Pitanje u vezi nervnog sloma

Moja devojka ima 22 godine...imam veliki problem sa njom posto skoro svaki put pri nekoj jacoj stresnoj situaciji (neka ozboljnija svadja i sl) prvo jako zustro reaguje, tacno osetim kako nema kontrolu nad svojim postupcima, posle toga padne u neko stanje svesti gde samo cuti i skoro da je odsecena od sveta. Pogled joj izgleda mutan, skoro da ne reaguje na spoljni svet i nemoguce je uspostaviti komunikaciju sa njom...Posle spavanja od par sati sve se vrati u normalu jedino sto je neverovatno depresivna. Kada hocu da pricam o tome sa njom ona to izbegava, nema sanse da je nagovorim...Ona je svesna tog problema ali nece da poseti psihijatra ili psihologa.
Da li su ovo simptomi nervnog sloma. Da li je moguce da se nervni slom manifestuje tako cesto (nekoliko puta godisnje).
Molim vas za savet, sta da radim, kako da joj pomognem

meni se to desavalo ranije... pa nista, resila sam se da odem kod psy kad mi je situacija postala bas nesnosna...
posle nekih godinu dana poseta psy sam uznapredovala i sad mi se prilikom nervoze samo javlja napad zuci...

zaista ne znam kako bi neko mogao da pomogne takvoj osobi. meni se sve smucilo i moja dobra prijateljica mi je nasla provereno dobrog terapeuta pa sam na kraju ipak pristala za razgovor. ljudi imaju predrasuda o terapeutima. tamo nije da kad odes odmah s neba pa u rebra. postepeno se dolazi do srzi problema. ja sam masu problema resila, mada za neke jos nisam spremna da se suocim sa njima...

u svakom slucaju srecno!!!

Ja nisam kroz to prolazila ali sam imala tzv"napade panike".Hvala bogu proslo me je samo ali sam ipak isla do lekara da se posavetujem.Zato bi po mom misljenju ipak trebalo da odete do lkekara, ali je najvaznije imati u svim tim situacijama veliku podrsku okoline .Pozdrav i srecno!

Hvala na odgovorima...
ne mogu da vam opisem koliko je tesko da gledate osobu koju volite kako propada, a ne mozete bas nista da uradite...doduse ja sam uvek pored nje, tesim i pomazem koliko mogu, verovatno bi bila i gora situacija da mene nema.
Problem u tome je sto je njen otac alkoholicar, pretpostavljam da je to srz problema...maltretira celu porodicu, doduse ne fizicki vec psihicki, sto je mislim cak mnogo gore...njena porodica kao da ne primecuje problem koji ona ima...
Zabrinut sam jer mi se cini da u poslednje vreme do tog stanja dolazi sve lakse i lakse, manje joj treba da "pukne".
Znam da je jedino pravo resenje terapeut, ali to ona za sada odlucno odbija. Nemojte mi zameriti sto se ovde jadam, ali i ja sam na ivici zivaca pa mi je potrebno da popricam sa nekim, a ne smem sa bliskim osobama jer sam joj obecao da necu otkriti tu njenu "tajnu".

Ako svi problemi poticu iz porodice i oca alkoholicara i posto njena porodica negira taj problem, najbolje bi bilo da se devojka udalji iz takve sredine, ako je to ikako moguce. Znam da bezanje od problema nije pravo resenje ali sam video u mnogim slucajevima da je veoma efikasno.

jao bas mi je zao kad citam tvoje postove... ja imam sad 22 godine i... nemam pojma... mozda ti bude za utehu mozda ne, ali od '99 sam planirala posetu terapeutu da bih tek prosle godine otistla. tako da je isto JAKO vazno da osoba bude spremna za razgovor sa terapeutom. ja sam se svih tih nekoliko godina spremala za to. jednostavno dok ne napravis kontakt sam sa sobom niko drugi ne moze da ti pomogne. za tih par godina sam sebi postavila uslov da isqliram neke psihoaktivne supstance koje sam koristila i tako...
meni je jedan od glavnih problema bio mucna veza i mucan raskid koji do dana danasnjeg nisam prevazila. ali sam zato sanirala neka stetna dejstva koja je sa sobom povukao...
mislim, ako zelis da joj pomognes, pocni postepeno da je pripremas za neki takav razgovor. i najvaznije od svega je sto IMA TVOJU LJUBAV... u takvim trenucima ljubav MNOGO znaci. svaki put kad si odbacen, uplasen,itd svaki put ti je potrebna ljubav... sve ostale stvari su lakse.
ovaj moze jedno pitanje??? jel nema problema sa ishranom? posto takvi stresovi cesto negativno uticu na metabolizam.

