Da li je bitno sta druga deca rade?

Da li pokusavate da objasnite 12-godisnjaku da telefon sluzi za pozive i poruke i da njemu nije potreban mobilni sa 5 megapiksela i internet prikljuckom koji nece koristiti jer je 300 evra velika kolicina za telefon koji ce malisan izgubiti ili ce mu ga neko oteti?

Da li objasnjavate 12-godisnjakinji da ce biti vremena za minice i sminku i da ako sa tim pocne sa 20 da ce imati dovoljno vremena da se sminka do kraja zivota iako je njen ceo razred vec lici na grand paradu, ako njena drugarica ide taksijem u skolu, a sad to radi jos 5 devojcica iz razreda da ona ne moze?

Da li im objasnjavate da iako celi razred slusa turbofolk da postoje i druge vrste muzike?

Da li ubedjujete sina da kad ode na utakmicu ne treba psovati i pevati vulgarne i sovinisticke pesme i da to sto ceo njegov razred ide da lupa kamenjem komsijinu pekaru ne znaci da i on treba, a da cete ga vi odvesti svojim autom na maturu jer je glupost placati limuzinu?

...ili precutkujete i povucete se jer necete da se izdvaja od drustva, kako druga deca tako i oni iako vam sve te stvari smetaju i znate da se kose sa vasim principima?

sva sreca pa mi je sin jos uvek mali,ali kad poraste bice to rudarski posao vaspitati ga na pravi nacin

Nema tu objasnjenja...Malo ces vikati,pa objasnjavati,pa moliti i na kraju dobice mudrice to sto su zamislile.Uzalud svi nasi saveti,otvaraj novcanik ili dizi kredit u zavisnosti sta zahtevaju i kako stojis.

sve mogu da podnesemali da gleda i slusa grand zvezde - to nikad8)
ima da skacem s Brankovog mosta

-Nema sanse da ce dobiti tako skup mobilni ali ne vredi ni nesto mnogo objasnjavati jer ce ipak dobiti za rodjendan neki od 100 eu (moj gmnazijalac, na primer).

- U nasoj kuci se nikada nije slusao turbo folk, ali jesu Beatles-i, te smo s anasim gimnazijalcem isli na koncert Rollingstnesa kada su onomad bili ovde - znaci, ni tu ne treba neko filozofiranje vec mu dok je jos malen udje muzika u usi koja se u porodici slusa.

-Od kako je stradao onaj mladic na utakmici, niko iz nase porodice ne ide na utakmice - nas gimnazijalac je slusao nase price o svemu tome, pa mu je jasno.

-za curice ne znam jer nemam siskustva s anjima.... ipak, smatram d atu mama, kao i starija sestra ili rodjaka mogu puno pricom postici.

Zakljucak je da neke stvari treba da budu kao i kod druge dece (DA ako cu mu ofarbati pramenove kose u plavo, ali NE za tetovazu ili pirsing)... nema tu pravila, moramo se prilagodjavati jer njima svasta pada na pamet.

Skoro je nas gimnazijalac drsko odgovorio svojoj razrednoj , e tada smo morali sa njim razgovarati (mislim da neka deca danas stvarno sporije sazrevaju....)

Ne znam zašto se postavlja takvo pitanje, i zašto to predstavlja problem? Meni su na vreme (vaspitanje deteta počinje još u maminoj trudnoći) objasnili šta su prave vrednosti u životu, uspešno, pa i danas, kada sam ja roditelj, moje dete ne poseže za nečim "što svi imaju", već ide u korak sa svojim željama i potrebama. Moram istaći i da su i moji roditelji živeli na način kako su mene vaspitavali, inače verovatno od svega ne bi bilo ništa, jer ako dete sluša kako mama priča o komšinicinoj bundi, (npr.), a tata o koleginim novim kolima, i u razgovoru ( deca sve slušaju, a ne samo ono što mi želimo) stalno čuje kako roditelji žele nešto što nisu prave životne vrednosti, ili, ne daj bože, zavide nekome na raznim skupim stvarima, onda to, naravno teško ide. Manje brige, manje priče o tuđim životima, više primera da se mora raditi da bi se zaradilo, i misliti na sutrašnjicu, planirati svoj život, pa će i deca izrasti u osobe sa sličnim stavovima. A 12 godina je već vreme kada je to sve trebalo da bude odavno jasno. Istina je da su deca različita, i ne reaguju isto, i da u pubertetu počinju da se "otimaju" roditelskom autoritetu, ali svemu tome se postavljaju temelji do pete godine, posle je samo "nadogradnja", shodno uzrastu i situaciji. Takve želje deteta mogu da se pretvore u motivaciju da više uče, i izaberu zanimanje koje će im omogućiti zaradu koja odgovara njihovim potrebama. Da, i treba imati čvrst stav o tome, ogromno strpljenje, upornost i dosta snage, da se izađe na kraj sa detetovim pubrtetom, jer stvar može da se manifestuje i na gore načine od povodljivosti i vrednovanja sebe prema materijalnim vrednostima umesto prema ličnim uspesima.

