- Poruka
- 6.213
Јачи динар улива оптимизам у данима када сви с нестрпљењем ишчекују нову владу и њене економске потезе стрепећи да се инфлација не повампири. Поготово је мелем на „рани” кредитним зависницима јер им је због ослабљеног евра мања рата и онима који купују увозну робу.
За јачање динара, баш у тајмингу политичке неизвесности, постоји више разлога. Како наводи др Млађан Ковачевић у разговору за „Политику”, предузећа су пре и непосредно после избора, куповала девизе да би обезбедила већи увоз сировина због страха од могућег раста вредности евра. А када се политичка ситуација поправила привредници су били мање заинтересовани, што се одразило на мању тражњу за девизама у последња два месеца. Такође, понуда девиза расла је и по основу дознака наших радника из иностранства који долазе на одмор у Србију.
Мере Народне банке су посебно утицале на курс. Нарочито висока референтна каматна стопа утиче на повећање тражње за динарима што у извесној мери делује на понуду и тражњу за девизама, али по оцени саговорника вероватно мање него што то НБС истиче.
– Понуда девиза се вештачки енормно повећала пре свега задуживањем у иностранству. По економској логици, девизни приход од задуживања и продаје предузећа не би смео да се третира као класичан приход од извоза робе и услуга, те не би смео ни да се појављује на девизном тржишту. Упркос томе, највећи део девизног прилива оствареног у иностранству по оба ова основа долази на девизно тржиште– каже Ковачевић.
Само прошле године Србија се у иностранству, прецизира, задужила за додатних осам милијарди долара, а по основу продаје имовине и такозваних портфолио инвестиција нето 3,1 милијарду евра.
Пред изборе се мање задуживало и због кризе на светском хипотекарном тржишту. Био је мањи приход и од продаје имовине и предузећа. Када је због тога динар почео да пада НБС је изнела око 340 милиона евра и тако смањила вредност валута на, како каже, такозваном девизном тржишту, да спречи пад вредности динара..
– С друге стране, држава вештачки смањује девизни одлив. Рецимо, стара девизна штедња се даје на кашичицу. Ако су девизне резерве тако велике било би природно да се промене законска ограничења и да се у већим износима сервисира. Држава би имала веће обавезе, али би грађани мање продавали евре из сламарица. А што је нижи курс морају више уштеђевине да продају па се злоупотребљавају њихове муке – наглашава Ковачевић. Уз то, држава је спречила одлив девиза и због тога што избегава да донесе Закон о денационализацији, а тако би имала знатне обавезе према наследницима некретнина.
За разлику од уверавања гувернера да вредност динара одређује понуда и тражња за девизама, као што се „формира цена вишњи на пијаци”, Ковачевић оцењује да је курс екстремно прецењен и да подсећа на надувани балон који, ако настави да расте, мора да пукне. Не треба живети у илузији, додаје, да се само валутним курсом може сузбити инфлација јер је стање привреде све теже.
– Од прецењеног динара знатно су веће штете него корист за привреду и оне се сваког дана повећавају. Зато би држава требала да предузме све да се деформације на девизном тржишту отклоне, истиче овај економиста из Института за међународну политику и привреду.
Ових дана наши званичници, злоупотребљавајући методологију Светске банке, поново тврде да је Србија средње задужена. Међутим, по критеријуму те банка – ако је спољни дуг крајем године више од 2,2 пута већи од укупног извоза у тој години, земља је високо задужена, а Србија спада у ову групу. Ковачевић зато упозорава да би што пре требало смањити дефицит текућег платног биланса јер ће у противном до краја године нарасти на 11,8 милијарди долара. А дефицит је, закључује, пре свега последица прецењене вредности динара.
--------------------------------------------------------------------------
Економске нелогичности
– Економски је неприхватљиво да долар сада вреди 51,7 динара, а у новембру 2005. године 73,1 динар, јер је инфлација у САД од тада до краја маја износила око седам, а у Србији око 24 процента. Такође је нелогично да евро сада пада испод 80 динара, а вредео је 86,3 динара у 2005. години, ако се зна да је инфлација у еврозони до тада била око шест одсто. Поготово, јер је Србија по конкурентности пада и по Светском економском форуму 2007. била тек на 91. месту од 131 земље – каже Ковачевић.
Бисерка Думић
http://www.politika.co.yu/rubrike/Ekonomija/Dinar-na-naduvavanje.sr.html
------------------------------------------------------------------------------------
da u srbiji ima slobodnih medija ovo bi bio prvoklasni ekonomski skandal.
2000te godine kompletan inostrani dug srbije je bio 10 milijardi dolara i to nam se cinilo mnogo. Danas je inostrani dug Srbije 30 milijardi dolara skoro a samo smo se prosle godine zaduzili za 8 milijardi da bi "odbranili" kurs 80 dinara za 1 euro ...
To pokazuje da je ekonomska politika DS&G17+ apsolutno totalni promasaj i da Srbiji preti duznicko ropstvo i zestoka devalvacija.
