Ratni veteran, PATRIOTA ili naivna budala ?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Danas možete da me nazivate svakakvim imenima, ali ja znam zašto sam se borio i priznajem da se nisam izborio. Očigledno nisam pucao na sve koje je trebalo.

Ja sam se borio za moj narod. Tačnije, za sprečavanje ponavljanja genocida koji je izvršen nad Srbima u toku WW2, a koji se nazirao sa prvim ispaljenim mecima ili čak sa prvim višestranačkim izborima u HR i BiH.

Dok smo mi, zadojeni patriotizmom svojih predaka, krvarili za dobro roda svoga, drugi su, koji su izrodi u našem narodu, zbog svojih sebičnih interesa, rasprodavali sve što je u borbi stečeno.

Zbog toga se osećam glupo, ali mi nije žao ni jednog dana provedenog na frontu, jer znam da sam doprineo, kako sam i koliko mogao, da se ne zatre ime srpsko u tim krajevima. I to mi je bio jedini motiv, jer priču o Velikoj Srbiji su mogli da prodaju samo kuolarskim ratnicima i neukom narodu preko medija.
Nama, koji smo bili tamo, je sve vreme bilo jasno da od toga nema ništa. Ne zato što nismo imali snage, već što nas nisu pustili da je upotrebimo. Do ludila me je dovodila taktika "kreni, stani, vrati se".
 
Danas možete da me nazivate svakakvim imenima, ali ja znam zašto sam se borio i priznajem da se nisam izborio. Očigledno nisam pucao na sve koje je trebalo.

Ja sam se borio za moj narod. Tačnije, za sprečavanje ponavljanja genocida koji je izvršen nad Srbima u toku WW2, a koji se nazirao sa prvim ispaljenim mecima ili čak sa prvim višestranačkim izborima u HR i BiH.

Dok smo mi, zadojeni patriotizmom svojih predaka, krvarili za dobro roda svoga, drugi su, koji su izrodi u našem narodu, zbog svojih sebičnih interesa, rasprodavali sve što je u borbi stečeno.

Zbog toga se osećam glupo, ali mi nije žao ni jednog dana provedenog na frontu, jer znam da sam doprineo, kako sam i koliko mogao, da se ne zatre ime srpsko u tim krajevima. I to mi je bio jedini motiv, jer priču o Velikoj Srbiji su mogli da prodaju samo kuolarskim ratnicima i neukom narodu preko medija.
Nama, koji smo bili tamo, je sve vreme bilo jasno da od toga nema ništa. Ne zato što nismo imali snage, već što nas nisu pustili da je upotrebimo. Do ludila me je dovodila taktika "kreni, stani, vrati se".


svaka cast brate
 
Danas možete da me nazivate svakakvim imenima, ali ja znam zašto sam se borio i priznajem da se nisam izborio. Očigledno nisam pucao na sve koje je trebalo.

Ja sam se borio za moj narod. Tačnije, za sprečavanje ponavljanja genocida koji je izvršen nad Srbima u toku WW2, a koji se nazirao sa prvim ispaljenim mecima ili čak sa prvim višestranačkim izborima u HR i BiH.

Dok smo mi, zadojeni patriotizmom svojih predaka, krvarili za dobro roda svoga, drugi su, koji su izrodi u našem narodu, zbog svojih sebičnih interesa, rasprodavali sve što je u borbi stečeno.

Zbog toga se osećam glupo, ali mi nije žao ni jednog dana provedenog na frontu, jer znam da sam doprineo, kako sam i koliko mogao, da se ne zatre ime srpsko u tim krajevima. I to mi je bio jedini motiv, jer priču o Velikoj Srbiji su mogli da prodaju samo kuolarskim ratnicima i neukom narodu preko medija.
Nama, koji smo bili tamo, je sve vreme bilo jasno da od toga nema ništa. Ne zato što nismo imali snage, već što nas nisu pustili da je upotrebimo. Do ludila me je dovodila taktika "kreni, stani, vrati se".
Potpisujem svaku riječ!!!8)
 
Za narod patriote,za politicare budale! Oni koji su za vreme ratova najvise krali i ubijali i dan danas nam kroje sudbinu.Pozivaju se na na patriotizam na neke emocije kod ljudi pa kad dodje zuta minuta ti uhvati pusku,a on ce da sedi i dalje u fotelji i da pregovara sa zivotima ljudi.Ja razumem da su ljudi isli iz casnih razloga! A sto se tice ratnih vojnih invalida onog trnutka kada skinu vojnicku kapu ona se istog trenutka pretvara u prosjacku i gde veceg licimerja od svega toga! Ja znam da takav prosjak necu nikada biti!
 