Milos Bojanic:

Da li pokusavate da objasnite 12-godisnjaku da telefon sluzi za pozive i poruke i da njemu nije potreban mobilni sa 5 megapiksela i internet prikljuckom koji nece koristiti jer je 300 evra velika kolicina za telefon koji ce malisan izgubiti ili ce mu ga neko oteti?

Da li objasnjavate 12-godisnjakinji da ce biti vremena za minice i sminku i da ako sa tim pocne sa 20 da ce imati dovoljno vremena da se sminka do kraja zivota iako je njen ceo razred vec lici na grand paradu, ako njena drugarica ide taksijem u skolu, a sad to radi jos 5 devojcica iz razreda da ona ne moze?

Da li im objasnjavate da iako celi razred slusa turbofolk da postoje i druge vrste muzike?

Da li ubedjujete sina da kad ode na utakmicu ne treba psovati i pevati vulgarne i sovinisticke pesme i da to sto ceo njegov razred ide da lupa kamenjem komsijinu pekaru ne znaci da i on treba, a da cete ga vi odvesti svojim autom na maturu jer je glupost placati limuzinu?

...ili precutkujete i povucete se jer necete da se izdvaja od drustva, kako druga deca tako i oni iako vam sve te stvari smetaju i znate da se kose sa vasim principima?

Kliknite za proširenje...

Кад сам имала 13-14-15 страшно сам желела да будем као друга деца и да се ничим не издвајам (што је и нормална развојна фаза). Ако ме је ишта тада излуђивало, то је био следећи дијалог:
ја:''Али, мама, све моје другарице....(дописати већ шта)..''
мама:''Не интересују ме друга деца, интересујеш ме ти!!!''

Е, шизела сам од тога!

Данас покушавам да унапред преудпредим такве ситуације (мада знам да је немогуће сасвим) разговарањем, образлагањем, објашњавањем, па, могу рећи, и навођењем на стварање одређеног мишљења код своје деце (увек негативно прокоментаришем, рецимо, оне појаве на телевизији за које сматрам да могу да штете, типа ''Све за љубав'', ''Мењам жену'', ''Велики брат'', ''Гранд парада'' и сл.)

Hellen:

Кад сам имала 13-14-15 страшно сам желела да будем као друга деца и да се ничим не издвајам (што је и нормална развојна фаза). Ако ме је ишта тада излуђивало, то је био следећи дијалог:
ја:''Али, мама, све моје другарице....(дописати већ шта)..''
мама:''Не интересују ме друга деца, интересујеш ме ти!!!''

Е, шизела сам од тога!

Данас покушавам да унапред преудпредим такве ситуације (мада знам да је немогуће сасвим) разговарањем, образлагањем, објашњавањем, па, могу рећи, и навођењем на стварање одређеног мишљења код своје деце (увек негативно прокоментаришем, рецимо, оне појаве на телевизији за које сматрам да могу да штете, типа ''Све за љубав'', ''Мењам жену'', ''Велики брат'', ''Гранд парада'' и сл.)

Kliknite za proširenje...

Veceras cu samo da te hvalim...Svidja mi se svaki tvoj post pa ga potpisujem unapred.

Sto mi je poznata ta recenica
Moj tata je bio strasno patrijarhalan.Mada,kad sagledam sve,mislim da sam mu sada u neku ruku zahvalna zbog toga.Ja necu biti toliko stroga,ali ce morati da se zna red i sta pije vodu a sta ne.
Nikola ima 6,5 meseci,ali dobro zna sta znaci kad mama kaze :Ne Nikola.Tako ce biti i kad odraste

Иначе, мобилне имају, али видим да им није пријатно што их другари зезају јер њихови телфони немају инфра ред, камерице и друге буџевине... Но, новца за боље немамо, тако сам им објаснила и прихватиле су.

