PIMP DREJK

D

demon killer 777

Zainteresovan član
Poruka
194
Ovo je dogadjaj iz 1912 godine. U kupeu voza zajedno su sedeli inspektor Skotland Jarda i njegova prijateljica inace medicinska sestra. Uz strasan krik niotkuda se stvorio stariji muskarac. Bio je obucen veoma staromodno a kosa mu je bila upletena u kiku.U jednoj ruci je drzao bic a u drugoj hleb.Kad su ga pitali ko je odgovorio je da je on PIMP DREJK kocijas iz CHETAMA i pitao ih je gde se on to nalazi. Pritom je drhtao od straha i uzbudjenja. Inspektor je odmah otisao po konduktera a devojku ostavio da cuva cudnog starca. Kada se vratio zajedno sa kondukterom kocijasa nije bilo nigde a devojka je bila u nesvesti. Jedini dokaz da je sve ovo sto se zbilo istina bili su bic i trouglasta kapa koji su lezali na podu. Kada su te predmete pokazali specijalisti iz Nacionalnog muzeja rekao je da nesumnjivo poticu iz DRUGE POLOVINE 18 VEKA. Ova sokantna vest navela je inspektora da istrazuje. Postio je parohiju kojoj je pripadalo selo Chetam koje vise ne postoji.Zamolio je svestenika da u knjizi umrlih pronadje ime PIMP DREJK za oko otprilike 150 godina unazad. Naslio su ime , a ono sto je bilo najzanimljivije je da je PIMP tadasnjem pastoru ispricao neverovatnu pricu.Naime sedne veceri se vracao kuci i ugledao je DJAVOLOVA KOLA. Prema njegovom opisu bila su sva od metali , dugacka , podsecala su na zmiju. Iz njihovog prednjeg dela kuljao je plamen i dim . Usao je u ta kola i nasao se medju dvoje veoma cudnih ljudi koji su po njemu verovatno bili sluge satane . Zatim se nekoliko minuta vozio tim kolima i onda se bez ikakvog odjasnjenja nasao na poljani koja je otprilike 1 milju daleko od mesta gde je usao u kola satane. Posle ovog dogadjaja Pimp Drejk je poceo mentalno da oboleva i do kraja svog zivota koji je trajao svega jos 3 godine isao je selom i pricao o ovom za njega nemilom dogadjaju . Umro je u snu.

Ako bilo ko zna nesto vise o ovom slucaju neka napise.
 
Jako zanimljivo...Evo jedan tekst koji sam nasao
Godine 1914., u kupeu prve klase čuvenog ekspresa iz Londona za Glazgov, sjeđela su samo dva putnika, elegantni gospodin četrdesetih godina i tridesetogodišnja ljekarska pomoćnica. Dok je muškarac drijemao, đevojka se zanimala nekom knjigom. U kupeu su već gorjela plinska svijetla jer je napolju počeo da se spušta prvi mrak. Odjednom, iz dremeža, odnosno čitanja, trže ih usplahireni krik čovjeka koji se kao iz vedra neba stvorio na sjedišti pored prozora. Mada im nije bilo jasno kada i kako je ušao u njihov kupe, zbunjeni putnici dođoše k sebi pokušavajući da mu nekako pomognu. Siroti čovjek je očigledano preživljavao užasni duševni šok. Lice mu je bilo izobličeno od ogromnog straha, a plave oči samo što mu nijesu iskočile koliko ih je izbuljio u pravcu prozora vagona ispod kojeg je munjevito prolazilo obližnje drveće, kuće, njive i putevi...
- Smirite se - blago ga je dodirivala mlada bolničarka, vjerujući da se radi o kakvom duševnom bolesniku. Ovoj njenoj tezi išla je u prilog i više nego čudna čovjekova odjeća. Na dugokosoj glavi je imao jedan od onih starih šešira na velikim kopčama, kakvi su se nosili još u doba Kromvela. Ono što je bilo najčudnije, čovjek je u lijevoj ruci držao zagrižen sendvič od crnog hljeba, a u desnoj bič!
- Smirite se! - priđe mu sad u pomoć i onaj gospodin. - Nema razloga da se plašite. Odakle ste? Kako se zovete? - pokušavao je da mu skrene pažnju pitanjima.
Čovjek se zapanjeno zagleda u njih, još uvijek se nogama bespomoćno odupirući o dno susjednog sjedišta, kao da je time želio da zaustavi ovu užasnu mašinu u kojoj se našao.
- Pimp Drejk! - rekao je.
- Odakle ste, gospodine Drejk? - nastavi putnik ljubazno da ga ispituje.
- Iz Čatama. Za ime Hrista, što je ovo? Đe se nalazim?
Lokomotiva snažno zapišta, a već prestrašeni putnik se još više ukoči u svojoj neprirodnoj pozi. Sa užasom u očima je zurio u staklo mračnog prozora.
- Ali, prijatelju - smirivao ga je onaj gospodin - vi se, zaista, nemate čega bojati! Zar se nikad ranije nijeste vozili vozom?
Putnik zatim priđe prozoru i spušti ga...
- Ta, pogledajte, čovječe, nemate se čega bojati!
Ali nesrećni putnik nije tako mislio. Sav se tresući uspravi se i naže kroz prozor da bolje vidi i tu kao da zažali što se ikad rodio. Voz se lako nagnuo na velikoj krivini, a iz zahuktale lokomotive kuljao je gust crni dim izmiješan vatrenim pepelom. Od zaglušujuće buke kloparajućih točkova učinilo mu se da će poluđeti. On opet kriknu i poleće prema vratima kupea, koja, na sreću, nije umio da otvori. Onaj gospodin ga povuče natrag na sjedište. Zatim izvadi iz svog džepa službenu legitimaciju koju ovlaš pokaza mladoj saputnici.
- Skotland Jard. Pripazite na ovog nesrećnika dok ne dozovem pomoć
Kada se ubrzo vratio u pratnji dvojice konduktera, u kupeu se nalazila samo ona đevojka, zaprepsašćenog izraza lica, pa je shvatio da se desilo nešto nesvakidašnje...
- Onaj čovjek...onaj putnik... - pokazivala je drhtavom rukom u prazan ugao kupea - odjednom je nestao!
- Kako to mislite nestao? - unese se inspektor u njeno blijedo lice. - Iskočio kroz prozor?
- Ne! - odmahivala je đevojka glavom. - Nestao! Naprosto nestao, razumijete? Kao da nikad nije ni postojao!
Inspektor se kratko zagleda u dvojicu konduktera pa se i sam skljoka na susjedno sjedište.
- Pući će mi glava - reče tiho - Ta maloprije smo oboje sa tim nesrećnikom razgovarali -
- Vjerujem vam, gospodine - tješio ga je onaj stariji kondukter. - Eno na podu su još uvijek njegov šešir i bič.
Inspektor poskoči sa svog sjedišta poput zvijeri i baci se na pod vagona. Kao opčinjen je piljio u stari šešir i dugački bič presavijen na podu. Dakle, nije lud, čovjek se ipak nalazio u kupeu.

Ostatak vožnje do Glazgova dvoje putnika provedoše bez sna i odmora. Po ko zna koji put su pretresali hronologiju događaja i uvijek dolazili do podudarnih zaključaka - u vagonu se "odnekud" stvorio taj čudni putnik, da bi svega pet minuta kasnije na isto tako neobjašnjiv način nestao.
Pred Glazgovom se inspektor dogovorio sa svojom saputnicom da ostanu u pismenoj vezi, a ako bude trebalo i da se sastanu sve dok ne riješe ovu misteriju.
Inspektor je sljedećih mjeseci privatno radio na istrazi, pa je od raznih muzejskih kustosa doznao da su šešir i bić onog putnika stari najmanje sto dvadeset godina. Saznao je da mjesto Čatam, koje je naveo čudni putnik iz voza, više ne postoji. To naselje je, još 1890.godine, kao zemljište prodato budućoj fabrici vagona. Od mjesta je ostala samo crkva, kojom se i danas služe tamošnji radnici.
Jednog vikenda pozvao je svoju saputnicu iz voza i sa njom otputovao u parohiju bivšeg mjesta. Tamo ih je ljubazno primio stari anglikanski svještenik i ponudio svoje usluge. Objasnili su mu da ih interesuje građanin po imenu Pimp Drejk, koji se rodio otprilike prije sto pedeset godina.
Svještenik je donio crkvene knjige iz tog doba i na svoje iznenađenje zaista našao ime tog čovjeka. U knjizi umrlih je, pored datuma Drejkove smrti, bio i kraći zapis lokalnog svještnika, očigledno zainteresovanog za Pimpovu istoriju i ponašanje.

- Ođe piše - prevodio im je svještenik zabilješku - da je siroti čovjek umro u snu, nakon trogodišnje duševne bolesti... Navodno, dok se jedne večeri vraćao svojim konjskim kolima kući, odjednom su putem naišla 'đavolova kola' i na neobjašnjiv način se našao u njima i vozio nekoliko minuta. Kola su bila od gvožđa, dugačka poput zmije, a iz prednjeg dijela su bljuvala dim i vatru iz svojih usijanih čeljusti. Pronašli su ga sljedećeg jutra, svog izgrebanog i modrog, kako se trese u nekom jarku pored puta. Njegov konj i kola bili su sedam kilometara dalje. Do kraja svog mučeničkog života je sulud hodao naokolo prepričavajući onima koji su htjeli da slušaju o svojoj ponoćnoj vožnji u đavolovim kočijama...

Da li je Pimp Drejk upao u vremenski džep i na nekoliko minuta bio prenijet u budućnost, sto dvadeset godina unaprijed?
Kliknite za proširenje...

Kopirano sa http://www.madeinmontenegro.com
 
Meni licno je jako zanimljiva prica (inace volim SF price)

A i logicki gledano moguce je da se desio neki pod prostorni kontinijum koji ga je prebacio u buducnost...Zamislite da vam se desi takvo nesto (da ste ljudi u vozu koji su ga ugledali) i pronadjete zapise o toj osobi :shock:
 
demon killer 777:
Ovo je dogadjaj iz 1912 godine. U kupeu voza zajedno su sedeli inspektor Skotland Jarda i njegova prijateljica inace medicinska sestra. Uz strasan krik niotkuda se stvorio stariji muskarac. Bio je obucen veoma staromodno a kosa mu je bila upletena u kiku.U jednoj ruci je drzao bic a u drugoj hleb.Kad su ga pitali ko je odgovorio je da je on PIMP DREJK kocijas iz CHETAMA i pitao ih je gde se on to nalazi. Pritom je drhtao od straha i uzbudjenja. Inspektor je odmah otisao po konduktera a devojku ostavio da cuva cudnog starca. Kada se vratio zajedno sa kondukterom kocijasa nije bilo nigde a devojka je bila u nesvesti. Jedini dokaz da je sve ovo sto se zbilo istina bili su bic i trouglasta kapa koji su lezali na podu. Kada su te predmete pokazali specijalisti iz Nacionalnog muzeja rekao je da nesumnjivo poticu iz DRUGE POLOVINE 18 VEKA. Ova sokantna vest navela je inspektora da istrazuje. Postio je parohiju kojoj je pripadalo selo Chetam koje vise ne postoji.Zamolio je svestenika da u knjizi umrlih pronadje ime PIMP DREJK za oko otprilike 150 godina unazad. Naslio su ime , a ono sto je bilo najzanimljivije je da je PIMP tadasnjem pastoru ispricao neverovatnu pricu.Naime sedne veceri se vracao kuci i ugledao je DJAVOLOVA KOLA. Prema njegovom opisu bila su sva od metali , dugacka , podsecala su na zmiju. Iz njihovog prednjeg dela kuljao je plamen i dim . Usao je u ta kola i nasao se medju dvoje veoma cudnih ljudi koji su po njemu verovatno bili sluge satane . Zatim se nekoliko minuta vozio tim kolima i onda se bez ikakvog odjasnjenja nasao na poljani koja je otprilike 1 milju daleko od mesta gde je usao u kola satane. Posle ovog dogadjaja Pimp Drejk je poceo mentalno da oboleva i do kraja svog zivota koji je trajao svega jos 3 godine isao je selom i pricao o ovom za njega nemilom dogadjaju . Umro je u snu.

