Klasicni vidovi snabdevanja energijom nas zagadjuju 10x vise nego nuklearna........
Al dobro, ovo je jos jedna prica onih koji se plase liftova tramvaja, trolejbusa....
Beograd - U Institutu za nuklearnu nauku u Vinči smešteno je nekoliko stotina kilograma raznog radioaktivnog otpada, a Vinča je i mesto gde se već više od šezdeset godina "privremeno" odlaže radioaktivni otpad iz cele Srbije. Prema informacijama koje povremeno dopiru do javnosti najviše radioaktivnog otpada koji je nastao u Institutu u Vinči, ali tu su deponovani i industrijski i medicinski otpad, kao i radioaktivna zemlja s juga Srbije koja je donesena u Vinču posle čišćenja tog terena od kasetnih bombi sa osiromašenim uranijumom.
Potencijalna opasnost
Institutu za nuklearne nauke nedostaje novac za čuvanje radioaktivnog otpada, čiji proces razlaganja dugo traje. U Institutu se osim niskoradioaktivnog čuva i srednjeradioaktivni otpad, ali i upotrebljeno nuklearno gorivo koje treba da bude prebačeno u Rusiju. Ako tako posmatramo stvari, Vinča, koja je udaljena samo 15 kilometara od grada
predstavlja pretnju stanovništvu Beograda i okoline , mada je opasan i medicinski otpad koji se tu odlaže. I pored nastojanja da se Institut, odnosno njegova postrojenja i laboratorije obezbede, očigledno je zanemarena moguća opasnost od deponovanog radionuklerarnog otpada, s obzirom na to da je na 300 metara od Instituta izgrađeno stambeno naselje, a na udaljenosti od jednog kilometra i škola - izjavio je za Danas prof. dr Vladimir Ajdačić, nuklearni fizičar.
- Ostatak nekorišćenog goriva biće, kako je planirano, otpremljen u Rusiju do 2010. godine. Reč je inače o dugotrajnom procesu, tehnološki izuzetno zahtevnom, za koji je potrebno obezbediti čitav niz dozvola, ali i značajna finansijska sredstva. U ovom slučaju projekat će finansirati država, uz finansijsku pomoć međunarodne zajednice i tehničku pomoć i superviziju Međunarodne atomske agencije UN - kaže Nedeljković uz napomenu da je deo sredstava, a reč je o značajnoj sumi, već obezbeđen.
Naš sagovornik podseća da su VIND projektom (prestanak upotrebe reaktora) predviđene četiri faze - izvoz upotrebljenog nuklearnog goriva u Rusiju, sanacija skladišta radioaktivnog otpada, dekomisija velikog reaktora i zaštita od zračenja. Tek kada se svi ti poslovi okončaju Vinča će postati ekološki bezbedna.
Komentarišući upozorenja koja se često mogu čuti da je Vinča tempirana bomba na kojoj "leži" Beograd, Nedeljković kaže da su kontrole i supervizije raznih međunarodnih komisija česta pojava u institutu. - Stanje nije idealno, ali treba istaći da je zakonska regulativa iz te oblasti u međuvremenu pooštrena i da je ono što je bilo dozvoljeno pre, recimo, dvadesetak godina sada zabranjeno. Činjenica je, takođe, da su neki domaći propisi koji regulišu ovu oblast oštriji nego u Evropskoj uniji - naglašava Nedeljković i podseća na sokove borovnice iz Ukrajine koji nisu mogli da prođu našu carinsku kontrolu zbog radioaktivnosti, iako su zadovoljavali evropske standarde. On ističe da su kada je reč o radioaktivnom odnosno medicinskom i industrijskom otpadu, (zahvaljujući Ministarstvu nauke), obezbeđena sredstva za izgradnju novog hangara za smeštaj u kome će stepen zaštite od radijacije biti na višem nivou. "Novi hangar će biti svojevrsni spejs šatl", tvrdi Nedeljković. Inače, izmeštanje radioaktivnog otpada jedan je od gorućih problema, budući da država još nije odredila lokaciju za trajno odlaganje tog otpada. Važećim zakonom o jonizujućem zračenju (iz 1996. godine), propisano je da se u roku od pet godina obezbede uslovi za trajno odlaganje radioaktivnog otpada. "Ovaj problem se gura pod tepih uglavnom zbog toga što smo siromašni i što nema dovoljno novca da se izgradi trajno skladište radioaktivnog otpada", komentariše Nedeljković.
Vinča je najveći institut u zemlji sa oko 800 zaposlenih, a na projektima radi oko 400 istraživača, u 15 laboratorija. Osnovna istraživanja vezana su za fiziku, hemiju i biologiju, a svaki sedmi naučni rad objavljen u Srbiji vezan je na neki način upravo za taj institut. Istraživači rade i na projektima tehnološkog razvoja privrede, a Vinča gotovo polovinu prihoda dobija iz Ministarstva za nauku, dok drugu polovinu ostvaruje na tržištu