Не знам зашто дванаестогодишњакиње не би носиле миниће? Мени је то пре за девојчице него за одрасле. Шминка у виду лабела ок. Евентуално за неки рођендан буде и сенка и руж...и не буним се. Зна се шта је за школу а шта за рођендане и журке. Све девојчице воле да се шминкају у игри, нисам за ригорозно забрањивање, него више за развијање става о томе шта је кад пожељно и пристојно а шта не.

Таксијем се возају саме већ одавно, додуше не у школу, али до града, у музичку школу, код другарице... јер немам ауто и тако и је најсигурније, а такси одавно више није луксуз, бар у мом малом граду.

Једно време сам страховала шта ћу ако се приме на Гранд звезде као маса њихових другарица, али смо, срећом, ту фазу превазишли... Слуша се Токио Хотел, Ребелде...али и мамина музика.

Итд.

Оно са чиме бих се сложила са претходницима, то је да се на свему томе ради мнооого пре 12. године! Значи, у много ранијем детињству се постављају основе за сналажење у таквим ситуацијама.

Hellen, to sam cisto iz glave izbacio neke primere, verujem da ih vi stariji roditelji znate mnogo vise gde klinci ne zele da se izdvajaju, a to roditeljima zvuci nakaradno, moj malisa je nekoliko meseci stariji od esperancinog, ali se pripremam za dogadjaje koji dolaze, pa se raspitujem kod iskusnijih posto sam cuo i za ove slucajeve koje je rekla sponzorusa35 da se ti mozes boriti, ali da na kraju mali mudrijasi sve isteraju kako su zamislili...

pa sad,zavisi od deteta i od toga koliki si autoritet
ako ga od malena ucis neke stvari i naucis sta su prave vrednosti posle neces imati toliko problema
mada,ako je dete povodljivo i labilno bice muke sanjim

Sećam se da moji roditelji nikad nisu preterano pričali o drogama ali su jednom prilikom mene i sestru odveli kod prijatelja čiji je jedan član porodice narkoman, težak. Kad smo došli, on je ležao na krevetu tek izboden i pored njega je bio špric i gumica. Tu facu, taj tup pogled, nikad u životu neću da zaboravim. Naravno da mi nikad u životu nije palo na pamet kada sam kasnije imala prilike da probam išta (mariuana se ne računa jel da).

Nama ništa nisu rekli, ali su oni komentarisali medju sobom. Sad razmišljam i mislim da su oni to uradili sa namerom.

Mislim da je za sva dečja iskušenja najvažnija dobra podloga.
Upravo što neko reče za grand, u mojoj kući se to ne sluša pa se nadam da ni moje dete to neće slušati.

Debela Berta:

Sećam se da moji roditelji nikad nisu preterano pričali o drogama ali su jednom prilikom mene i sestru odveli kod prijatelja čiji je jedan član porodice narkoman, težak. Kad smo došli, on je ležao na krevetu tek izboden i pored njega je bio špric i gumica. Tu facu, taj tup pogled, nikad u životu neću da zaboravim. Naravno da mi nikad u životu nije palo na pamet kada sam kasnije imala prilike da probam išta (mariuana se ne računa jel da).

Nama ništa nisu rekli, ali su oni komentarisali medju sobom. Sad razmišljam i mislim da su oni to uradili sa namerom.

Kliknite za proširenje...

Zato sam ja na temi o narkomaniji rekla da bih odvela dete da vidi kako izgledaju narkomani i da cuje njihovu pricu a Helen raspalila po meni ko .......
Jeste stresno za decu,ali ipak ima efekta 99%

lako je tebi...miloše bojaniću...ti cepaš u klagenfoortu kod mileta.....za 10 soma noć...sve mož da koopiš detetu...a neko ne može ni maline....nema ni za 25g eoorokrema...

moonja:

lako je tebi...miloše bojaniću...ti cepaš u klagenfoortu kod mileta.....za 10 soma noć...sve mož da koopiš detetu...a neko ne može ni maline....nema ni za 25g eoorokrema...

