U odbrani Kosova stajaćemo čvrsto, kao pod Staljingradom
Rusija i EU, kao dva strateška smera u spoljnoj politici Beograda, mogu da egzistiraju istovremeno i da jedan drugom ne nanose nikakvu štetu, smatra bivši ambasador Ruske
Federacije.
Moskva, 26. maja – Aleksandar Aleksejev, donedavno ambasador RF u Srbiji, danas radi u ruskom ministarstvu inostranih poslova kao direktor Četvrtog evropskog departmana. Kad smo razgovarali u njegovoj kancelariji na 17. spratu zgrade ministarstva, odakle se odlično vidi cela Moskva, padala je kiša, a magla je pretila da zamrači pogled. Pokazujući grad sa svog prozora, Aleksejev nam je sa nostalgijom rekao „ako mi išta nedostaje iz Beograda, onda je to beogradsko sunce”. Ali kontakt sa Beogradom nije prekinut – njegov departman je jedan od ključnih za kreiranje ruske politike prema Srbiji.
„Kao što se i pretpostavljalo, radim u Četvrtom evropskom departmanu, bavim se odnosima sa balkanskim regionom, sa zemljama istoka i Sredozemnog mora. Umnogome sam sačuvao stare kontakte i razvijam nove sa kolegama iz Srbije. Trudim se da budem od koristi”, kaže Aleksejev u razgovoru za „Politiku”.
Tokom Vašeg boravka u Beogradu, u velikoj meri i zahvaljujući Vašim naporima, odnosi između dve zemlje su veoma napredovali, od perioda „zastoja” prešlo se na period brzog razvoja. U međuvremenu su se dogodili izbori i u Srbiji i Rusiji, hoće li to uticati na buduće odnose?
Što se tiče Rusije, želim da budem potpuno jasan – naš stav, kako u odnosu prema Kosovu, tako i po pitanju odnosa Rusija–Srbija, neće se promeniti.
Kad je reč o Kosovu, mi ćemo se uporno suprotstavljati pokušajima narušavanja međunarodnog prava i nećemo dozvoliti da se principi Saveta bezbednosti zamenjuju odlukama koje se donose zavisno od političke svrsishodnosti.
Tu nema nikakve dileme, u odbrani Kosova stajaćemo čvrsto, kao pod Staljingradom.
Što se tiče saradnje između Rusije i Srbije, tu se s naše strane mogu očekivati samo aktivni napori, a nikako ne slabljenje aktivnosti.
Spremni smo aktivno da radimo na razvijanju međusobnih odnosa u svim pravcima – političkom, ekonomskom, kulturno-humanitarnom. Među apsolutnim prioritetima je saradnja u sferi nafte i gasa i u skladu s tim što brža ratifikacija sporazuma o „Južnom toku” i prelazak na konkretan rad u punom obimu.
Kako vidite postizbornu situaciju u Srbiji i probleme sa formiranjem nove vlade?
Mi, naravno, pažljivo pratimo formiranje viših organa državne vlasti u Srbiji i želimo našim srpskim prijateljima da što pre završe sve potrebne procedure.
Kao što smo već govorili, mi imamo velike zajedničke planove i veoma nam je važno da budući sastav skupštine i vlade Srbije počne da radi efikasno.
Svedoci smo otvorenih pritisaka nekih zemalja da vladu formiraju ove ili one stranke. Kakav je stav Rusije, kakva vlada bi garantovala najbolje realizovanje ruskih planova?
Što se tiče sastava vlade, hoću da naglasim našu principijelnu tezu – to je unutrašnja stvar naših srpskih prijatelja. Rusija se nikad nije mešala, ne meša se i neće se mešati u unutrašnju politiku Srbije. Spremni smo i radićemo sa svakom vladom koja bude formirana na osnovu rezultata izbora od 11. maja.
Pa ipak, u predizbornoj kampanji je bilo političara koji su se otvoreno izjašnjavali protiv gasnog aranžmana. Bojite li se da bi eventualnim njihovim dolaskom na vlast bio ugrožen taj posao, kao i planovi za investicije drugih ruskih kompanija u Srbiju?
