Sakašvili na srpski način

Svojim internet sajtovima i svojim nalepnicama, svojom šegom i parolama namenjenim odagnavanju široko rasprostranjenog straha od korumpiranog režima, demokratski gerilci omladinskog pokreta ukrajinske Pore, već su postigli čuvenu pobedu – kakav god bio ishod opasne napetosti u Kijevu.
Tradicionalno politički pasivna Ukrajina, pokrenuta je od strane mladih demokratskih aktivista i nikada više neće biti ista.
Međutim, mada su dostignuća narandžastim okićene ,,kestenjaste revolucije" ukrajinska, kampanja je delo Amerike, sofisticiran i sjajno osmišljen poduhvat zapadnjačkog brendinga i masovnog marketinga koji je, u četiri zemlje za četiri godine, iskorišćen za pokušaj spašavanja nameštenih izbora i svrgavanje nepodobnih režima.
Finansirana i organizaovana od strane vlade SAD, koristeći konsultantske agencije SAD, anketare, diplomate, dve velike američke partije i nevladine organizacije SAD, kampanja je prvi put upotrebljena u evropskom Beogradu 2000. da bi se Slobodan Milošević pobedio na izborima.
Ričard Majls, ambasador SAD u Beogradu, odigrao je ključnu ulogu. A do prošle godine, kao ambasador SAD u Tblisiju, ponovio je isti trik u Gruziji, istreniravši Mihajla Sakašvilija kako da zbaci Edvarda Ševarnadzea.
Deset meseci posle uspeha u Beogradu, ambasador SAD u Minsku, Majkl Kozak, veteran sličnih operacija u centralnoj Americi, naročito u Nikaragvi, organizovao je skoro identičnu kampanju u pokušaju da pobedi beloruskog silnika, Aleksandra Lukašenka.
Tu je omanulo. ,,Nema Koštunice u Belorusiji," izjavio je beloruski predsednik, aludirajući na pobedu u Beogradu.
Ali iskustvo stečeno u Srbiji, Gruziji i Belorusiji bilo je od neprocenjivog značaja prilikom planiranja pobede režima Leonida Kučme u Kijevu.
Ta operacija – demokratski inženjering putem glasačke kutije i građanske neposlušnosti – sada ide tako glatko da je metod prerastao u obrazac za pobedu na izborima drugih naroda.
U centru Beograda, postoji jedna tmurna kancelarija koja upošljava kompjuterski pismenu mladež koja sebe naziva Centrom za nenasilni otpor. Ako želite da znate kako da pobedite režim koji kontroliše masovne medije, sudije, sudove, bezbednosne organe I glasačka mesta, mladi beogradski aktivisti se mogu unajmiti.
Nastali su iz studentskog pokreta protiv Miloševića – Otpor. Zarazni, jednorečni brending je važan. Prošle godine u Gruziji, uporedni studentski pokret bio je Kmara. U Belorusiji je to bio Zubr. U Ukrajini je to Pora, što znači ,,krajnje vreme”. Otpor je takođe imao moćnu, jednostavnu parolu koja se je 2000. pojavila svud po Srbiji – dve reči ,,gotov je", aluziju na Miloševića. Logo crno-bele stisnute pesnice upotpunio je majstorski marketing.
U Ukrajini, ekvivalent je časovnik koji otkucava, takođe pokazujući da su dani Kučminod režima odbrojani.
Nalepnice, boja u spreju i internet sajtovi su oružja ovih mladih aktivista. Ironija i ulična komedija koje se rugaju režimu imale su ogroman uspeh u prodoru kroz strah javnosti i razbešnjavanju moćnih.
Pre nego što je prošle godine postao predsednik Gruzije, Gdin Sakašvili, koji se je školovao u SAD, otputovao je iz Tbilisija u Beograd na obuku u tehnikama masovne neposlušnosti. U Belorusiji, ambasada SAD je organizovala put delegacije mladih lidera opozicije na Baltik, gde su se sastali sa Srbima koji su doputovali iz Beograda. U slučaju Srbije, s obzirom na neprijateljsko okruženje u Beogradu, Amerikanci su organizovali svrgavanje iz susedne Mađarske – Budimpešte i Segada.
