- Poruka
- 4.933
Svaki peti srednjoškolac u Srbiji, korisnik interneta, dobio je seksualnu ponudu od virtuelnog sagovornika. Glatko ju je odbilo 16 odsto, a tri procenta onih koji su bez snebivanja prihvatili seksualni kontakt kažu da nisu imali problema. Trojica đaka, međutim, doživela su veoma neprijatno iskustvo zbog prihvatanja seksualne ponude sa interneta.
Ovo su podaci Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, iz istraživanja za Ministarstvo prosvete, koje priprema strategiju za mlade. Ovakvo seksualno uznemiravanje i provociranje maloletnika, međutim, nije krivično kažnjivo.
- Srbija nema odgovarajuću zakonsku regulativu u ovoj oblasti. Naše tužilaštvo nije nadležno za internet pedofiliju i druge oblike seksualnog sajberuznemiravanja maloletnika. Nema izgleda da će zakon koji utvrđuje našu nadležnost biti menjan 2009. godine. Zato sada krivična odgovornost postoji jedino kad neko preko interneta podstiče maloletnika na prostituciju, pod uslovom da do prostituisanja dođe u realnom životu - ukazuje Lidija Komlen-Nikolić, republički posebni tužilac za visokotehnološki kriminal.
Istraživači su i sami bili iznenađeni da je tako veliki broj mladih izložen seksualnim provokacijama na sajtovima za društveno umrežavanje.
- Anketirali smo 2.419 učenika iz različitih tipova srednjih škola u devet gradova. Kompjuter kod kuće ima 89 odsto srednjoškolaca, priključak na internet 57 odsto. Seksualnu ponudu nije dobilo 41 odsto srednjoškolaca, petina jeste. Sajberkriminalci koriste razne načine da dopru do dece, najčešće u tzv. sobama za četovanje. Nekada su i mladi krivi, jer iz radoznalosti otvaraju sumnjive sajtove ostavljajući mogućnost nasilniku da ih nađe - kaže dr Dijana Plut, naučni saradnik Instituta za psihologiju.
Ova anketa bila je anonimna pa se ne zna šta se dogodilo trojici srednjoškolaca koji su stekli veoma neprijatno iskustvo iz ovozemaljskog seksualnog kontakta sa internet sagovornikom.
- Sajbernasilnici nanose žrtvi veoma vidljivu i neizmerno veliku štetu, a isto to može da se dogodi i preko SMS-a. Dete može da doživi svašta između četiri zida ako prihvati susret s nepoznatim u tajnosti. Nasilnik može naneti i javnu sramotu detetu kad kompromitujući materijal (stvarni ili izmišljen) okači na neki sajt, pusti u mrežu, pošalje kao SMS svima iz okoline deteta - upozorava Dijana Plut.
Odrasli, pa i tinejdžeri preko interneta ponekad tragaju za prijateljstvima, neki i seksualnim kontaktima. Dr Plut objašnjava da su srednjoškolci radoznali, uzbudljivo im je da uskaču u razne virtuelne uloge, „što je njima primereno i od njih očekivano ponašanje“.
- Nažalost, ponekad ih sa druge strane čekaju iskusni vukovi. Nisu deca kriva što na ovom svetu postoji toliko mnogo poremećenih ljudi. Strašno je što je za njih sada opasno biti mlad i radoznao. U svetu već uveliko organizuju kurseve po školama i imaju SOS sajtove za pomoć deci da odgovore na ovakve provokacije - ističe dr Plut, uz ocenu da će nam ovo biti još veći problem jer je „psihološko sajberropstvo“ uveliko svetska glavobolja.
Deca su informatički pismenija ne samo u odnosu na roditelje koji bi trebalo da ih nadziru, već i od svojih nastavnika. Zato roditelji ne vide u kojoj meri može da bude ugroženo dete koje mirno sedi kod kuće i igra se za računarom. Ali uprkos tome, dr Plut zaključuje da je „porodica u Srbiji bolja nego što smo očekivali, jer mladi, generalno, u roditeljima imaju najsnažnije oslonce“.
Nevladina organizacija „Astra“ (bavi se sprečavanjem trgovine ljudima) pre dve godine je uradila pilot-projekat u Srbiji i regionu povodom prvih slučajeva vrbovanja putem interneta radi trgovine ljudima. U šest gradova anketirali su 1.205 srednjoškolaca: 70 odsto koristi internet, polovina ide u sobe za četovanje.
