Načitah se po raznim forumima i sajtovima objašnjenja kako je platonska ljubav manje-više neostvarena ljubav, osećanje koje je javlja kod inhibiranih, asocijalnih osoba i sl. Možda će neko pomisliti da sam pregrub u iznošenju mojih stavova te ako se to desi unapred se izvinjavam. Namera mi nije da izvređam već da objasnim i skromno "prosvetlim".
Da se vratim na temu. Na teret onima koji veruju u platonsku ljubav se još stavlja i to da je ona plod idealizovanja osobe koja je “daleko te da je kao takva nerealna itd. Takvih "pametnih" teorija ima mnogo a po pravilu ih šire oni koji nisu sposobni da dožive platonsku ljubav. Jednostavno nisu rođeni za to. Platonska ljubav je bogom dana stvar kao i bilo koji drugi dar ili talenat. Nisam vernik, mogao sam upotrebiti i termin "prirodni dar" ili nešto slično.
Prva i osnovna stvar kojom napadaju one koji veruju u platonsku ljubav kao jedinu ljubav je kao što već rekoh da nameću idealizovanje određene osobe kao ono što vodi ka platonskoj ljubavi. Upravo je suprotno – oni koji propagiraju "pravu" ljubav zapravo idealizuju osobu koja ih seksualno privlači i to čine kao robovi nagona. Seksualno uzbuđenje koje proizilazi iz nagona za produženjem vrste ih podsvesno tera da u jedinki suprotnog pola vide samo ono što ih seksualno uzbuđuje. Prirodi je cilj da dođe do parenja a klasičari onda opijeni tim idealizovanjem kojem je cilj samo i isključivo da dođe do seksa umišljaju da je to ljubav. Oni tu fokusiranost na drugu osobu, tu želju da budu sa njom, da je dodirnu, imaju, prisvoje tumače kao ljubav.
To je toliko plitko i naivno da je ravno tvrdnji da se i životinje zaljubljuju što apsolutno nije tačno. Klasičarska "ljubav" je upravo ravna onome što se javlja kod životinja u sezoni parenja a karakteriše je apsolutna posesivnost, želja da se što pre dođe do te osobe što ukazuje na njen ovozemaljski, neuzvišen karakter jer je podložna svesti o prolasku vremena koje je neprijatelj procesa razmnožavanja. Što pre u krevet, ako može još prvu noć... zvuči li vam poznato? Žurba je odraz nekontrolisanog nagona, robovanja istom, dokaz da oni kojima se žuri da što pre dođu do seksa to što rade po uticajem hormona, nagona i straha od prolaznosti vremena.
Telo se ne voli, prema telu se može osećati samo požuda kao plod iluzije ili ravnodušnost i odbojnost kao plod realnog sagledavanja stvari. Tu dolazimo do one moje tvrdnje da klasičari idealizuju osobu prema kojoj osećaju seksualnu privlačnost. Zašto to tvrdim? Odgovoriću pitanjem. Ako već tako vole tu osobu, seks sa tom osobom, telo te osobe, sve na njoj...da li vole i sve u njoj? Probavni trakt te osobe, izlučevine te osobe, akne, čireve, znoj, naslage na zubima...? Naravno da ne.
To je dokaz da ne vole čak ni celo telo te osobe već samo ono vidljivo i opipljivo što je neophodno za psiho-fizičko doživljavanje seksualne privlačnosti tj. uzbuđenja i ništa više. Zato je praktički moguća prostitucija, porno glumci i glumice, švalerke pa ni silovanje, seksualno zlostavljanje. Kao što onaj koji uživa seksualno sa prostitutkom nema nikakve emocije prema njoj tako isto onaj koji siluje takođe nema nikakve emocije. Da bi se uživalo u seksu i nečijem telu emocije uopšte nisu potrebne, sve odrađuje nagon odnosno biohemija. Upotrebite logiku. Klasičari idealizuju osobu upravo na taj način da sve što pripada toj osobi a nije seksualno privlačno guraju pod tepih, ignorišu, ne primećuju, ne razmišljaju o tome.
Platonska ljubav se u životu može javiti samo jednom i naravno ne prema osobi u smislu bića već upravo prema osobi, prema ličnosti, prema onom umnom i duhovnom koje je samo jedno vreme u telu. Da nije tako onda bi nakon smrti tako voljene osobe prestajale i emocije odnosno ljubav prema njoj. Činjenica da platoničari vole i kada njihove voljena osoba umre, upravo najviše potvrđuje da ljubav sa telom odnostno sa seksom nema nikakve veze.
