CetnikRS
Zainteresovan član
- Poruka
- 131
U selima oko Bratunca i Srebrenice, ogorčeni su presudom Haškog tribunala, a posebno osmehom na licu Nasera Orića
Evo im grobova, evo im dokaza!
Mrku i Miša iz Voljevice koji su ga dočekali u Sarajevu prepoznali su u Kravici. Oni su bili među onima koji su zajedno sa komandantom na Božić 1993. Kravicu sravnili sa zemljom, 46 meštana pobili, 58 ranili, 750 kuća zapalili
Milanu Rakiću iz sela Zalazje, u šumi i planini visoko iznad Srebrenice, nikako nije jasno kako to da Haški tribunal nije mogao da sakupi dovoljno dokaza protiv Nasera Orića.
- Evo, da su došli ovde na ovu raskrsnicu u Zalazje, u Rakiće, nakupili bi za čas dokaza za barem četres godina robije. Bio je ovde Unprofor, znaju oni za ovo, ali, neće da vide... - kaže Milan.
Oko njega, na mestu gde se u Zalazju ukrštaju putevi od Srebrenice, od Sasa i drugih zaseoka, na sve četiri strane još stoje popaljene i porušene kuće, krvavi tragovi Orićeve vojske.
- U ovoj kući, na Petrovdan 1992. godine, sagorio je Dragan Rakić. Šestoro naših nesretnika bili su sakriveni na tavanu ove kuće i spasili se, slušali Dragana kako kuka dok je živ u sobi gorio. Gledali odozgo kako Orićevi pale i ubijaju po selu. U podrumu, ispod, ubijena je Radinka Cvetinović, malo dalje, tamo iza one kose, Desanka Cvetinović, tamo su ubili i mog brata Svetozara... Ovo su ruševine kuće Borisava Rakića, ovo Desimira Cvetinovića, skoro su u njoj nađene kosti četvoro ljudi koju su unutra živi izgoreli, ko zna, vjerovatno unutra još ima kostiju nesretnika koje su tu sustigli Orićevi - pričao je juče Milan u Zalazju, u sred sela prepunog krvavih dokaza i tragova Orića i Orićeve vojske iz Srebrenice.
Na Petrovdan 1992. godine, selo je u zoru opkoljeno sa svih strana. Koga su od Srba našli u selu, Orićevi su ubili na licu mesta. Žene, decu, starce, ukupno 45 meštana.
OTKUD MU ZLATNI LJILJANI
- Na Božić 1993. Orić se posle krvavog pira slikao ispred doma u Kravici. Ako je on bio komandant vojske u Srebrenici, gospodar života i smrti u tom gradu, ako se slikao u Kravici, pa šta im više od dokaza treba? Vele, nije bio pod kontrolom Alijine vojske - otkud mu, onda, onoliko naoružanje, otkud mu zlatni ljiljani i čin brigadnog generala od Alije Izetbegovića? Gore mi je bilo kad sam čuo za presudu nego kad smo se vratili u Kravicu i počeli da nalazimo tela naših pobijenih braće i sestara. On i njegovi pobili su 1.236 Srba oko Bratunca i Srebrenice, više od polovine bili su civili, i - nikom ništa - ogorčeno kaže jedan od meštana Kravice.
- Naser je vodio tu akciju, i tu i mnoge druge, dvadeset srpskih sela oko Srebrenice tokom 1992. i 1993. godine sravnjeno je sa zemljom, oni ga osudiše kao da je kokošku u selu ukro. Sramota - ogorčeno kaže Milan, ali, gore u Zalazju, daleko od sveta i suda, od Tribunala, nema kome da se žali.
Dvesta metara niže, putem ka Sasama, stari Ranko Cvetinović srećan bi bio kada bi barem mogao da nađe kosti sina Ivana i sahrani ih kako dolikuje. Ivana su istog dana kad je stradalo čitavo selo Orićevi našli iza kuće dok je čuvao krave. Odveli su ga u Srebrenicu, iz Srebrenice izgubio mu se svaki trag...
- Da su tamo u Hagu Oriću ne znam šta uradili, nama ovde koristi nema, mi naše mrtve i nestale vratiti ne možemo, ali, malo mu dadoše, malo - kaže Ranko.
U selu Bjelovac, na putu između Zalazja i Bratunca, Slavka Matić, još malo pa punih 14 godina od kako joj je Orićeva vojska pobila čitavu porodicu, živi sama. Išla je i u Hag da svedoči o 14. decembru 1992. godine kada je Bjelovcu, u zoru, pobijeno više od stotinu civila.
