Imam drugaricu koja ima problem.....

Karlito Brigante:

Muvalo,a da promeniš pristup pa da posećuješ Lexine teme ako se promeni nešto u tvom statusu i odnosu prema muškarcima?

Kliknite za proširenje...

Moj odnos prema muskarcima se nece promeniti, a time verovatno ni status

muvalo:

Pa ja sam ti rekla da volim da citam tvoje postove. Iako je ponekad naporno koliko si pametna (i "pametna") Ali cu svejedno svaki put da ti kazem da lupas, kad lupis... Cisto onako, iz sporta.

Kliknite za proširenje...

Ej ma super je to stvarno..... i ja to radim.
Evo ti si sad lupila kad si odgovorila Karlitu. Ne znam za status, ali odnos..... ljudi se menjaju i te fore..... never say never

Sto se tice toga da ne znas kako te drugi vide, ja se potpuno slazem.

I da ti to gradi "rejting" u drustvu, a druztvo je bitno. Nemam pojma sta ljudi misle o meni. Znam sta misle kad me prvi put sretnu...ali kad odnosi krenu da se razvijaju, ja se izgubim... Shvatila sam da ne mogu nikada to da znam, i da svako ima drugacije misljenje, pa da i nema potrebe da se time opterecujem. I zamisli uspeva mi. Dok ja provaljujem sta ljudi o meni misle i kako da im pokazem da li jesu ili nisu u pravu. I doksamu sebe izanaliziram kroz njih...WOW...

Naporno....

Ja sam za neko srednje resenje u vidu primera koji potkrepljuje opstu tezu

Nešto:

Postavila bih pitanje ovako: da li vi zaista možete objektivno da ocenite sebe, svoj fizički izgled i ponašanje? Da li ste svesni kako vas drugi ljudi doživljavaju, da li vas to interesuje, uopšte? Koliko ste se puta zapitali to?
1000 usta mi je do sada reklo kako je neko "uobražen jer se nije javio na ulici", "tako hoda", "ružna je", "ne sviđa mi se njegova boja glasa"..... "maliciozan, stalno nešto zapitkuje"..... ispada da prosečan čovek u toku dana formira bar 10 novih mišljenja, kombinuje ih sa starim i stvara utiske. Ali se zaista retko desi da se zapita kakav on sam ostavlja utisak pred drugima.
I onda budemo iznenađeni.

Zaključak je da mišljenje drugih ljudi jeste reper za naše ponašanje u društvu. I da produbim stvar, što da ne, drugi ljudi jesu posmatrači naših unutrašnjih nemira mnogo bolje nego mi sami. I to je još bolje ako su to ljudi koji nas površno poznaju nego oni sa kojima živimo. Na tome psihijatri dobijaju plate.

Dobar posmatrač će uočiti da sa čovekom nešto nije u redu i pre nego što čovek sam to uoči. Mislite li da je ovo tačno ili netačno?

Ovo sve bi trebalo da bude objašnjenje za jednu moju rečenicu koju sam postavila na jednoj od tema nedavno..... nešto tipa "ma koliko suludo delovalo, ipak mislim da ne treba potcenjivati objektivnost posmatrača". Tj. sva ta priča o iskustvu je prilično tačna, ali samo kada je ispričana strogo u prvom licu. Sva ta priča o iskustvu nas, na žalost, navodi da pomislimo da ima samo jedna strana priče. A u braku, čak eto i u njemu, ima bar... bar dve strane priče. Uvek. Najčešće se ispostavi da se razlikuju u dosta tačaka.

Kliknite za proširenje...

Naravno da me interesuje kako me drugi ljudi doživljavaju. Ne mogu uvek biti objektivna po pitanju same sebe, kao što često nisam objektivna ni kad je reč o mojim najbližim. Ali, i ja sam posmatrač i to, rekla bih, dobar. Donekle ima veze sa mojom profesijom (iako ne mogu da odredim da li je moje umeće posmatranja uzrok a profesija posledica, ili obrnuto). Dešava se da brzo procenim čoveka, a onda čujem od bliskih prijatelja kritiku na račun brzopleto donetog suda... ali ja, naprosto, ZNAM da moj sud, iako ishitren, nije pogrešan. Do sada sam se u životu prevarila u veoma malom broju slučajeva.

