Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Недавно сам дошао до занимљивих открића о правом пореклу идеје уједињене Европе, заједничког тржишта, државне односно над-државне улоге усмеравања економије и најзад генеричког европског идентитета. Пређимо на ствар.
Текст Мирослава Лазањског Србија на западу, објављен у Политици од 12. априла ове године, подстакао ме је на шире истраживање. Нешто пре тога упознао сам се фразеологијом „европских вредности“ која је била коришћена у Србији 1941. године, у време немачке окупације. Сличности са фразама савремених „европејаца“ биле су више него очигледне. А онда, откриће равно шоку или откровењу, чак и за мене коме су корени данашње идеологије европског уједињења били поприлично јасни.
Дакле, Лазањски је у свом тексту рекао:
„Технологија транспорта и телекомуникација смањује раздаљине између народа и то ће неминовно довести до европске интеграције, велики немачки рајх ће реорганизовати Европу, срушити границе које још раздвајају европске народе и омогућити им да лакше живе заједно; за 50 година људи више неће размишљати у категоријама нације”, говорио је Гебелс 1940. године.
Пропагандна реторика, класичан параван за агресију: добро знамо шта је зликовац Гебелс имао тада на уму. Но, Хитлер је у Нирнбергу 1937. рекао и ово: „Нас више интерeсује уједињена Европа као хармонична породица народа од било које државе”. А онда је покренуо своје тенкове. Међутим, најартикулисанија нацистичка мисао по овом питању ће се искристалисати 1942. на великој конференцији у Берлину на тему „Europaische Wirtschaftsgemeinschaft“, или дословно „Европска економска заједница”. Закључак конференције: јединствено тржиште са рајхсмарком као референтном валутом. Сан различит од сна Бундесбанке деведесетих година?
Како се на Интернету практично све може пронаћи, није ми представљао велики проблем да откријем нешто више о тој конференцији на којој је први пут артикулисана идеја економски уједињене Европе. Занимљиво је да ће се тешко нешто наћи ако се укуца само Europaische Wirtschaftsgemeinschaft, јер то јесте ЕЕЗ на немачком – ерго, добићемо само гомилу линкова који нас упознају са познатом нам ЕЕЗ, претечом данашње ЕУ у овој инкарнацији. Али ако се унесе и одредница времена и места, Berlin 1942, проналажење иде без проблема.
У сваком случају, у Берлину је стварно одржана та конференција 1942. и стварно се говорило о економској будућности уједињене Европе. Наравно, уједињене под немачком палицом, за разлику од каснијих властодржаца, нацисти су углавном били искрени. У предговору првом и другом издању стоји:
Текст садржи излагања објављена под називом „Европска Економска Заједница“, од стране Берлинског друштва за индустрију и трговину на почетку 1942. године, у сарадњи са економским саветником Берлинског комитета НСДАП и Комором индустрије и трговине. Излагања су следећа:
• Walter Funk, министар економије Рајха и председник Рајхсбанке: „Економски изглед Нове Европе“
• Dr. Horst Jecht, професор на Берлинској школи економије: „Развој према Европској Економској Заједници“
• Dr. Emil Woermann, професор универзитета у Халеу: „Европска пољопривреда“
• Dr. Anton Reithinger, директор економског одељења I.G. Farbenindustrie A.G., Berlin: „Европска индустријска економија“
• Dr. Philipp Beisiegel, директор у Министарству рада Рајха: „Развој рада у Европи“
• Gustav Koenigs, државни секретар, Берлин: „Питања европског транспорта“
• Dr. Bernhard Benning, директор Кредитне компаније Рајха, Берлин: „Питања европске валуте“
• Dr. Carl Clodius, амбасадор у Министарству спољних послова: „Европска трговина и економски уговори“
• Professor Dr. Heinrich Hunke, саветник у Економском комитету НСДАП, председник Немачке агенције за економски публицитет и Берлинског друштва за индустрију и трговину: „Основно питање – Европа: географски концепт или политичка чињеница“
Како су излагања наишла на велико интересовање, аутори су их учинили доступним ширем кругу људи у Берлину, септембра 1942. Иза објављивања су стали Берлинско друштво за индустрију и трговину, председник Professor Dr. Heinrich Hunke и Берлинска школа економије, ректор Dr. Edwin Fels.
Као што видимо, ово су говорили веома утицајни и озбиљни људи тог времена, практично врх економских наука Рајха.
