gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/1541411/EU-plans-far-reaching-'genocide-denial'-law.html
EU planira dalekosežni zakon o ,,poricanju genocida”
Bruno Voterfild
Ljudi koji dovode u pitanje zvaničnu istoriju skorašnjih sukoba u Africi i na Balkanu mogli bi biti zatvoreni i do tri godine zbog ,,poricanja dokaza", prema predloženom zakonodavstvu EU.
Nemačka, koja trenutno predsedava EU, ovog proleća će izneti predlog novog zakona o zabrani ,,rasizma i ksenofobije".
U nacrt EU direktive obuhvaćeni su i planovi o zabrani poricanja Holokausta, stvarajući prekršaj koji ne postoji u britanskom zakonu.
Ali predlozi, prema mišljenju Dejli Telegrafa, idu mnogo dalje, pa bi zabranili one koji dovode u pitanje razmere ratnih zločina koji su se dogodili u proteklih 20 godina.
Zakon će dići veliku buku širom Evrope po pitanju slobode govora i akademskih sloboda.
Debora Lipštat, profesorka Savremenih studija o Holokausu i Jevrejima na Univerzitetu Emori, u Atlanti, veruje da su nemački predlozi neumseni. ,,Ja se držim te mrske stvarčice poznate kao ,,sloboda govora” i jako se zabrinem kada je vlade ograničavaju”, rekla je juče.
,,Kako ćemo tačno utvrditi šta je poricanje? Hoće li o istoriji odlučivati istoričari ili će se o njoj odlučivati u sudnici?"
Berlinski nacrt direktive EU proširuje ideju poricanja Holokausta na ,,opšte minimalizovanje genocida iz rasističkih i ksenofobnih motive”, da obuhvati zločine kojima se bavi Međunarodni krivični sud.
Međunarodni krivični sud je osnovan 2002. kao odgovor na međunarodno negodovanje povodom ratnih zločina i navodnih genocida u bivšoj Jugoslaviji i u Africi. Činilo se je da sudovi u tim državama ili nisu mogli ili nisu hteli da se pobrinu da pravda bude zadovoljena.
Tekst nacrta kaže: ,,Svaka država članica preuzeće neophodne mere da obezbedi kažnjavanje sledećeg međunarodnog ponašanja: ,,javno pravdanje, poricanje ili uopšte umanjivanje zločina genocida, zločina protiv čovečnosti i ratne zločine po definiciji ,,... Statuta Međunarodnog krivičnog suda.”
General Luis Mekenzi, bivši zapovednik mirovnih snaga UN u Bosni, umalo nije izazvao skandal pre dve godine dovodeći u pitanje broj ubijenih u Srebrenici 1995.
On se nije slagao sa zvaničnom definicijom tog masakra kao genocida i naglasio je da ,,ozbiljno sumnja” u procenjen broj od 8000 bosanskih žrtava. ,,Proračun jednostavno ne podržava broj od 8000 ubijenih”, napisao je.
Balkanski borci za ljudska prava okarakterisali su Generala Mekenzija kao nekoga ko ,,otvoreno poriče genocid u Srebrenici" i, ako se odobri, pravosuđe EU bi moglo da se pobrine da slične komentare ispita policija ili da se gone na sudu po tužbama istraživača ili aktivista protiv ratnih zločina.
Portparol nemačke vlade je rekao: ,,Da li određeni istorijski zločin spada pod ove definicije, odlučiće sud u svakom slučaju."
Ako se zemlje članice EU slože, pravosuđe će verovatno objaviti sezonu lova za aktiviste za ljudska prava i organizacije koje pokušavaju da uspostave neku vrstu zakona protiv poricanja genocida u evropskim sudovima.
Zvaničnici Evropske komisije tvrde da je zakon neophodan: ,,rasizam i ksenofobija mogu se ispoljiti u obliku poricanja genocida tako da je vrlo važno da se preduzmu odlučni koraci”.
Ali zakon nailazi na snažan otpor akademika koji strahuju da bi to ugušilo raspravu oko nekih najvećih pitanja u savremenim međunarodnim odnosima.
Profesorka Lipštat has uživa međunarodni ugled zbog protivljenja poricanju Holokausta.