Ima problema sa ishranom, ali samo prvih nekoliko dana posle stresa. Posle se vrati u normalu...
Zaboravio sam da napomenem da cesto radi neke kompulzivne stvari kada je napeta, recimo zagleda se u neku stvar i pipka je prstima. Kaze da je to smiruje...Kada jos se to desi povlaci se u sebe i ne zeli nikoga da vidi sa strane sem mene. Takodje u tom periodu jeako slabo spava nocu, gotovo da ne spava...
Nista, pokusacu na sve nacine da je udobrovoljim da poseti terapeuta a za to vreme cu uvek biti tu da joj pruzim maksimalno ljubav i podrsku...
Zaista hvala svima na pomoci, mnogo ste mi pomogli i na neki nacin utesili. Ako je iko imao slicna iskustva, voleo bih da ih podeli sa mnom, ako je voljan...

Pogledaj na serbiancaffe forum zdravlje,topik depresija.Ima dosta korisnih saveta i ne znam da li bas na toj temi ili slicnoj je jedan clan govorio o nekim biljnim kapima koje su mu neverovatno pomogle,ima i njegova adresa za konakt.Pogledacu i ja,ako nadjem vremena.Pokusaj i nju da nagovoris da pogleda te ispovesti drugih ljudi,da shvati da nije ona jedina i da se to desava mnogima.Lakse je kada se sve podeli s nekim drugim,pogotovu na forumima ovog tipa.

Ha,kada napisem adresu,pojavi se zvezdica,sta je ovo cenzura?Evo na srpskom jeziku-srpski kafe.com))

Ovakvim vidom razmene informacija moze biti tebi lakse ali njoj ne.Njoj treba strucna pomoc a ti gledaj da ucinis sve da ona takvu pomoc zatrazi.

dr:

Ovakvim vidom razmene informacija moze biti tebi lakse ali njoj ne.Njoj treba strucna pomoc a ti gledaj da ucinis sve da ona takvu pomoc zatrazi.

Kliknite za proširenje...

I ja sam mislila isto,nisam bas dobro objasnila.Mislila sam da se ona upozna sa ljudima koji su imali i imaju isti problem,da uvidi da je to cesta pojava,da on nije specijalni slucaj i da su svi ti ljudi uglavnom potrazili lekarsku pomoc,sto nije nikakva sramota.
Pozdrav

hm...a mozda je devojka sasvim ok a ti je teras u ludilo???

a sta je zapravo problem? kako ocekujes da se ponasaju ljudi kad ih nesto povredi? oko cega se svadjate?
hocu da kazem da meni ovo sve ne lici na psihicku bolest nego da nedostatak razumevanja.
osim toga, ljudi reaguju na razne nacine kad ih nesto povredi. ja se isto tako ponasam...odsecem se od sveta i ne mogu da komuniciram jer je to neki moj nacin da se zastitim.
postoje ljudi koji su malko osetljiviji od drugih i nisu odmah u stanju da prerade povredjenost od svadje. cesto bas ovakve ljude teraju na terapije a ubedjena sam da bi malo vise razumevanja za tu vrstu prirode pomoglo.
gde ti u takvoj reakciji vidis problem? mozda je problem sto ti ocekujes da se onda ponasa na odredjeni nacin.
otac alkoholicar je problem a ne ovo sto si napisao.