Kliknite za proširenje...

i ja se mnogo puta pitam se pitam,šta će toj deci npr. mobilni telefoni?...kada radim sa njima,užasava me kad počnu da zvone,mjauču,bruje itd...ja lično ne mogu da utičem na njih,da ga nemaju,ali kad počne rad,onda se mobilni telefoni isključuju,i tako do kraja probe...nema izuzetaka...mnogo puta kažu,kao zvaće me mama,ili ovo ili ono...moj je uključen,na vibraciji,pa ako te traži mama,ima moj broj pa neka zove mene,jedino ja mogu da prekinem probu...eto to je jedan primer...znači moraju da se postave neke ograde,neki principi moraju da postoje iz kojih će deca shvatiti šta se sme a šta ne sme...a to je čist snobizam kada detetu kupe najnoviju Nokiju,samo da se diči kako oni imaju para da to kupe...bezveze...pa onda oni iz srednje klase kako da se takmiče sa tim??????????...užasavam se snobova...

pa ne moze se bas mimo sveta a da dete ne snosi posledice. ako mislis da si mnogo bolji i pametniji od okruzenja a u tom uverenju podizes i njega, dovesces ga u stituaciju da bude iskljucen iz drustva ili da sam sebe iskljuci arogancijom. da li sopstvene principe treba isterivati preko deteta?
moje dete ce sigurno imati krntiju od mobilnog jer meni to nije bitno, ali cu ga mozda odvesti na mesta koja oni sa boljim telefonima vide na razglednici. ne mogu da ispratim sve sto on moze da pozeli ali necu ni da mu sve odbijam. gledam da uravnotezim - ako je ne sa jedne strane, bice da sa druge (necu da kupim skup mobilni ali cu moci da te vodim u diznilend, upisaces skolu tenisa, dobices rolere...sta vec ja mogu da mu priustim a znam da voli) a ako bas davi - neka stedi sam od dzeparca. moze i to da bude korisno.

Milos Bojanic:

Da li pokusavate da objasnite 12-godisnjaku da telefon sluzi za pozive i poruke i da njemu nije potreban mobilni sa 5 megapiksela i internet prikljuckom koji nece koristiti jer je 300 evra velika kolicina za telefon koji ce malisan izgubiti ili ce mu ga neko oteti?

Da li objasnjavate 12-godisnjakinji da ce biti vremena za minice i sminku i da ako sa tim pocne sa 20 da ce imati dovoljno vremena da se sminka do kraja zivota iako je njen ceo razred vec lici na grand paradu, ako njena drugarica ide taksijem u skolu, a sad to radi jos 5 devojcica iz razreda da ona ne moze?

Da li im objasnjavate da iako celi razred slusa turbofolk da postoje i druge vrste muzike?

Da li ubedjujete sina da kad ode na utakmicu ne treba psovati i pevati vulgarne i sovinisticke pesme i da to sto ceo njegov razred ide da lupa kamenjem komsijinu pekaru ne znaci da i on treba, a da cete ga vi odvesti svojim autom na maturu jer je glupost placati limuzinu?

...ili precutkujete i povucete se jer necete da se izdvaja od drustva, kako druga deca tako i oni iako vam sve te stvari smetaju i znate da se kose sa vasim principima?

Kliknite za proširenje...

1. Ja sam mojoj ćerci rekla kada smo kupovali telefon, koji mama i tata mogu, a koji ne mogu da plate. Dobila je solidan telefon sa osnovim stvarima koje zadovoljavaju njene potrebe. Takođe sam objasnila da je dobila dobar telefon, i ako mu se nešto desi nema novog do srednje škole iz razloga što je dokazala da nije dovoljno velika da ga čuva.