У књизи "Солунци говоре" има једна мала анегдота, када се пробија фронт прво иду комите,па пешадија,па артиљерија па коњица.За њима иде команда па болница и кухиња и на крају забушанти..када се додељују одликовања за заслуге редослед је обрнут

Ово није први пут да се овакве ствари дешавају,једино се надам да је задњи,да неко иде у рат и узалудно гине.Ти људи који су ратовали током 90-их већина њих је ишла са неким уверењем или идеалом,један део је ишао да пљачка а један део је тамо отишао силом.Углавном они који се нису одазвали на војни позив могу да кажу да су победници,јер је ДОС још 2001 године донео тај закон о аболицији ратних дезертера(можда сам нешто погрешио у вези закона,исправите).По мом мишљењу људи који су се храбро борили током 90-их доживљавају сличну судбину као припадници ЈКВО код Драже Михајловића после WW2.Већина тих људи је морала то хтела или не да се одрекне те борбе или да ако је хтела да остане жива да се приклони партизанима и другу тити који су били забушанти или глумили неку ј.еболудну герили на рачун српског народа по оној нацистичкој 100 за 1.Сетимо се и то да је Ђорђе Станојевић једини пилот из рата 6.априла 1941 добио неко признање и то 1998 СРАМОТА.А овде на форуму као и јавности можете видети како се људи спрдају са нашим пилотима и бројем оборених летелица из НАТО агресије 99.А још увек се бомбардовање Републике Српске од стране НАТО пакта прећуткује и не обележава као дан страдања.
Ово пишем из простог разлога не желећи да умањим "тековине" НОБ-а и њихових припадника ,али случајно познајем лика који је 1936 год. а има партизанску споменицу и прима ону борачку пензију,као и то осврћући се на оне титине "генерале" од 21 године старости.Мада је и вероватно да су се и ти титини борци негде борили(је.бем ли га код анке партизанке ваљда). После WW2 рата "револуционари" су судили борцима ЈКВО и Дража Михајловић је стрељан као и много људи по Србији,само у Београду је стрељано преко 30 000 људи(Крагујевац 3500 од 1946-1948 па Чачак,Ваљево,Ужице,Краљево,Крушевац,Ниш,Лесковац,Врање и још мања места)луцидност је у томе што су то радиле и усташе које су се преобукле у партизанске униформе(стриц С. Месића),сада имамо опет да пето-октобарски револуционари суде за неке "ратне злочине" људима који су се борили и називају их злочинцима.Колико знам у рату се убија а не дели се лебац и со.Ово са нама је прича поновљена јер нисмо имали добар маркетинг и добре лобисте у свету,па нам се десило да сребра од 8000 постане геноцид као и неки споменици у околини Вуковара које подиже ова нова НДХ-2 где постоје термини "србочетник" или "србокомунист" а на пример 6 500 Срба у Сарајеву не сме нико да спомене или 300 000 протераних из НДХ-2 само у 91-92 као да тога није ни било.А за вађења органа не би смо ни чули да Карла није пожелела да напише мемоаре.Прикривање злочина над Србима је традиција власти али пре свега овде у Београду.Волео би да ми неко од вас тзв. историчара каже како се звао конц. логор у Албанији где је убијено 250 000 Срба за време WW2 рата међу којима је и породица Николе Каваје, или још боље нађите ми књигу или неки школски уџбеник где је то записано.Нема га..........јер тада није Карла Дел Понте писала своје мемоаре.