Dr, naravno da cu sve pokusati da uradim da je nagovorim da joj je potrebna strucna pomoc, vec sam rekao da je ona svesna svog problema nego izbegava da ode kod terapeuta. Jednostavno nema volje da pomogne sebi.
Kada sam se ovde svima vama obratio trazio sam prvenstveno slicna iskustva, ako je neko nesto slicno doziveo, da mi pomogne svojim savetom jer nekada stvarno ne znam kako da joj pristupim i pomognem, potpuno sam nemocan. Pomoc meni ovde znaci i pomoc njoj. Meni jesu saveti pomogli, ali ne bih hteo da neko pomisli da sam se ovde javio da bih prvenstveno pomogao sebi. Hvala i tebi na pomoci...
Anakin, dovoljno je dugo poznajem da bih znao da li je njena reakcija uobicajena. Nisi dobro razumeo situaciju...Nisam mislio da se svesno odsece od sveta, ona kad je u tom stanju bukvalno kao da je u bunilu, ne reaguje na spoljni svet, ne prepoznaje ga. Prica neke stvari koje nemaju veze sa zivotom, jednostavno nije pri sebi. Ne reaguje na mene uopste, recimo kada zaplacem kada je vidim u takvom stanju. Samo me bledo gleda i ne reaguje uopste. To joj se, kada joj je normalno stanje svesti, nikada ne bi desilo jer je izuzetno osetljiva na moje emocije, bilo koje vrste... Stvarno ne znam na sta mislis kada si rekao da ja mozda ocekujem da se ponasa nekako. Jedino sto ja prizeljkujem i ocekujem od nje je da joj bude dobro, zatim da bude srecna a tek na poslednjem mestu da me voli. Zato o nekoj mojoj sebicnosti nema govora, da sam ja uzrok tome povukao bih se odmah iz njenog zivota, po cenu moje patnje.
Hvala jos jednom na pomoci, a neozbiljne komentare kao "nevesele" necu ni da komentarisem.
Pozdrav

vidi, tacno znam o cemu pricas jer potpuno isto reagujem. to "odsecanje" je odbrambeni mehanizam. samo telo se umrtvi, emocije se zalede a mozak prosto ne funkcionise konstruktivno. zapravo, ta reakcija i jeste konstruktivna jer se ona oseca ugrozeno (pa cak i po zivot) pa je to nacin zastite i odbrane.
a tako ekstreman nacin odbrane je samo dokaz o ekstremnom bolu. ovakve reakcije su klasicne kod nekih trauma. trauma se potisne ali neki dogadjaj (svadja, neki tvoj postupak koji ti ne smatras za bitan - ne krivim te, samo ti pricam kako to funkcionise) podseti na tu traumu pa su reakcije zapravo reakcije na traumu a ne na sadasnji dogadjaj. zato su one toliko pojacane i u neku ruku i neadekvatne.
nemam sad vremena da pisem, kasnije cu a ti pisi u medjuvremenu sta se desava.

btw, zensko sam.

a da...obrazi paznju na te stvari koje prica "u bunilu". ako pazljivo slusas i pokusas da razumes, mozda shvatis gde je taj inicijalni dogadjaj koji je pokreanuo ceo njen mehanizam.
sto se tice bunila, stvarno je tesko razumeti sta ta osoba prica jer se ona u tom mometnu nalazi u svetu svoje traume koja je cesto godinama unazad udaljena od trenutne situacije. posto to nije realnost (a za nju u tom mometnu stvarno jeste, jer ona samo prozivljava neke davne povrede), neces je razumeti.
ali ti ipak probaj to da posmartas na taj nacin.

shvatam da hoces da joj pomognes. ono sto sam rekla da ti ocekujes da se ona ponasa na odredjeni nacin se odnosi na to da se traumatizovane osobe u kriznim situacijama ne ponasaju kao ostale. vec sam rekla zasto.

preporucujem ti knjigu dr. Artura Dzanova "Primalni krik" i "Novi primalni krik"...tu ima zanimljivih stvari koje ti mogu pomoci da situaciju bolje razumes.
takodje, ima po Beogradu mnogo dobrih terapija, pogotovo vezanih za porodicne probleme (zapravo, svi problemi vuku koren iz porodice). dakle, ne psihoanaliza nego malo moderniji i laksi (po pacijenta) pristupi.

