eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
...............................................................
У Нато савез укључити под хитно све земље Балкана
Албанија у НАТО за 200 милиона долара
Американцима и њиховим савезницима из ЕУ је једино важно да све земље Балкана угурају у НАТО како би јужно крило те војне алијансе било покривено и како би се онемогућило Русији да на простору Балкана шири било какав утицај, како војни тако и економски. Ништа важније није ни “свеже топовско месо” које би чланице НАТО у освајачке и империјалистичке ратове запада.
Фактура од 200 милиона еура, цијена је уласка Албаније у НАТО у коју вјероватно улазе набавке холандских бродова, чешких авиона и блиндираних возила. У току 2008. Албанија би требала да за одбрану одвоји додатних 21,6 милијарди лека или 176 милиона еура, од којих је 73% из фонда који се користи за исплату плата, исхрану и остале оперативне трошкове војних снага, док ће 47 милиона еура бити потрошено као «дугорочни трошкови».
Трошкови предвиђени за одбрану представљају око 2% националног дохотка за ову годину, али је забрињавајуће да ово неће бити и коначна цифра. Повећање трошкова за војску за које се Албанија одлучила, условљени су ишчекивањем Албаније да уђе у НАТО савез. Ово ишчекивање, Албанију је још од 2006. коштало 13,8 милијарди лека или 1,5% од бруто националног дохотка, док су се у 2007. ови трошкови повећали на 1,8% од националног дохотка, за такозване оперативне трошкове. Пројекат који је планиран до 2010. најављује да би се ови трошкови намијењени за одбрану могли попети и до 26,4 милијарде лека или 212 милиона еура, од којих је једна четвртина суме намијењена инвестицијама. Албанске снаге очекује и реформа која би требала смањити број војника, али исто тако и модернизовати војна средства. Након што су се одрекли тенкова, авиона типа “МИГ”, као и подморница намијењених за борбена дејства, албанска Влада се обратила Републици Чешкој за набавку нових типова авиона, Холандији за бродове, Њемачкој за набавку хеликоптера намијењених зе превоз пјешадије. Министарство одбране је склопило договор са Републиком Чешком за обуку албанских пилота, у ратним авионима типа “Л159А”,који тренутно не задовољавају финасијске капацитете Албаније, али би се умјесто куповине могли изнајмити до оног момента када се побољша албанска економија и тако омогући њихова куповина. Ваздушне снаге у саставу имају хеликоптере типа “БО105” и “МВБХ”,њемачке производње, које је поклонила њемачка влада још прије три године, чак иако је поправка коштала око 10 милиона еура и у то вријеме је била половина инвестиције намијењене за одбрану.
Придруживање НАТО-у, подразумијева да је ваздушна одбрана гарантована као држави чланици, као што се већ дешава са одређеним државама у НАТО снагама, које попуњавају недостатак ваздушних снага оним из земаља велесила у НАТО-у. Највећи трошак овог пројекта су свакако нови холандски бродови предодређени за патролирање по цијелом Медитерану у вриједности од 31 милион еура, од којих је 11 милиона еура урачунато као донација холандске владе.
На ове трошкове треба још додати и релативне трошкове за реформу војске и укидање војне обавезе до 2010. како би се створила професионална војска. Морала би да се у све ово уврсти и радна снага, имајући у виду да у овом сектору има 14.500 тренутно запослених, што је евидентно да се ова цифра у будуће мора смањити. Потребно је успоставити нову структуру и ријешити се старог наоружања, авиона, совјетских тенкова, што треба претворити у старо гвожђе, док се подморнице типа Одеса требају замијенити бржим патронажним бродовима. Овоме свакако треба додати и велику количину стрељива неупотребљивог за дејствовање, што доводи у везу са недавним догађајима, експлозији складишта муницјије у мјесту Гердец недалеко од Тиране. Овакве реформе су свакако и узрок успостављања линије продаје оружја према тржиштима који и даље користе совјетско и кинеско оружје.
Ако ово упоредимо са другим кандидатима за НАТО савез, у овом случају са Хрватском и у догледно вријеме и Македонијом, закључак је свакако сличан. И њих очекује висока цијена уласка у Савез. Хрватска и Македонија би требале смањити војне снаге, формиране још у периоду Хладног рата и понудити своје снаге које се могу користити за стратешке циљеве. Двије бивше југословенске државе, још увијек имају у насљедству оружје НАТО снага из периода рата, као и заоставштину од совјетког наоружања. Хрватска треба да уложи 2 милијарде еура или 2,39% од националног дохотка за одржање војних снага, као и реформу за исплату старих војних пензија. Већ је донесен закон о укидању обавезног војног рока који би требао да ступи на снагу у јануару наредне године, и на тај начин изврши реформу војске на 16 000 војника професионалаца. Већ су набављена блиндирана возила из Финске прошле године и намјерава се увоз десетине авиона и ратних бродова који би патролирали дуж Јадранске обале. Што се тиче Македоније, иако је њен позив за улазак у НАТО одгођен на неко вријеме и у Македонији се озбиљно размишља о будућим трошковима у одбрамбеном сектору. Они су још 2006. укинули обавезну војну обавезу смањивши број војника на 7.800. Све у свему мекедонска војска је слабо припремљена по западним стандардима, јер још увијек се као војна средства користе совјетски типови и модели наоружања, најчешће неупотребљиви за веће нападе, што се показало и тачним након борби против албанске гериле.
