Razlika izmedju Vere i Nade ?

cizmice:

Koje su po vama razlike izmedju Vjere i Nade?



ps
Obzirom da postoji tema: "Razlika između Mudrosti i Znanja? " odlucih da otvorim ovu temu.

Kliknite za proširenje...

Ne mogu da verujem, ovo kao da sam ja postavila..... a sigurno sam i htela, nego je na ovom forumu bila strogo zabranjena svaka diskusija koja naginje ka religioznom

Koja je razlika, zaista? Pročitala sam odgovor da je vera viši stepen nade, te da ova podrazumeva veći stepen poverenja..... nego, po meni je taj izraz bezuslovno poverenje u nešto. Sve ostalo je nada. Zato uvek kažem da vernici nemaju veru, nego nadu.
Da zaista imaju veru, ne bi se ni najmanje plašili smrti. Takođe, ne bi se plašili za svoje bližnje..... da ne govorim o kosmičkoj pravdi i o tome kako ne bi trebali ni da se nerviraju, jer će svakog zlotvora već snaći..... blabla..... ali takav čovek ne postoji. Postoji samo onaj čija je nada slabija i onaj čija je nada jača.

Nešto:

Ne mogu da verujem, ovo kao da sam ja postavila..... a sigurno sam i htela, nego je na ovom forumu bila strogo zabranjena svaka diskusija koja naginje ka religioznom

Koja je razlika, zaista? Pročitala sam odgovor da je vera viši stepen nade, te da ova podrazumeva veći stepen poverenja..... nego, po meni je taj izraz bezuslovno poverenje u nešto. Sve ostalo je nada. Zato uvek kažem da vernici nemaju veru, nego nadu.
Da zaista imaju veru, ne bi se ni najmanje plašili smrti. Takođe, ne bi se plašili za svoje bližnje..... da ne govorim o kosmičkoj pravdi i o tome kako ne bi trebali ni da se nerviraju, jer će svakog zlotvora već snaći..... blabla..... ali takav čovek ne postoji. Postoji samo onaj čija je nada slabija i onaj čija je nada jača.

Kliknite za proširenje...

Sto ce reci da imamo razne varijante Nade, a isto se moze primeniti i za Veru te je valjda sad malo jasnije sto postavljah uparene slike...

Tuzni_patak:

hajde da dodam na vatru....obe reci su vera........na engleskom....

believe
faith....

a tu je i
hope
---------------------------

Kliknite za proširenje...

Nisi dobro dodao, "(to) believe" je glagol, a "belief" je vera (u bilo šta). "Faith" je vera u religioznom smislu, mada se reč nekada koristi kao sinonim za ostale oblike vere. U srpskom nemamo baš precizan prevod reči "faith", nego koristimo sinonime. "Faith" je iracionalna pojava, zapravo "belief" bez dokaza.

"Hope" je nada, i to je ovaj potpuno drugi pojam o kom govorimo (bliži pojmovima expectation, anticipation)

cizmice:

Koje su po vama razlike izmedju Vjere i Nade?

Kliknite za proširenje...

K'o što reče Treća, zapitah se koja Vera i Nada? Vera radi u kiosku
a Nada u el.-distribuciji.
Kad' već diskutujete o eng. rečima - faith može značiti i - vera u sebe, druge,
sistem kojem pripadate.
Vera je malo jača od nade.
Uporedite na primeru.
Verujem u bolje sutra. | Nada se boljem sutra.
Nekako mi vera uverljivija.

Tsutomu:

K'o što reče Treća, zapitah se koja Vera i Nada? Vera radi u kiosku
a Nada u el.-distribuciji.
Kad' već diskutujete o eng. rečima - faith može značiti i - vera u sebe, druge,
sistem kojem pripadate.
Vera je malo jača od nade.
Uporedite na primeru.
Verujem u bolje sutra. | Nada se boljem sutra.
Nekako mi vera uverljivija.

Kliknite za proširenje...

Ali manje izvesna.

dragonfromdarkness:

Ali manje izvesna.