Izgleda da ipak ja tebe nisam razumeo anakin...
Opisala si situaciju bas kakva jeste. Mnogo si mi pomogla jer znam sta prica u takvom stanju. Uglavnom dok prica, pokazuje bezrazlozan strah za svog brata i majku. Sve mi sada ima mnogo vise smisla, pogodila si bas u centar...
Neizmerno ti hvala na interesovanju i pomoci.

strah nije bezrazlozan jer je sigurno bila svedok nekog nasilja od strane oca prema majci ili bratu. verovatno je to bilo kad je bila mala i ossecala se nezasticenom. najvece neuroze se stvaraju kad je dete jako malo jer su mu roditelji ceo svet. ljubav koju ono dobija od njih znaci prezivljavanje. ako je bila zapostavljena, ugrozena, svedok nasilja morala je da pokrene odbrambeni mehanizam da bi prezivela. neuroze su ustvari sredstvo prezivljavanja kad je osoba ugrozena. one su neophodne jer dete (a verujem ni jedna osoba) nije u stanju da se suoci sa tim da joj je zivot u opasnosti. neuroza je represija tog osecanja. e sad, psihoanaliticari tvrde da je malo neuroze neophodno da bi se osoba integrisala u zivot. ja mislim da je to glupost jer ta represija mora negde da izadje.
represija znaci biti nesvestan u cilju svog opstanka. ali mozak i telo pamte traumaticnu situaciju i do rastura sistema dolazi kad ta situacija pokusava da se probije u svest.
zapravo sta se desava....covek se rodi onakav kakav jeste ali je prinudjen da se menja kad shvati da ne moze opstati onakav kakav jeste. koren svega jeste u toj ljubavi od roditelja. dete ce uraditi sve da je dobije. pa cak i da kreira neko drugo neuroticno Ja samo da bi ga voleli. e kad prava sustina bica krene da se probija na povrsinu (a sustina je u tome da dete nije voljeno, da je bilo izlozeno nasilju, zanemarivano) ovo lazno Ja pocinje to da tretira kao strano telo. ovo su cak uspeli da izmere i EEG-om. u tim situacijama mozdani talasi su mnogo veci sto pokazuje da mozak radi punom parom, pokusavajuci da zaustavi da do svesti dodje realnost u kome je bice bilo ugrozeno. alergije su pravi dokaz - telo napada samo sebe jer sopstvene celije ne prepoznaje kao svoje.
e sad...simptomi koje ima tvoja devojka su tipicni za ovo stanje probijanja. oni su dobri i nikako ih ne treba gusiti (lekovima za smirenje npr) jer telo ce naci drugi nacin da reaguje (visok pritisak, alergije, zeludacne tegobe). to znaci da je neki proces ozdravljenja ipak poceo jer za ozdravljenje je potrebno shvatiti situaciju kakva je zaista bila, ma kako teska bila. to mora negde da izadje i ako se ta reakcija zaustavi hemijski, to moze da bude katastrofalno. posebno sto se ne sme je eksperimentisati sa drogama (pogotovo LSD, mada ne verujem da ce bas da se zeza sa tim) jer droge slamaju sistem represije pa moze doci i do psihoze kad sve to pokulja u svest.
Primalna terapija jeste slamanje te represije ali postepeno i u kontrolisanim uslovima.
to sve jako boli i ja kapiram da je tebi tesko. ali ponekad je bolje pustiti da boli jer tako makar stvari izbijaju na povrsinu a ne ostaju unutra kao tempirana bomba. nekad i racionalizacija problema moze da pomogne ali ako se sa time pretera, moze doci do jos vece represije (neuroze).
imaj u vidu to kad krene da se kida i da vristi. pusti je, nemoj to gusiti. ako to ne izadje, ko zna gde ce u organiznu da udari.
nasa sredina je sama po sebi represivna, pogotovo za zene. pomozi joj razumevanjem za takva stanja i jakim zagrljajem. vise mozda ni nemozes da uradis jer je to njena licna borba.

možda je najbolje da je oženiš ako si u mogućnosti, jer je nekad najbolje u takvim situacijama promena sredine, ako je zaista otac alkoholičar najveći problem.U većini slučajeva promena sredine daje pozitivne efekte.Samo napred, divno je što si nesebičan i uz nju

zenidba je resenje??? kako to moze da joj pomogne, majke ti?

Razmisljao sam i o tome, uradio bih to kada bih bio siguran da bi joj to pomoglo. Ali ipak mislim da to nije resenje...u brak treba uci ciste glave i srca ili to nece imati neke perspektive.
Hvala na podrsci