2.Dozvoljavam joj da koristi šminku. Meni ne smeta, ne smeta ni njoj. Čak joj i pomažem oko odabira šminke, a sama je odabrala da koristi vrlo malo maskare pošto su joj trepavice i previše svetle, krewmu za lice (ako se računa) i sjaj za usne koji je potpuno bezbojan, tu i tamo neka šljokica. Ona sama bira šminku zato što voli da se ne primećuje da se našminkala, nego da misle da joj je trepavice onako lepe, majka priroda stvorila... Ako bi se šminkala upadljivo ne bi mi smetalo jer je to njen izbor. Pa šta neka se šminka.
Objasnila bi joj iz kojih razloga ne sme da ide taksijem, mada joj to nikada nije palo na pamet. Puštam je da sama ide autobusom kod babe i dede u drugi grad, kod doktora, tramvajem do škole glume, tramvajem do Delta Sitija i tako. Ja sama znam dokle je ona sposobna da ide.
3. Nemam problem sa turbofolkom jer ga ne sluša, sluša isključivo rokere kao i njeni roditelji.
Mlađa sluša turbo folk, nemam ništa protiv, njen odabir muzike. Mada mlađa ima 5 god. pa će je valjda proći.
Ne ide na utakmice, devojčica je, ne peva vulgarne pesme, psuje pomalo, ne smeta mi kada kaže sranje, ili neštpo slično. Ne govori teže psovke. Govori debil, budala i tako...
Ne pada joj na pamet da lupa komšijinu pekaru, pa se oko toga ne brinem.
Od mature smo daleko. Videćemo...

Milos Bojanic:

Da li pokusavate da objasnite 12-godisnjaku da telefon sluzi za pozive i poruke i da njemu nije potreban mobilni sa 5 megapiksela i internet prikljuckom koji nece koristiti jer je 300 evra velika kolicina za telefon koji ce malisan izgubiti ili ce mu ga neko oteti?

Da li objasnjavate 12-godisnjakinji da ce biti vremena za minice i sminku i da ako sa tim pocne sa 20 da ce imati dovoljno vremena da se sminka do kraja zivota iako je njen ceo razred vec lici na grand paradu, ako njena drugarica ide taksijem u skolu, a sad to radi jos 5 devojcica iz razreda da ona ne moze?

Da li im objasnjavate da iako celi razred slusa turbofolk da postoje i druge vrste muzike?

Da li ubedjujete sina da kad ode na utakmicu ne treba psovati i pevati vulgarne i sovinisticke pesme i da to sto ceo njegov razred ide da lupa kamenjem komsijinu pekaru ne znaci da i on treba, a da cete ga vi odvesti svojim autom na maturu jer je glupost placati limuzinu?

...ili precutkujete i povucete se jer necete da se izdvaja od drustva, kako druga deca tako i oni iako vam sve te stvari smetaju i znate da se kose sa vasim principima?

Kliknite za proširenje...

lol ... pa ... sin ti je MALO mladji od mene ... i vetj skache VISOKO ...
po meni je to pitanje " PRESTIZhA " kao ... ko ce imati bolji fon i kome je " DUBLJI " dzep ...
vala ... ja i dalje koristim SonyEricsson K750i i trenutno mi ne treba nishta vishe ... trenutno shtekam kesh za novi komp ...










( necu da kazhem shta ce biti kad kupim komp )

Moji su recimo peezdeli na moje izrugivanje muzici devedesetih koja je harala "Palmom" u to vreme i da sam slušala turbo folk bili bi presrećni, mada nezvanično i jesam, dok nisam primetila da ima druge muzike, hvala bratu za to, jer iz razreda nisam saznala ništa o muzici. A ni moji o njoj nemaju nikakvo mišljenje, totalno su nezainteresovani za muziku, Grand je samo nešto što šljašti na TV ekranu... al' šljašti

U vezi sa stvarima, patikama, mobilnim (u srednjoj) nikada nisam bila zahtevna i prvi telefon sam dobila za rođendan, a da ga nisam ni tražila..... mada jesam očekivala. Bio to neki Alkatel izi, tad ludilo od telefona ustvari baš i nije, al' je bio nov i baš mi je bio mio..... većina ostale dece u srednjoj je tada već imala telefon i to duže vremena.....

Brat je, s druge strane, imao te tripove i stalno je patio za patikama ali to je zato što je u vreme njegove osnovne škole bilo strašno, jako strašno nemati markirane patike. Pa su tako jednog zvali "Rumun", drugog "Cigan" i da ne nabrajam, niko zaista nije želeo da ga zovu Rumun i da bude sirotinja u vreme najveće nemaštine i, iskreno, ne znam kako sa takvim stvarima izaći na kraj, jer je dete na neki način i u pravu. Tj. ima mnogo da izgubi ako nema ybne Nike tužno ali istinito.....

E sad, mene je valjda izvuklo što sam devojčica, pa je samo bio trip kakvu ću frizuru da dovučem taj dan i da li imam novu ideju za lakiranje noktiju.....

