Udruga ucveljenih

Amateracu

Amateracu

Zainteresovan član
Poruka
493


Pošto je naš predsednik Republike g. Boris Tadić došao do zaključka da njegovoj Demokratskoj stranci nije dovoljna samo ona "idejna bliskost" sa Socijalističkom partijom Srbije i njenim ortacima da bi zajedno sastavili vladu, odlučio se da apeluje na uzvišenija osećanja, na pijetet, što reče onomad Dragan Jočić.
Ne samo što su "idejno bliski", veli Tadić, nego su pride i ujedinjeni u bolu zbog nenadoknadivih gubitaka. Eto, ostali su i jedni i drugi bez svojih predsednika stranaka: Tadiću je ubilo Đinđića, a Dačiću je umro Sloba, pa su se tako zbližili i na osećajnom planu, pored racionalno-idejno-aritmetičkog. Tako je otkriven novi oblik sabornosti u Srba: tužni zbor koji nas je okupio ovde, nad rakom svakog morala, zdrave pameti i osnovne pristojnosti.
Lako je i sa Dačićevim koalicionim partnerima: oni su takođe bliski demokratima u svojoj tuzi i bolu. Draganu Markoviću Palmi ubilo je Komandanta i Osnivača stranke. PUPS-u Krk O’ Babića nije lako, s obzirom na prirodu njihove stranke, njima je umro Mirko Marjanović, zaštitnik i dobrotvor. A ni Vuk Drašković nije zaboravio svog đenerala Dražu Mihajlovića.
Ali šta ćemo sa ostalim akterima na političkoj sceni bez kojih nema sabornosti u bolu?
 
nebeskocarstvoki4.jpg


ово сам поставио још пре пар дана на форуму,а у ту удругу ће тешко ући радикали и ДССовци,једино да Шекија стрефи срчка а Коштуњавог да згазе колима на пешачком
 
opšte dobro:
nebeskocarstvoki4.jpg


ово сам поставио још пре пар дана на форуму,а у ту удругу ће тешко ући радикали и ДССовци,једино да Шекија стрефи срчка а Коштуњавог да згазе колима на пешачком
Kliknite za proširenje...

Ахахаааааааа........одлично.......:klap::klap::klap:
 

више се не зна ко је ко не зна се
и нико не зна ко је луд не зна се
овде се не зна ко је ко не зна се
и нико не зна ко је луд не зна се

наша политичка сцена
 
Poslednja izmena:
Amateracu:


Pošto je naš predsednik Republike g. Boris Tadić došao do zaključka da njegovoj Demokratskoj stranci nije dovoljna samo ona "idejna bliskost" sa Socijalističkom partijom Srbije i njenim ortacima da bi zajedno sastavili vladu, odlučio se da apeluje na uzvišenija osećanja, na pijetet, što reče onomad Dragan Jočić.
Ne samo što su "idejno bliski", veli Tadić, nego su pride i ujedinjeni u bolu zbog nenadoknadivih gubitaka. Eto, ostali su i jedni i drugi bez svojih predsednika stranaka: Tadiću je ubilo Đinđića, a Dačiću je umro Sloba, pa su se tako zbližili i na osećajnom planu, pored racionalno-idejno-aritmetičkog. Tako je otkriven novi oblik sabornosti u Srba: tužni zbor koji nas je okupio ovde, nad rakom svakog morala, zdrave pameti i osnovne pristojnosti.
Lako je i sa Dačićevim koalicionim partnerima: oni su takođe bliski demokratima u svojoj tuzi i bolu. Draganu Markoviću Palmi ubilo je Komandanta i Osnivača stranke. PUPS-u Krk O’ Babića nije lako, s obzirom na prirodu njihove stranke, njima je umro Mirko Marjanović, zaštitnik i dobrotvor. A ni Vuk Drašković nije zaboravio svog đenerala Dražu Mihajlovića.
Ali šta ćemo sa ostalim akterima na političkoj sceni bez kojih nema sabornosti u bolu?
Kliknite za proširenje...

Hahahahaha!

Tuzni zbor! Svaka cast na komentaru.
 
Odlican tekst jedino sto ga je postavljac falsifikovao i skratio bez potpisa autora :thumbdown:,ali autoru svaka cast :super: evo celog teksta iz jucerasnjeg Danasa
Koalicija ucveljenih
Miloš Vasić
10.06.2008.

Tužni zbore:
Pošto je naš predsednik Republike g. Boris Tadić došao do zaključka da njegovoj Demokratskoj stranci nije dovoljna samo ona "idejna bliskost" sa Socijalističkom partijom Srbije i njenim ortacima da bi zajedno sastavili vladu, odlučio se da apeluje na uzvišenija osećanja, na pijetet, što reče onomad Dragan Jočić.

Ne samo što su "idejno bliski", veli Tadić, nego su pride i ujedinjeni u bolu zbog nenadoknadivih gubitaka. Eto, ostali su i jedni i drugi bez svojih predsednika stranaka: Tadiću je ubilo Đinđića, a Dačiću je umro Sloba, pa su se tako zbližili i na osećajnom planu, pored racionalno-idejno-aritmetičkog. Tako je otkriven novi oblik sabornosti u Srba: tužni zbor koji nas je okupio ovde, nad rakom svakog morala, zdrave pameti i osnovne pristojnosti. Idućeg marta, kobnog meseca, očekujemo zajedničku komemoraciju za Zorana Đinđića i Slobodana Miloševića; ionako su datumi bliski: 11. i 12. mart. Ostvarićemo ono što nije uspelo Franji Tuđmanu (takođe neprežaljenom): da izmiksamo kosti i izjednačimo u smrti zlo i dobro.

Tužni zbore:
Ujedinjeni ovako tragičnim povodima, uznesimo se još malo u sfere uzvišenije, bogougodne i metafizičke. Oh, da: u smrti smo svi jednaki i svačija suza podjednako je slana. O onome šta smo radili za života ionako će se suditi na Poslednjem Informativnom Razgovoru, tamo gore, gde će ovlašćeno službeno lice sv. Petar sastaviti službenu belešku koja će se kao dokaz izvesti na dan Strašnog Suda. Oslobođeni, dakle, obaveze da o delima našim razmišljamo za života, ostajemo jednaki u bolu koji sve izjednačava.

Eh, sad: da li baš sve nas? Tu treba biti dosledan, kad već nismo ni u čemu drugome. Lako je sa Dačićevim koalicionim partnerima: oni su takođe bliski demokratima u svojoj tuzi i bolu. Draganu Markoviću Palmi ubilo je Komandanta i Osnivača stranke, neprežaljenog Arkana i Palma dan-danas pati i tuguje. Porodici Krkobabić po prirodi stvari nije lako, s obzirom na prirodu njihove stranke; osim toga, njima je umro Mirko Marjanović, zaštitnik i dobrotvor njihov. A ni Vuk Drašković nije zaboravio svog đenerala Dražu Mihajlovića; naprotiv.

Ali šta ćemo sa ostalim akterima na političkoj sceni bez kojih nema sabornosti u bolu? Radikali su tu diskvalifikovani po definiciji, jer je njihov lider i osnivač prof. dr Vojislav Šešelj, kako vidimo i slava Bogu, čio i živahan. Čim, daleko bilo, on premine u Gospodu, Nikolić i Vučić podeliće svoj bol i tugu s Tadićem, Dačićem i Palmom bez problema, pa će sabornost biti potpuna. U slučaju Demokratske stranke Srbije, međutim, došlo je do nepravde: Voji Koštunici poginuo je Mita Ljotić, njegova "moralna vertikala", a i na gen. Milana Nedića ne treba zaboraviti: na pomen njegovog imena treba stati u stav mirno, kaže Nenad Popović. Uzgred, gen. Nedića setila se Srpska liberalna stranka: traže njegovu sudsku rehabilitaciju. Dakle: pošto su svačija tuga i bol isti i ujedinjujući, zašto Tadić nije svoj bol podelio i sa Koštunicom? Jeste da je Mita Ljotić stradao zbog neprilagođene brzine bežanja od narodnog gneva i osvete još 1945, ali njegov duh i "moralna vertikalnost" i te kako su živi i prisutni u srcima. Uostalom, ako su mogli 67 godina da čekaju na "oslobođenje" Beograda, ni sada nije kasno da zatraže pomirenje u prisustvu seni Mite Ljotića. Tako bi sabornost ucveljenih postala univerzalna, pa bi im bilo mnogo lakše da svi zajedno, tako ucveljeni, naprave vladu u Srbiji i gradsku vlast u Beogradu, a radikali će božju volju da čekaju u ovozemaljskoj opoziciji.

Tužni zbore:
Podsetimo se na živote i dela neprežaljenih pokojnika.

Zoran Đinđić izveo je Srbiju iz agonije i pružio joj je viziju u kojoj će oživeti i postati deo pristojnog i normalnog čovečanstva. Pao je od snajperskog hica koji je ispalio pripadnik Miloševićeve jedinice za pljačke i ubistva, čovek s kojim se Slobodan Milošević rukovao 1997. Ubijenog premijera Đinđića ispratile su stotine hiljada ljudi.

Slobodan Milošević umro je u pritvoru Haškog tribunala jer se igrao lekovima, ne bi li se domogao lečenja u Rusiji. Upropastio je prvo Jugoslaviju, a zatim i Srbiju. Glasove naroda i narodne pare je krao, a političke protivnike je ubijao. Ispraćaj ste mu videli. Smrt ih je, po mišljenju Borisa Tadića, izjednačila samom okolnošću da su mrtvi i da za njima neko žali. Po tom merilu, tuga će nas zbližiti i sa italijanskim fašistima čijeg su Dučea isti oni grozni partizani streljali i obesili za noge; i sa neonacistima, čiji je Firer poginuo od zlikovačke ruke u kontekstu donekle složenom, ali ga zbog toga ne žale manje.

Tužni zbore:
Ne treba dovoditi u pitanje iskrenost tuge ožalošćenih milih i dragih. Ta nisu valjda takvi licemeri da liju suze krokodilske, a u srcu im je lakše što neprežaljenih pokojnika među nama više nema, kao što živi Voja Šešelj muči radikale kao vrag grešnu dušu? Na ove izraze ljudskih osećanja i iskrene tuge treba gledati sa saosećanjem, dobrom voljom i poverenjem, jer ćemo tako dobiti koliko-toliko stabilnu vladu Srbije, a za Beograd ćemo videti. Ne može baš sve i uvek, pa čak ni sa ucveljenim koalicijama. Ostavinske rasprave, naime, još nisu pravosnažne i izvršne.

Danas, 10.06.08:worth::worth:
 
al bundy:
Tužni zbore:
Podsetimo se na živote i dela neprežaljenih pokojnika.

Zoran Đinđić izveo je Srbiju iz agonije i pružio joj je viziju u kojoj će oživeti i postati deo pristojnog i normalnog čovečanstva. Pao je od snajperskog hica koji je ispalio pripadnik Miloševićeve jedinice za pljačke i ubistva, čovek s kojim se Slobodan Milošević rukovao 1997. Ubijenog premijera Đinđića ispratile su stotine hiljada ljudi.

Slobodan Milošević umro je u pritvoru Haškog tribunala jer se igrao lekovima, ne bi li se domogao lečenja u Rusiji. Upropastio je prvo Jugoslaviju, a zatim i Srbiju. Glasove naroda i narodne pare je krao, a političke protivnike je ubijao. Ispraćaj ste mu videli. Smrt ih je, po mišljenju Borisa Tadića, izjednačila samom okolnošću da su mrtvi i da za njima neko žali.
Kliknite za proširenje...

placko vasic po obicaju *ere ko foka, Djindjic i Milosevic su jedno te isto, rece tadic pre neki dan, ja ne bih to znao da on nije rekao....
 
Oslobađanje Miloševića u zamenu za Vladu

Zoran Preradović
Nakon što su Marko Milošević, sin nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića, i petorica njegovih saradnika pred požarevačkim sudom oslobođeni optužbi da su 2000. godine trojici pripadnika požarevačkog Otpora naneli teške telesne povrede, javnost se ne bez razloga zapitala da li je ovakav sudski epilog deo dogovora Demokratske stranke i stranaka okupljenih oko Socijalističke partije Srbije kao uslova za formiranje buduće Vlade Srbije. Čitavu stvar dodatno su podgrejale izjave pojedinih funkcionera socijalista koji su najavljivali da je uslov za saradnju sa demokratama rehabilitacija porodice Milošević, a javnost je dodatno šokirala rečenica predsednika Srbije i lidera Demokratske stranke Borisa Tadića koji je bol socijalista za Slobodanom Miloševićem uporedio sa bolom demokrata za ubijenim premijerom Zoranom Đinđićem.
Predsednik IO Demokratske stranke Marko Đurišić, povodom oslobađajuće presude koju je sud u Požarevcu izrekao Marku Miloševiću optuženom za nanošenje teških telesnih povreda trojici pripadnika Otpora, za naš program kaže da se Demokratska stranka oduvek zalagala za nezavisno sudstvo i da nije imala nikakav uticaj na oslobađajuću presudu Marku Miloševiću:

"Siguran sam da je u pitanju koincidencija to što je u ovom trenutku objavljena takva presuda. Lično sam razočaran što nije utvrđena odgovornost Marka Miloševića, za koju sam siguran da je postojala. Svi smo bili svedoci, videli smo kako su ti ljudi izgledali pre osam godina kada su prošli tu torturu. Verujem da će se oštećeni žaliti i da će se utvrditi odgovornost. Moja stranka nikada ne bi pristala na dogovore o vladi ako bi postojale bilo kakve ucene, a pogotovo ne takve vrste."