Svi vi koji ste se zaduzivali u eurima a primate platu u dinarima sto pre vracajte vase dugove jer cete zakukati kad dinar develvira ....
За јачање динара, баш у тајмингу политичке неизвесности, постоји више разлога. Како наводи др Млађан Ковачевић у разговору за „Политику”, предузећа су пре и непосредно после избора, куповала девизе да би обезбедила већи увоз сировина због страха од могућег раста вредности евра. А када се политичка ситуација поправила привредници су били мање заинтересовани, што се одразило на мању тражњу за девизама у последња два месеца. Такође, понуда девиза расла је и по основу дознака наших радника из иностранства који долазе на одмор у Србију.
Мере Народне банке су посебно утицале на курс. Нарочито висока референтна каматна стопа утиче на повећање тражње за динарима што у извесној мери делује на понуду и тражњу за девизама, али по оцени саговорника вероватно мање него што то НБС истиче.
– Понуда девиза се вештачки енормно повећала пре свега задуживањем у иностранству. По економској логици, девизни приход од задуживања и продаје предузећа не би смео да се третира као класичан приход од извоза робе и услуга, те не би смео ни да се појављује на девизном тржишту. Упркос томе, највећи део девизног прилива оствареног у иностранству по оба ова основа долази на девизно тржиште– каже Ковачевић.
Само прошле године Србија се у иностранству, прецизира, задужила за додатних осам милијарди долара, а по основу продаје имовине и такозваних портфолио инвестиција нето 3,1 милијарду евра.
Пред изборе се мање задуживало и због кризе на светском хипотекарном тржишту. Био је мањи приход и од продаје имовине и предузећа. Када је због тога динар почео да пада НБС је изнела око 340 милиона евра и тако смањила вредност валута на, како каже, такозваном девизном тржишту, да спречи пад вредности динара..
– С друге стране, држава вештачки смањује девизни одлив. Рецимо, стара девизна штедња се даје на кашичицу. Ако су девизне резерве тако велике било би природно да се промене законска ограничења и да се у већим износима сервисира. Држава би имала веће обавезе, али би грађани мање продавали евре из сламарица. А што је нижи курс морају више уштеђевине да продају па се злоупотребљавају њихове муке – наглашава Ковачевић. Уз то, држава је спречила одлив девиза и због тога што избегава да донесе Закон о денационализацији, а тако би имала знатне обавезе према наследницима некретнина.
За разлику од уверавања гувернера да вредност динара одређује понуда и тражња за девизама, као што се „формира цена вишњи на пијаци”, Ковачевић оцењује да је курс екстремно прецењен и да подсећа на надувани балон који, ако настави да расте, мора да пукне. Не треба живети у илузији, додаје, да се само валутним курсом може сузбити инфлација јер је стање привреде све теже.
– Од прецењеног динара знатно су веће штете него корист за привреду и оне се сваког дана повећавају. Зато би држава требала да предузме све да се деформације на девизном тржишту отклоне, истиче овај економиста из Института за међународну политику и привреду.
Ових дана наши званичници, злоупотребљавајући методологију Светске банке, поново тврде да је Србија средње задужена. Међутим, по критеријуму те банка – ако је спољни дуг крајем године више од 2,2 пута већи од укупног извоза у тој години, земља је високо задужена, а Србија спада у ову групу. Ковачевић зато упозорава да би што пре требало смањити дефицит текућег платног биланса јер ће у противном до краја године нарасти на 11,8 милијарди долара. А дефицит је, закључује, пре свега последица прецењене вредности динара.
--------------------------------------------------------------------------
Економске нелогичности
– Економски је неприхватљиво да долар сада вреди 51,7 динара, а у новембру 2005. године 73,1 динар, јер је инфлација у САД од тада до краја маја износила око седам, а у Србији око 24 процента. Такође је нелогично да евро сада пада испод 80 динара, а вредео је 86,3 динара у 2005. години, ако се зна да је инфлација у еврозони до тада била око шест одсто. Поготово, јер је Србија по конкурентности пада и по Светском економском форуму 2007. била тек на 91. месту од 131 земље – каже Ковачевић.
Бисерка Думић
http://www.politika.co.yu/rubrike/Ekonomija/Dinar-na-naduvavanje.sr.html
------------------------------------------------------------------------------------
da u srbiji ima slobodnih medija ovo bi bio prvoklasni ekonomski skandal.
2000te godine kompletan inostrani dug srbije je bio 10 milijardi dolara i to nam se cinilo mnogo. Danas je inostrani dug Srbije 30 milijardi dolara skoro a samo smo se prosle godine zaduzili za 8 milijardi da bi "odbranili" kurs 80 dinara za 1 euro ...
To pokazuje da je ekonomska politika DS&G17+ apsolutno totalni promasaj i da Srbiji preti duznicko ropstvo i zestoka devalvacija.
Svi vi koji ste se zaduzivali u eurima a primate platu u dinarima sto pre vracajte vase dugove jer cete zakukati kad dinar develvira ....