Kliknite za proširenje...

Vise vrijedi jedno "Evo ti" nego milion: "Neka ti bog pomogne".

Tuzni_patak:

hajde da dodam na vatru....obe reci su vera........na engleskom....

believe
faith....

a tu je i
hope
---------------------------

Kliknite za proširenje...

believe je glagol, a ne imenica, i znaci VEROVATI. belief je imenica koja znaci pre UVERENJE nego VERA.
faith je VERA.
hope je NADA.

A kako se zove ova nova filozofija sto se razmahala na forumu filozofija ?

Nekad su ovakve ideje bile dobar indikator da ce osoba da se kad tad kljukati sedativima i trodonima.....sad vidim to kod prilicno uprosecenih osoba mladjeg uzrasta....

Ja ne bih da poverujem da su bas na isti kalup kao nihilisti mog vremena....

дрињача:

30./17. септембар

Свете мученице Вера, Нада и Љубав и мати им Софија. Живјели и страдали у Риму у вријеме цара Адријана. Софија мудра, како јој име каже (софиа=мудрост), бјеше остала удовица и као хришћанко бјеше добро утврдила себе и кћери своје у вјери христовој. У вријеме када се мучитељска рука Адријанова пружи и на добродјетељни дом Софијин, Вера имаше 12, Нада 10, а Љубав 9 година. Изведене пред цара, оне све четири, држаше се руке «као вијенац исплетени» смјерно, али одлучно исповједише вјеру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди. Пред страдање мајка својим савјетима укрепљиваше своје кћери да би истрајале до краја. «Ваш небески љубитељ, Исус христос, јесте здравље вјечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тијела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим тијелима ће засијати на небу као звијезде». Све једну по једну, мучитељ мучаше љутим миукама, најприје Веру, па Наду, па Љубав. Тукоше их, сјекоше, бацаше у огањ и у врелу смолу, и најзад једну за другом, мачем посјекоше. Мртва тијела својих кћери узе Софија, однесе ван град и тамо часно сахрани. И оста на гробу њиховом три дана и три ноћи, молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу, хитајући у рајска насеља гдје је блажене душе њених славних кћери чекаху.

Kliknite za proširenje...

Zanimljiv tekst.I vera i nada su okrenute buducnosti,a ona je nepoznata i neizvesna.Sadasnjost ne postoji,Proslost je postojala i ako je na trenutke i bila lepa, daleka je i ne pruza utehu.Coveku je potrebna snaga da ide dalje kroz zivot,a snagu mu daju vera,nada,ljubav,posebno vera u ljubav.Inace je ceo zivot nistavilo i praznina.
Da dodam jednu misao:
´"Tuga gleda unatrag,briga gleda okolo,
a samo vera gleda gore."

Pa, Vera ima velike dude, a Nada duge noge....

moje srce:

believe je glagol, a ne imenica, i znaci VEROVATI. belief je imenica koja znaci pre UVERENJE nego VERA.
faith je VERA.
hope je NADA.

Kliknite za proširenje...

Već objašnjeno u postu br. 28. :-)

Vera i Nada su osecanja i kao osecanjima im treba pristupiti da bi ih shvatio.Jlicno se stalno nesto nadam iako znam da nesto ne moze biti ja se i dalje nadam i mislim da je Nada stvarno ono sto poslednje ostaje.To je vec neko reko pre mene i taj ko je to reko on je to i osetio.
Veru ne poseduje svako i ne oseti je svako u zivotu.Mali broj ljudi zna sta je stvarno Vera.
Kao sto sam vec rekla govorimo o osecanjima a osecanja su prolazna i nisu sva osecanja ista.
Osecanja su kratkog roka i fizicka i psihicka.
Vera je jedna a verovanje znaci nada.
Tu treba paziti kad se o njima tumaci.
Jer One se zovu Vera, Nada i Ljubav.

Vera vara a Nada ne da

haklberi:

Vera vara a Nada ne da

Kliknite za proširenje...

Hehe...

Ostavimo salu, pitanje je ipak dobro, cak sustinsko!