I evo sad razmišljam, poredeći sa nekom decom, pa i ovim danas, i ovom Grand navalom, pa da ne govorim o tome što se srednjoškolke "prže na poDrIgi-ja" :shock: i stvarno ne znam šta je to moglo uticati na mene da u atmosferi koja je krajnje "Grand" tj. turbofolk..... u ono vreme..... u vreme najgoreg dokazivanja i najveće nestašice, zaista ne zahtevam skoro ništa osim knjiga i, eventualno, para za ekskurziju..... sve ostalo sam čekala da mi sami ponude, pa sam jedne patike nosila godinama, a o jaknama da ne govorim.....

Nadam se da nije ispalo kako se nešto hvalim ili popujem..... zapravo me zanima šta su mi to rekli, da bih eventualno mogla da primenim ili kažem nekome drugom :shock:

mozda ti nisu nista specijalno rekli. meni i bratu nikada nisu, a nismo ni mi nista trazili tih godina.
najruzniji osecaj mi je bio kad udjem sa njim u radnju a on ne trazi ni cokoladu jer zna da nemam kintu. secam se da su i druga deca uglavnom bila mirna u redovima.
zato mi je draze kada dete pita da li moze da dobije nesto, jer ne trazis onda kada si svestan da nema, ili nece biti za svakog.
mozda zato ljudi danas i kupuju sve sto mogu klincima

Deci ne bi trebalo praviti mišljenje već bi trebalo oni da ga stvore. Neka sluša turbofolk, pa šta. Ja ga sigurno neću slušati.
U tim godinama bitno je da ne budeš već da budeš jer ovako se ni najveći smaratori neće sa tobom družiti.

E sada detetu treba staviti granicu dokle i oko kojih stvari treba da se dokazuje i da pokaže da i ono pripada tom COOL društvu.
Ako ti svi u odeljenju puše nemoj i ti, i sl.
Ako svo tvoje društvo ide da pljačka baba Ivkinu cvećaru, nemoj i ti.

Tj. da mu se pokaže šta sme i šta je dobro, i šta ne sme i šta je loše.
Tome se dete uči još od rođenja, šta je loše a šta dobro.
Ako nisi naučio dete dok je bilo malo da ne sme da dira utikač jer može da ga drmne struja, nema ništa od upozoravanja da ne sme da pljačka. Tako je to u životu, ali ne vidim nikakav razlog da mu se kaže da ne sme da se šminka i sl. Ili da ne valja da sluša turbo folk. Mi volimo rokere oni vole tu muziku, rokeri su bili popularni dok sam ja bila mala, a njima su sada populari aspirini i nikotini! Ali tu nema ništa loše. Šta sad, njen izbor njena stvar.

Joj odgajati decu u danasnje vreme je veoma tesko.Moja je mala ali mi se vec dize kosa na glavi od pomisli da cu uskoro biti u slicnim situacijama koje se ovde pominju.Mislim da je vazno usmeravati dete onako kako i sami zivimo.Znaci neke osnove u svakoj oblasti zivota mora da poprimi u kuci i porodici.Ako se u kuci slusa i postuje klasicna muzika tesko da ce dete iskreno zavoleti turbofolk.Ako ga od malih nogu ucimo da ide u pozoriste,ode u biblioteku i cita knjige,razlikuje lepo i lose....mislim da je manja verovatnoca da ce usvojiti nesto sto je drugacije.Sigurno ce u jednom periodu zivota pozeleti da se identifikuje sa svojom generacijom i mislim da mu to treba dozvoliti jer zabrana moze da odvede u suprotnom pravcu.U medjuvremenu je na roditelju da produzi da usmerava dete u zeljenom pravcu blago korigujuci njegove zelje i svoje mogucnosti.Bez radikalnih zabrana,suvisnih komentara,previse price i zvocanja...nesto kao pustis ga da tera svoj/tj da misli da tera svoje/a u potaji ti drzis konce u rukama i povodac na kratko.Tesko je verujem ali se nadam da je moguce.Roditelji moraju aktivno da ucestvuju u zivotu svoje dece da ih ozbiljno shvataju i pokusaju da razumeju njihove zelje ali i da im mnogo pricaju,objasnjavaju i savetuju ih i sto je najvaznije da zive onako kako bi zeleli da zive njihova deca.Licni primer je najupecatljiviji a decje faze dodju i prodju,vazna je osnova vaspitanja.