- Od te polovine je čak 47,8 odsto dobilo ponude, od toga da se uživo upoznaju, preko poziva da „zajedno otputuju“, da im taj neko „obezbedi posao“, do poziva na čist seks ili seks za novac. Sa internet sagovornikom uživo se upoznalo čak 37 odsto srednjoškolaca - veli Lidija Radović iz „Astre“.
Kod trgovaca ljudima najtraženije su devojčice od 15 godina, pa je „Astra“ izmislila prosečnu tinejdžerku upravo te dobi, koja je završavala osmi razred, htela da upiše trgovačku školu i živela sa oba, relativno stroga roditelja. Posadili su ovu izmišljenu devojčicu na „Krstaricu“, „Serbiankafe“, „Skajp“ i „Aj-Si-Kju“.
- Za 50 sati razgovora, tokom više dana, devojčica nije inicirala nijedan kontakt, ali su s njom kontaktirali 457 puta. Četvrtina ju je seksualno uznemiravala: i žene i muškarci. Čak 20 puta dobila je sumnjive ponude; poslužila je za ostvarivanje nečije seksualne fantazije, nuđeno joj je rešenje „svih problema“, „da postigne bolji život“, što može da bude uvod u trgovinu ljudima. Bilo je i eksplicitnih ponuda: seks za novac. „Kupci seksa“ znali su da ona ima samo 15 godina i govorili joj da su „klinke najbolje jer ne prave probleme“. Da smo profil te devojčice napravili ranjivijim, rezultat bi bio još alarmantniji. S njom su kontaktirali svi, od tinejdžera do muškaraca starijih od 60 godina - ističe Lidija Radović.
Deca u Srbiji dnevno su prosečno dva sata za računarom. Ne slute kakvih sve bolesnih umova ima i u realnom i u virtuelnom svetu, ostavljaju lične podatke na raznim veb stranicama, ne misleći da mogu postati nečija meta. Zato roditeljima i deci, kažu stručnjaci, treba pomoći da razviju zaštitne strategije u svetu interneta.
Primer pokušaja navođenja maloletnice na prostituciju
Odakle si, Saškice? Imaš 15 godina?
- Da, a ti?
Dvadeset devet.
- Ok.
Ideš u školu?
- Da, u osnovnu, osmi razred.
- Imaš momka?
- Nemam.
A volela bi?
- Pa, naravno da bih, ali kad naiđe, naiđe!
Tvoje drugarice imaju momke, spavaju li sa njima?
- Pa neke da, neke ne.
Ti si nevina?
- Neću da ti kažem.
Dobro, znam... sramota te. Volela bi da izgubiš nevinost uskoro? Poigrala bi se...? Hajde, pričaj, šta se ustručavaš. Reci nešto.
- A kako si tako prost, a imaš 30 godina?
Mila... videćeš kad odrasteš... Bićeš luđa nego sad:-) A sad mi reci... Volela bi da se poigraš sa...?
- A ti se baš osećaš jako kad pričaš sa devojčicama?
Prija mi, najslađe ste u tim godinama.
- Zar ti to nije dosadno? Nama su vršnjaci dosadni.
Nije mi dosadno. Želim mlađu devojku i sada pričam s tobom. Bila bi ponekad sa mnom, a da te ja pomognem na određen način... finansijski? Pa?
- Kako misliš da me pomogneš?
Recimo, učiniš me srećnim na brzaka i dobiješ 100 evra. Samo deset, petnaest minuta. Mislim da je ponuda OK.
- Pa, ja nisam sponzoruša i imam samo 15 godina.
Nisi, naravno, a sve bi ostalo između nas, a ti bi imala uvek para.
- A zašto? Ne bih mogla reći ni drugarici?
Kome želiš možeš reći. Je l’ ponuda u redu?
- Nije.
Kaži svoju ponudu.
- Ne nudim ti ništa.
(...)
(Razgovor nepoznatog muškarca sa virtuelnom tinejdžerkom koju je radi istraživanja kreirala „Astra“)
Kako se zaštititi
- Na četovima ne dati pravo ime i prezime, adresu, školu...
- Ne otvarati poruke nepoznatog pošiljaoca
- Sumnjivu poruku pokazati roditelju, koji od provajdera traži savet
- Ne komunicirati sa sumnjivim sagovornikom: ne reagovati na njega
- Roditelj da prisustvuje susretu sa osobom upoznatom preko neta
- Nasilnik je navalentan: promeniti e-mail adresu, novu dati malom broju ljudi, ponekad su nasilnici iz okoline deteta
- Biti uljudan na internetu, na grubu i uvredljivu komunikaciju ne vraćati istom merom: nasilnik želi da izazove žrtvu
- Generalno, biti ograničeno na internetu zbog gubljenja kontakta sa stvarnim svetom i prijateljima
http://www.blic.co.yu/temadana.php?id=44143
Ovo su podaci Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, iz istraživanja za Ministarstvo prosvete, koje priprema strategiju za mlade. Ovakvo seksualno uznemiravanje i provociranje maloletnika, međutim, nije krivično kažnjivo.
