Makijavelizam "malog" čoveka

Ne, nije reč o politici, već o prenesenom značenju pojma "makijavelizam".

Ako uzmemo u obzir da ljudska bića nisu savršena, te da smo svi mi sebični i ponekad amoralni, a i kako nam je u prirodi uvek prisutna težnja ka nečemu (materijalnom ili duhovnom) – znači li to da je ona omražena, Makijavelijeva teza da "cilj ne bira sredstvo" povremeno opravdana i mnogo šire rasprostranjena nego što deluje na prvi pogled?

Naime, ukoliko se osvrnemo oko sebe, videćemo da je većina ljudske populacije sklona manipulaciji (demagogiji, laskanju i drugim vrstama obmana) kako bi ostvarila svoje ciljeve. Ciljevi mogu biti razni: od svakodnevno-egzistencijalnih, do globalno-političkih, ali mene interesuju ovi prvi.
Dakle: gazimo li preko leševa (figurativno rečeno) da bismo napredovali u karijeri, služimo li se perfidnim trikovima i lažima da dođemo do svog cilja, koji god on bio (a može biti čak i slika o samom sebi u očima drugih)?
Postoji li ijedan čovek na svetu koji nije bio – makar jedanput, i makar nesvesno - amoralan da bi ostvario svoj cilj?
I koliko smo, u tom slučaju, žrtve sopstvenih težnji? (Ovde mislim na eventualnu naknadnu grižu savesti.)

Мали човек жели преко црте, мали човек жели, али не сме...

Bez obzira sto mi se ne dopada formulacija pitanja odgovoricu ovako:
Covek moze da oseca naknadnu grizu savesti cak iako se nije
sluzio makijavelistickim principom - jednostavno nakon ostvarenja cilja
shvati da to nije ono sto je ocekivao.

Po mom misljenju, najbolja zastita od makijavelizma je konstantna svest o smrti.

Sve je to stvar loseg uzora.....umesto da se arsini politicara prilagodjavaju arsinima naroda, narod kao da ne ceni svaki svoj minut na zemlji ili sto je gore pocne sebe da velica u ikone.....i onda se arsini naroda prilagodjavaju arsinima politicara....medija....

U malenom narodu , bez obzira sto leglo razvrata-Beograd ne veruje, jos uvek postoji klauzula da je bitan i nacin na koji je nesto odradjeno.....

Nikada ne bih "gazila preko leševa" da bih ostvarila neki cilj.

1. Možda želim da budem takva, ali nisam.
2. Pošto to nije suština mog bića, osećala bih grižnju savesti a to je najgora varijanta.
3. Ne mogu da idem protiv sebe same. Tačka.

Neki su mišljenja da tzv. plemeniti ciljevi opravdavaju upotrebu svih sredstava da bi se došlo do njega. Ali, ako je cilj plemenit, a sredstva da bi se stiglo do njega nakaradna, kakva je svrha cilja?

Interesantno ti je i ovo pitanje o "malim ljudima". Ja mislim da svaki čovek ima sopstvene vrednosti, pa makar i jedno malo zrno. Ja u svakom tražim to "zrno" i dolazim do zaključka da ljudi i nisu tako "mali" i beznačajni.
Nekad sam i sama bila mišljenja da postoje tzv. mali i veliki ljudi, ali sada vidim da su ti koje sam smatrala malim u odnosu na mene, u stvari mnogo veći nego što sam mogla i da pomislim.

Zaključak: ja sam mali čovek i srećna sam zbog toga. Savest čista. Ništa lepše.

Kad sam rekla "mali" čovek (i namerno stavila pod navodnike), mislila sam na nas, koji nismo ni javne (npr. političari), niti slavne ličnosti.

Borac za prava zivotinja:

Kad sam rekla "mali" čovek (i namerno stavila pod navodnike), mislila sam na nas, koji nismo ni javne (npr. političari), niti slavne ličnosti.

Kliknite za proširenje...