Nada je nizi uopsten stepen koji podrazumeva obicno nesto sto se moze pre izraziti epitetom, metaforom, uz poneki glagolcic., dok je vera visi, konkretniji misaoni oblik, i vrlo je po meni , blizak nameri (izvrsni oblik) koja je jos visi stepen, pa se obicno je izrazava u vidu glagola...
Primer (jako ih volem shta chu) :
Stojite na semaforu i razmisljate: "Nadam se da cu preci preko zebre."
Ili sutra razmiljate na isto mestu: "Verujem da cu da predjem zebru".
A onda posle dodjete i pomislite: "Nameravam da sad predjem ovu zebru!"
Ne znam da li osecate razliku...?
Ima jos 1 stepen ali nechu da vam kaem....mozda...posle...

u kultnom ostvarenju s.kubrika 2001 postoji cuvena scena kada majmuni dodiruju obelisk koji simbolise intelekt, mudrost, znanje i u tom intervalu dodira tj. nagomilane zivotinjske energije sazete u dlakavim prstima chopora nastaje transpozicija modulisanog signala koji od tih majmuna stvori razumna bica.... za to je naravno bilo potrebno puno milenijuma ali cela prica je u tome sta je ta karika koja nedostaje u darwinovoj strukturi formiranja ljudskog bica kao jedinke koja razmislja i dela u skladu sa normama najrazvijenijeg zivog stvora na ovoj planeti, ostavila nama, cuvarima vrste u amanet. pocelo je sa sa ubijanjem slabijih vrsta radi ishrane pa se nastavilo sa tochkom i simbolichno zavrshilo jurishem medju zvezde. jedina stvar koja je bila vredna u tom modulisanom signalu je bila ta da on izgleda nije delovao kako treba na neke delove mozga ondashnjeg primata te smo zato danas svi na neki nacin roba sa greskom sto se moze jako lepo pratiti kroz istoriju razvitka tzv. "civilizacije" koja je krenula sa XX vekom u reverzibilnom pravcu. da se vratim na mozak jer je on reshenje svega shto choveka muchi milenijumima, shto izaziva ratove, zlochine iz strasti, kao i prijatna osecanja kao ona kad odete na zhurku i posluze vas ukusnim aromatichnim bajaderama a ne shvatate da je taj ukus imao isti vash predak primat hominid kada je mozda ondashnjim bazalnim ganglijama osecao krivicu zbog nedela obljube glavne zhenke u choporu bez pitanja bosa te bio izopsten iz istog a kasnije iz plemena ili drushtva kako je civilizacija kroz istoriju napredovala.... vera i nada... gde se one tu uklapaju? vekovima su takvi naslednici primata imali potrebu da meshaju babe i zhabe... deo za kreativnost je bio neiskoriscen sem kod nekolicine na svetu, od onog drugog dela mozga jedino su ljudi mogli da se lepo snalaze u prostoru i nista vise. svaka forma nekog umnog zakljucivanja je bila nekim signalom brisana kao virus jer joj nije bilo vreme da se aktivira. zato je istorija prepuna klanja, ubijanja, kolektivnog ispiranja svesti putem religija i drugih formi drushtvenih uredjenja... suptilno i umno zakljuchivanje su bili dar samo odabranih obichno onih na vrhovima vlasti. vera i nada.. gde se one tu uklapaju? danashnji chovek je informisan, obaveshten, svet