- Išla sam da ispričam šta je bilo tog dana, više sam se branila no što sam pričala. Da sam ja ubijala, manje bi me ispitivali. No, nisu oni za to krivi nego naša država što sam tamo otišla nepripremljena - pričala je juče u Bjelovcu Slavka.
O crnom danu u kome je ostala bez supruga i obe ćerke ne može i ne želi ni reč da kaže. Doda tek toliko da je, kad se vratila kući, na pragu našla tela svoje dece i muža...
- Pobio je u ove dvije opštine, u Bratuncu i Srebrenici Srba sve što je mogo uvatiti. Popalio što je mogo popaliti. Ovde u selu nama kuće iz koje tog dana neko nije ubijen, a oni mu dadoše dvije godine. Kako oni pravdu dijelili, tako njima Bog dao - kaže Slavka.
- Bila sam jedna od rijetkih koja je vjerovala Tribunalu. Onomad, kad sam čula koliko je Orić dobio, dva dana sam plakala, a sad sam ljuta, ogorčena, shvatila sam koji zakoni vladaju svuda pa i u Hagu - zakoni tržišta - kaže Radojka Filipović iz Bratunca.
Onog dana kad je stradao Bjelovac, njoj su ubijeni suprug i svekar. Jetrva sa dvoje dece, Nemanja je imao samo sedam meseci, Olivera tri godine, odvedeni su u Srebrenicu. Šta su tamo preživeli, jetrva nikad nije ispričala.
- Kako sad objasniti svetu da je Orić satro i uništio, popalio sva srpska sela oko Srebrenice. Kad su krenuli da sude za 1995, nadala sam se da će stići i do 1992. i njegovih zločina, a ispostavi se da nisam bila u pravu - kaže Radojka.
Priča, kao vaspitačica pre nekoliko godina vodila je decu iz Bratunca na more, u Kumbor. Dole, dečake iz Bratunca, ratnu siročad, pitali su po čemu je Bratunac poznat. - Po velikom groblju, odgovorila su deca.
Na groblju u Bratuncu, Mihailo Mlađenović iz Ježeštice, juče ujutru, kraj grobova braće Anđelka, koji je ubijen u 27 godini, i pet godina starijeg Dragana, majke Savke, samo što nije iz glasa kukao. Svi njegovi stradali su u samo jednom danu, 8. avgusta 1992. kada su Orićevi napali Ježešticu.
- Akciju je vodio Kemo Mehmedović, jedan od Orićevih najbližih saradnika. Mom bratu Anđelku odsekao je glavu i odneo u Srebrenicu, a Naser mu tamo, čuo sam, za to dao džak brašna. Tog dana u Ježeštici ubijeno je desetoro civila, sve je popaljeno, opljačkano, uništeno. Majčine kosti ujak je našao tek posle pola godine, daleko u šumi, tela braće ja sam našao na kućnom pragu. Sad, pustiše zlikovca. Vele, nema dokaza, evo im ovih spomenika, evo im živih dokaza. Pitam ih, jesu li moja braća nekog ubili, nekom naneli zlo, što su morali na pravdi boga da stradaju - pričao je Mihailo juče na velikom groblju u Bratuncu.
Pre neki dan, kad je Orić stigao na aerodrom Sarajevo, među onima koji su ga dočekali Mihailo je jednog prepoznao.
- Potiče iz porodice koja je pobila celu porodicu mog oca tokom 1942. godine. Otac je 1940. otišao u vojsku, tamo je i zarobljen, iste komšije koji su nas sad ubijali, tada su mom ocu LJubomiru ubili oca Mihaila, majku Anđu, suprugu Daru, ćerku Jelu - prepričavao je juče među spomenicima bratunačkog groblja Mihailo tužnu istoriju svoje familije.
Neke od onih koji su Nasera dočekali u Sarajevu prepoznali su i u Kravici iza Bratunca. "Mrku" i "Miša" iz Voljevice. Oni su bili među onima koji su zajedno sa komandantom Orićem, na Božić 1993, Kravicu sravnili sa zemljom, 46 meštana pobili, 58 ranili, 750 kuća zapalili. Tog dana Orićevi su u selu ubili i malog Vlada Gajića koji je imao samo 4,5 godine i 77-godišnjeg Neđa Erića. Pola godine ranije, u Magošiću kod Kravice isti Orićevci pobili su i poklali devet žena, LJiljanu Ilić trudnu rasporili...
Dugo u Kravici, satima i satima nabrajaju sve Orićeve zločine počinjene u ovom kraju. Strahote i zverstva koja je činila vojska pod njegovom komandom. Krvavi dokazi na sve strane, samo, za one koji hoće da ih vide.
