Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
BEOGRAD - Da li je i u kolikoj meri Mira Marković imala uticaja na sklapanje koalicije između DS-a i SPS-a - presudiće vreme, a do tada, nudimo samo neke detalje koji, ipak, upiru prst u veliku ulogu bivše čelnice JUL-a!
Najveća nepoznanica zapravo je uloga Mirjane Marković, supruge pokojnog Miloševića, koja je već godinama u izgnanstvu u Moskvi. Javna je tajna da ona i dalje ima veliki uticaj, pre svega u „tvrdom“ jezgru SPS-a, dok je, s druge strane, manje-više poznato da Dačić nikako ne stoji dobro kod nje. Kako bilo, vlada je formirana, a to na prvi pogled nikako ne liči da je učinjeno uz Mirin blagoslov.
Podrška tvrdog jezgra SPS
S druge strane, kad se začeprka malo dublje u stranačku politiku, nije se samo Dačić pitao u stranci, već je morao za savez s Tadićem da dobije i većinu u vrhu stranke, u kojem je dosta Mirinih ljudi. Kakav je epilog? Sin Marko je dobio oslobađajuću presudu, pre neku noć i „Madonna“ je proradila (istina, spominje se drugi vlasnik!?), a rehabilitacija Slobe (možda i premeštanje njegovih ostataka u Aleju velikana), kao i Dragoljuba Milanovića, skoro je gotova stvar. Upravo to su bili zahtevi „tvrdog“ dela SPS-a. Ili, čitaj, Mire, kako hoćete. Postavlja se pitanje nije li Markovićeva „prodala“ ideale zbog sina i pokojnog supruga i zauzvrat učinila uslugu Tadiću. Iz narednog podsećanja na ono šta je ona pisala tokom juna u svojim kolumnama i događaja i izjava koji su paralelno tekli, zvuči veoma logično da je takav scenario i primenjen.
Početkom juna, uoči sastanka vrha SPS-a, nekolicina osnivača partije najodlučnije je „skrenula pažnju Dačiću da ni po koju cenu SPS ne sme u vladu sa Tadićem i Dinkićem“. Čelnik SPS-a nije rekao ništa povodom toga, već je samo istakao da će Glavni odbor utvrditi imena svojih 12 poslanika. Pretnja za podelu stranke već je tada bila evidentna i Dačić je morao dobro da se zamisli, šta mu je dalje činiti... Ako već tada nije znao?
Već nekoliko dana kasnije, Slobodan Antonić, analitičar, tvrdi: „Ono što Dačić stvarno misli, govori Palma. Zato je i jasno na koju bi Dačić stranu. Ali, ne treba zaboraviti i da prethodno mora da ubedi svoj Glavni odbor da treba da idu u savez sa demokratama“.
LJUTA NA TADIĆA!?
U danu posle smrti Slobodana Miloševića, prema tvrdnjama upućenijih u ondašnja zbivanja, Mira je, u pokušaju da obezbedi sahranu svoga supruga sa svim državnim počastima - „kontaktirala“ sa dvojicom najvažnijih državnih službenika toga doba: Vojislavom Koštunicom i Borisom Tadićem.
Prema istim izvorima, imala je samo reči hvale za stav premijera Koštunice oko sahrane svoga supruga, bez navođenja ikakvih detalja njegovog odgovora, dok je prosto siktala od besa zbog odgovora Tadića! Tek kad je obavljena sahrana Miloševića, bilo je i jasno kakav je stav po tom pitanju imao Tadić, što je, uostalom, Miru mnogo razljutilo.
