...u kojim situacijama pozelite da bukvalno nestanete sa lica zemlje..?

svi imamo takve trenuke...sta se vama desilo?

Neci da pisem,
ali u proseku tri puta dnevno pozelim da nestanem sa lica zemlje...
Baksuz...
I redovno se blamiram...

kada su u posjeti neki rodjaci sa tatine strane ili bilo ko sa te strane
i onda dok se ti neljudi prave da su tu zbog mene (prvi put nakon 18 goodina) a od mene se ocekuje da se smjeskam i pravim da mi je drago i prijatno
tad pozelim da nestanU sa lica zemlje
ili ja,
prije nego sto postanem odgovorna za geocid

mada,
obicno preblijedim od muke pa se izvucem sa izgovorom da mi nije dobro

Niko i nista nije vredno i toliko je vece nepravde u svetu da su nasi problemi zrno peska

Kad se bas jako izblamiram..
Kad kazem nesto gloopo... J*g

Uglavnom kad se izblamiram.
Ređe od problema & co.
Ima tu još stvari...ali ne bih da pišem.

nikad

Kad se nesto izblamiram. Uglavnom zbog gluposti,i kratko traje.

Kad ljudi krenu da se svadjaju (razmenjuju misljenja) predamnom.
A ne mogu da se ubacim

Kad se skrsim na ulici ili drugom javnom mestu...

Nikad.........

dešava se, ali ne bih da pišem o tome...
uglavnom riječ je povrijeđivanju... duševnom