Исто се после WW2 рата појављивале разне НВО организације које су имале за циљ да облате све што је српско као СКОЈ на пример који је нападао Српску Православну цркву сада то ради ЛДП и НВО-сектор и остала го.вна.Тада су бољшевици терали људе на Голи Оток сада смо имали Сабљу,али вероватно је срећа у томе што у тој сабљи нису биле аболиране усташе као на правом Голом Отоку чувари.Тако да све гледано по оној народној "све је исто само њега нема". И данас се људи одушевљавају политичарима као у оно време комунистима и каче слике својих лидера по кућама као у оно време титине.Вероватно ће људи који су се борили 90их још дуги низ година да трпе разна понижења,док ће у Хрвтаској да се слави Олуја или Бљесак као национални празник а овде ће да набијају неке комплексе кривице и комлекс геноцидности и злочина.Пошто су усташе бројку од 800 000 Срба у Јасеновцу смањиле на 70 000,не треба да чуди да ако неко каже за неку годину да су Срби отишли добровољно у Сев. Албанију и узели добре паре да продају свој бубрег.
Што би рекао Арчибалд Рајс Срби чувајте се себе самих.Можда у овоме има истине да смо ми себи прво највећи напријатељи.Ако кренемо од тога да када је умро Ругова,Туђман или Алија нико није пуштао балоне а овде за Зорана Ђинђића и Слобу још увек постоје неке сузе "радоснице" или још боље је јучерашњи пример младих Црногораца који мрзе Србију да је то шала или пример боље рећи објашњење да оно српско гробље у Хрватској нису срушили булдожери и Хрвати него јазавци(ko је пратио дискусију овде зна ће о чему пишем).Ако би неко овде написаo којим случајем "ослобођена Сребреница или Вуковар" био би проглашен за ратног хушкача или злочинца.Тако да ко није за себе није ни за другога, а ми Срби очигледно нисмо за себе него увек за друге ма који то били припадници монгрила(говор мржње) или ти народности са којима смо живели у ј.еболудној СФРЈ.
 
Poslednja izmena:
Danas možete da me nazivate svakakvim imenima, ali ja znam zašto sam se borio i priznajem da se nisam izborio. Očigledno nisam pucao na sve koje je trebalo.

Ja sam se borio za moj narod. Tačnije, za sprečavanje ponavljanja genocida koji je izvršen nad Srbima u toku WW2, a koji se nazirao sa prvim ispaljenim mecima ili čak sa prvim višestranačkim izborima u HR i BiH.

Dok smo mi, zadojeni patriotizmom svojih predaka, krvarili za dobro roda svoga, drugi su, koji su izrodi u našem narodu, zbog svojih sebičnih interesa, rasprodavali sve što je u borbi stečeno.

Zbog toga se osećam glupo, ali mi nije žao ni jednog dana provedenog na frontu, jer znam da sam doprineo, kako sam i koliko mogao, da se ne zatre ime srpsko u tim krajevima. I to mi je bio jedini motiv, jer priču o Velikoj Srbiji su mogli da prodaju samo kuolarskim ratnicima i neukom narodu preko medija.
Nama, koji smo bili tamo, je sve vreme bilo jasno da od toga nema ništa. Ne zato što nismo imali snage, već što nas nisu pustili da je upotrebimo. Do ludila me je dovodila taktika "kreni, stani, vrati se".

Свака част...
 
znam ljude sa vukovara `91, ozrena`94 i kosara `99, nije sala ni zajebancija, naspram njih su bili neprijatelji, sa diskretnim ili direktnim ucescem usa i eu
ne postoji dovoljno veliko hvala nas koji nismo bili tamo
ko je za rat on je budala, mi smo se samo branili na svome

Hm, ovako... ne hvalim se i ne trazhim zasluge... niti sam...
Uchestvovao sam u svim gore pomenutim sranyima... sad, kad bih se sa ovim mozgom vratio u proshlost... zbrisao bih preko kao vechina i iz inostranstva punog dzepa i stomaka *****o o patriotizmu kao vechina...
Ne bih uludo gubio godine i rizikovao... yebeno je shto to chovek uvek ukapira kasno... kad sve prodje... kao sad...
 
Hm, ovako... ne hvalim se i ne trazhim zasluge... niti sam...
Uchestvovao sam u svim gore pomenutim sranyima... sad, kad bih se sa ovim mozgom vratio u proshlost... zbrisao bih preko kao vechina i iz inostranstva punog dzepa i stomaka *****o o patriotizmu kao vechina...
Ne bih uludo gubio godine i rizikovao... yebeno je shto to chovek uvek ukapira kasno... kad sve prodje... kao sad...

Jos mi nismo daleko od rata. Ako se opet kojim slucajem bude zaratilo znam da ces pametno postupiti. I ja cu...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top