P. J.
Sedmog juna, u svojoj kolumni, Markovićeva „odjednom“ veoma pomirljivo piše o putu u EU i navodi da je „posle puča 2000. godine, jedna od zastava desničarske vlasti put u Evropu, ali nikako da se na taj put krene“. Ona u tekstu nema ništa posebno protiv puta u EU, ali navodi da niko ne treba da nam natura komplekse, jer mi već jesmo u Evropi, zauzimamo veoma visoko mesto i ona ne vidi po čemu su uopšte naši biolozi, naučnici, radnici ili seljaci inferiorniji u odnosu na svoje kolege u razvijenim zemljama. Na kraju, ona predlaže da bi u „evropski“ program trebalo uneti nešto čega je bilo i u vreme kraljeva, Turaka, Tita i Miloševića, i što se sad izgubilo, a do čega Evropa veoma drži, a to je - reč. Ona slikovito objašnjava tu ideju na primeru šefa i portira - kad u Evropi šef slaže, on se smeni, a portir se opomene. Da li je u ovim rečima bilo podsećanja Dačiću da održi reč za Marka i Slobu i da onda može sa DS-om (čitaj: u EU), prosudite sami.
Zaokret ka EU
- Da prva evropska stanica bude poštovanje reči date prijateljima, porodici, građanima ili narodu - zaključila je ona.
Da su stvari krenule, govori i vest koja je stigla samo tri dana kasnije, koja je neke zaprepastila, a obaveštenije nije mnogo iznenadila: Marko Milošević je oslobođen optužbi za nasilje u Požarevcu i napad na „otporaše“. Momčilo Veljković, bivši koordinator požarevačkog Otpora i jedan od pretučenih, nije krio nezadovoljstvo presudom: „Ja sam još pre dve nedelje upozorio da će Marko Milošević biti oslobođen, navodno, zbog nedostatka dokaza. Razlog za to je što SPS kao uslov svih uslova za formiranje vlade sa DS-om traži oslobađanje od krivičnog gonjenja Mire i Marka Miloševića. Boris Tadić, koga je GO DS-a ovlastio da vodi pregovore sa socijalistima, tobože je, usled nedostatka dokaza, naložio Dušanu Petroviću, ministru pravde iz njegove partije, da izdejstvuje takvu odluku suda, tako da vrlo brzo možemo očekivati formiranje vlade DS i SPS - ističe Veljković.
Već 14. juna, Markovićeva piše zanimljivu kolumnu u kojoj sa puno gorčine i ironije piše o nekadašnjim drugovima od kojih se većina više i ne javlja. Piše o ljudima, ne pominjući imena, koji su joj, dok je bila na vlasti, dolazili bez trunke stida i tražili od nje da im obezbedi ministarska ili ambasadorska mesta, ali u određenim gradovima, kao i da rezidencije ne budu udaljene od mora, da vetar tamo nije jakÖ.
Svi Mirini poltroni...
Takođe, piše ona, morala je da sluša i njihove žalopojke, jer imaju stanove na Novom Beogradu gde je puno komaraca, ili na ćošku prometnih ulica, tražeći od nje da im nađe „adekvatan“ smeštaj shodno njihovoj funkciji. Tako, piše ona, javljaju joj se samo oni koji nikad ništa nisu tražili, ovih drugih nema da se jave i žale na buku i komarce. Pitanje je i da li je ovo bilo samo iznošenje gorčine zbog toga što su je mnogi zaboravili pošto je izgubila moć, novo podsećanje na data obećanja, ili čak pretnja da progovori i iznese prljavštine upravo o onima koji su obećanje trebalo da ispune. Izgleda da je u međuvremenu dobila čvrsta obećanja, jer je konačni dogovor s Tadićem postignut nedelju dana kasnije. A možda i nije tako bilo? Ko će ga znati.
A u kolumni za Vidovdan Markovićeva piše kako je tog dana pre sedam godina njen Slobodan odveden u haški zatvor. Pored tadašnje DOS-ove vlasti, ona optužuje i SPS, koji je tada bio u opoziciji, da ništa nije učinio da se Milošević ne izruči. Takođe, ona socijaliste optužuje i da njih 18 nije došlo na sednicu Skupštine 2002. godine, kada se odlučivalo da se uputi zahtev Hagu da se Miloševiću zbog bolesti omogući lečenje van zatvora.
- Da je došlo 16 od njih 18, takva odluka bi bila doneta - piše Mira, podsećajući time na greh onih koji su sada u vrhu stranke, kao i na ispunjenje (njenog) zahteva SPS za rehabilitaciju pokojnog supruga.