S druge strane, Radojko Luković, pripadnik požarevačkog Otpora koji je od trojice pretučenih prošao najgoru torturu, uveren je da čitav slučaj ima političku pozadinu vezanu za formiranje Vlade u kojoj bi partneri trebalo da budu demokrate i socijalisti:

"Takav udarac nisam dobio ni onog 2. maja kada sam bio pretučen. Dakle, ovo me mnogo više boli, pogotovo što smatram da ima političku pozadinu, da je to dogovor između Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije i da Ivica Dačić ucenjuje predsednika Borisa Tadića da Marko, njegova ekipa i Mira Marković budu oslobođeni krivice za sve ono što su učinili."

Ne želim da preterano komentarišem odluku suda, ali nemoguće je ovakav sudski epilog ne dovesti u kontekst sa mogućom koalicijom demokrata i socijalista, kaže funkcioner Liberalno demokratske partije Nikola Samardžić. On dodaje da razume da se Demokratska stranka nalazi pod pritiskom da mora da formira vladu koja će Srbiju voditi dalje ka evrointegracijama, ali i napominje da se preko prošlosti ne može prelaziti ćutke:

"Lično sam ogorčen zbog tog pokušaja da se unapred opere Socijalistička partija Srbije u situaciji kada je zapravo neophodno samo nekoliko rečenica njenih lidera koje bi se odnosile na ulogu Socijalističke partije Srbije u ratnoj agresiji, genocidu, društvenoj, kulturnoj i političkoj kataklizmi koju je Srbija doživela tokom devedesetih godina - poput onog gesta Vilija Branta u varšavskom getu kada je klekao i rekao da im je žao što se sve to dogodilo."

Oslobađenje od odgovornosti Marka Miloševića može se svakako intepretirati kao deo sporazuma demokrata i Socijalista, smatra, takođe, socijalni psiholog Dragan Popadić:

"Građani Srbije nisu uopšte toliko naivni da misle da je sudstvo toliko nezavisno i da se na njega ne može uticati na taj način sa najviših političkih pozicija. Verujem da će to kod velikog broja ljudi izazvati zebnju šta nas to čeka i kuda će nas to što će se nazvati pomirenje odvesti - mislim da je ta zebnja dobrim delom i opravdana."

Koliko minulog vikenda javnost je uzburkala izjava predsednika Srbije i lidera Demokratske stranke Borisa Tadića koji je bol socijalista za Slobodanom Miloševićem uporedio sa bolom demokrata za ubijenim premijerom Zoranom Đinđićem. Marko Đurišić kaže da je ta rečenica izvučena iz konteksta, da je dobila potpuno drugačije značenje i dodaje:

"Mi danas u Srbiji želimo da se formira socijalno odgovorna vlada koja će raditi na tome da Srbija što pre postane deo evropskih integracija. Očekujemo da na toj platformi nađemo partnere za buduću vladu, a ne trgovanjem bilo kakvim oslobađanjem od sudskog gonjenja onih koji su danas predmet obrade suda. To nije manir Demokratske stranke i na taj način sigurno ne razgovaramo o budućoj Vladi Srbije."

Na posletku, otporaš Radojko Luković ističe da bi moralo da dođe do hitnih promena u pravosuđu i zaključuje:

"Još jednom molim, ne zbog sebe, ja sam preživeo, zbog svih građana Srbije i Dušana Petrovića i Borisa Tadića da se dozovu pameti. Nije problem doći do vlasti, ali sa kime?! Sa onima koji su nas tukli i koji će ponovo da nas tuku. Ne smeju vratiti Socijalističku partiju Srbije na političku scenu i ukoliko pristanu na tako nešto i Marko i njegovi batinaši budu oslobođeni, to neće biti dobro za budućnost ove Srbije – sa ovakvim postupanjem prema građanima Srbije se ne ide u Evropu."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top