Ok, razumele smo se. Meni se npr. sviđa ova misao:

Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće, A PRAVA KATASTROFA KAD NE ZNA ŠTA MOŽE. (Jovan Dučić)

Elem, mislim da mnoge naše ciljeve možemo da ostvarimo i bez upotrebe amoralnih sredstava jer mnogo toga možemo, a da nismo ni svesni toga. E, to je najveći bedak.
Ljudi pribegavaju manipulaciji a sve može da prođe mnogo bezbolnije...

By the way, mislim da kad nešto stvarno jako želimo i hoćemo, možemo da to i dobijemo na normalan način...upornošću, borbom, snagom sopstvene ličnosti...i volje...

Ja bih ovde rekao jednu olaksavajucu istinu....

Razlika izmedju coveka i svinje je samo u 1% gena....ako se ne aktiviraju i upotrebljavaju ti geni, zastanemo negde izmedju....

Odgovor na ovu Temu...davnih dana dao je sam Makijaveli...svojom izjavom na postavljeno mu pitanje...gde bi pre u raj ili pakao...

Kada je u pitanju cilj,ambicija,karijera...koliko god da nismo mislili,htjeli,dodje dan kad se bira da li gaziti i uspjeti...ili ostati tu gdje smo...smatram da izbor uvijek postoji....
Ja sam tu gdje sam jer sam tako odlucila,tjesila se kao nisam bezosjecajna...drugi nisu tako mislili i svaka cast...oni su umjeli,a ja nisam....

Ovo poslednje nije tacno.....tacno je samo za povrsne ljude....

Ostali vrlo dobro znaju sta ih ceka u kojoj etapi....i nikad ne dolaze u takvu situaciju da je iskljucivi izbor ili gazi ili propadni.....
Inace , najomiljenija postapalica upravo makijavelista je ovo iz prethodnog posta....brate nisam hteo , ali bilo je ili ti ili ja....

A oni koji nemocno gledaju u propustene prilike i misle da su propustene , tj moraju da se tese jesu ambicionisti sa kontrolom, i mozda im treba vreme da od toga stignu do ambicioznih i mudrih ljudi...a isto tako malo i do makijavelista , a isto tako malo i do neambicioznih , razocaranih ljudi ili besnih ili ostale "pale" kombinacije...

Ali osnovno je drustvene vrednosti....jer bez njih oblikovan covek (unutrasnjim sopstvenim vrednostima) ne bi dolazio u preispitivanje uskakanja u uspesan kolosek koji im ne godi....

Kljucna rec , uspesan.....jer to donosi drustveno prihvatanje (+++) , hijararhiju (++),postovanje, vrednovanje, polazni polozaj u ljubavi, ali i sumnjanje u psiholoske vrednosti i stabilnost (--),opterecenje na solidarnost i humanost i ostale paritete (---),negativno psiholosko i poslovno okruzenje (-).

Dalje se to projektuje na manju moc, ne samo drustvenu, medjuljudsku moc, vec moc u smislu uticanja na ostvarenje svojih zelja i ciljeva....

Dakle krug je zatvoren....drustveno kategorisanje dovodi do stvaranja velikog znacaja okruzenja da bi se uopste doslo u poziciju da ostvaris licne zelje i ciljeve.

To je stetan vid selekcije (a ona uvek mora da postoji, jer su resursi ograniceni , a cesto je potreban izbor).
A zasto je toliko popularan , kad je stetan, destruktivan na ukupni potencijal?
Pa zato sto se tako okrece cup naopako pa sansu imaju oni koji kvalitetnim selekcionim metodama (i fer metodama) ne bi nikad prosli selekciju....ili bi izgubili mnogo drugih povlastica....