je postao globalno selo zahvaljujuci internetu, ratovi se vode manje vishe pritiskom na dugme, fenomenologija ubijanja radi ishrane ili samog ubijanja drugih je dovedena na nivo savrshenstva ali ipak tu i tamo u ruralnim sredinama kao shto je zemlja gde zhivimo ostaju u modi stari obichaji primata, klanja radi ishrane ili obelezhavanja teritorije ili pak klanja radi samog klanja. vera ili nada... gde se one tu uklapaju? danashnji mediji ispiraju konglomeratu ljudskih glava koje su obdarene samo ka razmishljanju u slepochnoj zoni koja prima iskljuchivo senzitivne nadrazhaje najprostije vrste među kojima je najdominantnije pamcenje, ono na kratke staze... neko je tu izgleda promenio softver u matrixu nashih mozgova i salje signal tu i tamo komparativno razlichito modulisanih algoritamskih skripta od onih koji su bili zacrtani obeliskom iz tajne pocetka ili misterije postanka koji je vazhio za celu planetu. vera ili nada.. gde se one tu uklapaju? da napravimo malu digresiju. ljubav. zaljubljenost. naklonost. fluid među ljudima. sve to naki nachin kontrolishe mozak. imamo hipotetichku situaciju da se osobi A svidja osoba B. osoba B zna da se osoba A lozhi na nju ali ona ipak vishe preferira ruralnog tipa C jer zna da sofisticirana osoba A ima sposobnost da u nju unese emocije necheg nepoznatog kao i nemir dushe koji izaziva iskonski strah, isti onaj kao shto je nash predak primat imao od dolaska noći gde su harale divlje zveri. osoba B gaji nadu da je u pravu i ima veru u svoju odluku da je u pravu. svi znamo da je osoba B pod stresom i u strahu od sebe same i od svojih odluka. zbog toga veliki manipulator zvani mozak koji kontrolishe mnogim rezonskim i nerezonskim procesima u nashim greshnim telima luchi otrov koji se zove nada i serum koji se zove vera. malo jednog pa malo drugog sve dok ne izbalansira pravo stanje. mozda pacijent i umre pre zavrshetka merne operacije u ovom slucaju suicidne i pogreshno usmerene strasti gde njen vlasnik ili vlasnica zavrshava na f odeljenju gubeci se u virtuelnim zabludama zvanim vera ili nada. u ratnim uslovima je ista situacija. suochen sa bezizlazom choveku samo ostaju otrov i protivotrov. obichno kad pochne da pravi tu meshavinu i ne pochne da razmishlja brzo i racionalno zavrshava sa mozgom koji mu izlazi na ushi... kolektivna paranoja je danas zauzela mesto tvorca svega shto postoji na svetu. ljudi su duhovno metastazirali na nivo primata i za razliku od njih zahvaljujuci toj "razvijenoj civilizaciji" totalno izopachili gensku strukturu vrste koja se zove chovek. posmatrajuci genetski razvoj ljudi na globalnom nivou i danashnju vivisekciju ljudskog duha pitamo se da li neko ima veru ili nadu u boljitak sveta? da li neko oseca da se sve brzhe vraca vreme pravog divljashtva u formi higijenskog osmeha neartikulisanih primata tj. onih koji upravljaju nama i nashim sudbinama. vera ili nada.. gde se one tu uklapaju?