Комплетан есеј: Корени уједињене Европе
Текст Мирослава Лазањског Србија на западу, објављен у Политици од 12. априла ове године, подстакао ме је на шире истраживање. Нешто пре тога упознао сам се фразеологијом „европских вредности“ која је била коришћена у Србији 1941. године, у време немачке окупације. Сличности са фразама савремених „европејаца“ биле су више него очигледне. А онда, откриће равно шоку или откровењу, чак и за мене коме су корени данашње идеологије европског уједињења били поприлично јасни.
Дакле, Лазањски је у свом тексту рекао:
„Технологија транспорта и телекомуникација смањује раздаљине између народа и то ће неминовно довести до европске интеграције, велики немачки рајх ће реорганизовати Европу, срушити границе које још раздвајају европске народе и омогућити им да лакше живе заједно; за 50 година људи више неће размишљати у категоријама нације”, говорио је Гебелс 1940. године.
Пропагандна реторика, класичан параван за агресију: добро знамо шта је зликовац Гебелс имао тада на уму. Но, Хитлер је у Нирнбергу 1937. рекао и ово: „Нас више интерeсује уједињена Европа као хармонична породица народа од било које државе”. А онда је покренуо своје тенкове. Међутим, најартикулисанија нацистичка мисао по овом питању ће се искристалисати 1942. на великој конференцији у Берлину на тему „Europaische Wirtschaftsgemeinschaft“, или дословно „Европска економска заједница”. Закључак конференције: јединствено тржиште са рајхсмарком као референтном валутом. Сан различит од сна Бундесбанке деведесетих година?
Како се на Интернету практично све може пронаћи, није ми представљао велики проблем да откријем нешто више о тој конференцији на којој је први пут артикулисана идеја економски уједињене Европе. Занимљиво је да ће се тешко нешто наћи ако се укуца само Europaische Wirtschaftsgemeinschaft, јер то јесте ЕЕЗ на немачком – ерго, добићемо само гомилу линкова који нас упознају са познатом нам ЕЕЗ, претечом данашње ЕУ у овој инкарнацији. Али ако се унесе и одредница времена и места, Berlin 1942, проналажење иде без проблема.
У сваком случају, у Берлину је стварно одржана та конференција 1942. и стварно се говорило о економској будућности уједињене Европе. Наравно, уједињене под немачком палицом, за разлику од каснијих властодржаца, нацисти су углавном били искрени. У предговору првом и другом издању стоји:
Текст садржи излагања објављена под називом „Европска Економска Заједница“, од стране Берлинског друштва за индустрију и трговину на почетку 1942. године, у сарадњи са економским саветником Берлинског комитета НСДАП и Комором индустрије и трговине. Излагања су следећа:
• Walter Funk, министар економије Рајха и председник Рајхсбанке: „Економски изглед Нове Европе“
• Dr. Horst Jecht, професор на Берлинској школи економије: „Развој према Европској Економској Заједници“
• Dr. Emil Woermann, професор универзитета у Халеу: „Европска пољопривреда“
• Dr. Anton Reithinger, директор економског одељења I.G. Farbenindustrie A.G., Berlin: „Европска индустријска економија“
• Dr. Philipp Beisiegel, директор у Министарству рада Рајха: „Развој рада у Европи“
• Gustav Koenigs, државни секретар, Берлин: „Питања европског транспорта“
• Dr. Bernhard Benning, директор Кредитне компаније Рајха, Берлин: „Питања европске валуте“
• Dr. Carl Clodius, амбасадор у Министарству спољних послова: „Европска трговина и економски уговори“
• Professor Dr. Heinrich Hunke, саветник у Економском комитету НСДАП, председник Немачке агенције за економски публицитет и Берлинског друштва за индустрију и трговину: „Основно питање – Европа: географски концепт или политичка чињеница“
Како су излагања наишла на велико интересовање, аутори су их учинили доступним ширем кругу људи у Берлину, септембра 1942. Иза објављивања су стали Берлинско друштво за индустрију и трговину, председник Professor Dr. Heinrich Hunke и Берлинска школа економије, ректор Dr. Edwin Fels.
Као што видимо, ово су говорили веома утицајни и озбиљни људи тог времена, практично врх економских наука Рајха.
Комплетан есеј: Корени уједињене Европе
Upravo tako sam i mislio