Алкета Алибали
У Нато савез укључити под хитно све земље Балкана
Албанија у НАТО за 200 милиона долара
Американцима и њиховим савезницима из ЕУ је једино важно да све земље Балкана угурају у НАТО како би јужно крило те војне алијансе било покривено и како би се онемогућило Русији да на простору Балкана шири било какав утицај, како војни тако и економски. Ништа важније није ни “свеже топовско месо” које би чланице НАТО у освајачке и империјалистичке ратове запада.
Фактура од 200 милиона еура, цијена је уласка Албаније у НАТО у коју вјероватно улазе набавке холандских бродова, чешких авиона и блиндираних возила. У току 2008. Албанија би требала да за одбрану одвоји додатних 21,6 милијарди лека или 176 милиона еура, од којих је 73% из фонда који се користи за исплату плата, исхрану и остале оперативне трошкове војних снага, док ће 47 милиона еура бити потрошено као «дугорочни трошкови».
Трошкови предвиђени за одбрану представљају око 2% националног дохотка за ову годину, али је забрињавајуће да ово неће бити и коначна цифра. Повећање трошкова за војску за које се Албанија одлучила, условљени су ишчекивањем Албаније да уђе у НАТО савез. Ово ишчекивање, Албанију је још од 2006. коштало 13,8 милијарди лека или 1,5% од бруто националног дохотка, док су се у 2007. ови трошкови повећали на 1,8% од националног дохотка, за такозване оперативне трошкове. Пројекат који је планиран до 2010. најављује да би се ови трошкови намијењени за одбрану могли попети и до 26,4 милијарде лека или 212 милиона еура, од којих је једна четвртина суме намијењена инвестицијама. Албанске снаге очекује и реформа која би требала смањити број војника, али исто тако и модернизовати војна средства. Након што су се одрекли тенкова, авиона типа “МИГ”, као и подморница намијењених за борбена дејства, албанска Влада се обратила Републици Чешкој за набавку нових типова авиона, Холандији за бродове, Њемачкој за набавку хеликоптера намијењених зе превоз пјешадије. Министарство одбране је склопило договор са Републиком Чешком за обуку албанских пилота, у ратним авионима типа “Л159А”,који тренутно не задовољавају финасијске капацитете Албаније, али би се умјесто куповине могли изнајмити до оног момента када се побољша албанска економија и тако омогући њихова куповина. Ваздушне снаге у саставу имају хеликоптере типа “БО105” и “МВБХ”,њемачке производње, које је поклонила њемачка влада још прије три године, чак иако је поправка коштала око 10 милиона еура и у то вријеме је била половина инвестиције намијењене за одбрану.
Придруживање НАТО-у, подразумијева да је ваздушна одбрана гарантована као држави чланици, као што се већ дешава са одређеним државама у НАТО снагама, које попуњавају недостатак ваздушних снага оним из земаља велесила у НАТО-у. Највећи трошак овог пројекта су свакако нови холандски бродови предодређени за патролирање по цијелом Медитерану у вриједности од 31 милион еура, од којих је 11 милиона еура урачунато као донација холандске владе.
На ове трошкове треба још додати и релативне трошкове за реформу војске и укидање војне обавезе до 2010. како би се створила професионална војска. Морала би да се у све ово уврсти и радна снага, имајући у виду да у овом сектору има 14.500 тренутно запослених, што је евидентно да се ова цифра у будуће мора смањити. Потребно је успоставити нову структуру и ријешити се старог наоружања, авиона, совјетских тенкова, што треба претворити у старо гвожђе, док се подморнице типа Одеса требају замијенити бржим патронажним бродовима. Овоме свакако треба додати и велику количину стрељива неупотребљивог за дејствовање, што доводи у везу са недавним догађајима, експлозији складишта муницјије у мјесту Гердец недалеко од Тиране. Овакве реформе су свакако и узрок успостављања линије продаје оружја према тржиштима који и даље користе совјетско и кинеско оружје.
Ако ово упоредимо са другим кандидатима за НАТО савез, у овом случају са Хрватском и у догледно вријеме и Македонијом, закључак је свакако сличан. И њих очекује висока цијена уласка у Савез. Хрватска и Македонија би требале смањити војне снаге, формиране још у периоду Хладног рата и понудити своје снаге које се могу користити за стратешке циљеве. Двије бивше југословенске државе, још увијек имају у насљедству оружје НАТО снага из периода рата, као и заоставштину од совјетког наоружања. Хрватска треба да уложи 2 милијарде еура или 2,39% од националног дохотка за одржање војних снага, као и реформу за исплату старих војних пензија. Већ је донесен закон о укидању обавезног војног рока који би требао да ступи на снагу у јануару наредне године, и на тај начин изврши реформу војске на 16 000 војника професионалаца. Већ су набављена блиндирана возила из Финске прошле године и намјерава се увоз десетине авиона и ратних бродова који би патролирали дуж Јадранске обале. Што се тиче Македоније, иако је њен позив за улазак у НАТО одгођен на неко вријеме и у Македонији се озбиљно размишља о будућим трошковима у одбрамбеном сектору. Они су још 2006. укинули обавезну војну обавезу смањивши број војника на 7.800. Све у свему мекедонска војска је слабо припремљена по западним стандардима, јер још увијек се као војна средства користе совјетски типови и модели наоружања, најчешће неупотребљиви за веће нападе, што се показало и тачним након борби против албанске гериле.
Алкета Алибали
Poslednja izmena: