DellBoy-011
Elita
- Poruka
- 22.568
Država bi pre konačne privatizacije Naftne industrije Srbije morala da iz preliminarnog ugovora sa ruskim "Gaspromom" izbaci po nas pogubnu odredbu po kojoj narednih 30 godina, iako cena nafte skače, nećemo smeti da menjamo poresku politiku proizvodnje nafte i derivata.
Moraće država i da podigne visinu naknada za korišćenje prirodnih resursa koja je sada čak deset puta manja od svetskog proseka, da ne bismo kupcu NIS-a praktično poklanjati godišnje oko 50 miliona evra - kaže za "Blic nedelje" Vuk Đoković, direktor Centra za visoke ekonomske studije.
Oko jedne petine nafte koju NIS preradi potiče iz domaćih naftnih ležišta. Za korišćenje domaće nafte, NIS državi plaća naknadu od samo tri odsto od ukupnog godišnjeg prihoda, što je desetak puta manje od svetskog proseka. Slična nalazišta nafte bi u razvijenim zemljama bila oporezivana od 35 do 55 odsto od tržišne vrednosti ispumpane nafte.
Takva definicija, gde se kao osnova za naplatu naknade uzima ostvareni prihod, a ne vrednost izvađene sirove nafte, ostavila je prostor NIS-u da plaća manju naknadu. Naime, metodologija za izračunavanje cene, koja bi se uzela kao referentna prilikom obračuna vrednosti sirovine - nije adekvatno definisana. Kompaniji je tako ostavljeno da sama odluči po kojoj će ceni obračunavati prihod, ne uzimajući u obzir kretanje cena nafte u svetu. Ako ne donesemo adekvatna zakonska rešenja i ne podignemo visinu naknada pre nego što se NIS privatizuje, i kupac će plaćati simboličnu naknadu, a mi ćemo proći kao Rumunija - ističe Đoković.
Moraće država i da podigne visinu naknada za korišćenje prirodnih resursa koja je sada čak deset puta manja od svetskog proseka, da ne bismo kupcu NIS-a praktično poklanjati godišnje oko 50 miliona evra - kaže za "Blic nedelje" Vuk Đoković, direktor Centra za visoke ekonomske studije.
Oko jedne petine nafte koju NIS preradi potiče iz domaćih naftnih ležišta. Za korišćenje domaće nafte, NIS državi plaća naknadu od samo tri odsto od ukupnog godišnjeg prihoda, što je desetak puta manje od svetskog proseka. Slična nalazišta nafte bi u razvijenim zemljama bila oporezivana od 35 do 55 odsto od tržišne vrednosti ispumpane nafte.
Takva definicija, gde se kao osnova za naplatu naknade uzima ostvareni prihod, a ne vrednost izvađene sirove nafte, ostavila je prostor NIS-u da plaća manju naknadu. Naime, metodologija za izračunavanje cene, koja bi se uzela kao referentna prilikom obračuna vrednosti sirovine - nije adekvatno definisana. Kompaniji je tako ostavljeno da sama odluči po kojoj će ceni obračunavati prihod, ne uzimajući u obzir kretanje cena nafte u svetu. Ako ne donesemo adekvatna zakonska rešenja i ne podignemo visinu naknada pre nego što se NIS privatizuje, i kupac će plaćati simboličnu naknadu, a mi ćemo proći kao Rumunija - ističe Đoković.