Skoro sam imala prilike da prvi put sretnem jednog dalekog rođaka, psihoanalitičara, koji je, već nakon 20-ak minuta neobaveznog ćaskanja, imao potrebu da me "profiliše" (pretpostavljam da je to vid profesionalne deformacije )... i uglavnom je potrefio suštinu. Zanimljivo je slušati o sebi od osobe koja te prvi put vidi, a koja nema nikakvu blokadu da ti otvoreno prezentuje svoje mišljenje.

Da, dobar posmatrač će primetiti da nešto nije u redu sa čovekom pre nego što on sam to primeti (ako je uopšte u stanju).

Ja, međutim, ne mislim da se učimo na tuđim iskustvima. Rekla bih - učimo na SOPSTVENIM. Tuđa iskustva su ipak tuđa, i zavise od osobe do osobe ... nekih kauzalnosti (karakter - okolnosti)... Rečenica "Ja bih, na tvom mestu, uradio/la tako i tako", skoro nikad ne urodi plodom, zato što ljudi, uglavnom, reaguju po sopstvenom nahođenju, na osnovu već izgrađenih ličnih stavova. S druge strane, možemo dobiti/dati prilično dobar savet, čak i ako ne delimo ista iskustva, ali to, opet, više zavisi od nekih drugih sposobnosti savetodavca koji mogu ali i ne moraju imati veze sa iskustvom.

Uzgred, tvoj primer sa "odležanim" portretima mi je sasvim blizak... Ali, opet - umetničko delo, prvobitna verzija stvorena u trenutku nadahnuća (nazvala bih je kreacijom pod uticajem impulsa ili nagona) uvek je istinitije nego ono odležano. Svako naknadno doterivanje lišava delo prvobitne iskrenosti. No, to je već neka druga priča... viđena iz sasvim ličnog ugla.

gospodjica14:

Ja sam za neko srednje resenje u vidu primera koji potkrepljuje opstu tezu

Kliknite za proširenje...

Kad nisi umela da živiš na slobodi, sad juri niz Zelenu ulicu.

Svako misljenje je 100% subjektivno, koliko god se osoba trudila da bude objektivna. Od toga se ne moze pobeci, i ne treba pokusavati da se pobegne, ali ova cinjenica bi uvek coveku trebalo da bude u svesti.

A sto se tice toga kako nas drugi dozivljavaju... Mislim da veliki deo svacije licnosti, i ponasanja, i stavova, proizilazi upravo iz onoga kako ga drugi gledaju. Moze neko da misli da je izuzetno inteligentan, ali ako ga svi ljudi koji ga upoznaju smatraju glupanom, on(a) ce kad-tad poceti svoje misljenje o sebi da menja pod uticajem tudjih reakcija. Pritom uopste ne znaci da su ti "drugi" u pravu!

Recimo ovako... Kako se stvaraju kompleksi? Drustvo ih stvara. A svako drustvo je razlicito (mislim tu i na geografski ali i vremenski razicita drustva). Danas se najvecim lepoticama na svetu smatraju zene mrsave, preplanule zene uskih kukova i male zadnjice. U proslosti su takve osobe bile smatrane ruznim, zbog svojih decackih kukova, muskih koscatih ramena, velikih stopala i tamne koze.

Moja drugarica (ali sad ozbljno) koja je sjajna devojka, imala je uvek kompleks nize vrednosti jer je, zamislite, bila malo punackija od danasnjih ideala... Devojka je tokom adolescencije psotala povucena u sebe jer su je smatrali neprivlacnom. Onda je krajme srednje skole otisla u Ameriku, gde su je smatrali lepoticom (ne kazem da su Amerikanke ruzne, ali- sta god mislili mi o Amerima, tamo se ne ocekuje od obicne osobe da ima manekensku gradju, a samo zaista gojazni ljudi se smatraju debelim).I tamo je dobila paznju na koju ovde nije navikla. Kada se vratila u Srbiju bila je preporodjena, veselija, samouverenija... Onda je krenula na fakultet gde je docekana kao neprivlacna debeljuca, tako da se bacila na dijete.

Au breeee....teska tema....mozda svrnem drugi put....:drunk:

Ih bre zvezdice sto si ga zakomlikovala...
Ili se to meni samo spava...