Ako bilo ko zna nesto vise o ovom slucaju neka napise.
Kliknite za proširenje...

pimp blejk
 
citao sam pricu o coveku koji je otisao u prodavnicu da kupi novine međutim nestao je bez traga i posle godinu dana on se pojavio u radnji u koju je krenuo i rekao je da se ne seca da mu se desilo nesto cudno.
to je kao prelazak u neku drugu dimenziju ili tako nesto.
 
Ja sada nam da mi se nece verovati, ali Pimp si i meni tako pojavljiao. Nekad ostane jedan min, a nekad i po ceo dan.

Postali smo bas dobri drugari... Naucio sam ga da koristi komp, i sada zajedno igramo Call of Duty: Modern Warfare,jer je to Pimpova omiljena igrica.

Postaje sve bolji i bolji, jos malo pa ce me poceti shiti sve u 16...

Zadnji put mi je rekao da mu se dopada pdf "Misterije", i da vas obavezno pozdravim ako pocnete temuo njemu.


Odo sad pasulj za sutra pristaviti, nikad ne znam kada ce se pojaviti...
 
Dark93-nssr:
citao sam pricu o coveku koji je otisao u prodavnicu da kupi novine međutim nestao je bez traga i posle godinu dana on se pojavio u radnji u koju je krenuo i rekao je da se ne seca da mu se desilo nesto cudno.
to je kao prelazak u neku drugu dimenziju ili tako nesto.
Kliknite za proširenje...

Pa ima raznih psihičkih bolesti kod kojih pacijent nema pojma gde se nalazi i šta radi.
Ni somnabuli nisu svesni svog hodanja u snu.
A postoji i amnezija, o čemu je, najverovatnije, reč u ovoj pričici.
 
Hm... sestogodisnji brat moje devojke tvrdi da ima trogodisnjeg druga koji je sahranjen pre mnogo godina iza njihove kuce. Igraju se po ceo dan. Cak ima ime i prezime.... Zove se Nikola, a prezime sam zaboravio... Nikako da nadjemo ko je pre tu ziveo, da proverimo da li je neko takvo dete postojalo...
Inace nema veze sa temom, ali ima veze sa zamisljenim drugarima koje je i Sal pomenuo... :):):)
 
HappyFuneral:
Hm... sestogodisnji brat moje devojke tvrdi da ima trogodisnjeg druga koji je sahranjen pre mnogo godina iza njihove kuce. Igraju se po ceo dan. Cak ima ime i prezime.... Zove se Nikola, a prezime sam zaboravio... Nikako da nadjemo ko je pre tu ziveo, da proverimo da li je neko takvo dete postojalo...
Inace nema veze sa temom, ali ima veze sa zamisljenim drugarima koje je i Sal pomenuo... :):):)
Kliknite za proširenje...

Pa nekako i ima veze s temom. z;)

Agata Kristi je provela detinjstvo igrajući se sa nepostojećim, izmišljenim drugaricama, kojima je davala imena.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top