30./17. септембар
Свете мученице Вера, Нада и Љубав и мати им Софија. Живјели и страдали у Риму у вријеме цара Адријана. Софија мудра, како јој име каже (софиа=мудрост), бјеше остала удовица и као хришћанко бјеше добро утврдила себе и кћери своје у вјери христовој. У вријеме када се мучитељска рука Адријанова пружи и на добродјетељни дом Софијин, Вера имаше 12, Нада 10, а Љубав 9 година. Изведене пред цара, оне све четири, држаше се руке «као вијенац исплетени» смјерно, али одлучно исповједише вјеру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди. Пред страдање мајка својим савјетима укрепљиваше своје кћери да би истрајале до краја. «Ваш небески љубитељ, Исус христос, јесте здравље вјечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тијела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим тијелима ће засијати на небу као звијезде». Све једну по једну, мучитељ мучаше љутим миукама, најприје Веру, па Наду, па Љубав. Тукоше их, сјекоше, бацаше у огањ и у врелу смолу, и најзад једну за другом, мачем посјекоше. Мртва тијела својих кћери узе Софија, однесе ван град и тамо часно сахрани. И оста на гробу њиховом три дана и три ноћи, молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу, хитајући у рајска насеља гдје је блажене душе њених славних кћери чекаху.