Ljudi se ne menjaju, vec samo u odredjenim okolnostima, pokazuju odredjene osobine, koje su imali, ali ih nije bilo potrebno pokazivati. Za neke osobine i nisu bili svesni da ih imaju.
Ljudi s emogu podeliti na iskomplexirane i ostale, koji mozda pred svetom foliraju, ali kontam da je vecina spoznala sebe na neki nacin i znaju ko su i sta su. Mozda vecina ljudi i trazi drustvo, da ne bi ostali sami sa sobom?

Nešto:

Dobar posmatrač će uočiti da sa čovekom nešto nije u redu i pre nego što čovek sam to uoči. Mislite li da je ovo tačno ili netačno?

Pre nekoliko godina radila sam ljudima portrete, birala bih lica koja mi se čine zanimljivim, startujem ih za fotografiju i onda prema njoj radim. Posle im to dam, pa mi je, naravno, bilo jako stalo da to ne bude samo isprazno hvalisanje moje sposobnosti igranja sa grafitom, već i da lik na papiru zapravo dovoljno dobro oslikava tu osobu u reali. Nakon što bih provela 3 - 4 sata piljeći u taj crtež ja bih totalno izgubila osećaj za to koliko zapravo crtež liči na svoj objekat. Brat bi prilazio često sa nekim iritantnim sugestijama, ali kad ostavim crtež da "odstoji", tj. da ga ne vidim par dana, kristalno jasno vidim koliko zapravo to ne liči na fotografiju i koliko je brat uglavnom bio u pravu.
Nikada se nisam usudila da nacrtam sebe.

Kliknite za proširenje...

hmmm...been there done that...bukvalno...i opazanja su mi vrlo slicna...;
govoris o onom momentu kad se odvojis od tzv. "slicnosti" (mimezisa...valjda...) i krenes da dodajes/gradis (nadogradjujes?) ono nesto..."ispod koze"...ili ti se barem tako cini...?
moze to i verbalno (ima cak i ovdje ljudi koji vrlo lijepo "pogode karakter" literarnim ...metodama/alatima...), al opet se svodi na famozno "ubosti karakter" jer ziva bica nisu samo omotac...

caka je u momentu kad famozni "promatrac" stane pred to tvoje "cedo" i kaze: "vau...ovaj covjek/pas/majmun je takav i takav..."
i onda se ta prica/sadrzaj ponovi nekoliko puta pa dobijes...potvrdu da si..."ubola karakter" i da sve to nije "samo u tvojoj glavi"...

isto vrijedi i za nas same; kad se vise "dijagnoza" poklopi vrijeme je da palimo lampicu ili podignemo stit...kako tko vec preferira...

autoportret je odlicna..."terapija"...
zasto bi te toga bila frka?
mada...i ja baljezgaram; i mene je bila frka...sad, radim to upravo u trenucima krize...

ZvezdanKa:

Ih bre zvezdice sto si ga zakomlikovala...
Ili se to meni samo spava...

Kliknite za proširenje...

Kad ucis o antropologiji i slicnim disciplinama, vise na stvari ne mozes da gledas isto.

Kome je dosadno da cita duze poruke, nek preskoci

e pa bas necu!!!



celu antropologihdnxcbcblabla cu da naucim!!!

(hard dej et vrk)

Nešto:

..... tako obično forumašice započinju one teške, uske teme, teme koje su u stvari upravo ono što bi želele da ispričaju psihijatru, ali se plaše da će ih neko videti ispred njegovih vrata.....

A zašto? Pa iz istog razloga što izbegavaju i psihijatra.

Da ne bih kvarila "onu" temu (uopšte nije bitno koju), zašto ne otvoriti i jednu ovakvu?
Dobila sam kritiku da ne razumem život forumske žene u ulozi majke, supruge, pa i forumašice
Tačnije, dobila sam kritiku da mi izostaje razumevanje, uz šta je sledio onaj obavezni komentar "videćeš, kad se budeš našla u situaciji"..... a ja uopšte ne sumnjam da ću videti. E sad, o čemu bi trebala da bude ova tema? Nekoliko puta sam pisala o ovome i uglavnom se onaj ko pročita, pa još prokomentariše, složi sa konstatacijom, pa verujem da i ovde nema razloga za neku veliku brigu.