Nisam detaljisala...i znala sam da ce uslediti ovakav komentar....stvarno ne mogu vise o tome da nikad ne generalizujem...ipak napisala sam da sam u jednom periodu zivota odlucila tako....mislim da ne treba da se ispovjedam,jer se ovim ne tjesim
kao sto rekoh svjesno sam odlucila(a covjek se ne smije ni nasalit,i bilo je na moj racun),a ta odluka ne umanjuje moj uspjeh u drugom obliku....

pa sigoorno je da se neko osećao ugroženim u nekom trenootku....kada sam hteo da postignem neki uspeh u.......misim...znam da sam sigoorno iskoristio trenootak preporooke...ali sam ja pravio utisak i ja sam imao nešto iza........na to sam sad prvo posmislio kada sam pročitao makijevelizam...malog čoeka......preporooka je bila na tom droogom...ja nisam tražio da me preporooči......i onda se desilo da sam ja ušao u tim...........a taj je isapo iz tima jer je stalno postavljao neke svoje uslove..........koji su bili arogantni i neprimereni sitooaciji.....jednostavno kad ti neko ponoodi nešto da radiš u čemu si dobar.....ti sad izmisliš da treba da ti daju jagode i kooću na moru.....misim...glooposti......iskoristio sam šansu ....ali ne na račoon droogog........

Da li može da se dostigne cilj ne prateći ovu ideologiju? Svalkako, mada teže... Nesreća je što smo prolično okruženi njegovim poklonicima. Gadnu a veliku istinu je citirao Tuzni_patak: Razlika izmedju coveka i svinje je samo u 1% gena....

Borac za prava zivotinja:

Ne, nije reč o politici, već o prenesenom značenju pojma "makijavelizam".

Ako uzmemo u obzir da ljudska bića nisu savršena, te da smo svi mi sebični i ponekad amoralni, a i kako nam je u prirodi uvek prisutna težnja ka nečemu (materijalnom ili duhovnom) – znači li to da je ona omražena, Makijavelijeva teza da "cilj ne bira sredstvo" povremeno opravdana i mnogo šire rasprostranjena nego što deluje na prvi pogled?

Naime, ukoliko se osvrnemo oko sebe, videćemo da je većina ljudske populacije sklona manipulaciji (demagogiji, laskanju i drugim vrstama obmana) kako bi ostvarila svoje ciljeve. Ciljevi mogu biti razni: od svakodnevno-egzistencijalnih, do globalno-političkih, ali mene interesuju ovi prvi.
Dakle: gazimo li preko leševa (figurativno rečeno) da bismo napredovali u karijeri, služimo li se perfidnim trikovima i lažima da dođemo do svog cilja, koji god on bio (a može biti čak i slika o samom sebi u očima drugih)?
Postoji li ijedan čovek na svetu koji nije bio – makar jedanput, i makar nesvesno - amoralan da bi ostvario svoj cilj?
I koliko smo, u tom slučaju, žrtve sopstvenih težnji? (Ovde mislim na eventualnu naknadnu grižu savesti.)

Kliknite za proširenje...

Biti amoralan znaci nemati svest ili saznanje o dobrom i losem.Makijavelizam podrazumeva svesno biranje loseg radi postizanja cilja.Vecina ljudi to ne moze,vec poseze za losim koristeci pri tom izgovor da je neko ili nesto bilo odgovorno za taj akt,a ne on sam.Ne bih to nazvala amoralnim,vec samoobmanom nastalom iz zelje da imamo,ali nemogucnoscu da "stojimo' iza svojih losih dela,jer je slika o sebi kao o "dobrom"(moralnom) bicu i onim sto se najcesce podrazumeva pod tim pojmom,nesto sto prosecan covek takodje jako zeli.Time sprecava grizu savesti,ali i postaje zrtva svojih zelja.

Biti amoralan znaci ne uvazavati moral kao drustveni konsenzus....

Propast ljudskog drustva i pobeda novca je upravo u tom jednom jedinom trenutku kad novac pobedi...
Kad prihvatimo posao zbog premije.
Kad zaobidjemo projekat i opreznost zbog premije.
Kad ne moze , a onda moze zbog premije.
Kad menjamo stavove , pa onda i tumacenje , zbog premije....(kao da objasnjavamo maloj deci)...

Tuzni_patak:

Biti amoralan znaci ne uvazavati moral kao drustveni konsenzus....

