Лишавање слободе Др Радована Караџића, је очигледно узрок само једе велике послдице, односно промене, која ће се десити у Србији, а која је као много тога смишљена у западној кухињи.
САД су својом експанзионистичком политиком у потпуности војно потиснуле Руску Федерацију са Балкана (Истроја нас учи да су то тежиле све велике силе у прошлости и Аустро-угарска, Немачка, Велика Британија), измећу осталог својом политиком изазивања рата и његовог контролисања на просотру бивше СФРЈ, као и касније својим војним присуством под маском мећународних снага, пре свега градњом највеће војне базе ван територије САД на Космету (Бондстил), као и у БиХ, Македонији, Бугарсоко, Албанији.Наравно, таквој политци САД, допринео је и први цовек Русије покојни Борис Јељцин. Међутим доласком Владимира Путина на власт, Руска Федрација почиње поново да јача, како економски тако и војно, и изнова мњеа своју спољнополитичку стратегију, нарочито на плану деловања руског обавештајно-безбедносног система. Бритаснки листови пишу да су руски шпијуни у самој Британији, али и шире далеко офанзивнији, него чаг и за време хладног рата.
Циљ те експанзионистичке политике је потпуно овладавање постсовјеским простором и слом Русије као велике силе.
Елем да се вратим на главну тему. Иако су САД, војно потиснуле Русију са Балкана, њен циљ је да спречи и било какво економско присуство Русије, а пре свега да онемогучи њено економксо присуство у Србији. Русија је увидела капацитете своје енергетске моћи и настоји по сваку цену да се одржи као енергетски гигант. САД, да би то спречиле кроз свој концепт специјалног рата, или како поједини домаћи стручњаци говоре посебним обликом примене силе, настоје да устоличе послушне, односно марионетске политичке режиме (између осталог то је учињено у Србији 5. Октобра 2000.). Ако погледамо историју америчке хегемоније, видећемо да је сличним акцијама мењан политички режим у бројним земљама Латинксе Америке.
Упркос устоличеном прозападном режиму у Београду, САД се дакако боје пада тог режима који је својим потезима у више наврата од 2000. год изазивао гнев код грађана. На то указује и све већа популарност и раст бирачког тела СРС-а. У ту сврку САД су развиле велики број стратегија како бо на власти одржале режим који спроводи њихову политику, кроз концепт изазивања криза и управљања кризама. Исценирано хапшење Др Радована Караџића, баш у овом тренутку врло једноставно може да укаже на тако нешто.
Сличан сценарио догодио се 2003. године, убиством Др Зорана Ђинђића који је увидео да су га западни ментори преварили и да су далеко мало испунило од онога шта су му све обећали. Поред тога што је Др Ђинђић почео да лагано окреће леђа западу (нарочито отварањем питња Косова, као и бројним контактима са Руским привредницима), САД, је трбала нестабилна Србија, из више разлога. Ђинђићева влада је својим лошим и погубним реформама (пре свега приватизацијом), као и мафијашким аферама почела да губи поверење међу грађанима.Такав сплет догађаја није одговарао САД, већ су одлучном акцијом морали да спрече буђење Србије (а слично се догаћа и данас). Поред тога на чело ДС-а, морао се довести далеко послушнији човек, Енглески ђак, Борис Тадић, за разилку од Ђинђића, који је Србију више вукао ка Немачкој. Поред тога, увођењем ванредног стања, блокирано је било какво опозиционо деловање због незадовољства владине погубне политике. Такође убиством Ђинђића спречено је да велики гигант Сартид дође у руке Немачке, већ је у бесцење од стране Зорана Живковића, Влаховића и др. продат Америчкој компанији. Ово је типичан пример како САД, преко својих обавештајних служби лако одржавају прозападни режим на власти, упркос незадовољству грађана.
Због чега наводим ове догађаје из 2003. год. Бојим се да би се нешто слично могло догодити и сада. Исцебирано и лишавање слободе Др Радована Каражића, ако и његово помпезно скривање, може послужити да се у Србији у блиској будућности десе велике промене.