Šta mislite, koji procenat žena (ljudi, generalno) u Srbiji koristi internet u svrhu posete nekom većem forumu? Naravno, tu mora da bude i neki intenzitet prisutan, da ne bude da se učlanila pre dve godine pa juče napisala dva komentara.

Da li mislite da su te žene (ti ljudi) baš onako dobar reper za formiranje slike o tome šta i kako u ovoj zemlji, da li mislite da su dobar uzorak za sve ove ankete koje popunjavamo?

Zašto svaki put kada neko govori o ženama koje nisu hrabre, nisu strašne, emancipovane i snažne kao forumašice jedna isto tako strašna, hrabra i snažna smatra da sam u zabludi jer svet posmatra kroz sopstvene postupke? Ljudi, žene, ovo je stvarno fenomen.

Možda je rešenje ovakvog "problema" da, kada se piše o ljudskim nepravdama ili kada tema baš uzme maha, a provokativna je, uvek komentarišemo iz ugla nekih potpuno trećih ljudi, ne iz svog ugla, i ne iz ugla one druge forumašice.....

Razumete li temu? Da je još malo razložim?

Kliknite za proširenje...

Mislim da zene na 4umima (isto kao i tipovi) nisu merodavan reper za ogladalo naseg drustva.
Hihi rekla je magicnu rec... emancipacija...
Nda ja mislim da bi ti trebala da razlozis temu na jos jedno 15 strana...
Opet upadas u krize... ccc...
Nije resenje da se pises o neravdama... vec da pises o nekim lepim stvarima... za promenu...
Previse je stvari u tvojoj glavi... previse se opterecujes... opusti se malo...

Smaraš Pero. Nismo svi dosadni kao ti pa da samo o erekciji razmišljamo po ceo dan.

Hehe...Svi mi sebe (svesno ili ne) uzimamo za kalup stvarnosti. "Videces ti" je jedna od najgorih izjava koju cuh u svom zivotu milijardu puta, redovno od onih koji nisu videli nista osim svog sopstvenog unutrasnjeg sveta.

Ali vreme prolazi i nauci se dosta, upoznaju se neki drugi ljudi koji zivot posmatraju iz neke druge vasione i posle nekog vremena uhvatis sebe kako bas te, dojucerasnje "cudake" prihvatas u svoje okruzenje. Ako ti vreme ne donese tu, kakvu takvu sirinu i fleksibilnost, bez obzira koliko si jaka, emancipovana, strasna, hiper super sega mega, verovatno ces i ti jednog dana izgovoriti to uzasno "videces ti...."

Mda, to je ono najjezivije

Nešto:

Smaraš Pero. Nismo svi dosadni kao ti pa da samo o erekciji razmišljamo po ceo dan.

Kliknite za proširenje...

Aham smaram i to na 15 strana gigantskim postovima po svaki dan. Malo si sick... Cccc....
O cemu ti razmisljas...

ZvezdanKa:

e pa bas necu!!!



celu antropologihdnxcbcblabla cu da naucim!!!

(hard dej et vrk)

Kliknite za proširenje...

Propade mi proserav... mislim, predavanje na forumu.
Nista, ima dana za megdana!

ZORO-:

Aham smaram i to na 15 strana gigantskim postovima po svaki dan. Malo si sick... Cccc....
O cemu ti razmisljas...

Kliknite za proširenje...

Smaraš Pero svojim površnim komentarima. Je l' ti sad malo jasnije?

Nešto:

Smaraš Pero svojim površnim komentarima. Je l' ti sad malo jasnije?

Kliknite za proširenje...

Ti ih onda zaobidji u sirokom luku.
Smaraju dugacki komentari u kojima nema nista pametno....
I smaraju komentari gloomljenja loodila i dizanja svog ega...
Takodje i nekulturni i bezobrazni komentari smaraju... Shic...

Ja sam se prepoznala u prvom i poslednjem.

Nešto:

..... tako obično forumašice započinju one teške, uske teme, teme koje su u stvari upravo ono što bi želele da ispričaju psihijatru, ali se plaše da će ih neko videti ispred njegovih vrata.....

