Psycho_girl
Primećen član
- Poruka
- 605
Situacija je sledeca: znam ih relativno dugo kao par,a u braku su 3 god. Extra sam sa njim i njom podjednako, stalno izlazimo zajedno, kad se svadaju oboje zovu mene da ih mirim, hteli su da im budem kuma kada ona zatrudni sto pokusavaju par meseci, medjutim imaju nekih problema. Svo to vreme,ja sam uz nju, vucem se po lekarima, hrabrim je. Preokret situacije- ona u celom tom haosu mi se poverava, sumnja da je on vara,hoce da joj pruzim podrsku i pomognem, naravno da ga provalì, iako sam super i sa njim. Prva greska - pristanem i 'stanem na njenu stranu'. Ona ga uhvati u prevari, posvadjaju se i ona bude par dana god mene,ja naravno,najiskrenije sam to podrzavala kao i njen plan da se razvede, da je on los muz itd... Ona mu je sada oprostila,on naravno ne zeli da cuje za mene jer sam 'radila protiv njega' a ne pada mu napamet da je sam radio protiv sebe, a ona misli da je bolje da ohladimo sa posetama zbog njega a i mog neslaganja sa njenom odlukom da mu oprosti. Pritom ja to nikad nisam izgovorila,niti nagovestila ikada. Sada, ljudi traze da im budete prijatelj i samim tim i pristrasni. Onda vam na kraju zameraju to upetljavanje. Ja se sada prosto pitam da li sam i gde pogresila? Da li sam trebala da joj kazem da kad je bila uzasno slomljena i nije imala gde da ode,da ne mogu da je primim jer to znaci da sam stajem na njenu stranu!? Ili sam prosto trebala da ne iznosim svoje misljenje? I kako da izgladim odnos?