Propast ljudskog drustva i pobeda novca je upravo u tom jednom jedinom trenutku kad novac pobedi...
Kad prihvatimo posao zbog premije.
Kad zaobidjemo projekat i opreznost zbog premije.
Kad ne moze , a onda moze zbog premije.
Kad menjamo stavove , pa onda i tumacenje , zbog premije....(kao da objasnjavamo maloj deci)...

Kliknite za proširenje...

Ovo o cemu pricas je tzv dvojni moral.Vrlo prisutan kod odraslih .Iliti jedno se prica,drugo se radi,a najcesce trece se misli,kad se misli uopste.
O propasti ljudskog drustva bas ne bih govorila,jer novac jeste tvorevina ljudskog drustva,ali o odricanju od toga da se bude covek kad je pojedinac u pitanju,a zarad novca ili sl.,to je vec nesto drugo i to se dogadja kad zelje pocnu nas da vode,a ne mi njih.

Madona 6:

Nikada ne bih "gazila preko leševa" da bih ostvarila neki cilj.

1. Možda želim da budem takva, ali nisam.
2. Pošto to nije suština mog bića, osećala bih grižnju savesti a to je najgora varijanta.
3. Ne mogu da idem protiv sebe same. Tačka.

Neki su mišljenja da tzv. plemeniti ciljevi opravdavaju upotrebu svih sredstava da bi se došlo do njega. Ali, ako je cilj plemenit, a sredstva da bi se stiglo do njega nakaradna, kakva je svrha cilja?

Interesantno ti je i ovo pitanje o "malim ljudima". Ja mislim da svaki čovek ima sopstvene vrednosti, pa makar i jedno malo zrno. Ja u svakom tražim to "zrno" i dolazim do zaključka da ljudi i nisu tako "mali" i beznačajni.
Nekad sam i sama bila mišljenja da postoje tzv. mali i veliki ljudi, ali sada vidim da su ti koje sam smatrala malim u odnosu na mene, u stvari mnogo veći nego što sam mogla i da pomislim.

Zaključak: ja sam mali čovek i srećna sam zbog toga. Savest čista. Ništa lepše.

Kliknite za proširenje...

Genijalno!

Ne mora se propasti ako se ne gazi. Na protiv - propašće se kad se gazi.

Borac za prava zivotinja:

Ne, nije reč o politici, već o prenesenom značenju pojma "makijavelizam".

Ako uzmemo u obzir da ljudska bića nisu savršena, te da smo svi mi sebični i ponekad amoralni, a i kako nam je u prirodi uvek prisutna težnja ka nečemu (materijalnom ili duhovnom) – znači li to da je ona omražena, Makijavelijeva teza da "cilj ne bira sredstvo" povremeno opravdana i mnogo šire rasprostranjena nego što deluje na prvi pogled?

Naime, ukoliko se osvrnemo oko sebe, videćemo da je većina ljudske populacije sklona manipulaciji (demagogiji, laskanju i drugim vrstama obmana) kako bi ostvarila svoje ciljeve. Ciljevi mogu biti razni: od svakodnevno-egzistencijalnih, do globalno-političkih, ali mene interesuju ovi prvi.
Dakle: gazimo li preko leševa (figurativno rečeno) da bismo napredovali u karijeri, služimo li se perfidnim trikovima i lažima da dođemo do svog cilja, koji god on bio (a može biti čak i slika o samom sebi u očima drugih)?
Postoji li ijedan čovek na svetu koji nije bio – makar jedanput, i makar nesvesno - amoralan da bi ostvario svoj cilj?
I koliko smo, u tom slučaju, žrtve sopstvenih težnji? (Ovde mislim na eventualnu naknadnu grižu savesti.)

Kliknite za proširenje...

Onaj ko za sebe kazhe da nikada nece pogaziti svoje principe ili zloupotrebiti druge zarad svojih ciljeva nikada nece postici nishta u zhivotu, ostace daleko iz onih koji uporno i konstntno rade takve stvari zarad svojih ciljeva. Rekla bih u takvom vremenu zhivimo a mozhda smo i mi sami ovo vreme napravili takvim.