Tekst i foto: Zoran Šaponjić
arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2006/07/05/srpski/R06070401.shtml - 30k -
Evo im grobova, evo im dokaza!
Mrku i Miša iz Voljevice koji su ga dočekali u Sarajevu prepoznali su u Kravici. Oni su bili među onima koji su zajedno sa komandantom na Božić 1993. Kravicu sravnili sa zemljom, 46 meštana pobili, 58 ranili, 750 kuća zapalili
Milanu Rakiću iz sela Zalazje, u šumi i planini visoko iznad Srebrenice, nikako nije jasno kako to da Haški tribunal nije mogao da sakupi dovoljno dokaza protiv Nasera Orića.
- Evo, da su došli ovde na ovu raskrsnicu u Zalazje, u Rakiće, nakupili bi za čas dokaza za barem četres godina robije. Bio je ovde Unprofor, znaju oni za ovo, ali, neće da vide... - kaže Milan.
Oko njega, na mestu gde se u Zalazju ukrštaju putevi od Srebrenice, od Sasa i drugih zaseoka, na sve četiri strane još stoje popaljene i porušene kuće, krvavi tragovi Orićeve vojske.
- U ovoj kući, na Petrovdan 1992. godine, sagorio je Dragan Rakić. Šestoro naših nesretnika bili su sakriveni na tavanu ove kuće i spasili se, slušali Dragana kako kuka dok je živ u sobi gorio. Gledali odozgo kako Orićevi pale i ubijaju po selu. U podrumu, ispod, ubijena je Radinka Cvetinović, malo dalje, tamo iza one kose, Desanka Cvetinović, tamo su ubili i mog brata Svetozara... Ovo su ruševine kuće Borisava Rakića, ovo Desimira Cvetinovića, skoro su u njoj nađene kosti četvoro ljudi koju su unutra živi izgoreli, ko zna, vjerovatno unutra još ima kostiju nesretnika koje su tu sustigli Orićevi - pričao je juče Milan u Zalazju, u sred sela prepunog krvavih dokaza i tragova Orića i Orićeve vojske iz Srebrenice.
Na Petrovdan 1992. godine, selo je u zoru opkoljeno sa svih strana. Koga su od Srba našli u selu, Orićevi su ubili na licu mesta. Žene, decu, starce, ukupno 45 meštana.
OTKUD MU ZLATNI LJILJANI
- Na Božić 1993. Orić se posle krvavog pira slikao ispred doma u Kravici. Ako je on bio komandant vojske u Srebrenici, gospodar života i smrti u tom gradu, ako se slikao u Kravici, pa šta im više od dokaza treba? Vele, nije bio pod kontrolom Alijine vojske - otkud mu, onda, onoliko naoružanje, otkud mu zlatni ljiljani i čin brigadnog generala od Alije Izetbegovića? Gore mi je bilo kad sam čuo za presudu nego kad smo se vratili u Kravicu i počeli da nalazimo tela naših pobijenih braće i sestara. On i njegovi pobili su 1.236 Srba oko Bratunca i Srebrenice, više od polovine bili su civili, i - nikom ništa - ogorčeno kaže jedan od meštana Kravice.
- Naser je vodio tu akciju, i tu i mnoge druge, dvadeset srpskih sela oko Srebrenice tokom 1992. i 1993. godine sravnjeno je sa zemljom, oni ga osudiše kao da je kokošku u selu ukro. Sramota - ogorčeno kaže Milan, ali, gore u Zalazju, daleko od sveta i suda, od Tribunala, nema kome da se žali.
Dvesta metara niže, putem ka Sasama, stari Ranko Cvetinović srećan bi bio kada bi barem mogao da nađe kosti sina Ivana i sahrani ih kako dolikuje. Ivana su istog dana kad je stradalo čitavo selo Orićevi našli iza kuće dok je čuvao krave. Odveli su ga u Srebrenicu, iz Srebrenice izgubio mu se svaki trag...
- Da su tamo u Hagu Oriću ne znam šta uradili, nama ovde koristi nema, mi naše mrtve i nestale vratiti ne možemo, ali, malo mu dadoše, malo - kaže Ranko.
U selu Bjelovac, na putu između Zalazja i Bratunca, Slavka Matić, još malo pa punih 14 godina od kako joj je Orićeva vojska pobila čitavu porodicu, živi sama. Išla je i u Hag da svedoči o 14. decembru 1992. godine kada je Bjelovcu, u zoru, pobijeno više od stotinu civila.
- Išla sam da ispričam šta je bilo tog dana, više sam se branila no što sam pričala. Da sam ja ubijala, manje bi me ispitivali. No, nisu oni za to krivi nego naša država što sam tamo otišla nepripremljena - pričala je juče u Bjelovcu Slavka.