A zašto? Pa iz istog razloga što izbegavaju i psihijatra.

Da ne bih kvarila "onu" temu (uopšte nije bitno koju), zašto ne otvoriti i jednu ovakvu?
Dobila sam kritiku da ne razumem život forumske žene u ulozi majke, supruge, pa i forumašice
Tačnije, dobila sam kritiku da mi izostaje razumevanje, uz šta je sledio onaj obavezni komentar "videćeš, kad se budeš našla u situaciji"..... a ja uopšte ne sumnjam da ću videti. E sad, o čemu bi trebala da bude ova tema? Nekoliko puta sam pisala o ovome i uglavnom se onaj ko pročita, pa još prokomentariše, složi sa konstatacijom, pa verujem da i ovde nema razloga za neku veliku brigu.

Šta mislite, koji procenat žena (ljudi, generalno) u Srbiji koristi internet u svrhu posete nekom većem forumu? Naravno, tu mora da bude i neki intenzitet prisutan, da ne bude da se učlanila pre dve godine pa juče napisala dva komentara.

Da li mislite da su te žene (ti ljudi) baš onako dobar reper za formiranje slike o tome šta i kako u ovoj zemlji, da li mislite da su dobar uzorak za sve ove ankete koje popunjavamo?

Zašto svaki put kada neko govori o ženama koje nisu hrabre, nisu strašne, emancipovane i snažne kao forumašice jedna isto tako strašna, hrabra i snažna smatra da sam u zabludi jer svet posmatra kroz sopstvene postupke? Ljudi, žene, ovo je stvarno fenomen.

Možda je rešenje ovakvog "problema" da, kada se piše o ljudskim nepravdama ili kada tema baš uzme maha, a provokativna je, uvek komentarišemo iz ugla nekih potpuno trećih ljudi, ne iz svog ugla, i ne iz ugla one druge forumašice.....

Razumete li temu? Da je još malo razložim?

Kliknite za proširenje...

Nedavno mi je neko ovde pokusao da objasni da ja ne mislim ono sto sam rekla i da to ne bih bila u stanju da uradim itd ..ispade da me ta osoba koju i ne primecujem ovde poznaje bolje nego ja sebe samu..to je fenomen Foruma..Biti pametniji u odnosu na druge..Ja se ne ucim na tudjim iskustvima,ucim se na svojim .losim i dobrim..i jos uvek se ucim..i budem ljuta na sebe kada sam ponavljaca i ponovo za neke stvari krenem u prvi razred..ali..ali..ima nekada i po nesto sto iako znam da ce me odvesti tamo gde ne treba,na primer u emotivnu izolaciju..ja to uradim.Po nesto i ne mozemo da kontrolisemo.Umem da gledam...ranije sam posmatrala ljude i to mi nije bilo dovoljno pa sam vremenom pocela da posmatram i ono sto rade..kako to rade..kako to utice na okolinu i kako se ta ista okolina ponasa tada..kako im to vraca, jer to je ono sto ta osoba jeste..za to je potrebno vreme..i ja ga svakome dajem...Sebe ne ocenjujem zato sto o sebi imam pozitivno misljenje ..))) Etooo, etoo..)) Vec sebe kontrolisem u mom licnom subjektivizmu koji postoji kod svih nas..
Svesna sam kako me drugi ljudi dozivljavaju i ne mogu da kazem da me to ne interesuje ali..isto tako ne „ginem“ zbog toga...Jedno znam, da ce oni kojima je stalo do mene i koji umeju da me shvate i prihvate ovakvu kakva jesam,isto tako umeti da izgrade o meni objektivno i nadasve prijateljsko misljenje..a od onog cuvenog „videces ti kada dodjes u tu situaciju ili godine“ mi se dize kosa na glavi.. U redu ..videcu ..i sta sada..sigurna sam da ce tada moje vidjenje iste stvari biti razlicito ..

Mnogo je dobra izjava :"Videces kad dodjes u moje godine". "Videla bi da si na mom mestu"

Nisam na tvom mestu.
Kad dodjem u tvoje godine razmisljcu o tome, ni ti u mojim nisi brinula.

ETO!

Tebe boli uvo, ti si clan biblioteke, nikad objektivna , uvek subjektivna, pa mislis da je to vrh brate......