Evo kratke priče o Elizabet Báthory, Grofici od Transilvanije, koja se rodila negde 1560/61, a umrla 21. avgusta 1614. Od malih nogu je bila malkice čudno dete, a nije joj nedostajalo lepote. Veoma rano je, kao i svako plemićko dete, upznala tadašnju verziju pravde, a legenda pominje jedan od događaja u njenom ranom detinjstvu kada je sa interesovanjem prisustvovala kažnjavanju ciganina krivokletnika, koji je ušiven u otvoren stomak živog konja i ostavljen da umre unutra. Mlada Elizabet je tu shvatila da je ona kao plemkinja vladar života i smrti slugu i seljaka. Kada je udajom postala Grofica od Transilvanije, već je uživala da teroriše i muči poslugu, ponižavajući ih i kažnjavajući na razne načine. U društvu svog muža rado je prisustvovala mučenjima i egzekucijama, a kada je gospodin grof bio odsutan, otkrila je neviđeno zadovoljstvo u ličnom angažovanju u torturi, naročito je volela bičevanje do smrti ingeniozno dizajniranim bičem koji je na vrhu imao malu kandžicu koja je kidala meso istovremeno ne povređujući đrtvu odmah smrtno. Legende pominju skoro svakodnevna ubijanja zarobljenika i porestupnika koje je lično bičevala doi smrti, ali sa prednje strane jer joj je to, uz krv koja je prskala, činilo neobično, gotovo seksualno zadovoljstvo.
U zamku se okružila mračnim likovima, astrolozima, alhemičarima i vešticama, a najverinje saradnice su bile Dorotta Szentes - Dorka i izvesna Darvulia.
1602. gine njen muž Ferenc Nadasdy a obrazovana, inteligentna, politički pohlepna i još lepa Elizabeta, tada u 43. počinje da brine sve više i više o svojoj lepoti koja prolazi i vene. Ionako nezgodnu groficu sve više spopadaju napadi besa, a jednog dana, kada je sluškinja počupala pri češljanju, ošamarila je tako da joj je noktima razderala obraz. Krv je potekla po grfočinoj ruci, a ona je, gle čuda, to veče primetila da joj je koža na tom mestu neuobičajeno glatka i mekana, te da su bore smanjene. Odmah je konsultovala svoje kzmetičke stručnjake, alhemičara i veštice, koji naravno, nisu bili ludi da joj protivureče i tako, legend is borne!
Počinje lov na mlade devojke, seljanke, koje je u podrumu svog zamka Grofica Elizabeta koristila kao izvor blagotvorne krvi kojom je održavala svoju mladost. Devojke su u početku gole vešane lancima za noge i rezan im je vrat. Kasnije su dodavane nekakve sprvaice, kao Gvozdena devica, ili kavez sa šiljcima unutra, u koji je zatvarana naga devojka, pa je usijanim gvožđem terana da se sama nabode i pušta sebi krv dok ne izdahne. Bilo je tu i drugih spravica, a nekada su devojke korištene za višekratnu upotrebu. Uglavnom, Elizabeta je kupajući se umela i da gucne po koju kap krvi, a kasnije je pila iz zlatnih kondira, a onda i direktno iz rana na telu.
Na žalost, kozmetički tretman nije imao efekat kakav je Elizabeta očekivala, (ošito da je bio mnogo manje efikasan od Eucerin-a ili Vichy-ja), ali se grofica i tome dosetilaČ to je zato što su device bile nislkog roda. Stoga je došla na genijalnu ideju, organizovala je internat za ćerke nižih plemića i sitne vlastele, pa je tako došla i do malo plemenite krvi (pa sad ti šalji decu u privatne škole!). E, to je već bilo malo preterano, pa je kral Matijaš naredio guverneru provincije, rođaku grofice, da smesta zauzme zamak. 30. decembra 1610. grof Đerđ Turzo ulazi u zamak, u njemu nalaze jednu mrtvu, iskrvavljenu devojku, jednu na samrti sa rupama na telau, nekoliko nih u tamnicama i oko 50 tela zakopanih ispod zamka.
Grofica je suđena, ali je odbila da se pokaje i da prizna išta. Njen lični dnevnik je kasnije potvrdio račun sa suđenja, 612 devojaka je ubijeno na najsuroviji način da bi Elizabeta došla do njihove krvi! U Mađarskoj se čuva zapisnik sa tog suđenja. Svi saučesnici grofice Batory su pogubljeni i tela su im spaljena, dvema vešticama su otrgnuti prsti i potom su žive spaljene, ali plemićki status i rodbinska veza sa tadašnjim predsednikom vlade je sprečila sud da pogubi i Elizabetu Batory, iako je i kralj Matijaš tražio njenu glavu. Ona je odvedena u zamak, uvedena u sobu za mučenje, gde su zidari zazidale sve prozore i vrata, a zatim i ulazna vrata, na kojima je ostavljen jedan mali otvor za dotur hrane. 1614. u avgustu Grofica Batory je umrla.
Eto, tolko o Elizabet Batory, koja nije bila vampir!