Britanski istoričar, Dejvid Irving ju je 2000. bezuspešno tužio zbog klevete, nakon što je obelodanila njegovo izvrtanje istorijskih dokaza i vezu sa desničarskim ekstremistima. Ali ona ne veruje da bi poricanje Holokausta ili genocida trebalo da bude zločin.
,,Holokaust je sumnjivo poseban po tome što je najbolje dokumentovani genocid u istoriji”, rekla je.
,,Kada odobravate ovakve zakone to navodi neobaveštenog posmatrača na pomisao da nemate dokaza za ono što tvrdite.”
Profesorku takođe brinu uopštene definicije poricanja genocida, naročito one koje se tiču skorašnjih sukoba koji se još uvek proveravaju i istražuju.
Čak i bez opasnosti od krivičnog gonjenja, postoji strepnja da će akademici pokušati da izbegnu skandal ignorišući ili čak potiskujući istraživanja koja dovode u pitanje tvrdnje o genocidu ili broju ubijenih.
Dejvid Čendler, professor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Vestministerskog centra za demokratske studije, strahuje da bi nacrt zakona mogao da oteža njegov rad.
,,Moj rad na podučavanju i obuci istraživača, i akademski rad u širem smislu, usredsređen je na podsticanje kritičke misli. Ovakve mere otežavaju akademske rasprave i debate”, rekao je.
Profesor Čendler takođe brine da će zakonodavci prekinuti demokratsku raspravu o spoljnoj politici. ,,Tvrdnje o genocidu i sudovi za ratne zločine su vrlo ispolitizovani i i često su povezani sa kontroverznim vojnim intervencijama zapada. Zar to ne bi trebalo dovoditi u pitanje? Zar je ispravno da sudije donose takve odluke?”, zapitao je.
Norman Stoun, professor istorije na turskom Univerzitetu Koč, protestvuje tvrdeći da je svaki pokušaj zakonske zabrane poricanja zločina ,,prilično apsurdan”.
,,Ja sam skroz protiv nečega takvog”, rekao je. ,,Ne mogu EU niti organi međunarodnog prava da nam se doteturaju i kažu nam šta smemo, a šta ne smemo da govorimo.”
EU planira dalekosežni zakon o ,,poricanju genocida”
Bruno Voterfild
Ljudi koji dovode u pitanje zvaničnu istoriju skorašnjih sukoba u Africi i na Balkanu mogli bi biti zatvoreni i do tri godine zbog ,,poricanja dokaza", prema predloženom zakonodavstvu EU.
Nemačka, koja trenutno predsedava EU, ovog proleća će izneti predlog novog zakona o zabrani ,,rasizma i ksenofobije".
U nacrt EU direktive obuhvaćeni su i planovi o zabrani poricanja Holokausta, stvarajući prekršaj koji ne postoji u britanskom zakonu.
Ali predlozi, prema mišljenju Dejli Telegrafa, idu mnogo dalje, pa bi zabranili one koji dovode u pitanje razmere ratnih zločina koji su se dogodili u proteklih 20 godina.
Zakon će dići veliku buku širom Evrope po pitanju slobode govora i akademskih sloboda.
Debora Lipštat, profesorka Savremenih studija o Holokausu i Jevrejima na Univerzitetu Emori, u Atlanti, veruje da su nemački predlozi neumseni. ,,Ja se držim te mrske stvarčice poznate kao ,,sloboda govora” i jako se zabrinem kada je vlade ograničavaju”, rekla je juče.
,,Kako ćemo tačno utvrditi šta je poricanje? Hoće li o istoriji odlučivati istoričari ili će se o njoj odlučivati u sudnici?"
Berlinski nacrt direktive EU proširuje ideju poricanja Holokausta na ,,opšte minimalizovanje genocida iz rasističkih i ksenofobnih motive”, da obuhvati zločine kojima se bavi Međunarodni krivični sud.
Međunarodni krivični sud je osnovan 2002. kao odgovor na međunarodno negodovanje povodom ratnih zločina i navodnih genocida u bivšoj Jugoslaviji i u Africi. Činilo se je da sudovi u tim državama ili nisu mogli ili nisu hteli da se pobrinu da pravda bude zadovoljena.
