sevarski
Primećen član
- Poruka
- 862
Naime ukapirao sam tek posle dve godine druzenja,do sada tome nisam pridavao veliku paznju ali kad se vratim mislima u proslost i sumiram neke detalje vidim da neke stvari ne stimaju bas najbolje i vidim da mi to smeta.E sad smeta mi ta njegova naklonost prema meni on bi hteo da se druzi svaki dan i da kod mene ubija vreme,a mene nekad to strasno gusi,a nemam srca da ga jednostavno otkacim.A sve je pocelo na rodjendanu moje bivse devojke,on je sedeo u sobi sa nama i delovao mi nekako malo pogubljeno i smotano i stalno je cutao,meni je bilo glupo da on cuti a mi svi da se zezamo,a s obzirom da mi komunikacija sa ljudima nije bila teska ja sam ga iz nekog sazaljenja uvukao u nas razgovor da se ne oseca zapostavljeno,pricali smo o klasicnoj muzici koju jako voli i kozmetici koju koristi i tako se zavrsilo to vece.Posle nekoliko dana sretnem ga u gradu,a on se obradovo kad me je video ko najveci gresnik kad dobije oprost,pa hajde na pice samnom i ja sednem sa njim na pice i tako pocne nase druzenje.Malo malo on meni donese neki poklon,te parfem,te neki disk sa nekom igricom,filmom muzikom,ja njemu narezem neke muzike i tako,primetim ja da on mene zove svaki cetvrti dan,a svaki peti dolazi kod mene,i stalno je tu naklapanje da sam ja njemu najbolji drug i potvrdjivanje istog,I da ce nase drugarstvo vecno trajati sto je meni malo smesno I cudno,kad god ode od mene izvinjava mi se preko sms poruka da mu ne zamerim ako je nesto rekao sto nije u redu.Izvinjava se za svaku recenicu ‘’ko Dragojlo Radasinu” u igranoj seriji “Selo gori,a baba se ceslja”. S vremena na vreme me pita sta ja mislim o njemu.Da nesto nije u redu primetio sam pre nekoliko nedelja kad sam mu poklonio bezicni mis I tastaturu,kad sam mu predao poklon koji po meni I nije nesto plakao je kao malo dete,uz reci “Hvala Bogu da sam I ja njega primetio” I slicne gluposti I nebuloze.Neposredno posle toga pomenem ja onako usput da do kraja godine planiram da se preselim u drugi grad da me posao tamo vuce I da ne mogu svaki dan da putujem po 60-80 km,a njemu se oci napunise suzama I stade neka knedla u grlu I brze bolje pokupi se I kao mora da ide kao zaboravio je nesto da obavi,a kad sam sutradan pregledao zapise sa video nadzora video sam da je stajao desetak minuta u mom ulazu I plakao. Zaista ne znam kako ovo da tumacim,pokusao sam da razgovaram sa njim I da ga na finjaka otkacim ali on se uvek rasplace I zbrise pod nekim izgovorom,on nije klinac on je osoba koja ima 35 godina ali mi nekako deluje kao nesigurno,strah me je da ne digne ruku na sebe,ili da nekim slucajem ne dozivi neki nervni slom I ne dodje I pobije I moje I mene I ko zna koga jos.Sta da radim,sta mislite o tome,ima li neko neki konkretan savet?
u svakom slucaju ako ti to smeta nema sanse da se on promeni u tim godinama.
ali ovo mi je hard core