Najgore od svega, kada klasičari krenu da negiraju platonsku ljubav onda obično pominju nedostatak dodira, blizine i sl. Može im se pričati godinama ali nikad neće shvatiti da neko ko voli platonski apsolutno ne oseća potrebu za telesnim kontaktom, dodirima, ljubljenjem a posebno ne seksom. Osoba koja voli platonski ne pati, shvatite to. Njoj ne nedostaje ono što nedostaje klasičarima kada se nađu u situaciji neuzvraćene ljubavi (po njihovoj definiciji ljubavi). Kada volite platonski vi ne možete da patite jer ne očekujete ništa. Vi volite i to je ljubav. Činjenica da postoji osoba koju volite je apsolutno sve što vam je potrebno. Na takvu ljubav ne utiče ni daljina, ni godine, ni prolaznost vremena, ni smrt. Shvatite platonsku ljubav kao bljesak svetlosti upućen u pravcu svemira koji će uvek od negde biti vidljiv.
Još jednu stvar bih hteo da istaknem. Osoba koja nekog voli platonski je apsolutno sposobna za flert i sve druge pojavne oblike interakcije sa suprotnim (ili istim) polom koji vode ka seksu. Za razliku od klasičara platoničari nemaju grižu savesti niti poput većine traže alibi u vidu obavezivanja, veze, braka da bi imali seks. Šta više, platoničari imaju mnogo neopterećeniji i potpuniji seks, mnogo čulniji i intenzivniji.
Koliko ste samo puta čuli frazu tipa "nestalo je sloge u krevetu pa nema više ni ljubavi..." ili "nema više strasti pa se veza gasi i gubi smisao"? Naravno da je tako jer to nikada ni nisu bili odnosi i veze bazirane na uzvišenim emocijama već samo banalni odnosi bazirani na prirodnim nagonima.
Kod klasičara imate situaciju da niti mogu da dožive pravu ljubav (jer im je čin parenja podsvesno imperativ) niti mogu da dožive potpuno nesputan seks.
Od svih komentara na internetu na ovu apsolutno najmanje smisla imaju oni polovični, komentari onih koji radi sopstvene utehe i želje da veruju da su sposobni za platonsku ljubav jasno potvrđuju postojanje platonske ljubavi, čak tvrde i da su je i sami iskusili ali tvrde i da joj fali "ostvarenje" ili da se platonska ljubav vremenom gubi po onoj "daleko od ociju daleko od srca" što je potpuna zabluda. Platonska ljubav traje zauvek. Onog trenutka kada se spozna postala je večna i to koliko će, kako će i gde će osoba koja je oseća i prema kojoj je oseća živeti apsolutno ne može imati uticaja na platonsku ljubav. Ona je trenutak koji se pri nastanku pretvara u nešto večno.
Mogao bih još mnogo reči utrošiti ali suština je ta da ništa telesno ili materijalano ne može biti povezano sa nečim bestelesnim i nematerijalnim kao što su emocije. Ljubav je samo emocija. Kada vam se u osećanju pojave strast i požuda znajte da to nije ljubav već da se priroda opet igra sa vama.
Za kraj malo statistike za neverne Tome. Osobu koju volim nisam video 15 godina, zadnji put sam sa njom razgovarao pre više od 20 godina, nikada je nisam poljubio niti zagrlio a i sada je toliko volim da bih u svakom trenutku za njeno dobro ako treba stao pred streljački stroj, dao ne jedan nego oba bubrega, srce ili bilo šta drugo. Pitam bilo koga od vas koji "volite" na po vama pravi način da li bi ste učinili isto?
Nisam siguran jer u tome što vi nazivate ljubav ne vidim nikakvu uzvišenost ni spremnost na žrtvovanje koje ne uključuje neku dobit, protivuslugu, korist i sl. Platonska ljubav ne zna za posesivnost a klasičarskoj je posesivnost upravo osnova. Posesivnost rađa ljubomoru – još jednu kategoriju potpuno nepoznatu platonskoj ljubavi jer kada volite platonski onda znate da ste jedini, da ste srodna duša, te uopšte ne strahujete jer ne postoji razlog za to.
Da li mi je bitno sa kim sada spava? Ne, bitno mi je da je živa, zdrava i sretna. Da li ste ikada čuli da ne neko iz platonske ljubavi počinio ubistvo iz ljubomore? Ja nisam a vrlo često se da pročitati o klasičarima koji su zbog ljubomore ne samo u stanju ubiti suparnika već i osobu koju navodno "vole". Takvi slučajevi apsolutno dokazuju potpuno odsustvo postojanja iskrenih, plemenitih i dobronamernih emocija u klasičarskom pristupu koje se najčešće sublimiraju u reč - ljubav.
Da se ne bi niko osećao prozvan ili uvređen reći ću da klasičarski pristup kao takav nije zlo jer sam po sebi sledi prirodne zakone te je u tom smislu dobar ali je u odnosu na platonsku ljubav nešto sasvim drugo. Mogao sam da vas lažem i ulepšavam stvarnost ali ako je smisao svakog pa i ovog foruma diskusija radi dosezanja do neke istine onda nisam mogao a da ne iznosim ono što smatram za istinu.
Naravno ovo sve je samo moje mišljenje.