Apsolutno sam uveren da je saradnja s Rusijom neophodna Srbiji. Sve što se događalo poslednjih godina ubedljivo to dokazuje. Odbacivati saradnju sa tako bliskom po duhu, savremenom zemljom, koja se tako brzo razvija, bila bi velika greška Srbije. To se u punoj meri odnosi i na saradnju u sektoru nafte i gasa i na pomenuti sporazum. Ubeđen sam da je on u interesu Srbije i da pomaže Srbiji da se transformiše u moćni politički, ekonomski i energetski faktor na Balkanu. Istupati protiv toga, znači delovati protiv interesa svoje zemlje. Tvrdim to sa punom odgovornošću.
U Srbiji je stvorena atmosfera da je narod 11. maja birao između Rusije i Evrope. Kakav je ruski stav o evropskim integracijama Srbije?
Mi nikada nismo posmatrali i ne posmatramo rusko-srpsku saradnju kao alternativu zbližavanju Srbije sa Evropskom unijom. Zato ne vidim razloga da se naši srpski prijatelji postavljaju pred alternativu – Rusija ili EU. Ta dva strateška smera u spoljnoj politici Beograda mogu da egzistiraju istovremeno i da jedan drugom ne nanose nikakvu štetu.
Ipak, nedavnu izjavu ministra Lavrova u vezi sa potpisivanjem Sporazuma između Srbije i EU, da je bolje kasno nego nikad, koristile su obe strane u predizborne svrhe. Koji je pravi smisao izjave?
Kad govori ministar inostranih poslova Ruske Federacije, treba pažljivo slušati. Na veb-sajt MIP-a stavljen je pun tekst izjave ministra Lavrova u Luksemburgu. To predstavlja ruski stav o datom pitanju.
Predstavnici Rusije, Indije i Kine potpisali su u Jekaterinburgu kominike u kome se zalažu za obnavljanje pregovora o rešavanju statusa Kosova. Kako je to moguće uraditi budući da je izvestan broj zemalja priznao odluku o samostalnosti južne srpske pokrajine?
Uvereni smo da svi napori za rešavanje kosovske krize moraju ostati u Savetu bezbednosti. U suprotnom, stvari će se samo još više komplikovati. Pogledajmo šta sad imamo na Kosovu: stanje može da se okarakteriše kao pravni haos. Posle nezakonitog, jednostranog proglašenja Kosova usledio je pokušaj da se nezakonito tamo pošalju evropske snage. Sada je primetna težnja da se izvrši pritisak na OUN i da se one prinude da nezakonito predaju punomoć i imovinu Unmika Euleksu. Ne treba biti veliki pravnik da bi se zaključilo da pravni haos može brzo da se pretvori u opšti haos sa svim posledicama koje iz toga proizilaze za bezbednost balkanskog regiona. Može se slobodno govoriti i o posledicama za celu Evropu. Jedna od posledica nezakonitog proglašenja kosovske nezavisnosti jeste jako zaoštravanje situacije u Abhaziji i Južnoj Osetiji. Mir u tim regionima održava se samo zahvaljujući ruskim mirovnim snagama. Sličnih primera ima jako mnogo.
Izlaz je jedan – vraćanje Kosova u međunarodno pravno polje. Dobar je znak što su se za to nedavno založile i tri jake države u kojima živi skoro polovina stanovnika zemljine kugle. To su moćne sile čije mišljenje treba uvažavati.
Pa ipak, Rusija stalno ističe da to sve mora ići preko Saveta bezbednosti, a Amerika drugačije misli i neće propustiti da uloži veto na svaki takav pokušaj.
Znamo da neki naši partneri misle drugačije, da imaju druge stavove. Spremni smo da nastavimo da radimo s njima.
-----------------------------------------------------------
Šta će odlučiti Dragan Marković Palma
Ključni čovek od čije će odluke zavisiti formiranje vlade jeste, kako danas stoje stvari, Dragan Marković Palma. Koliko je poznato, on spada među Vaše srpske prijatelje. Da li ste se čuli ovih dana, da li je želeo da zna Vaš stav o tome kako da se opredeli?
Ja u Srbiji imam mnogo prijatelja, među njima je i Dragan Marković, ali to ne znači da nekome dajem preporuke kako da se ponaša. Posle povratka u Moskvu nisam imao prilike da pričam o politici ni sa jednim od srpskih političara. I mislim da tako treba. Srpski političari su iskusni i odgovorni ljudi koji sami dobro znaju šta je potrebno njihovoj zemlji. Siguran sam da im uputstva nisu potrebna.
Ljubinka Milinčić