ja bih rekao nigde. tu vishe ne pomazhu ni otrovi a ni serumi. apocalypse now.

@Kolega Marlon:

Biti primat uopšte nije tako loše. Vreme pravog divljaštva je vladavina čiste emocije. U njemu nema licemerja.



Današnji čovek je samo mnogo zbunjen. Čak ne zna da definiše razliku izmedju vere i nade, iako ih oseća. Da ih ne oseća, svet bi bio jos krvavije mesto. Uopšte uzevši, čoveka zbunjuju sopstvene misli i osećanja. Navikao da bude primat nad primatima, živi u zabludi da je svako izražavanje pozitivnih, nežnih (a ljudima datih) emocija slabost … prilika da mu – bukvalno i figurativno - neko zabije nož u leđa, zato što je još uvek u ovom matriksu prisutna kolektivna - ona iskonska, pračovekova svest o potrebi zapišavanja teritorije, otimačini, preživljavanju… sili koja ne zna za milost prema drugom. To, što nam teče u venama, nije voda: generacije naših predaka rasle su u surovim životnim okolnostima, u kojima su ih održavale – da – vera i nada, ali suštinski artikulisane samo kao vera i nada u samog sebe.

Ne zatvarati oci pred teškoćama
i porazom.
Jer:
vera je -
ako sad padnem, nisam pala zauvek
ako sam povređena
izlećiću se.
Nada i vera su:
život je lep,
ljubav je moć,
budućnost obećava.

Racio je ponekad tako ometajući faktor. Ume da zamagli instinkt, ume od obične stvari da napravi enigmu, zaustavi ruku koju smo pružili kako bismo nekog dotakli – toplo, ljudski… Racio je uskomešan stalnim pokušajima poniranja u nasu psihu, ličnost, sve težeći da nas postavi kao jedino drvo u šumi. I što dublje kopamo, to smo sluđeniji: da li je to trebalo da kažemo/uradimo, jesmo li sve savršeno izanalizirali pre nego što smo prešli na činjenje … a možda smo pogrešno rekli, uradili, doneli loše zaključke… i ne znamo dok nam se ne obije o glavu. Ali, dok se to ne desi, verujemo da smo u pravu. Kad se, međutim, desi, onda se nadamo da će biti bolje, i da više nikada nećemo napraviti istu grešku. Opet se sve svodi na ličnu nadu i ličnu veru. Tek pošto se naš životni krug dodirne ili umrsi sa tuđim, sagledamo da, pored mojeg Ja, moje vere i moje nade, ima i drugih, tuđih ali ne i bitno različitih. No, krugovi su, nažalost, rasuti po univerzumu i teško se preklapaju, čak i kad dodirom učine prvi korak.

Nista bez racia.....jer iracionalno ostavlja prostor za shiftovanje i naknadna pomeranja po meri i potrebi....

Jeste teze na pocetku odrediti dokle je sta u racionalnom , ali kasnije je mnogo jasnije i lakse sagledati kuda stvari idu....
Lakse je sebe otkriti i ne podleci stalnim teznjama samozavaravanja....

Racio nije za slabe i lenje....
Za njih je iracionalno....jer je potrebno stalno opravdanje i krivudanje....

@Marlon
@Borcica
Dve vere,jedna nada.
Hiljadu razlika,jedna sustina ili obrnuto,sve jedno je.
Vas dvoje mi nateraste suze na oci ali tako to rade majstori svog zanata.

Vera je poprilično slepa a nada malko egoistična ...

cizmice:

Koje su po vama razlike izmedju Vjere i Nade?



ps
Obzirom da postoji tema: "Razlika između Mudrosti i Znanja? " odlucih da otvorim ovu temu.

Kliknite za proširenje...

Nada je blaza varijanta, mislis da ce se nesto ostvariti, postoje sanse, ali nisi bas realno siguran. Vera je kada smatras i siguran si 100% u dubini svoje duse da ce se nesto ostvariti.

Borac za prava zivotinja:

@Kolega Marlon:

Biti primat uopšte nije tako loše. Vreme pravog divljaštva je vladavina čiste emocije. U njemu nema licemerja.

Današnji čovek je samo mnogo zbunjen. Čak ne zna da definiše razliku izmedju vere i nade, iako ih oseća. Da ih ne oseća, svet bi bio jos krvavije mesto. Uopšte uzevši, čoveka zbunjuju sopstvene misli i osećanja. Navikao da bude primat nad primatima, živi u zabludi da je svako izražavanje pozitivnih, nežnih (a ljudima datih) emocija slabost … prilika da mu – bukvalno i figurativno - neko zabije nož u leđa, zato što je još uvek u ovom matriksu prisutna kolektivna - ona iskonska, pračovekova svest o potrebi zapišavanja teritorije, otimačini, preživljavanju… sili koja ne zna za milost prema drugom. To, što nam teče u venama, nije voda: generacije naših predaka rasle su u surovim životnim okolnostima, u kojima su ih održavale – da – vera i nada, ali suštinski artikulisane samo kao vera i nada u samog sebe.

Ne zatvarati oci pred teškoćama
i porazom.
Jer:
vera je -
ako sad padnem, nisam pala zauvek
ako sam povređena
izlećiću se.
Nada i vera su:
život je lep,
ljubav je moć,
budućnost obećava.