- Srbija nema odgovarajuću zakonsku regulativu u ovoj oblasti. Naše tužilaštvo nije nadležno za internet pedofiliju i druge oblike seksualnog sajberuznemiravanja maloletnika. Nema izgleda da će zakon koji utvrđuje našu nadležnost biti menjan 2009. godine. Zato sada krivična odgovornost postoji jedino kad neko preko interneta podstiče maloletnika na prostituciju, pod uslovom da do prostituisanja dođe u realnom životu - ukazuje Lidija Komlen-Nikolić, republički posebni tužilac za visokotehnološki kriminal.
Istraživači su i sami bili iznenađeni da je tako veliki broj mladih izložen seksualnim provokacijama na sajtovima za društveno umrežavanje.
- Anketirali smo 2.419 učenika iz različitih tipova srednjih škola u devet gradova. Kompjuter kod kuće ima 89 odsto srednjoškolaca, priključak na internet 57 odsto. Seksualnu ponudu nije dobilo 41 odsto srednjoškolaca, petina jeste. Sajberkriminalci koriste razne načine da dopru do dece, najčešće u tzv. sobama za četovanje. Nekada su i mladi krivi, jer iz radoznalosti otvaraju sumnjive sajtove ostavljajući mogućnost nasilniku da ih nađe - kaže dr Dijana Plut, naučni saradnik Instituta za psihologiju.
Ova anketa bila je anonimna pa se ne zna šta se dogodilo trojici srednjoškolaca koji su stekli veoma neprijatno iskustvo iz ovozemaljskog seksualnog kontakta sa internet sagovornikom.
- Sajbernasilnici nanose žrtvi veoma vidljivu i neizmerno veliku štetu, a isto to može da se dogodi i preko SMS-a. Dete može da doživi svašta između četiri zida ako prihvati susret s nepoznatim u tajnosti. Nasilnik može naneti i javnu sramotu detetu kad kompromitujući materijal (stvarni ili izmišljen) okači na neki sajt, pusti u mrežu, pošalje kao SMS svima iz okoline deteta - upozorava Dijana Plut.
Odrasli, pa i tinejdžeri preko interneta ponekad tragaju za prijateljstvima, neki i seksualnim kontaktima. Dr Plut objašnjava da su srednjoškolci radoznali, uzbudljivo im je da uskaču u razne virtuelne uloge, „što je njima primereno i od njih očekivano ponašanje“.
- Nažalost, ponekad ih sa druge strane čekaju iskusni vukovi. Nisu deca kriva što na ovom svetu postoji toliko mnogo poremećenih ljudi. Strašno je što je za njih sada opasno biti mlad i radoznao. U svetu već uveliko organizuju kurseve po školama i imaju SOS sajtove za pomoć deci da odgovore na ovakve provokacije - ističe dr Plut, uz ocenu da će nam ovo biti još veći problem jer je „psihološko sajberropstvo“ uveliko svetska glavobolja.
Deca su informatički pismenija ne samo u odnosu na roditelje koji bi trebalo da ih nadziru, već i od svojih nastavnika. Zato roditelji ne vide u kojoj meri može da bude ugroženo dete koje mirno sedi kod kuće i igra se za računarom. Ali uprkos tome, dr Plut zaključuje da je „porodica u Srbiji bolja nego što smo očekivali, jer mladi, generalno, u roditeljima imaju najsnažnije oslonce“.
Nevladina organizacija „Astra“ (bavi se sprečavanjem trgovine ljudima) pre dve godine je uradila pilot-projekat u Srbiji i regionu povodom prvih slučajeva vrbovanja putem interneta radi trgovine ljudima. U šest gradova anketirali su 1.205 srednjoškolaca: 70 odsto koristi internet, polovina ide u sobe za četovanje.
- Od te polovine je čak 47,8 odsto dobilo ponude, od toga da se uživo upoznaju, preko poziva da „zajedno otputuju“, da im taj neko „obezbedi posao“, do poziva na čist seks ili seks za novac. Sa internet sagovornikom uživo se upoznalo čak 37 odsto srednjoškolaca - veli Lidija Radović iz „Astre“.
