veverice:
...moja tema,moja sloboda...pa da kazem
ISPUNJENIJI SI KADA VOLIS
ALI SI SRECNJIJI KADA SI VOLJEN
kada volis ,tada voli samo 1 osoba...TI VOLIS NEKU TAMO
a kada si voljen...vole dve osobe NEKO TEBE I TI SEBE
mada je sve to moja teorija...
JA IPAK VISE VOLIM DA VOLIM
Bas naprotiv – ja sam ispunjena kad sam voljena i srecna kad volim – ali samo ako je uzajamno.
Nije ni malo lepo kad te voli neko prema kome ne mozes gajiti ista osecanja – onda je ‘biti voljen’ – veliki teret, gubis veru u sebe, zao ti je sto taj neko pati…
Takodje – kad volis nesrecno – kako da budes srecan? Ma, hajde, molim te…
Znas… Ako je ljubav NEUZVRACENA, ona NI NE POSTOJI. To nije ljubav. To je hir. Naravno, do sad sam bila nesrecno zaljubljena bar 5-6 puta (npr. u osnovnoj i srednjoj, ali su me takve gluposti prosle pre 3 godine). Od toga, poslednja dva puta sam SVESNO ‘volela’ nesrecno, jer sam zelela da budem ‘srecnija’ (znas ono, imas jos jednu temu o kojoj ces da pricas sa drugaricama, imas koga da uhodis, imas o kome da mastas. Ali TO NIJE LJUBAV! To je ZELJA DA SE VOLI.)
Jasno mi je da postoji i prava zaljubljenost u neku osobu koja ne deli ista osecanja. Ali – to NE MOZE da te ucini SRECNIM, zato sto zaista PATIS.
Dakle – ljubav je povratno osecanje – davanje+primanje. Davati bez primanja ne pricinjava zadovoljstvo, isto kao sto nije lepo primati a da ne dajes nista od sebe. Ljubav je uzajamni proces.
Istinski mozes voleti samo ako te taj neko voli. I obrnuto.
Ako je ljubav uzajamna meni je sladje sto sam voljena. To divno osecanje da nekom mnogo znacis. Da te taj neko voli vise od svega. Da sa tobom deli svoje najdublje tajne. Da postuje tebe i tvoje misljenje.
E, to sto sam voljena mene podstice da se jos vise trudim. Da budem beskrajno nezna, saosecajna, da budem njegovo utociste od problema, njegov mir.
Dakle – volim da sam VOLJENA, jer me to podstice da VOLIM. A voleti je onda jako slatko i lako…
...