O crnom danu u kome je ostala bez supruga i obe ćerke ne može i ne želi ni reč da kaže. Doda tek toliko da je, kad se vratila kući, na pragu našla tela svoje dece i muža...
- Pobio je u ove dvije opštine, u Bratuncu i Srebrenici Srba sve što je mogo uvatiti. Popalio što je mogo popaliti. Ovde u selu nama kuće iz koje tog dana neko nije ubijen, a oni mu dadoše dvije godine. Kako oni pravdu dijelili, tako njima Bog dao - kaže Slavka.
- Bila sam jedna od rijetkih koja je vjerovala Tribunalu. Onomad, kad sam čula koliko je Orić dobio, dva dana sam plakala, a sad sam ljuta, ogorčena, shvatila sam koji zakoni vladaju svuda pa i u Hagu - zakoni tržišta - kaže Radojka Filipović iz Bratunca.
Onog dana kad je stradao Bjelovac, njoj su ubijeni suprug i svekar. Jetrva sa dvoje dece, Nemanja je imao samo sedam meseci, Olivera tri godine, odvedeni su u Srebrenicu. Šta su tamo preživeli, jetrva nikad nije ispričala.
- Kako sad objasniti svetu da je Orić satro i uništio, popalio sva srpska sela oko Srebrenice. Kad su krenuli da sude za 1995, nadala sam se da će stići i do 1992. i njegovih zločina, a ispostavi se da nisam bila u pravu - kaže Radojka.
Priča, kao vaspitačica pre nekoliko godina vodila je decu iz Bratunca na more, u Kumbor. Dole, dečake iz Bratunca, ratnu siročad, pitali su po čemu je Bratunac poznat. - Po velikom groblju, odgovorila su deca.
Na groblju u Bratuncu, Mihailo Mlađenović iz Ježeštice, juče ujutru, kraj grobova braće Anđelka, koji je ubijen u 27 godini, i pet godina starijeg Dragana, majke Savke, samo što nije iz glasa kukao. Svi njegovi stradali su u samo jednom danu, 8. avgusta 1992. kada su Orićevi napali Ježešticu.
- Akciju je vodio Kemo Mehmedović, jedan od Orićevih najbližih saradnika. Mom bratu Anđelku odsekao je glavu i odneo u Srebrenicu, a Naser mu tamo, čuo sam, za to dao džak brašna. Tog dana u Ježeštici ubijeno je desetoro civila, sve je popaljeno, opljačkano, uništeno. Majčine kosti ujak je našao tek posle pola godine, daleko u šumi, tela braće ja sam našao na kućnom pragu. Sad, pustiše zlikovca. Vele, nema dokaza, evo im ovih spomenika, evo im živih dokaza. Pitam ih, jesu li moja braća nekog ubili, nekom naneli zlo, što su morali na pravdi boga da stradaju - pričao je Mihailo juče na velikom groblju u Bratuncu.
Pre neki dan, kad je Orić stigao na aerodrom Sarajevo, među onima koji su ga dočekali Mihailo je jednog prepoznao.
- Potiče iz porodice koja je pobila celu porodicu mog oca tokom 1942. godine. Otac je 1940. otišao u vojsku, tamo je i zarobljen, iste komšije koji su nas sad ubijali, tada su mom ocu LJubomiru ubili oca Mihaila, majku Anđu, suprugu Daru, ćerku Jelu - prepričavao je juče među spomenicima bratunačkog groblja Mihailo tužnu istoriju svoje familije.
Neke od onih koji su Nasera dočekali u Sarajevu prepoznali su i u Kravici iza Bratunca. "Mrku" i "Miša" iz Voljevice. Oni su bili među onima koji su zajedno sa komandantom Orićem, na Božić 1993, Kravicu sravnili sa zemljom, 46 meštana pobili, 58 ranili, 750 kuća zapalili. Tog dana Orićevi su u selu ubili i malog Vlada Gajića koji je imao samo 4,5 godine i 77-godišnjeg Neđa Erića. Pola godine ranije, u Magošiću kod Kravice isti Orićevci pobili su i poklali devet žena, LJiljanu Ilić trudnu rasporili...
Dugo u Kravici, satima i satima nabrajaju sve Orićeve zločine počinjene u ovom kraju. Strahote i zverstva koja je činila vojska pod njegovom komandom. Krvavi dokazi na sve strane, samo, za one koji hoće da ih vide.
Tekst i foto: Zoran Šaponjić
arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2006/07/05/srpski/R06070401.shtml - 30k -
`