Proteklih nedelja, nekoliko Srba je otputovalo u Ukrajinu. I zaista, jedan od lidera iz Beograda, Aleksandar Marić, je vraćen sa granice.
Nacionalni demokratski institut Demokratske partije, Međunarodni republikanski institut Republikanske partije, Stejt Dipartment SAD i USAid su glavne agencije umešane u ove proleterske kampanjekao i nevladina organizacija Fridm Haus i institut otvorenog društva milijardera Džordža Soroša.
Anketari i profesionalni konsultanti SAD unajmljeni su radi organizovanja ciljnih grupa i upotrebe psefoloških podataka za planiranje strategije.
Opozicija, koja je obično osetljiva, mora biti ujedinjena iza jednog jedinog kandidata da bi postojala ikakva šansa za zbacivanje režima. Taj lider se bira na osnovu praktičnih i objektivnih argumenata, čak i ako je on ili ona anti-američke orjantacije.
U Srbiji, anketari SAD, Pen, Šoen i Berland Asoušiejts otkrili su da je ubijeni prozapadni opozicioni lider, Zoran Đinđić, bio omražen kod kuće i nije imao šanse da pošteno pobedi Miloševića na izborima. Ubedili su ga da ostane u pozadini antizapadnog Vojislava Koštunice, koji je sada premijer Srbije.
U Belorusiji, zvaničnici SAD su ubedili opozicione stranke da se ujedine iza namrgođenog sindikalca u godinama, Vladimira Gončarika, zato što je odgovarao većini Lukašenkovih birača.
Zvanično, vlada SAD je potrošila 41 milion dolara (21,7 miliona funti) organizujući i finansirajući jednogodišnju operaciju da se ratosilja Miloševića od oktobra 1999. Kaže se da je u Ukrajini ta brojka bila oko 14 miliona dolara.
Osim studentskog pokreta i ujedinjene opozicije, drugi ključni element u demokratskom obrascu je nešto što je poznato kao ,,paralelno tabeliranje glasova”, protivmera trikovima za nameštanje izbora omiljena za ozloglašene režime.
Postoje profesionalni spoljni izborni posmatrači kao što je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, ali ukrajinski izbori, kao i njihovi prethodnici, takođe su imali i hiljade lokalnih izbornih posmatrača, koje su obučile i platile zapadne grupe.
Fridom Haus i Nacionalni demokratski institut Demokratske partije pomogli su da se organizuje ,,najveći građanski regionalni posmatrački poduhvat” u Ukrajini, na kome je radilo više od 1000 obučenih posmatrača. Takođe su organizovali i glasanje na izlazu. U nedelju uveče, ti glasovi su Gdinu Juščenku dali vođstvo od jedanaest poena i uspostavili spisak većine onoga što je usledilo.
Glasanje na izlazu se smatra odlučnim, jer preuzima inicijativu u propagandnoj borbi protiv režima, bez izuzetka se pojavljujući u prvom planu, dobijajući veliku medijsku pažnju i svaljujući teret dokaza na vlast.
Poslednji stadijum obrasca SAD tiče se načina reagovanja kada zvaničnik pokuša da pokrade izgubljene izbore.
U Belorusiji, Predsednik Lukašenko je pobedio, tako da je odgovor bio minimalan. U Beogradu, Tblisiju i sada u Kijevu, gde su vlasti isrpva pokušale da se održe na vlasti, savet je bio da se ostane miran, ali odlučan i da se organizuju masovna iskazivanja građanske neposlušnosti, koja moraju ostati mirna, ali rizikuju izazivanje režima na nasilno gušenje.
Ako događaji u Kijevu opravdaju SAD u njihovoj strategiji pomoći drugim narodima da pobede na izborima i preuzmu vlast od anti-demokratskih režima, sigurno je da će biti pokušaja da se taj postupak ponovi drugde u post-sovjetskom svetu.
Mesta koja treba držati na oku su Moldavija i autoritarne zemlje centralne Azije.

Kliknite za proširenje...

Aurora.Borealis:

ovo je kao novost?

brat mog kolege, istaknuti otporaš, je u vreme "narandžaste revolucije" bio u kijevu i radi na njenom sprovođenju.

Kliknite za proširenje...