Racio je ponekad tako ometajući faktor. Ume da zamagli instinkt, ume od obične stvari da napravi enigmu, zaustavi ruku koju smo pružili kako bismo nekog dotakli – toplo, ljudski… Racio je uskomešan stalnim pokušajima poniranja u nasu psihu, ličnost, sve težeći da nas postavi kao jedino drvo u šumi. I što dublje kopamo, to smo sluđeniji: da li je to trebalo da kažemo/uradimo, jesmo li sve savršeno izanalizirali pre nego što smo prešli na činjenje … a možda smo pogrešno rekli, uradili, doneli loše zaključke… i ne znamo dok nam se ne obije o glavu. Ali, dok se to ne desi, verujemo da smo u pravu. Kad se, međutim, desi, onda se nadamo da će biti bolje, i da više nikada nećemo napraviti istu grešku. Opet se sve svodi na ličnu nadu i ličnu veru. Tek pošto se naš životni krug dodirne ili umrsi sa tuđim, sagledamo da, pored mojeg Ja, moje vere i moje nade, ima i drugih, tuđih ali ne i bitno različitih. No, krugovi su, nažalost, rasuti po univerzumu i teško se preklapaju, čak i kad dodirom učine prvi korak.

Kliknite za proširenje...

zbog ovakvih postova vredi biti na krstarici....

Borac za prava zivotinja:

@Kolega Marlon:

Biti primat uopšte nije tako loše. Vreme pravog divljaštva je vladavina čiste emocije. U njemu nema licemerja.

Današnji čovek je samo mnogo zbunjen. Čak ne zna da definiše razliku izmedju vere i nade, iako ih oseća. Da ih ne oseća, svet bi bio jos krvavije mesto. Uopšte uzevši, čoveka zbunjuju sopstvene misli i osećanja. Navikao da bude primat nad primatima, živi u zabludi da je svako izražavanje pozitivnih, nežnih (a ljudima datih) emocija slabost … prilika da mu – bukvalno i figurativno - neko zabije nož u leđa, zato što je još uvek u ovom matriksu prisutna kolektivna - ona iskonska, pračovekova svest o potrebi zapišavanja teritorije, otimačini, preživljavanju… sili koja ne zna za milost prema drugom. To, što nam teče u venama, nije voda: generacije naših predaka rasle su u surovim životnim okolnostima, u kojima su ih održavale – da – vera i nada, ali suštinski artikulisane samo kao vera i nada u samog sebe.

Ne zatvarati oci pred teškoćama
i porazom.
Jer:
vera je -
ako sad padnem, nisam pala zauvek
ako sam povređena
izlećiću se.
Nada i vera su:
život je lep,
ljubav je moć,
budućnost obećava.

Racio je ponekad tako ometajući faktor. Ume da zamagli instinkt, ume od obične stvari da napravi enigmu, zaustavi ruku koju smo pružili kako bismo nekog dotakli – toplo, ljudski… Racio je uskomešan stalnim pokušajima poniranja u nasu psihu, ličnost, sve težeći da nas postavi kao jedino drvo u šumi. I što dublje kopamo, to smo sluđeniji: da li je to trebalo da kažemo/uradimo, jesmo li sve savršeno izanalizirali pre nego što smo prešli na činjenje … a možda smo pogrešno rekli, uradili, doneli loše zaključke… i ne znamo dok nam se ne obije o glavu. Ali, dok se to ne desi, verujemo da smo u pravu. Kad se, međutim, desi, onda se nadamo da će biti bolje, i da više nikada nećemo napraviti istu grešku. Opet se sve svodi na ličnu nadu i ličnu veru. Tek pošto se naš životni krug dodirne ili umrsi sa tuđim, sagledamo da, pored mojeg Ja, moje vere i moje nade, ima i drugih, tuđih ali ne i bitno različitih. No, krugovi su, nažalost, rasuti po univerzumu i teško se preklapaju, čak i kad dodirom učine prvi korak.

Kliknite za proširenje...

zhenski primerak

slazem se sa sizifom