Kod trgovaca ljudima najtraženije su devojčice od 15 godina, pa je „Astra“ izmislila prosečnu tinejdžerku upravo te dobi, koja je završavala osmi razred, htela da upiše trgovačku školu i živela sa oba, relativno stroga roditelja. Posadili su ovu izmišljenu devojčicu na „Krstaricu“, „Serbiankafe“, „Skajp“ i „Aj-Si-Kju“.
- Za 50 sati razgovora, tokom više dana, devojčica nije inicirala nijedan kontakt, ali su s njom kontaktirali 457 puta. Četvrtina ju je seksualno uznemiravala: i žene i muškarci. Čak 20 puta dobila je sumnjive ponude; poslužila je za ostvarivanje nečije seksualne fantazije, nuđeno joj je rešenje „svih problema“, „da postigne bolji život“, što može da bude uvod u trgovinu ljudima. Bilo je i eksplicitnih ponuda: seks za novac. „Kupci seksa“ znali su da ona ima samo 15 godina i govorili joj da su „klinke najbolje jer ne prave probleme“. Da smo profil te devojčice napravili ranjivijim, rezultat bi bio još alarmantniji. S njom su kontaktirali svi, od tinejdžera do muškaraca starijih od 60 godina - ističe Lidija Radović.
Deca u Srbiji dnevno su prosečno dva sata za računarom. Ne slute kakvih sve bolesnih umova ima i u realnom i u virtuelnom svetu, ostavljaju lične podatke na raznim veb stranicama, ne misleći da mogu postati nečija meta. Zato roditeljima i deci, kažu stručnjaci, treba pomoći da razviju zaštitne strategije u svetu interneta.
Primer pokušaja navođenja maloletnice na prostituciju
Odakle si, Saškice? Imaš 15 godina?
- Da, a ti?
Dvadeset devet.
- Ok.
Ideš u školu?
- Da, u osnovnu, osmi razred.
- Imaš momka?
- Nemam.
A volela bi?
- Pa, naravno da bih, ali kad naiđe, naiđe!
Tvoje drugarice imaju momke, spavaju li sa njima?
- Pa neke da, neke ne.
Ti si nevina?
- Neću da ti kažem.
Dobro, znam... sramota te. Volela bi da izgubiš nevinost uskoro? Poigrala bi se...? Hajde, pričaj, šta se ustručavaš. Reci nešto.
- A kako si tako prost, a imaš 30 godina?
Mila... videćeš kad odrasteš... Bićeš luđa nego sad:-) A sad mi reci... Volela bi da se poigraš sa...?
- A ti se baš osećaš jako kad pričaš sa devojčicama?
Prija mi, najslađe ste u tim godinama.
- Zar ti to nije dosadno? Nama su vršnjaci dosadni.
Nije mi dosadno. Želim mlađu devojku i sada pričam s tobom. Bila bi ponekad sa mnom, a da te ja pomognem na određen način... finansijski? Pa?
- Kako misliš da me pomogneš?
Recimo, učiniš me srećnim na brzaka i dobiješ 100 evra. Samo deset, petnaest minuta. Mislim da je ponuda OK.
- Pa, ja nisam sponzoruša i imam samo 15 godina.
Nisi, naravno, a sve bi ostalo između nas, a ti bi imala uvek para.
- A zašto? Ne bih mogla reći ni drugarici?
Kome želiš možeš reći. Je l’ ponuda u redu?
- Nije.
Kaži svoju ponudu.
- Ne nudim ti ništa.
(...)
(Razgovor nepoznatog muškarca sa virtuelnom tinejdžerkom koju je radi istraživanja kreirala „Astra“)
Kako se zaštititi
- Na četovima ne dati pravo ime i prezime, adresu, školu...
- Ne otvarati poruke nepoznatog pošiljaoca
- Sumnjivu poruku pokazati roditelju, koji od provajdera traži savet
- Ne komunicirati sa sumnjivim sagovornikom: ne reagovati na njega
- Roditelj da prisustvuje susretu sa osobom upoznatom preko neta
- Nasilnik je navalentan: promeniti e-mail adresu, novu dati malom broju ljudi, ponekad su nasilnici iz okoline deteta
- Biti uljudan na internetu, na grubu i uvredljivu komunikaciju ne vraćati istom merom: nasilnik želi da izazove žrtvu
- Generalno, biti ograničeno na internetu zbog gubljenja kontakta sa stvarnim svetom i prijateljima
http://www.blic.co.yu/temadana.php?id=44143