Путем средстава јавног информисања већ су упућене претње Борису Тадићу и неким личностима из света политике. САД по сваку цену морају спречити продор Руског капитали у Србију, пре свега спречавањем продаје НИС-а, ЕПС-а, ЈАТ-а, Борског басена и других јавних предузећа. Наравно ту је и највећи пројекат Русије на Балкану, изградња гасовода Јужни ток. САД, не желе да Русија економски јача, снабдевајући Европу гасом, упркос постојању сличног концепта Америчко-еврпског гасног тока, званог Набуко. Упркос јавном признању ДС-а, да ће потписати гасни споразум од тога вероватно неће бити ништа. Поред тога САД, плаши и потез Ивице Дачића, који и ако је ушао у неприродни брак са ДС-ом, пре би се могло рећи у противприродни блуд, након избора у Мају одлази право у Моску (већ сам на почетку текста рекао да су Руске службе почеле да раде свој посо), што баш није свеједно САД.
САД, може да искорисити хапшење Др Караџића (поставља се питање, зашто га баш сада ухапсише), у циљу даљег условљавња Србије, као и њеног дестабилизовања како би постигла одређене геополитичке циљеве. Дакле плашим се да се може поновити сценаријо из 2003. године, и да се догоди убиство Бориса Тадића, који и ако је послушан и ако безпоговрно испуњава услове запада, врло лако као и Ђинђић може да им послужи за реализацију одређених циљева.
Убоством Тадића и увођењем ванредног стања, спречава се јачање опозиције (пре свега кроз ограничавање слободе медија, политичког и синдикалног организовања, хапшењем опозиционих лидера због наводног учествовања у убиству (слично је покушано 2003. године али није успело, јер су искориситли ментола и дебила Легију и његову Земунску нарко банду) ). Поред тога, скреће се пажња јавности са питања Косова, које се коначно устоличава ка независна држава, признају се косовски пасоши, ванредно стање се користи за лоповску продају НИС-а и других предузећа и њихову продају западним компанијама, убиством се прикрива економски крах и висока инфлација, као и незадовољство грађана због лажних обећања Динкића, пре свега у вези бесплатних акција). На власти остаје по други пут рањени ДС, што код великог броја бирача ствара осећај жалости и који их окреће против радикала и других патриотских организација које се оптужују да учествовањем у убиству и својом подршком Др Каражићиу спречавају бољи живот грађана и улазак у ЕУ, која нас и онако не жели, већ нам само већ годинама маже очи..
Људи све је могуће, хегемонија САД, и даље меље све пред собом...
САД су својом експанзионистичком политиком у потпуности војно потиснуле Руску Федерацију са Балкана (Истроја нас учи да су то тежиле све велике силе у прошлости и Аустро-угарска, Немачка, Велика Британија), измећу осталог својом политиком изазивања рата и његовог контролисања на просотру бивше СФРЈ, као и касније својим војним присуством под маском мећународних снага, пре свега градњом највеће војне базе ван територије САД на Космету (Бондстил), као и у БиХ, Македонији, Бугарсоко, Албанији.Наравно, таквој политци САД, допринео је и први цовек Русије покојни Борис Јељцин. Међутим доласком Владимира Путина на власт, Руска Федрација почиње поново да јача, како економски тако и војно, и изнова мњеа своју спољнополитичку стратегију, нарочито на плану деловања руског обавештајно-безбедносног система. Бритаснки листови пишу да су руски шпијуни у самој Британији, али и шире далеко офанзивнији, него чаг и за време хладног рата.
Циљ те експанзионистичке политике је потпуно овладавање постсовјеским простором и слом Русије као велике силе.
Елем да се вратим на главну тему. Иако су САД, војно потиснуле Русију са Балкана, њен циљ је да спречи и било какво економско присуство Русије, а пре свега да онемогучи њено економксо присуство у Србији. Русија је увидела капацитете своје енергетске моћи и настоји по сваку цену да се одржи као енергетски гигант. САД, да би то спречиле кроз свој концепт специјалног рата, или како поједини домаћи стручњаци говоре посебним обликом примене силе, настоје да устоличе послушне, односно марионетске политичке режиме (између осталог то је учињено у Србији 5. Октобра 2000.). Ако погледамо историју америчке хегемоније, видећемо да је сличним акцијама мењан политички режим у бројним земљама Латинксе Америке.
Упркос устоличеном прозападном режиму у Београду, САД се дакако боје пада тог режима који је својим потезима у више наврата од 2000. год изазивао гнев код грађана. На то указује и све већа популарност и раст бирачког тела СРС-а. У ту сврку САД су развиле велики број стратегија како бо на власти одржале режим који спроводи њихову политику, кроз концепт изазивања криза и управљања кризама. Исценирано хапшење Др Радована Караџића, баш у овом тренутку врло једноставно може да укаже на тако нешто.
