeDesayuno:

Mobilni i vizitke su nepotrebni izdaci za njega u ovom momentu. Treba da se koncentrise na najosnovnije sad.

Kliknite za proširenje...

To je da ga nađu, ako se negde javio na oglas, kad nema stalnu adresu.