Najveća nepoznanica zapravo je uloga Mirjane Marković, supruge pokojnog Miloševića, koja je već godinama u izgnanstvu u Moskvi. Javna je tajna da ona i dalje ima veliki uticaj, pre svega u „tvrdom“ jezgru SPS-a, dok je, s druge strane, manje-više poznato da Dačić nikako ne stoji dobro kod nje. Kako bilo, vlada je formirana, a to na prvi pogled nikako ne liči da je učinjeno uz Mirin blagoslov.
Podrška tvrdog jezgra SPS
S druge strane, kad se začeprka malo dublje u stranačku politiku, nije se samo Dačić pitao u stranci, već je morao za savez s Tadićem da dobije i većinu u vrhu stranke, u kojem je dosta Mirinih ljudi. Kakav je epilog? Sin Marko je dobio oslobađajuću presudu, pre neku noć i „Madonna“ je proradila (istina, spominje se drugi vlasnik!?), a rehabilitacija Slobe (možda i premeštanje njegovih ostataka u Aleju velikana), kao i Dragoljuba Milanovića, skoro je gotova stvar. Upravo to su bili zahtevi „tvrdog“ dela SPS-a. Ili, čitaj, Mire, kako hoćete. Postavlja se pitanje nije li Markovićeva „prodala“ ideale zbog sina i pokojnog supruga i zauzvrat učinila uslugu Tadiću. Iz narednog podsećanja na ono šta je ona pisala tokom juna u svojim kolumnama i događaja i izjava koji su paralelno tekli, zvuči veoma logično da je takav scenario i primenjen.
Početkom juna, uoči sastanka vrha SPS-a, nekolicina osnivača partije najodlučnije je „skrenula pažnju Dačiću da ni po koju cenu SPS ne sme u vladu sa Tadićem i Dinkićem“. Čelnik SPS-a nije rekao ništa povodom toga, već je samo istakao da će Glavni odbor utvrditi imena svojih 12 poslanika. Pretnja za podelu stranke već je tada bila evidentna i Dačić je morao dobro da se zamisli, šta mu je dalje činiti... Ako već tada nije znao?
Već nekoliko dana kasnije, Slobodan Antonić, analitičar, tvrdi: „Ono što Dačić stvarno misli, govori Palma. Zato je i jasno na koju bi Dačić stranu. Ali, ne treba zaboraviti i da prethodno mora da ubedi svoj Glavni odbor da treba da idu u savez sa demokratama“.
LJUTA NA TADIĆA!?
U danu posle smrti Slobodana Miloševića, prema tvrdnjama upućenijih u ondašnja zbivanja, Mira je, u pokušaju da obezbedi sahranu svoga supruga sa svim državnim počastima - „kontaktirala“ sa dvojicom najvažnijih državnih službenika toga doba: Vojislavom Koštunicom i Borisom Tadićem.
Prema istim izvorima, imala je samo reči hvale za stav premijera Koštunice oko sahrane svoga supruga, bez navođenja ikakvih detalja njegovog odgovora, dok je prosto siktala od besa zbog odgovora Tadića! Tek kad je obavljena sahrana Miloševića, bilo je i jasno kakav je stav po tom pitanju imao Tadić, što je, uostalom, Miru mnogo razljutilo.
P. J.
Sedmog juna, u svojoj kolumni, Markovićeva „odjednom“ veoma pomirljivo piše o putu u EU i navodi da je „posle puča 2000. godine, jedna od zastava desničarske vlasti put u Evropu, ali nikako da se na taj put krene“. Ona u tekstu nema ništa posebno protiv puta u EU, ali navodi da niko ne treba da nam natura komplekse, jer mi već jesmo u Evropi, zauzimamo veoma visoko mesto i ona ne vidi po čemu su uopšte naši biolozi, naučnici, radnici ili seljaci inferiorniji u odnosu na svoje kolege u razvijenim zemljama. Na kraju, ona predlaže da bi u „evropski“ program trebalo uneti nešto čega je bilo i u vreme kraljeva, Turaka, Tita i Miloševića, i što se sad izgubilo, a do čega Evropa veoma drži, a to je - reč. Ona slikovito objašnjava tu ideju na primeru šefa i portira - kad u Evropi šef slaže, on se smeni, a portir se opomene. Da li je u ovim rečima bilo podsećanja Dačiću da održi reč za Marka i Slobu i da onda može sa DS-om (čitaj: u EU), prosudite sami.
Zaokret ka EU
- Da prva evropska stanica bude poštovanje reči date prijateljima, porodici, građanima ili narodu - zaključila je ona.
Da su stvari krenule, govori i vest koja je stigla samo tri dana kasnije, koja je neke zaprepastila, a obaveštenije nije mnogo iznenadila: Marko Milošević je oslobođen optužbi za nasilje u Požarevcu i napad na „otporaše“. Momčilo Veljković, bivši koordinator požarevačkog Otpora i jedan od pretučenih, nije krio nezadovoljstvo presudom: „Ja sam još pre dve nedelje upozorio da će Marko Milošević biti oslobođen, navodno, zbog nedostatka dokaza. Razlog za to je što SPS kao uslov svih uslova za formiranje vlade sa DS-om traži oslobađanje od krivičnog gonjenja Mire i Marka Miloševića. Boris Tadić, koga je GO DS-a ovlastio da vodi pregovore sa socijalistima, tobože je, usled nedostatka dokaza, naložio Dušanu Petroviću, ministru pravde iz njegove partije, da izdejstvuje takvu odluku suda, tako da vrlo brzo možemo očekivati formiranje vlade DS i SPS - ističe Veljković.
Već 14. juna, Markovićeva piše zanimljivu kolumnu u kojoj sa puno gorčine i ironije piše o nekadašnjim drugovima od kojih se većina više i ne javlja. Piše o ljudima, ne pominjući imena, koji su joj, dok je bila na vlasti, dolazili bez trunke stida i tražili od nje da im obezbedi ministarska ili ambasadorska mesta, ali u određenim gradovima, kao i da rezidencije ne budu udaljene od mora, da vetar tamo nije jakÖ.
Svi Mirini poltroni...
Takođe, piše ona, morala je da sluša i njihove žalopojke, jer imaju stanove na Novom Beogradu gde je puno komaraca, ili na ćošku prometnih ulica, tražeći od nje da im nađe „adekvatan“ smeštaj shodno njihovoj funkciji. Tako, piše ona, javljaju joj se samo oni koji nikad ništa nisu tražili, ovih drugih nema da se jave i žale na buku i komarce. Pitanje je i da li je ovo bilo samo iznošenje gorčine zbog toga što su je mnogi zaboravili pošto je izgubila moć, novo podsećanje na data obećanja, ili čak pretnja da progovori i iznese prljavštine upravo o onima koji su obećanje trebalo da ispune. Izgleda da je u međuvremenu dobila čvrsta obećanja, jer je konačni dogovor s Tadićem postignut nedelju dana kasnije. A možda i nije tako bilo? Ko će ga znati.
A u kolumni za Vidovdan Markovićeva piše kako je tog dana pre sedam godina njen Slobodan odveden u haški zatvor. Pored tadašnje DOS-ove vlasti, ona optužuje i SPS, koji je tada bio u opoziciji, da ništa nije učinio da se Milošević ne izruči. Takođe, ona socijaliste optužuje i da njih 18 nije došlo na sednicu Skupštine 2002. godine, kada se odlučivalo da se uputi zahtev Hagu da se Miloševiću zbog bolesti omogući lečenje van zatvora.
- Da je došlo 16 od njih 18, takva odluka bi bila doneta - piše Mira, podsećajući time na greh onih koji su sada u vrhu stranke, kao i na ispunjenje (njenog) zahteva SPS za rehabilitaciju pokojnog supruga.
I malog marka da mu dam 'bonu.
) koji misle da je Milosevic mnogo dobrog ucinio za Srbiju za razliku od Djindjica. Mnogo je to subjektivno.