Tekst nacrta kaže: ,,Svaka država članica preuzeće neophodne mere da obezbedi kažnjavanje sledećeg međunarodnog ponašanja: ,,javno pravdanje, poricanje ili uopšte umanjivanje zločina genocida, zločina protiv čovečnosti i ratne zločine po definiciji ,,... Statuta Međunarodnog krivičnog suda.”
General Luis Mekenzi, bivši zapovednik mirovnih snaga UN u Bosni, umalo nije izazvao skandal pre dve godine dovodeći u pitanje broj ubijenih u Srebrenici 1995.
On se nije slagao sa zvaničnom definicijom tog masakra kao genocida i naglasio je da ,,ozbiljno sumnja” u procenjen broj od 8000 bosanskih žrtava. ,,Proračun jednostavno ne podržava broj od 8000 ubijenih”, napisao je.
Balkanski borci za ljudska prava okarakterisali su Generala Mekenzija kao nekoga ko ,,otvoreno poriče genocid u Srebrenici" i, ako se odobri, pravosuđe EU bi moglo da se pobrine da slične komentare ispita policija ili da se gone na sudu po tužbama istraživača ili aktivista protiv ratnih zločina.
Portparol nemačke vlade je rekao: ,,Da li određeni istorijski zločin spada pod ove definicije, odlučiće sud u svakom slučaju."
Ako se zemlje članice EU slože, pravosuđe će verovatno objaviti sezonu lova za aktiviste za ljudska prava i organizacije koje pokušavaju da uspostave neku vrstu zakona protiv poricanja genocida u evropskim sudovima.
Zvaničnici Evropske komisije tvrde da je zakon neophodan: ,,rasizam i ksenofobija mogu se ispoljiti u obliku poricanja genocida tako da je vrlo važno da se preduzmu odlučni koraci”.
Ali zakon nailazi na snažan otpor akademika koji strahuju da bi to ugušilo raspravu oko nekih najvećih pitanja u savremenim međunarodnim odnosima.
Profesorka Lipštat has uživa međunarodni ugled zbog protivljenja poricanju Holokausta.
Britanski istoričar, Dejvid Irving ju je 2000. bezuspešno tužio zbog klevete, nakon što je obelodanila njegovo izvrtanje istorijskih dokaza i vezu sa desničarskim ekstremistima. Ali ona ne veruje da bi poricanje Holokausta ili genocida trebalo da bude zločin.
,,Holokaust je sumnjivo poseban po tome što je najbolje dokumentovani genocid u istoriji”, rekla je.
,,Kada odobravate ovakve zakone to navodi neobaveštenog posmatrača na pomisao da nemate dokaza za ono što tvrdite.”
Profesorku takođe brinu uopštene definicije poricanja genocida, naročito one koje se tiču skorašnjih sukoba koji se još uvek proveravaju i istražuju.
Čak i bez opasnosti od krivičnog gonjenja, postoji strepnja da će akademici pokušati da izbegnu skandal ignorišući ili čak potiskujući istraživanja koja dovode u pitanje tvrdnje o genocidu ili broju ubijenih.
Dejvid Čendler, professor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Vestministerskog centra za demokratske studije, strahuje da bi nacrt zakona mogao da oteža njegov rad.
,,Moj rad na podučavanju i obuci istraživača, i akademski rad u širem smislu, usredsređen je na podsticanje kritičke misli. Ovakve mere otežavaju akademske rasprave i debate”, rekao je.
Profesor Čendler takođe brine da će zakonodavci prekinuti demokratsku raspravu o spoljnoj politici. ,,Tvrdnje o genocidu i sudovi za ratne zločine su vrlo ispolitizovani i i često su povezani sa kontroverznim vojnim intervencijama zapada. Zar to ne bi trebalo dovoditi u pitanje? Zar je ispravno da sudije donose takve odluke?”, zapitao je.
Norman Stoun, professor istorije na turskom Univerzitetu Koč, protestvuje tvrdeći da je svaki pokušaj zakonske zabrane poricanja zločina ,,prilično apsurdan”.
,,Ja sam skroz protiv nečega takvog”, rekao je. ,,Ne mogu EU niti organi međunarodnog prava da nam se doteturaju i kažu nam šta smemo, a šta ne smemo da govorimo.”