Сличан сценарио догодио се 2003. године, убиством Др Зорана Ђинђића који је увидео да су га западни ментори преварили и да су далеко мало испунило од онога шта су му све обећали. Поред тога што је Др Ђинђић почео да лагано окреће леђа западу (нарочито отварањем питња Косова, као и бројним контактима са Руским привредницима), САД, је трбала нестабилна Србија, из више разлога. Ђинђићева влада је својим лошим и погубним реформама (пре свега приватизацијом), као и мафијашким аферама почела да губи поверење међу грађанима.Такав сплет догађаја није одговарао САД, већ су одлучном акцијом морали да спрече буђење Србије (а слично се догаћа и данас). Поред тога на чело ДС-а, морао се довести далеко послушнији човек, Енглески ђак, Борис Тадић, за разилку од Ђинђића, који је Србију више вукао ка Немачкој. Поред тога, увођењем ванредног стања, блокирано је било какво опозиционо деловање због незадовољства владине погубне политике. Такође убиством Ђинђића спречено је да велики гигант Сартид дође у руке Немачке, већ је у бесцење од стране Зорана Живковића, Влаховића и др. продат Америчкој компанији. Ово је типичан пример како САД, преко својих обавештајних служби лако одржавају прозападни режим на власти, упркос незадовољству грађана.
Због чега наводим ове догађаје из 2003. год. Бојим се да би се нешто слично могло догодити и сада. Исцебирано и лишавање слободе Др Радована Каражића, ако и његово помпезно скривање, може послужити да се у Србији у блиској будућности десе велике промене.
Путем средстава јавног информисања већ су упућене претње Борису Тадићу и неким личностима из света политике. САД по сваку цену морају спречити продор Руског капитали у Србију, пре свега спречавањем продаје НИС-а, ЕПС-а, ЈАТ-а, Борског басена и других јавних предузећа. Наравно ту је и највећи пројекат Русије на Балкану, изградња гасовода Јужни ток. САД, не желе да Русија економски јача, снабдевајући Европу гасом, упркос постојању сличног концепта Америчко-еврпског гасног тока, званог Набуко. Упркос јавном признању ДС-а, да ће потписати гасни споразум од тога вероватно неће бити ништа. Поред тога САД, плаши и потез Ивице Дачића, који и ако је ушао у неприродни брак са ДС-ом, пре би се могло рећи у противприродни блуд, након избора у Мају одлази право у Моску (већ сам на почетку текста рекао да су Руске службе почеле да раде свој посо), што баш није свеједно САД.
САД, може да искорисити хапшење Др Караџића (поставља се питање, зашто га баш сада ухапсише), у циљу даљег условљавња Србије, као и њеног дестабилизовања како би постигла одређене геополитичке циљеве. Дакле плашим се да се може поновити сценаријо из 2003. године, и да се догоди убиство Бориса Тадића, који и ако је послушан и ако безпоговрно испуњава услове запада, врло лако као и Ђинђић може да им послужи за реализацију одређених циљева.
Убоством Тадића и увођењем ванредног стања, спречава се јачање опозиције (пре свега кроз ограничавање слободе медија, политичког и синдикалног организовања, хапшењем опозиционих лидера због наводног учествовања у убиству (слично је покушано 2003. године али није успело, јер су искориситли ментола и дебила Легију и његову Земунску нарко банду) ). Поред тога, скреће се пажња јавности са питања Косова, које се коначно устоличава ка независна држава, признају се косовски пасоши, ванредно стање се користи за лоповску продају НИС-а и других предузећа и њихову продају западним компанијама, убиством се прикрива економски крах и висока инфлација, као и незадовољство грађана због лажних обећања Динкића, пре свега у вези бесплатних акција). На власти остаје по други пут рањени ДС, што код великог броја бирача ствара осећај жалости и који их окреће против радикала и других патриотских организација које се оптужују да учествовањем у убиству и својом подршком Др Каражићиу спречавају бољи живот грађана и улазак у ЕУ, која нас и онако не жели, већ нам само већ годинама маже очи..
Људи све је могуће, хегемонија САД, и даље меље све пред собом...
Poslednja izmena:
