- Poruka
- 490
Nova vlada Srbije uskoro povlači odluku o snižavanju diplomatskih odnosa sa zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova
Ambasadori se vraćaju do kraja jula
Ratifikacija SSP-a i status kandidata za EU nemogući bez punih diplomatskih odnosa, ocenjuje za Danas Milan Simurdić, bivši ambasador SRJ u Hrvatskoj l Susret predsednika Tadića sa ambasadorima u selu Končarevo ozbiljan signal da će Akcioni plan pretrpeti promene
Beograd - Srbija bi do kraja ovog meseca mogla vratiti ambasadore u zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova, saznaje Danas u diplomatskim izvorima. Napušten je prvobitni plan da se ambasadori vrate tek u septembru, posle sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na kojoj će se raspravljati o Kosovu, verovatno zbog predstojeće ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, ali i zbog što bržeg dobijanja statusa kandidata za EU.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara, a Srbija je od tada povukla ambasadore iz preko 30 zemalja. Kosovo je do sada priznalo 18 od 27 članica EU - Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija, Slovenija, Letonija, Estonija, Poljska, Luksemburg, Belgija, Holandija, Švedska, Danska, Finska, Austrija, Irska, Bugarska i Mađarska. Od evropskih zemalja koje nisu članice EU Kosovo su priznale Švajcarska, Island, Norveška i Hrvatska. Među prvim zemljama koje su priznale Kosovo su SAD, Turska, Albanija i Avganistan, ali i Kostarika, Peru, Malezija, Australija, Senegal, Japan i Kanada. Nezavisnosti Kosova protive se dve stalne članice Saveta bezbednosti UN - Rusija i Kina, kao i Indonezija i još nekoliko bivših sovjetskih republika, Španija, Malta, Grčka, Slovačka, Rumunija i Kipar. Kosovo neće priznati ni Vijetnam, Šri Lanka, Libija, Burkina Faso i Južnoafrička Republika.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ranije je najavio da će Srbija u septembru na Generalnoj skupštini UN predložiti rezoluciju kojom će zatražiti saglasnost predstavnika drugih zemalja članica UN da se od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o nelegalnom proglašenju nezavisnosti Kosova. On je istakao da bi Srbija potom na jesen mogla da vrati diplomatske predstavnike u zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova.
Kako za Danas objašnjava Milan Simurdić iz Foruma za međunarodne odnose, izbor nove vlade je prilika da se ambasadori vrate.
- Ambasadore treba vratiti u susedne države, ali i u SAD i u ključne države EU. Ono što se u ovom trenutku ne zna jeste da li se odustalo od Akcionog plana, ali u skladu sa onim što je rekao premijer Cvetković taj plan bi trebalo da pretrpi značajne promene - kaže Simurdić, nekadašnji ambasador SRJ u Hrvatskoj. On dodaje da se jedna od promena odnosi i na nivo diplomatskog predstavljanja Srbije u zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova.
- Ako Vlada ima prioritet ulaska u EU i ratifikaciju i realizaciju SSP-a, kao i što brže dobijanje statusa kandidata za EU, to se ne može uraditi bez punih diplomatskih odnosa. To podrazumeva i niz najviših poseta zvaničnika Srbije državama EU, koje takođe moraju da ratifikuju Sporazum o stabilizaciji - naglašava Simurdić. Kako ističe, premijerov ekspoze ukazuje na mnogo realniji pristup spoljno-političkim ciljevima i da je proces vraćanja ambasadora pokrenut.
Stručnjaci za međunarodno pravo procenjuju da za sada nije naneta velika šteta diplomatskim odnosima sa državama s kojima su međunarodni odnosi svedeni na niži nivo zbog priznanja nezavisnosti Kosova.
Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka, navodi za Danas da bi za državu bilo veoma neprijatno da je pustila da situacija oko Kosova prođe bez reakcije.
- Nisam nezadovoljan. Povlačenje ambasadora je zapravo bila najblaža moguća reakcija i to je bilo neizbežno i neophodno da se učini. Ova situacija niti stvara neke velike probleme, niti koristi državi, jer kada nema ambasadora snižen je nivo diplomatskih kontakata i onda je teže komunicirati oko onoga što je bilo moguće uraditi diplomatskom komunikacijom - kaže Visković.
Proslavi slave sela Končarevo kod Jagodine u ponedeljak uveče predsednik Srbije Boris Tadić je prisustvovao sa mnogobrojnim ambasadorima zemalja članica EU, koje su priznale nezavisnost Kosova od Srbije. Između ostalog, odmah uz Tadića sedeo je nemački ambasador Volfram Mas. Prema pojedinim procenama, ovaj predsednikov korak mogao bi se protumačiti kao povlačenje Akcionog plana za Kosovo u delu koji se odnosi na snižavanje nivoa diplomatskih odnosa i koji predviđa da visoki državni zvaničnici neće imati kontakte sa predstavnicima zemalja koje su priznale nezavisno Kosovo. A. Roknić
Ambasadori se vraćaju do kraja jula
Ratifikacija SSP-a i status kandidata za EU nemogući bez punih diplomatskih odnosa, ocenjuje za Danas Milan Simurdić, bivši ambasador SRJ u Hrvatskoj l Susret predsednika Tadića sa ambasadorima u selu Končarevo ozbiljan signal da će Akcioni plan pretrpeti promene
Beograd - Srbija bi do kraja ovog meseca mogla vratiti ambasadore u zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova, saznaje Danas u diplomatskim izvorima. Napušten je prvobitni plan da se ambasadori vrate tek u septembru, posle sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na kojoj će se raspravljati o Kosovu, verovatno zbog predstojeće ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, ali i zbog što bržeg dobijanja statusa kandidata za EU.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara, a Srbija je od tada povukla ambasadore iz preko 30 zemalja. Kosovo je do sada priznalo 18 od 27 članica EU - Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija, Slovenija, Letonija, Estonija, Poljska, Luksemburg, Belgija, Holandija, Švedska, Danska, Finska, Austrija, Irska, Bugarska i Mađarska. Od evropskih zemalja koje nisu članice EU Kosovo su priznale Švajcarska, Island, Norveška i Hrvatska. Među prvim zemljama koje su priznale Kosovo su SAD, Turska, Albanija i Avganistan, ali i Kostarika, Peru, Malezija, Australija, Senegal, Japan i Kanada. Nezavisnosti Kosova protive se dve stalne članice Saveta bezbednosti UN - Rusija i Kina, kao i Indonezija i još nekoliko bivših sovjetskih republika, Španija, Malta, Grčka, Slovačka, Rumunija i Kipar. Kosovo neće priznati ni Vijetnam, Šri Lanka, Libija, Burkina Faso i Južnoafrička Republika.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ranije je najavio da će Srbija u septembru na Generalnoj skupštini UN predložiti rezoluciju kojom će zatražiti saglasnost predstavnika drugih zemalja članica UN da se od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o nelegalnom proglašenju nezavisnosti Kosova. On je istakao da bi Srbija potom na jesen mogla da vrati diplomatske predstavnike u zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova.
Kako za Danas objašnjava Milan Simurdić iz Foruma za međunarodne odnose, izbor nove vlade je prilika da se ambasadori vrate.
- Ambasadore treba vratiti u susedne države, ali i u SAD i u ključne države EU. Ono što se u ovom trenutku ne zna jeste da li se odustalo od Akcionog plana, ali u skladu sa onim što je rekao premijer Cvetković taj plan bi trebalo da pretrpi značajne promene - kaže Simurdić, nekadašnji ambasador SRJ u Hrvatskoj. On dodaje da se jedna od promena odnosi i na nivo diplomatskog predstavljanja Srbije u zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova.
- Ako Vlada ima prioritet ulaska u EU i ratifikaciju i realizaciju SSP-a, kao i što brže dobijanje statusa kandidata za EU, to se ne može uraditi bez punih diplomatskih odnosa. To podrazumeva i niz najviših poseta zvaničnika Srbije državama EU, koje takođe moraju da ratifikuju Sporazum o stabilizaciji - naglašava Simurdić. Kako ističe, premijerov ekspoze ukazuje na mnogo realniji pristup spoljno-političkim ciljevima i da je proces vraćanja ambasadora pokrenut.
Stručnjaci za međunarodno pravo procenjuju da za sada nije naneta velika šteta diplomatskim odnosima sa državama s kojima su međunarodni odnosi svedeni na niži nivo zbog priznanja nezavisnosti Kosova.
Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka, navodi za Danas da bi za državu bilo veoma neprijatno da je pustila da situacija oko Kosova prođe bez reakcije.
- Nisam nezadovoljan. Povlačenje ambasadora je zapravo bila najblaža moguća reakcija i to je bilo neizbežno i neophodno da se učini. Ova situacija niti stvara neke velike probleme, niti koristi državi, jer kada nema ambasadora snižen je nivo diplomatskih kontakata i onda je teže komunicirati oko onoga što je bilo moguće uraditi diplomatskom komunikacijom - kaže Visković.
Proslavi slave sela Končarevo kod Jagodine u ponedeljak uveče predsednik Srbije Boris Tadić je prisustvovao sa mnogobrojnim ambasadorima zemalja članica EU, koje su priznale nezavisnost Kosova od Srbije. Između ostalog, odmah uz Tadića sedeo je nemački ambasador Volfram Mas. Prema pojedinim procenama, ovaj predsednikov korak mogao bi se protumačiti kao povlačenje Akcionog plana za Kosovo u delu koji se odnosi na snižavanje nivoa diplomatskih odnosa i koji predviđa da visoki državni zvaničnici neće imati kontakte sa predstavnicima zemalja koje su priznale nezavisno Kosovo. A. Roknić
